Srbija izdvaja najviše novca za odbranu u odnosu na susede: Saradnja sa NATO najdinamičnija
Iako nisu članice NATO, Srbija i BiH imale su dominantnu saradnju sa alijansom, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objavljeno u publikaciji "Balkanski monitor odbrane"
To istraživanje ukazalo je i da Srbija, sa dva odsto u BDP, ima i dalje najveću potrošnju za odbranu među šest balkanskih država.
Kako se navodi u publikaciji, nijedna država članica NATO u regionu nije dostigla prag od dva odsto BDP-a za odbranu 2023. godine. Iako su Albanija i Severna Makedonija prvobitno planirale da budžet za 2023. dostigne taj čuveni prag, čini se da su stvarni rashodi u obe zemlje manji. Bosna i Hercegovina ima najnižu vojnu potrošnju u regionu, održavajući je čak ispod procenta, piše Euronews Srbija.
Kada je reč o međunarodnoj vojnoj saradnji, NATO je dominirao kao partner, a čak i Srbija, koja je vojno neutralna i vodi politiku balansiranja između velikih sila, ima najdinamičniju bezbednosnu saradnju sa NATO i SAD. O tome je, inače, početkom godine govorio i šef NATO kancelarije u Beogradu Đampjero Romano koji je je rekao da saradnja Srbije i NATO napreduje iz godine u godinu i dodao da su "bliže nego što na prvi pogled izgleda".
Još neke od stavki koje su objavljene u izveštaju BCBP tiču se stranih donacija, zastupljenosti žena u sistemima odbrane, ali i nivoima transparentnosti.
Upravo je transparentnost slaba tačka za sektore odbrane širom regiona. Čak je i aktuelni "lider" u ovoj oblasti, Hrvatska, zapravo zabeležila neznatno nazadovanje neobjavljivanjem detalja o svojim donacijama Ukrajini, za razliku od mnogih drugih članica NATO.
Kako se dodaje, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija su blagovremeno odgovorile na zahteve za pristup informacijama, dok je Albanija to učinila tek nakon reagovanja povernika za infomacije od javnog značaja, te ta zemlja ostaje najmanje transparentna u regionu.
Saradnja sa NATO
Ono što je primetno, kako se navodi u izveštaju, jeste naglo povećanje broja vežbi u odnosu na 2022. godinu u nekim zemljama. U odnosu na 2022. kada je Crna Gora učestvovala na 17 vojnih vežbi, ova zemlja je prošle godine učestvovala na njh 25.
I u Severnoj Makedoniji taj broj je skočio sa 20 na 31, a čini se da hrvatske vojne snage imaju još impresivniji skok. Prikupljanjem podataka sa sajta Ministarstva odbrane Hrvatske i plana koji je početkom prošle godine usvojila tamošnja vlada, broj vežbi je za godinu dana porastao sa 14 na 66. Ove vežbe su bile prilično raznolike ako se pogleda na njih pojedinačno, uključujući redovne trupe, specijalne snage, mornaricu, vazduhoplovstvo, vojnu policiju, sajber odbranu.
Ovi podaci pokazuju nekoliko novih činjenica. Prva - da je povećan broj vežbi verovatno proizvod rastućeg bezbednosnog nadmetanja između NATO i Rusije u Evropi. Druga - da zemlje Zapadnog Balkana u okviru svoje spoljne i bezbednosne politike žele da se promovišu kao lojalne i kooperativne članice NATO.
Kada je reč o Srbiji, učešće Vojske Srbije u međunarodnim vežbama, bilo bilateralnim ili multilateralnim, prošle godine je oblikovano odlukom Vlade Srbije od kraja februara 2022. da obustavi sve aktivnosti u vezi sa planiranjem, pripremom i izvođenjem vežbi sa stranim partnerima.
Ova odluka je doneta kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Međutim, Vlada Srbije je prošle godine izuzela "Platinasti vuk 2023", vojnu vežbu koju su zajedno organizovali Evropska komanda SAD i Vojska Srbije, a čiji je domaćin bila Srbija, čime je postala jedina međunarodna vojna vežba u kojima je srpska vojska učestvovala 2023.
Inače, kako se navodi, Srbija ima najdinamičniju bezbednosnu saradnju sa NATO i SAD. Objašnjavajući ovo, istraživač iz BCBP Vuk Vuksanović za Euronews Srbija kaže da ima razlike između onoga što se radi na međunarodnom planu i onoga što se komunicira na unutrašnjem planu sa sopstvenim građanima.
"Uvek je bilo pitanje kako sa jedne strane pomiriti realnost toga da je Zapad dominantan akter na Zapadnom Balkanu, a sa druge strane pomiriti frustraciju, bes dela javnosti zbog sećanja na devedesete i nezavisnost Kosova i to je karakteristično i u ovom sektoru odbrane. Pitanje saradnje sa NATO alijansom je upravo jedan takav upečatljiv primer gde dolazi do tog razlaza između međunarodnih i unutrašnjih dimenzija", rekao je Vuksanović.
Državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović poručio je da je vojna neutralnost Srbije zasnovana na odluci Narodne skupštine da u decembru 2007. godine usvoji Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije.
"Opredeljenje za vojnu neutralnost je politička odluka koja izražva stav da zemlja nije zainteresovana za pristupanje postojećim vojnim savezima, ali i da će, bez obzira na to, nastaviti da razvija svoje spoljnopolitičke veze", rekao je Starović početkom ove godine.
Na pitanje koliko u datim geostrateškim okolnostima Srbija u želji za balansiranjem može da poseže sa Rusijom, a koliko za Kinom, Vuksanović kaže da vidimo da je od svih oblika saradnje sa Rusijom najviše utihnula odbrambena saradnja kao produkt rata u Ukrajini.
"S druge strane, maksimalni fokus Zapada je na Rusiju u takvim okolnostima. Srpsko rukovodstvo će možda biti više motivisano da zaigra na kinesku kartu, ali čak i to će biti dugoročni strateški problem ne samo za Srbiju nego za sve zemlje na svetu - kako funkcionisati u onom trenutku kada dođe na red američko-kineski hladni rat jer će Kina biti pitanje svih pitanja u odnosu sa SAD", rekao je Vuksanović.
Pročitaj još
Koliko Srbija izdvaja za odbranu?
Uočeni trend rasta izdataka za odbranu u Srbiji od 2016. godine je zaustavljen 2022, navodi se u izveštaju, pri čemu su rashodi pali ispod cifara zabeleženih u 2021. S obzirom na to da bilans stanja za 2023. godinu još nije usvojen, stvarni vojni rashodi još nisu dostupni.
Zakonom o budžetu je predviđeno je da vojna potrošnja u 2023. godini nastavi da raste i da čini 8,05 odsto udela u ukupnom iznosu rashoda. Takođe, na osnovu budžeta za 2024. godinu usvojenom krajem prošle godine, planirano je i da bude smanjen 1,3 odsto u odnosu na 2023.
Kako se navodi, budžet Srbije je podeljen na programe, prikazujući budžetska sredstva za određene oblasti kao i različite izvore sredstava.
Uprkos tome, dodaje se, budžet nije dovoljno raščlanjen i detaljan. Na primer, u okviru programa "Funksionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije" najveći deo budžeta se troši na nabavku naoružanja i opreme, ne precizirajući koje naoružanje i koju opremu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Hoće li se predsednik ubuduće birati u Skupštini?
12.02.2026.•
0
Građani Srbije krajem godine izlaze na birališta, glasaće za novi saziv parlamenta, ali je i dalje otvoreno pitanje da li će možda doći i do spajanja izbora, pa da se, osim poslanika, glasa i za predsednika države.
Predstavljene nove sudije Ustavnog suda
12.02.2026.•
0
Predsednik Ustavnog suda Vladan Pretrov predstavio je danas na posebnoj sednici novoizabrane i novoimenovane sudije tog suda.
NDNV: Smatra li režim da je pravljenje spiska za odstrel novinara put ka EU?
12.02.2026.•
0
Prorežimski Centar za društvenu stabilnost objavio je spisak sa 45 imena, među kojima su uglavnom novinari, najavljujući da će njima biti posvećene epizode propagandno serijala "Zlo doba".
Zaštitnik građana kontroliše rad Ministarstva zdravlja zbog smrti još jednog pacijenta u Čačku
12.02.2026.•
1
Zaštitnik građana je danas saopštio da je pokrenuo "ispitni postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada" Ministarstva zdravlja.
Zbog praznika: Policija će od sutra pojačano kontrolisati saobraćaj
12.02.2026.•
0
Saobraćajna policija će od petka, 13. februara do nedelje, 22. februara pojačano kontrolisati saobraćaja na teritoriji Srbije.
Uhapšena bivša pomoćnica direktora u Upravi za sprečavanje pranja novca - odavala podatke medijima
12.02.2026.•
1
Bivša pomoćnica direktora u Upravi za sprečavanje pranja novca D.M. uhapšena je zbog sumnje da je u toku decembra 2024. godine i januara 2025. godine otkrila poverljive podatke medijima koji su ih objavili.
Poljoprivrednici proširili blokadu: "Frizerski salon iz Novog Sada uvozi sir i kajmak, katastrofa"
12.02.2026.•
19
Blokada Ibarske magistrale u Mrčajevcima kod Čačaka, koja je traje od juče popodne, danas je proširena. Blokiran je put u Vitanovci kod Kraljeva.
U Srbiji je od početka godine u udesima povređeno 1.218 osoba
12.02.2026.•
0
U Srbiji je od početka godine u udesima povređeno 1.218 osoba, upozorila je Agencija za bezbednost saobraćaja i apelovala na oprez s obzirom da se tokom predstojećih praznika očekuje pojačan intenzitet saobraćaja.
U prodavnici u Požarevcu koristio falsifikovanu novčanicu od 100 evra
12.02.2026.•
1
D. J. (43) iz okoline Bora uhapšen je zbog falsifikovanja novca.
Još jedna smrt u bolnici u Čačku: Muškarac preminuo posle operacije krajnika
12.02.2026.•
35
Muškarac star 38 godina preminuo je u postoperativnom toku nakon operacije trećeg krajnika u Opštoj bolnici Čačak, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.
Izborna je godina, a istraživanja javnog mnjenja retka: "Da naprednjaci saopšte rejting, nastala bi bežanija"
12.02.2026.•
22
Objavljivanje istraživanja javnog mnjenja u Srbiji postalo je retkost, pa čak i u izbornoj godini.
U Beogradu uhapšen muškarac osumnjičen da je pregazio ženu u Skoplju
12.02.2026.•
0
U Beogradu je uhapšen Sait Saitov osumnjičen da je pregazio ženu u Skoplju, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije.
Marta Kos: Nisam za sankcije pojedincima iz srpske vlasti, ali ćemo analizirati uslove za pomoć Srbiji
12.02.2026.•
35
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da nije za uvođenje sankcija pojedincima iz srpske vlasti, ali da će analizirati da li Srbija ispunjava kriterijume za pretpristupnu finansijsku pomoć.
Direktor EPS-a: Proizvodnja je stabilna, ne uvozimo struju
12.02.2026.•
2
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da ta kompanija ima stabilnu proizvodnju da ne uvozi struju.
Popović: Rusku vakcinu bismo u početku dobijali direktno od Rusije, a posle plan da je Torlak proizvodi
12.02.2026.•
5
Ministar bez portfelja Nenad Popović izjavio je da je ideja da u prvom periodu, krajem ove godine dobijamo direktno vakcinu iz Rusije, a da u drugoj polovini 2027. godine Institut Torlak počne sa proizvodnjom.
Sastaju se Vučić i Erdogan: "Turska među prvima priznala Kosovo, ali Srbija nema prostora za oštru reakciju"
12.02.2026.•
26
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će narednih dana boraviti u više zemalja, uključujući Indiju, Nemačku i Tursku, gde bi trebalo da razgovara sa svetskim zvaničnicima.
"Dosta nam je pregovora i lažnih obećanja": Poljoprivrednici nastavljaju blokade do ispunjenja zahteva
12.02.2026.•
15
Blokada Ibarske magistrale u mestu Mrčajevci kod Čačka, koja je počela juče u 13 časova, traje i dalje, a proizvođači mleka i poljoprivrednici, koji su blokirali magistralu, najavljuju da će se ona danas proširiti.
Devet gradova u zapadnom delu Srbije bez gasa
12.02.2026.•
1
Devet gradova u zapadnom delu Srbije danas neće imati gas od šest sati do ponoći, saopštio je Srbijagas.
Advokatska komora Srbije izglasala: Prekida rad na tri dana zbog "Mrdićevih zakona"
12.02.2026.•
33
Advokatska komora Srbije izglasala je trodnevni prekid rada, od 23. do 25. februara, zbog usvojenih izmena seta pravosudnih zakona.
Bekerat: EU očekivala da bude konsultovana oko "Mrdićevih zakona", zatraženo da se obustavi primena
12.02.2026.•
13
Šef delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat ponovio je danas da EU žali zbog usvajanja pravosudnih zakona u Srbiji jer to podriva poverenje u nezavisnost sudstva koje je važno na putu Srbije ka Uniji.
Komentari 6
Plaćač poreza
Дуле
Srzentije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar