Srbija izdvaja najviše novca za odbranu u odnosu na susede: Saradnja sa NATO najdinamičnija
Iako nisu članice NATO, Srbija i BiH imale su dominantnu saradnju sa alijansom, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objavljeno u publikaciji "Balkanski monitor odbrane"
To istraživanje ukazalo je i da Srbija, sa dva odsto u BDP, ima i dalje najveću potrošnju za odbranu među šest balkanskih država.
Kako se navodi u publikaciji, nijedna država članica NATO u regionu nije dostigla prag od dva odsto BDP-a za odbranu 2023. godine. Iako su Albanija i Severna Makedonija prvobitno planirale da budžet za 2023. dostigne taj čuveni prag, čini se da su stvarni rashodi u obe zemlje manji. Bosna i Hercegovina ima najnižu vojnu potrošnju u regionu, održavajući je čak ispod procenta, piše Euronews Srbija.
Kada je reč o međunarodnoj vojnoj saradnji, NATO je dominirao kao partner, a čak i Srbija, koja je vojno neutralna i vodi politiku balansiranja između velikih sila, ima najdinamičniju bezbednosnu saradnju sa NATO i SAD. O tome je, inače, početkom godine govorio i šef NATO kancelarije u Beogradu Đampjero Romano koji je je rekao da saradnja Srbije i NATO napreduje iz godine u godinu i dodao da su "bliže nego što na prvi pogled izgleda".
Još neke od stavki koje su objavljene u izveštaju BCBP tiču se stranih donacija, zastupljenosti žena u sistemima odbrane, ali i nivoima transparentnosti.
Upravo je transparentnost slaba tačka za sektore odbrane širom regiona. Čak je i aktuelni "lider" u ovoj oblasti, Hrvatska, zapravo zabeležila neznatno nazadovanje neobjavljivanjem detalja o svojim donacijama Ukrajini, za razliku od mnogih drugih članica NATO.
Kako se dodaje, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija su blagovremeno odgovorile na zahteve za pristup informacijama, dok je Albanija to učinila tek nakon reagovanja povernika za infomacije od javnog značaja, te ta zemlja ostaje najmanje transparentna u regionu.
Saradnja sa NATO
Ono što je primetno, kako se navodi u izveštaju, jeste naglo povećanje broja vežbi u odnosu na 2022. godinu u nekim zemljama. U odnosu na 2022. kada je Crna Gora učestvovala na 17 vojnih vežbi, ova zemlja je prošle godine učestvovala na njh 25.
I u Severnoj Makedoniji taj broj je skočio sa 20 na 31, a čini se da hrvatske vojne snage imaju još impresivniji skok. Prikupljanjem podataka sa sajta Ministarstva odbrane Hrvatske i plana koji je početkom prošle godine usvojila tamošnja vlada, broj vežbi je za godinu dana porastao sa 14 na 66. Ove vežbe su bile prilično raznolike ako se pogleda na njih pojedinačno, uključujući redovne trupe, specijalne snage, mornaricu, vazduhoplovstvo, vojnu policiju, sajber odbranu.
Ovi podaci pokazuju nekoliko novih činjenica. Prva - da je povećan broj vežbi verovatno proizvod rastućeg bezbednosnog nadmetanja između NATO i Rusije u Evropi. Druga - da zemlje Zapadnog Balkana u okviru svoje spoljne i bezbednosne politike žele da se promovišu kao lojalne i kooperativne članice NATO.
Kada je reč o Srbiji, učešće Vojske Srbije u međunarodnim vežbama, bilo bilateralnim ili multilateralnim, prošle godine je oblikovano odlukom Vlade Srbije od kraja februara 2022. da obustavi sve aktivnosti u vezi sa planiranjem, pripremom i izvođenjem vežbi sa stranim partnerima.
Ova odluka je doneta kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Međutim, Vlada Srbije je prošle godine izuzela "Platinasti vuk 2023", vojnu vežbu koju su zajedno organizovali Evropska komanda SAD i Vojska Srbije, a čiji je domaćin bila Srbija, čime je postala jedina međunarodna vojna vežba u kojima je srpska vojska učestvovala 2023.
Inače, kako se navodi, Srbija ima najdinamičniju bezbednosnu saradnju sa NATO i SAD. Objašnjavajući ovo, istraživač iz BCBP Vuk Vuksanović za Euronews Srbija kaže da ima razlike između onoga što se radi na međunarodnom planu i onoga što se komunicira na unutrašnjem planu sa sopstvenim građanima.
"Uvek je bilo pitanje kako sa jedne strane pomiriti realnost toga da je Zapad dominantan akter na Zapadnom Balkanu, a sa druge strane pomiriti frustraciju, bes dela javnosti zbog sećanja na devedesete i nezavisnost Kosova i to je karakteristično i u ovom sektoru odbrane. Pitanje saradnje sa NATO alijansom je upravo jedan takav upečatljiv primer gde dolazi do tog razlaza između međunarodnih i unutrašnjih dimenzija", rekao je Vuksanović.
Državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović poručio je da je vojna neutralnost Srbije zasnovana na odluci Narodne skupštine da u decembru 2007. godine usvoji Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije.
"Opredeljenje za vojnu neutralnost je politička odluka koja izražva stav da zemlja nije zainteresovana za pristupanje postojećim vojnim savezima, ali i da će, bez obzira na to, nastaviti da razvija svoje spoljnopolitičke veze", rekao je Starović početkom ove godine.
Na pitanje koliko u datim geostrateškim okolnostima Srbija u želji za balansiranjem može da poseže sa Rusijom, a koliko za Kinom, Vuksanović kaže da vidimo da je od svih oblika saradnje sa Rusijom najviše utihnula odbrambena saradnja kao produkt rata u Ukrajini.
"S druge strane, maksimalni fokus Zapada je na Rusiju u takvim okolnostima. Srpsko rukovodstvo će možda biti više motivisano da zaigra na kinesku kartu, ali čak i to će biti dugoročni strateški problem ne samo za Srbiju nego za sve zemlje na svetu - kako funkcionisati u onom trenutku kada dođe na red američko-kineski hladni rat jer će Kina biti pitanje svih pitanja u odnosu sa SAD", rekao je Vuksanović.
Pročitaj još
Koliko Srbija izdvaja za odbranu?
Uočeni trend rasta izdataka za odbranu u Srbiji od 2016. godine je zaustavljen 2022, navodi se u izveštaju, pri čemu su rashodi pali ispod cifara zabeleženih u 2021. S obzirom na to da bilans stanja za 2023. godinu još nije usvojen, stvarni vojni rashodi još nisu dostupni.
Zakonom o budžetu je predviđeno je da vojna potrošnja u 2023. godini nastavi da raste i da čini 8,05 odsto udela u ukupnom iznosu rashoda. Takođe, na osnovu budžeta za 2024. godinu usvojenom krajem prošle godine, planirano je i da bude smanjen 1,3 odsto u odnosu na 2023.
Kako se navodi, budžet Srbije je podeljen na programe, prikazujući budžetska sredstva za određene oblasti kao i različite izvore sredstava.
Uprkos tome, dodaje se, budžet nije dovoljno raščlanjen i detaljan. Na primer, u okviru programa "Funksionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije" najveći deo budžeta se troši na nabavku naoružanja i opreme, ne precizirajući koje naoružanje i koju opremu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kamioni na Batrovcima čekaju sedam sati
06.11.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju sedam sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije.
Stojanović: Puštanje pesama Dijani Hrki nije moglo bez Vučićevog odobrenja
06.11.2025.•
0
Puštanje pesama majci koja je ostala bez svog deteta i koja štrajkuje glađu nije moglo da se desi bez Vučićevog odobrenja, kaže doktor političkih nauka Boban Stojanović.
Veljanovski: Ne očekujem da ćemo dobiti konstruktivan Savet REM-a, sve je povezano i sa RTS-om
06.11.2025.•
0
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski izjavio je da ne očekuje da će novi Savet REM-a biti konstruktivan i da će "zaista moći da reši probleme koji su se nagomilali".
Vlada Srbije usvojila predlog budžeta za 2026.
06.11.2025.•
0
Vlada Srbije usvojila je na danas Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu.
Marko Kričak tužio Nikolinu Sinđelić za povredu ugleda
06.11.2025.•
16
Komandant JZO Marko Kričak podneo je tužbu protiv studentkinje Nikoline Sinđelić, koja je u javnost iznela tvrdnje da je zlostavljao u garaži zgrade Vlade Srbije ispred koje se održavao protest.
Polemika o biračkom spisku: "Vlast obmanjuje kao što je preuveličala broj svojih pristalica sinoć na skupu"
06.11.2025.•
0
Poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić ocenio je na sednici u Skupštine Srbije da vlast obmanjuje građane pričama o reviziji biračkog spiska, a predsednica Skupštine Ana Brnabić je tvrdila suprotno.
Poslanicima Skupštine Srbije plate će biti uvećane 5,1 odsto
06.11.2025.•
4
Odbor Skupštine Srbije za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja odobrio je predlog skupštinskog budžeta za 2026. koji iznosi 3,8 milijardi dinara i predviđa povećanje plate poslanika za 5,1 odsto.
Vučić pri preuzimaju izveštaja EK o Srbiji: Obećao sam da ću samo lepo da govorim o EU
06.11.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je posle sastanka sa šefom Delegacije EU Andreasom fon Bekeratom koji mu je uručio izveštaj EK o napretku Srbije ka EU, da taj izveštaj predstavlja "mišljenje" i "viđenje" EK.
FOTO: U Nišu i Kragujevcu zaplenjeno 130 kg marihuane i kokaina
06.11.2025.•
1
Veća količina droge zaplenjena je i tri osobe su uhapšene u dve odvojene akcije u Kragujevcu i Nišu.
VIDEO: Srednjoškolci kod Skupštine podržali Dijanu Hrku i odali poštu stradalima u padu nadstrešnice
06.11.2025.•
3
Veliki broj učenika beogradskih srednjih škola šetao je danas do Skupštine Srbije da podrže Dijanu Hrku tokom petog dana njenog štrajka glađu, i tom prilikom su sa njom odali šesnaestominutnu poštu nastradalima.
"Srbijavoz" kupuje šest električnih lokomotiva za 40 miliona evra
06.11.2025.•
4
"Srbijavoz" pokrenuo je javnu nabavku za kupovinu šest novih višesistemskih električnih lokomotiva, procenjene vrednosti od 4,69 milijardi dinara, oko 40 miliona evra.
Švedska zbog korupcije "zavrnula slavinu" Srbiji: Koliko je novca davala?
06.11.2025.•
31
Vlada Švedske će obustaviti deo finansijske pomoći državnim institucijama u Srbiji, a pomoć će u većoj meri preusmeriti na jačanje civilnog društva.
"MUP i ovog puta dezinformisao javnost": Objavljena nova procena koliko je ljudi bilo u i oko Ćacilenda
06.11.2025.•
31
Procene MUP-a i Arhiva javnih skupova koliko je ljudi u sredu uveče bilo na skupovima podrške vlasti, odnosno Dijani Hrki koja štrajkuje glađu, a koji su organizovani u i kod Ćacilenda, znatno se razlikuju.
"Prošlo ispod radara": Slovenačka firma u Babušnici zatvorila pogon, bez posla ostalo 30 radnika
06.11.2025.•
4
Jedna od dve slovenačke firme koje imaju fabrike u Babušnici "Firecat protection" prekinula je proizvodnju zbog, kako kažu, brzog rasta troškova proizvodnje, a bez posla je ostalo 30 radnika.
Leskovačka policija uhapsila muškarca koji je ubio svoju suprugu i njeno telo sakrio u zamrzivač
06.11.2025.•
0
Leskovačka policija uhapsila je D. D. (43) iz Pečenjevca osumnjičenog da je ubio nevenčanu suprugu, a njeno telo zatim sakrio u zamrzivač.
Novo lice Srbije: Godine studija da se računaju u radni staž
06.11.2025.•
5
Stranka Novo lice Srbije predlaže da se princip da se godine studija priznaju u radni staž po različitim modelima, što se primenjuje u zemljama poput Nemačke i Italije, primeni i u Srbiji.
Socijalna pomoć povećana za 85 dinara
06.11.2025.•
2
Novi nominalni iznos socijalne pomoći za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici, od 1. oktobra iznosi 12.266 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku.
Treći dan zasedanja Skupštine o leks specijalisu za Generalštab i biračkom spisku
06.11.2025.•
2
Poslanici Skupštine Srbije nastaviće rad danas raspravom o amandmanima na izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i o leks specijalisu za zgradu Generalštaba u Beogradu.
Devojka nožem napala policajca u stanici u Beogradu, on je nakon upozorenja upucao u nogu
06.11.2025.•
18
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je rano jutros državljanka BiH M. A. (24) pokušala nožem da ubije policajca u PS Savski venac.
O Vučićevom vređanju tužilaštva i tužilaca: "Nesposoban da artikuliše misli na način koji ne odaje radikala"
06.11.2025.•
19
Tužilaštvo za organizovani kriminal reagovalo je povodom nedavnog nastupa predsednika Aleksandra Vučića u emisiji "Ćirilica Milomira Marića", ocenjujući njegove izjave kao neprimereni pritisak na postupajuće tužioce.
Komentari 6
Plaćač poreza
Дуле
Srzentije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar