Naučnici nakon zahteva Rio Tinta: Nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma u Srbiji
U časopisu "Sajens" navodi se da nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma.
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke, ali povlačenje nije potrebno", smatraju naučnici povodom pritužbi na naučni rad o uticaju potencijalnog rudnika litijuma i bora u zapadnoj Srbiji objavljen u naučnom časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)".
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", poručuju autori za časopis "Sajens".
Objavljivanje studije o projektu "Jadar" u časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)" privuklo je pažnju "rivalskog" časopisa "Sajens".
Kako piše Ketlin O Grejdi za onlajn časopis "Sajens", predloženi rudnik litijuma i bora u Jadru, u Srbiji, izazvao je nove kontroverze nakon što su naučnici povezani sa rudarskom kompanijom Rio Tinto pozvali na povlačenje dokumenta u kojem se tvrdi da je istražno bušenje kompanije izazvalo kontaminaciju životne sredine.
Projekat vredan 2,4 milijarde dolara, za koji srpske vlasti kažu da bi mogao da počne sa radom već 2028. godine, zadovoljio bi većinu potražnje Evropske unije za litijumom, ključnom komponentom u baterijama za električna vozila.
To je takođe izazvalo široke proteste Srba, koji se brinu da će rudarske aktivnosti zagaditi okolna područja poljoprivrednog zemljišta, šuma i vode. Protivnici rudnika su 2022. godine naterali srpsku vladu da oduzme prvobitnu dozvolu za kopanje Rio Tinta.
Tu odluku je u julu poništio Ustavni sud Srbije, što je izazvalo ponovne proteste, navodi se.
Strahove je pojačao članak Sajentifik riporta (Scientific Reports) objavljen u julu, u kojem su naučnici prijavili da su pronašli visoke nivoe arsena, bora i litijuma u vodi nizvodno od probnih bunara rudnika. Istraživači su zaključili da bi rudnik mogao da ugrozi biodiverzitet, kao i egzistenciju lokalne zajednice, koja se u velikoj meri oslanja na poljoprivredu i šumarstvo.
U pismu uredniku časopisa, objavljenom 19. avgusta, glavni naučnik kompanije Rio Tinto Najdžel Stjuard i tri istraživača sa Univerziteta u Beogradu koji su sproveli procenu uticaja kompanije na životnu sredinu kažu da dokument sadrži greške i da mu nedostaje rigoroznost. Trebalo bi ga povući ili "značajno" ispraviti, pisali su oni.
Glavna među njihovim pritužbama je da tim za naučne izveštaje nije pružio osnovne podatke o nivoima metala u zemljištu i vodi pre istraživanja; povišeni nivoi ovih elemenata mogu biti "prirodni fenomeni", kažu naučnici kompanije.
Autori takođe pogrešno navode veličinu projektne površine, kako se navodi u pismu, tvrdeći da bi ona bila između 2.031 i 2.431 hektara, kada je planirano da bude samo 388 hektara, i uključuju reference koje ne podržavaju navode sa kojima se vezuju.
Jovan Tadić, hemičar u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli i autor rada, napisao je u mejlu za Sajens da je tvrdnja o nedostatku strogosti "neosnovana"…
"Studija je zasnovana na čvrstim dokazima"
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", rekao je Radić.
On dodaje da je spor oko veličine sajta nastao zbog "različitih tumačenja onoga što ’pokrivanje‘ zapravo predstavlja".
Njegov tim se oslanjao na vladine i naučne publikacije da bi proizveo svoju procenu, kaže on, a ne nacrt procene uticaja Rio Tinta na životnu sredinu, koji sadrži pravna odricanja odgovornosti u kojima se navodi da informacije možda nisu pouzdane. Kako bi zaobišli problem nepostojanja osnovnih podataka, on i njegove kolege su uporedili uzorke uzvodno i nizvodno od probnih bunara, dodaje on, otkrivši znatno više nivoe nizvodno.
Grupa je odgovorila časopisu, osvrnuvši se na kritike Rio Tinta i pristala da izvrši neke ispravke, kao što je dodavanje referenci u prilog određenim izjavama. Rafal Marszalek, glavni urednik Sajentifik riporta, rekao je u izjavi za časopis Sajens je rekao da "pažljivo razmatrao rad, prateći utvrđeni proces".
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke", kaže Mark Meklin, naučnik sa Univerziteta Linkoln, koji je i ranije pratio poslovanje Rio tinta, ali smatra da povlačenje studije potrebno.
"Težak" pristup Rio tinta
"Iznenađen sam pomalo ‘teškim’ pristupom kompanije i njihovim fokusom na male greške, kao što je isticanje da je projektovana godišnja proizvodnja litijum karbonata u rudniku 58.000 tona po godine, a ne 50.000 navedenih u radu".
Postoje i glasovi koji sa slažu sa kritikama. Karen Hadson-Edvards, geohemičarka životne sredine na Univerzitetu u Eksiteru, smatra da autori "nisu prikupili dovoljno uzoraka da bi izvršili rigoroznu procenu", kaže ona, i "preterano tumače podatke koje imaju".
Bez osnovnih podataka ili mnogo šireg uzorkovanja, teško je razumeti kakva je prirodna hemija ovog područja. Maklin kaže da bi svako trenutno zagađenje moglo da potiče od rudarske nesereće iz 2014. godine, što bi trebalo isključiti kao faktor pre nego što se zaključi da je krivo novo istraživanje.
Bez društvene licence
Stjuard za "Sajens" nije odgovorio na pismena pitanja do trenutka objavljivanja.
Premijer Miloš Vučević je 28. avgusta na društvenoj platformi Iks objavio da "ništa neće biti urađeno dok ne dobijemo čvrste garancije da će iskopavanje biti bezbedno i bezbedno, da će naši ljudi biti sigurni, naša zemlja zdrava, a vazduh i čista voda".
Vučević je i demonstrantne u danu protesta u Beogradu nazvao "raspalom bandom".
"Rudarskim kompanijama je potrebna društvena licenca ili saglasnost lokalnih zajednica", kaže Ivana Živojinović, koja proučava sukobe korišćenja zemljišta na Univerzitetu prirodnih resursa i prirodnih nauka u Beču.
Živojinović i njene kolege su utvrdile da meštani od početka nisu bili uključeni u proces, što je stvorilo nepoverenje, ali i strah za njihov život i kulturnu baštinu. Rudarski projekti zahtevaju „duboku interakciju i učešće ljudi“, kaže ona.
"Mislim da ovaj deo nedostaje", dodaje.
Pročitaj još
Četrdeset puta manje
Podećamo, profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić je za N1 nedavno izjavio da tim koji osporava nalaze predvodi zaposleni kompanije Rio Tinta Najdžel Stjuart koji ima objavljena "dva naučna rada i tri citata".
"I on predvodi grupu tih podnosilaca koji osporavaju autora našeg rada i vodećeg pisca koleginicu Draganu Đorđević koja ima preko 3.000 citata, dakle 1.000 puta više od Stjuarta i ima Hirchov indeks – to je pokazatelj naučne kompetentnosti 31, dok ovaj Rio Tintov naučnik ima svega jedan", naveo je Ratko Ristić.
Sličnu ocenu je izneo i akademik Dušan Teodorović.
"Najdžel Stjuard, nosilac titule ‘glavni naučnik’ u kompaniji Rio Tinto ima indeks naučne kompetencije jednak 1. Najniža vrednost indeksa naučne kompetencije je 1. Redovni profesori svetskih univerziteta imaju vrednost indeksa između 30 i 50", naveo je Teodorović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Sindikat sudske vlasti: Vlast prerano uputila tri zakona u Skupštinu
23.08.2026.•
0
Sindikat sudske vlasti saopštio je da je vlast prerano, suprotno mišljenju Venecijske komisije, tri zakonska predloga iz oblasti pravosuđa stavila na dnevni red predstojeće sednice Skupštine Srbije.
Održan protest "Eko buna" na beogradskom Ušću
23.08.2026.•
0
Protest pod nazivom "Eko buna" na beogradskom Ušću, na koji su pozvali zemunski i novobeogradski zborovi građana, završen je nešto posle 19 časova.
Objavljen kalendar za predstojeću školsku godinu: Raspusti, mala matura, datumi izleta na Ekspo
23.08.2026.•
0
Nova školska godina u osnovnim školama u Srbiji počinje u utorak, 1. septembra, a biće završena 11. juna za učenike od prvog do sedmog razreda, navedeno je u Prosvetnom kalendaru.
AMSS: Najduže se čeka na Gradini i Horgošu 2
23.08.2026.•
0
Automobili na izlaz iz zemlje najduže čekaju na prelazu Horgoš 2, gde zadržavanja traju po sat vremena, isto koliko na ulaz čekaju kod Gradine (Bugarska), ukazuju podaci granične policije.
TS: Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ne rešava ključne probleme
23.08.2026.•
0
Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu (JPP) i koncesijama ne rešava ključne probleme u toj oblasti koji su uočeni tokom primene važećih propisa, iako sadrži određena poboljšanja, objavila je Transparentnost Srbije.
Lakić: Pokušaj da se zastraše građani najavom hapšenja zbog navodnih neistina o požaru u Deliblatskoj peščari
23.08.2026.•
6
Advokat Nikola Lakić izjavio je da bi zbog požara u Deliblatskoj peščari tužilaštvo, umesto što preti hapšenjem građana, trebalo da procesuira predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra policije Ivicu Dačića.
Da li ste neopredeljeni glasač?
23.08.2026.•
39
Neopredeljeni birači se sve češće pominju kao mogući jezičak na vagi na predstojećim izborima.
Eparhija šabačka: Otkazati Prajd karavan u Loznici i Šapcu, taj događaj je nepotreban
23.08.2026.•
4
Eparhija šabačka zatražila je od udruženja "Da se zna" da otkaže Prajd karavan koji je najavljen za sledeću nedelju u Šapcu i Loznici uz tvrdnju da bi ti skupovi mogli da dovedu do nepotrebnih podela, napetosti i sukoba.
Macut: Važno mi je da iza ove vlade ostanu konkretni rezultati, a ne moje ime
23.08.2026.•
20
Premijer Srbije Đuro Macut rekao je da mu je važno da iza rada Vlade Srbije ostanu konkretni rezultati, a ne njegovo ime.
Jedna Beograđanka ostala bez 70.000, druga bez 20.000 evra: I Novosađani bili upozoreni na ovu vrstu prevare
23.08.2026.•
4
Ministarstvo unutrašnjih poslova ponovo je upozorilo građane na sve učestalije telefonske prevare u kojima se počinioci predstavljaju kao lekari i saopštavaju da je njihov član porodice doživeo saobraćajnu nezgodu.
Dačić: Odluku o traženju pomoći u gašenju požara ne donosimo ni Vučić, ni ja, već Sektor za vanredne situacije
23.08.2026.•
42
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da odluku o traženju pomoći za gašenje požara ne donosi ni predsednik države, niti predsednik Vlade, već se to radi na predlog Sektora za vanredne situacije.
SPS samostalno izlazi na izbore: Zašto?
23.08.2026.•
18
Ivica Dačić najavio je da će Socijalistička partija Srbije na sledećim izborima izaći samostalno - kao i svaki put od 2012. godine naovamo.
Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade: "Ne može upravljanje da bude 200 do 300 dinara"
23.08.2026.•
63
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada u Srbiji primenjuje se već skoro 10 godina i, umesto predsednika kućnog saveta, doneo nam je profesionalnog upravnika zgrade.
Protest "Eko buna" danas na Ušću: "Protiv svih onih koji naše sutra prodaju za lični profit"
23.08.2026.•
0
Studenti u blokadi i Zborovi Novog Beograda održaće danas, 23. avgusta protest "Eko buna" na kome, kako su naveli, žele da podignu glas protiv "svih onih koji naše sutra prodaju za lični profit".
VIDEO: Ostaci "Savskog Titanika" zbog niskog vodostaja izronili između Sremske Mitrovice i Šapca
23.08.2026.•
4
"Slovenac" - parobrod koji na dnu reke od kraja Drugog svetskog rata, zbog niskog vodostaja izronio je iz Save između Sremske Mitrovice i Šapca, kod sela Ševarice i Šašinci.
Vučić: Neće biti lustracije prema aktuelnoj vlasti
23.08.2026.•
52
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće biti lustracije prema aktuelnoj vlasti, "jer narod odlučuje, a ne oni spolja".
VJT traži identifikovanje osoba koje šire lažne vesti o požaru u Deliblatskoj peščari
22.08.2026.•
7
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da će izdati nalog za identifikaciju i procesuiranje osoba koje na društvenim mrežama šire lažne vesti o požaru u Deliblatskoj peščari.
Komentari 14
Bob Rok
Aнтун Чупак
Fuj49
Kod kvazi ekologa moze da se napise bilo kakva budalastina i to na tarabi i oznaci se studijom.
U pravu ste. Kao primer mogu se uzeti sva Oskarova izlaganja o bilo čemu pošto je on sveznajući. Kad bi to bilo pisano po tarabi, ona bi se sama srušila
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar