Naučnici nakon zahteva Rio Tinta: Nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma u Srbiji
U časopisu "Sajens" navodi se da nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma.
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke, ali povlačenje nije potrebno", smatraju naučnici povodom pritužbi na naučni rad o uticaju potencijalnog rudnika litijuma i bora u zapadnoj Srbiji objavljen u naučnom časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)".
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", poručuju autori za časopis "Sajens".
Objavljivanje studije o projektu "Jadar" u časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)" privuklo je pažnju "rivalskog" časopisa "Sajens".
Kako piše Ketlin O Grejdi za onlajn časopis "Sajens", predloženi rudnik litijuma i bora u Jadru, u Srbiji, izazvao je nove kontroverze nakon što su naučnici povezani sa rudarskom kompanijom Rio Tinto pozvali na povlačenje dokumenta u kojem se tvrdi da je istražno bušenje kompanije izazvalo kontaminaciju životne sredine.
Projekat vredan 2,4 milijarde dolara, za koji srpske vlasti kažu da bi mogao da počne sa radom već 2028. godine, zadovoljio bi većinu potražnje Evropske unije za litijumom, ključnom komponentom u baterijama za električna vozila.
To je takođe izazvalo široke proteste Srba, koji se brinu da će rudarske aktivnosti zagaditi okolna područja poljoprivrednog zemljišta, šuma i vode. Protivnici rudnika su 2022. godine naterali srpsku vladu da oduzme prvobitnu dozvolu za kopanje Rio Tinta.
Tu odluku je u julu poništio Ustavni sud Srbije, što je izazvalo ponovne proteste, navodi se.
Strahove je pojačao članak Sajentifik riporta (Scientific Reports) objavljen u julu, u kojem su naučnici prijavili da su pronašli visoke nivoe arsena, bora i litijuma u vodi nizvodno od probnih bunara rudnika. Istraživači su zaključili da bi rudnik mogao da ugrozi biodiverzitet, kao i egzistenciju lokalne zajednice, koja se u velikoj meri oslanja na poljoprivredu i šumarstvo.
U pismu uredniku časopisa, objavljenom 19. avgusta, glavni naučnik kompanije Rio Tinto Najdžel Stjuard i tri istraživača sa Univerziteta u Beogradu koji su sproveli procenu uticaja kompanije na životnu sredinu kažu da dokument sadrži greške i da mu nedostaje rigoroznost. Trebalo bi ga povući ili "značajno" ispraviti, pisali su oni.
Glavna među njihovim pritužbama je da tim za naučne izveštaje nije pružio osnovne podatke o nivoima metala u zemljištu i vodi pre istraživanja; povišeni nivoi ovih elemenata mogu biti "prirodni fenomeni", kažu naučnici kompanije.
Autori takođe pogrešno navode veličinu projektne površine, kako se navodi u pismu, tvrdeći da bi ona bila između 2.031 i 2.431 hektara, kada je planirano da bude samo 388 hektara, i uključuju reference koje ne podržavaju navode sa kojima se vezuju.
Jovan Tadić, hemičar u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli i autor rada, napisao je u mejlu za Sajens da je tvrdnja o nedostatku strogosti "neosnovana"…
"Studija je zasnovana na čvrstim dokazima"
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", rekao je Radić.
On dodaje da je spor oko veličine sajta nastao zbog "različitih tumačenja onoga što ’pokrivanje‘ zapravo predstavlja".
Njegov tim se oslanjao na vladine i naučne publikacije da bi proizveo svoju procenu, kaže on, a ne nacrt procene uticaja Rio Tinta na životnu sredinu, koji sadrži pravna odricanja odgovornosti u kojima se navodi da informacije možda nisu pouzdane. Kako bi zaobišli problem nepostojanja osnovnih podataka, on i njegove kolege su uporedili uzorke uzvodno i nizvodno od probnih bunara, dodaje on, otkrivši znatno više nivoe nizvodno.
Grupa je odgovorila časopisu, osvrnuvši se na kritike Rio Tinta i pristala da izvrši neke ispravke, kao što je dodavanje referenci u prilog određenim izjavama. Rafal Marszalek, glavni urednik Sajentifik riporta, rekao je u izjavi za časopis Sajens je rekao da "pažljivo razmatrao rad, prateći utvrđeni proces".
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke", kaže Mark Meklin, naučnik sa Univerziteta Linkoln, koji je i ranije pratio poslovanje Rio tinta, ali smatra da povlačenje studije potrebno.
"Težak" pristup Rio tinta
"Iznenađen sam pomalo ‘teškim’ pristupom kompanije i njihovim fokusom na male greške, kao što je isticanje da je projektovana godišnja proizvodnja litijum karbonata u rudniku 58.000 tona po godine, a ne 50.000 navedenih u radu".
Postoje i glasovi koji sa slažu sa kritikama. Karen Hadson-Edvards, geohemičarka životne sredine na Univerzitetu u Eksiteru, smatra da autori "nisu prikupili dovoljno uzoraka da bi izvršili rigoroznu procenu", kaže ona, i "preterano tumače podatke koje imaju".
Bez osnovnih podataka ili mnogo šireg uzorkovanja, teško je razumeti kakva je prirodna hemija ovog područja. Maklin kaže da bi svako trenutno zagađenje moglo da potiče od rudarske nesereće iz 2014. godine, što bi trebalo isključiti kao faktor pre nego što se zaključi da je krivo novo istraživanje.
Bez društvene licence
Stjuard za "Sajens" nije odgovorio na pismena pitanja do trenutka objavljivanja.
Premijer Miloš Vučević je 28. avgusta na društvenoj platformi Iks objavio da "ništa neće biti urađeno dok ne dobijemo čvrste garancije da će iskopavanje biti bezbedno i bezbedno, da će naši ljudi biti sigurni, naša zemlja zdrava, a vazduh i čista voda".
Vučević je i demonstrantne u danu protesta u Beogradu nazvao "raspalom bandom".
"Rudarskim kompanijama je potrebna društvena licenca ili saglasnost lokalnih zajednica", kaže Ivana Živojinović, koja proučava sukobe korišćenja zemljišta na Univerzitetu prirodnih resursa i prirodnih nauka u Beču.
Živojinović i njene kolege su utvrdile da meštani od početka nisu bili uključeni u proces, što je stvorilo nepoverenje, ali i strah za njihov život i kulturnu baštinu. Rudarski projekti zahtevaju „duboku interakciju i učešće ljudi“, kaže ona.
"Mislim da ovaj deo nedostaje", dodaje.
Pročitaj još
Četrdeset puta manje
Podećamo, profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić je za N1 nedavno izjavio da tim koji osporava nalaze predvodi zaposleni kompanije Rio Tinta Najdžel Stjuart koji ima objavljena "dva naučna rada i tri citata".
"I on predvodi grupu tih podnosilaca koji osporavaju autora našeg rada i vodećeg pisca koleginicu Draganu Đorđević koja ima preko 3.000 citata, dakle 1.000 puta više od Stjuarta i ima Hirchov indeks – to je pokazatelj naučne kompetentnosti 31, dok ovaj Rio Tintov naučnik ima svega jedan", naveo je Ratko Ristić.
Sličnu ocenu je izneo i akademik Dušan Teodorović.
"Najdžel Stjuard, nosilac titule ‘glavni naučnik’ u kompaniji Rio Tinto ima indeks naučne kompetencije jednak 1. Najniža vrednost indeksa naučne kompetencije je 1. Redovni profesori svetskih univerziteta imaju vrednost indeksa između 30 i 50", naveo je Teodorović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Zečević: Ako već ne mogu da nas prime odmah u EU, bar bi trebalo da nas čvršće integrišu
28.03.2026.•
0
Evropska unija, koja je decenijama insistirala na čvrstim i nepromenljivim kriterijumima za proširenje, sada šalje signale da je spremna na preispitivanje sopstvenih pravila.
Meštani sela u opštini Mali Zvornik od prošle noći nemaju struje: Održali blokadu puta, nastavak sutra
28.03.2026.•
0
Sela na teritoriji opštine Mali Zvornik, Radalj i Borina, od prošle noći nemaju struju rekao je odbornik Nove Demokratske stranke Srbije Ljubisav Krsmanović.
Letnje računanje vremena počinje večeras: Pomeramo časovnike unapred
28.03.2026.•
0
Letnje računanje vremena počeće večeras, u dva sata, tako što se časovnik pomera za jedan sat unapred.
MASA: Nije akademski ćutati na zloupotrebu tragedije
28.03.2026.•
0
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) izrazila je saučešće porodici studentkinje koja je izgubila život prilikom pada sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu i osudila zloupotrebu tragedije.
Kamioni na Batrovcima čekaju dva sata
28.03.2026.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju dva sata, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Ministarstvo u nedelju otvara telefone za informacije o biračkom spisku
28.03.2026.•
1
Ministarstvo državne uprave najavilo je da će u nedelju, 29. marta, otvoriti kontakt telefone putem kojih građani mogu da se informišu o upisima u birački spisak, povodom lokalnih izbora u deset opština.
Sedam od 10 zaposlenih ima platu ispod prosečne: Raste jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji
28.03.2026.•
5
Prosečna zarada u Srbiji u januaru je premašila 1.000 evra, ali većina zaposlenih nema prihode koji pokrivaju prosečnu potrošačku korpu.
Sindikat: Pravosuđe isključeno iz javne rasprave o Porodičnom zakonu i o Zakonu o autorskim pravima
28.03.2026.•
1
Sindikat sudske vlasti zatražio je danas da se "obezbedi aktivno učešće predstavnika pravosuđa" u javnoj raspravi o Porodičnom zakonu i Zakonu o autorskim i srodnim pravima.
Srbija traži od Hrvatske da objasni zašto je zabranila ulazak istoričaru Milošu Koviću
28.03.2026.•
5
Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) Srbije zatražilo je pojašnjenje od nadležnih organa Hrvatske povodom navoda da je univerzitetskom profesoru Milošu Koviću zabranjen ulazak u tu zemlju.
Odbor sazvan povodom smrti studentkinje: Usvojeni zaključci bez prisustva opozicije
28.03.2026.•
6
Odbor Skupštine Srbije za obrazovanje, čija je hitna sednica sazvana povodom smrti studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu, posle burne rasprave, usvojio je zaključke bez prisustva opozicije.
Drecun: Kurtijev predlog značio bi destabilizaciju, ne verujem da Makron može da ga podrži
28.03.2026.•
3
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ocenio je da je zahtev kosovskog premijera Aljbina Kurtija o dolasku kosovskih bezbednosnih snaga do administrativne linije "besmislen".
Beograđanin odbio alkotest nakon udesa, pa povredio dvojicu policajaca
28.03.2026.•
1
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu podneće krivičnu prijavu protiv B. N. (29) zbog sumnje da je ometao službeno lice u vršenju dužnosti.
Neusaglašenost opozicije - redovan vesnik izbora
28.03.2026.•
0
Trzavice unutar srpske opozicije su kroz godine, na neki način, postale su vesnik sve bližih izbora.
Đokić uzvratio Brnabić: Nije ovo tužilaštvo, ne odgovaram na vaša pitanja
28.03.2026.•
4
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić poručio je danas predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić, na sednici skupštinskog Odbora za prosvetu, da on nije tu u tužilaštvu pa da odgovara na njena pitanja.
Dejan Vuk Stanković: Rektor i dekan nose odgovornost koja treba da bude utvrđena ali ne može biti izbegnuta
28.03.2026.•
9
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani "nose odgovornost koja treba da bude utvrđena ali ne može biti izbegnuta"
Koji su realni politički dometi lokalnih izbora?
28.03.2026.•
2
Apsolutna međuzavisnost parlamentarnih i predsedničkih izbora, koja je nekada bila glavno oružje režima, sada je njegova najveća slabost. Režim će, sve je izvesnije, upasti u jamu koju je sam iskopao.
Brnabić za smrt studentkinje okrivila "javašluk na univerzitetima" i "boljševičke plenumaše"
28.03.2026.•
20
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, na sednici skupštinskog Odbora na prosvetu, da je tragedija, kad je poginula studentkinja, "posledica javašluka koji vlada na našim univerzitetima".
Ko će nas lečiti ako nema dovoljno doktora?
28.03.2026.•
50
Nedostatak kadra u zdravstvu postao je veoma izražen, naročito u poslednjih nekoliko godina.
Dekan Filozofskog: Policija nije našla pirotehniku, pravni postupci protiv medija koji su širili neistine
28.03.2026.•
5
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani izjavio je da policija nije pronašla pirotehnički materijal na tom fakultetu, a najavio je da će pokrenuti pravne procedure protiv medija koji su širili neistine.
Vučić: Brza pruga Beograd-Budimpešta gotova, u toku test vožnje
28.03.2026.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je brza pruga Beograd-Budimpešta "gotova" i da su trenutno u toku testovi na njoj.
Komentari 14
Bob Rok
Aнтун Чупак
Fuj49
Kod kvazi ekologa moze da se napise bilo kakva budalastina i to na tarabi i oznaci se studijom.
U pravu ste. Kao primer mogu se uzeti sva Oskarova izlaganja o bilo čemu pošto je on sveznajući. Kad bi to bilo pisano po tarabi, ona bi se sama srušila
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar