"Tihi ubica" preti da Vojvodinu od "žitnice Evrope" pretvori u pustinju
Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od "žitnice Evrope" mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.
Foto: 021.rs
U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica u Vojvodini imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.
Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.
"Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja.
"Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju", objašnjava Vasin.
Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.
"Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva", kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.
"Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", navodi on za RTS.
Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.
"Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju", upozorava Gulan.
"Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto", dodaje Gulan.
Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od "zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.
"Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto", navodi dr Jovica Vasin.
"Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke", dodaje.
Pročitaj još
Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta
Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.
"Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije", navodi Vasin.
"Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne", dodaje.
Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti, a za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.
Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 odsto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.
Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
Film "Indeks" neće biti prikazan u Sremskoj Mitrovici: Nije bilo moguće obezbediti prostor
25.03.2026.•
1
Projekcija studentskog dokumentarno-igranog filma "Indeks", planirana za danas u Sremskoj Mitrovici, otkazana je pošto nije bilo moguće obezbediti prostor za prikazivanje.
Iz saobraćaja isključeno pet vozača u Južnobačkom okrugu
24.03.2026.•
2
U ponedeljak, 23. marta, u Južnobačkom okrugu, dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.
Sutra i u četvrtak menja se režim saobraćaja kod naplatne rampe Subotica jug
24.03.2026.•
0
Režim saobraćaja biće izmenjen u sredu, 25. marta i četvrtak, 26. marta u zoni naplatne stanice Subotica jug.
Tokom pokušaja bekstva od policije pokušao da se reši 50 g amfetamina, posle mu našli i marihuanu i tablete
24.03.2026.•
0
Policija u Bačkoj Palanci uhapsila je B. Z. (40) iz ovog mesta zbog trgovine drogom.
Radikali u Inđiji već pet godina koriste prostor mesne zajednice bez ugovora, opština ne reaguje
24.03.2026.•
4
Prostorije u zgradi Mesne zajednice Inđija koristi Opštinski odbor Srpske radikalne stranke, i to više od pet godina bez važećeg ugovora.
Mesec dana pritvora ocu i sinu za ubistvo muškarca čije su telo bacili u Tisu
24.03.2026.•
0
Na predlog Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu, sud je odredio do 30 dana pritvor ocu M.L. (65) i sinu M.L. (38), osumnjičenima za ubistvo V.I. (36) u naselju Aradac.
Šebek (SSP): "Vučević izmišlja nepostojeće državne neprijatelje"
23.03.2026.•
2
Pokrajinski poslanik Stranke slobode i pravde Robert Šebek ocenio je danas da je izjava predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića o zahtevima za promenu položaja pokrajine predstavlja političku manipulaciju.
Macut u poseti u Ruskom Krsturu: Nacionalni savet Rusina je primer dobre organizacije
23.03.2026.•
9
Predsednik Vlade Republike Srbije Đuro Macut održao je danas sastanak sa predstavnicima Rusinskog nacionalnog saveta u Ruskom Krsturu i nakon sastanka rekao da je taj Nacionalni savet primer kako se dobro organizovati.
Mladić iz Šida uhapšen zbog 4,5 kg marihuane i malo kokaina
23.03.2026.•
6
Policija u Šidu uhapsila je S. K. (25) zbog trgovine drogom.
U Kuli održan miting liste "Glas mladih opštine Kula"
22.03.2026.•
12
Predizborni skup održan je večeras u Kuli na poziv liste "Glas mladih opštine Kula", koja će na izborima 29. marta nastupiti pod rednim brojem 3.
Nova šansa da nekome pomognete: Prikupljanje krvi u Novom Sadu i drugim mestima u Vojvodini
22.03.2026.•
0
Ekipe Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i sledeće nedelje će prikupljati krv na više lokacija širom Vojvodine.
Zrenjanin ruši stare bazene zbog izgradnje modernog sportskog kompleksa
21.03.2026.•
15
Postojeći zatvoreni i otvoreni bazeni u Zrenjaninu biće srušeni kako bi se na istom mestu izgradio savremeni sportsko-rekreativni kompleks "Jug bazen".
Automobil sleteo u kanal kod Srpskog Itebeja, poginuo muškarac
20.03.2026.•
0
Jedan muškarac je poginuo u saobraćajnoj nesreći koja se večeras dogodila između Srpskog Itebeja i Hetina, u opštini Žitište.
Iz saobraćaja isključeno 29 vozača u Južnobačkom okrugu
20.03.2026.•
1
U četvrtak, 19. marta, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda.
Policija podnela krivičnu prijavu protiv zaposlenog u Zoo vrtu Palić
20.03.2026.•
4
Subotička policija podnela je Osnovnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv zaposlenog u "Zoološkom vrtu Palić" zbog sumnje da je ubijao i zlostavljao životinje.
Predložena velika promena u centru Zrenjanina: Saobraćaj i 60 parking mesta
20.03.2026.•
9
Unija poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina predlaže da se deo centra grada otvori za jednosmerni saobraćaj.
Tvrdili da imaju dobre veze za prodaju vojne opreme u Libanu: Oštetili čoveka za 27.000 evra
19.03.2026.•
3
Zrenjaninska policija uhapsila je B.N. (59) iz Žitišta, koja je osumnjičena za prevaru.
Starijoj meštanki Vrbasa se predstavio kao prodavac posuđa, pa joj iz stana ukrao nakit
19.03.2026.•
1
Policija u Vrbasu uhapsila je državljanina Rumunije D. G. (44) zbog teške krađe.
Uhapšena dvojica u Zrenjaninu: Jedan za ubistvo, drugi da mu je pomogao da se reši tela bacanjem u Tisu
19.03.2026.•
0
Policija u Zrenjaninu uhapsila je M. L. (55) iz okoline ovog grada zbog ubistva, kao i M. L. (38) iz okoline Zrenjanina zbog sprečavanja i ometanja dokazivanja.
Izmenjen režim saobraćaja od Perleza do Kovačice - saniraju se udarne rupe
19.03.2026.•
0
Režim saobraćaja izmenjen je od danas, 19. marta na deonici Perlez - Kovačica.
Ko gradi "Osmeh Vojvodine": Radove 2023. počeli Kinezi, a sad potpisan ugovor i sa Azerbejdžancima
19.03.2026.•
13
Azerbejdžanska firma Azvirt biće izvođač radova na nekoliko deonica brze saobraćajnice "Osmeh Vojvodine".
Komentari 42
Imre
Novu agrarnu reformu zemlju seljacima,advokatima kancelarije,profesorima skole i katedre,radnicima fabrike,ovo najavi neko iz opozicije.
Niko ama bas niko se ne osvrnu da zemljiste sa humusom odlazi u prasini,koju stvaraju veliki traktori sa mocnim setvospremacima i duplim rotacionim valjcima koji strukturu zemljista pretvaraju u prasinu.Znam za kombinat koji je jos pre rata na cernozemu koristijo samo drljace a rotacione valjke iskljucijo,sa cime su dobili u ustedi goriva kao i ocuvanje zemljista.
Uzgoj secerne repe bez stajnjaka takodje utice da se zemljiste osiromasuje humusom.Inicijativa da se od poljoprivrednih useva posle zetve,slama,kukuruzovina koriste za dobijanje struje,u tu svrhu drzava je vec dodelila sredstva pojedinim velikim gazdinstvima,da prave mini elektrane.
Dejan
Anna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar