"Tihi ubica" preti da Vojvodinu od "žitnice Evrope" pretvori u pustinju
Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od "žitnice Evrope" mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.
Foto: 021.rs
U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica u Vojvodini imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.
Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.
"Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja.
"Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju", objašnjava Vasin.
Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.
"Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva", kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.
"Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", navodi on za RTS.
Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.
"Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju", upozorava Gulan.
"Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto", dodaje Gulan.
Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od "zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.
"Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto", navodi dr Jovica Vasin.
"Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke", dodaje.
Pročitaj još
Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta
Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.
"Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije", navodi Vasin.
"Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne", dodaje.
Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti, a za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.
Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 odsto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.
Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
Bečej: Uhapšen zbog utaje poreza
02.09.2025.•
0
Kikindska policija uhapsila je muškarca iz Bečeja zbog toga što je poreskom utajom oštetio budžet Srbije za više od 58,4 miliona dinara.
Zaposleni u Politehničkoj školi u Subotici simbolično u crnini posle smene direktora
02.09.2025.•
0
Članovi kolektiva Politehničke škole u Subotici, izuzev nekoliko profesora, danas su se okupili ispred škole, simbolično odeveni u crnu odeću.
Iz saobraćaja isključena dva vozača u Južnobačkom okrugu
02.09.2025.•
1
U protekla 24 sata, u Južnobačkom okrugu, dogodile su se dve saobraćajne nezgode, u kojima je jedna osoba zadobila teške povrede, a dve osobe su lakše povređene.
FOTO, VIDEO: I subotički srednjoškolci obeležili deset meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu
02.09.2025.•
2
Subotički srednjoškolci su sinoć, u prisustvu više stotina građana, održali skup "Srednjoškolci pamte", povodom 10 meseci od tragedije u Novom Sadu.
Roditelji učenika škole u Bečeju protestovali jer se plaše za bezbednost, direktorka najavila preseljenje
01.09.2025.•
4
Protest roditelja đaka Osnovne škole "Sever Đurkić" i građana održan je danas, 1. septembra ispred te škole u Bečeju zbog zabrinutosti za bezbednost objekta i uslova u kojima deca pohađaju nastavu.
Vozač automobila poginuo na putu Šid - Adaševci: Vozilo sletelo sa puta
01.09.2025.•
0
Vozač automobila poginuo je jutros oko 7 časova u saobraćajnoj nesreći na putu Šid - Adaševci.
Bivša pančevačka Azotara postaje data centar
01.09.2025.•
10
Na prostoru nekadašnjeg industrijskog kompleksa HIP Azotare u Pančevu predviđene su radikalne promene koje potpuno menjaju namenu lokacije.
Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Rume do Pećinaca
01.09.2025.•
0
Režim saobraćaja izmenjen je od danas, 1. septembra na deonici od Rume do Pećinaca zbog radova.
Saniran deo havarije: Zrenjaninci imaju vode, ali je pritisak slabiji - apel na njih da budu racionalni
01.09.2025.•
2
Završen je sanacija dela havarije na magistralnom vodu na izvorištu i obezbeđeno je snabdevanje Zrenjanina vodom, ali je pritisak slabiji.
Održan treći protest pristalica SNS u Subotici protiv blokada
31.08.2025.•
6
Više stotina članova i pristalica Srpske napredne stranke okupilo se na gradskom trgu u Subotici na "protestu protiv blokada".
Zbog havarije na izvorištu ceo Zrenjanin ostao bez vode
31.08.2025.•
12
Zbog havarije većeg obima na magistralnom cevovodu na izvorištu došlo je do prekida vodosnabdevanja na teritoriji celog grada Zrenjanina.
I sledeće nedelje prikupljanje krvi u Novom Sadu i drugim mestima u Vojvodini
31.08.2025.•
1
Ekipe Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i sledeće nedelje će prikupljati krv na više lokacija širom Vojvodine.
SSP Bačka Palanka: Opština sanirala prostorije SNS umesto da popravi krov osnovne škole
30.08.2025.•
11
Stranka slobode i pravde u Bačkoj Palanci saopštila je da se u toj opštini saniraju prostorije Srpske napredne stranke dok je, kako su istakli, Osnovna škola u Gajdobri zatvorena jer se krov te škole urušio.
Radovi na auto-putu kod Subotice počinju u ponedeljak
30.08.2025.•
0
Radovi na auto-putu kod Subotice počeće u ponedeljak, 1. septembra.
Radovi na auto-putu od petlje Ruma do petlje Pećinci od ponedeljka
30.08.2025.•
5
Na auto-putu Beograd-Šid, na delu od petlje Ruma do petlje Pećinci, u ponedeljak, 1. septembra, počinju radovi na rehabilitaciji kolovoza.
VIDEO: Požar na Vršačkom bregu
29.08.2025.•
5
Na Vršačkom bregu je u prepodnevnim časovima izbio požar.
.jpg "Iz saobraćaja isključeno 16 vozača u Južnobačkom okrugu")
Iz saobraćaja isključeno 16 vozača u Južnobačkom okrugu
29.08.2025.•
0
U protekla 24 sata, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se sedam saobraćajnih nezgoda, u kojima su četiri osobe lakše povređene.
Kompleks železničke stanice u Somboru postaje kulturno dobro
29.08.2025.•
5
Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture objavio je da je pristupio izradi predloga za utvrđivanje kompleksa železničke stanice i parka u Somboru za nepokretno kulturno dobro.
FOTO: Sprečen pokušaj krijumčarenja "pokretnog butika"
29.08.2025.•
1
Carinici su u četvrtak, 28. avgusta, sprečili pokušaj krijumčarenja više od 200 modnih artikala.
Bačka Palanka: Sedamnaestogodišnjak uz pretnje oteo dečaku električni bicikl
29.08.2025.•
0
Policija će podneti krivičnu prijavu protiv sedamnaestogodišnjaka iz Bačke Palanke, osumnjičenog za razbojništvo.
FOTO, VIDEO Gori industrijska hala u Adi: Vatrogasci na terenu
28.08.2025.•
0
Veliki požar zahvatio je jutros oko 8.30 časova halu u industrijskoj zoni u Adi.
Komentari 42
Imre
Novu agrarnu reformu zemlju seljacima,advokatima kancelarije,profesorima skole i katedre,radnicima fabrike,ovo najavi neko iz opozicije.
Niko ama bas niko se ne osvrnu da zemljiste sa humusom odlazi u prasini,koju stvaraju veliki traktori sa mocnim setvospremacima i duplim rotacionim valjcima koji strukturu zemljista pretvaraju u prasinu.Znam za kombinat koji je jos pre rata na cernozemu koristijo samo drljace a rotacione valjke iskljucijo,sa cime su dobili u ustedi goriva kao i ocuvanje zemljista.
Uzgoj secerne repe bez stajnjaka takodje utice da se zemljiste osiromasuje humusom.Inicijativa da se od poljoprivrednih useva posle zetve,slama,kukuruzovina koriste za dobijanje struje,u tu svrhu drzava je vec dodelila sredstva pojedinim velikim gazdinstvima,da prave mini elektrane.
Dejan
Anna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar