"Tihi ubica" preti da Vojvodinu od "žitnice Evrope" pretvori u pustinju
Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od "žitnice Evrope" mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.
Foto: 021.rs
U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica u Vojvodini imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.
Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.
"Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja.
"Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju", objašnjava Vasin.
Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.
"Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva", kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.
"Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", navodi on za RTS.
Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.
"Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju", upozorava Gulan.
"Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto", dodaje Gulan.
Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od "zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.
"Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto", navodi dr Jovica Vasin.
"Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke", dodaje.
Pročitaj još
Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta
Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.
"Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije", navodi Vasin.
"Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne", dodaje.
Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti, a za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.
Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 odsto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.
Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
ZLF podneo krivičnu prijavu nakon rušenja objekata na Vencu vojvode Živojina Mišića
24.06.2026.•
0
Gradski odbor Zeleno-levog fronta u Somboru podneo je krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, protiv zaposlene u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin.
NIS će finansirati izgradnju nove autobuske stanice u Inđiji
24.06.2026.•
1
Izgradnju kompleksa i nove autobuske stanice sa pratećom pumpom u Bloku 70 u Inđiji finansiraće NIS, a konačnu odluku o regulaciji ove lokacije doneće odbornici Opštinskog veća u četvrtak, 25. juna.
Odložena tribina posvećena stanju u kulturi u Inđiji otkazana zbog bezbednosnih razloga
24.06.2026.•
1
Tribina posvećena stanju u kulturi, koja je prvobitno planirana za četvrtak 25. juna, odložena je iz bezbednosnih razloga.
Kod Apatina 27. juna obustava saobraćaja zbog defilea motorista
23.06.2026.•
0
Na državnom putu II A reda broj 107, na deonici Sombor - Bogojevo, u zoni Apatina, 27. juna od 17 do 19 časova neće biti saobraćaja zbog manifestacije "Defile motorista".
U Bačkoj Topoli otvoren bazen vredan više od milijardu dinara
23.06.2026.•
9
U Bačkoj Topoli danas je otvoren novoizgrađeni zatvoreni bazen "Venus", jedan od najvećih sportskih infrastrukturnih projekata u istoriji te opštine.
Još se saniraju posledice nevremena u Bačkoj Topoli
23.06.2026.•
2
Još se sanira šteta nastala nakon nevremena koje je u ponedeljak u dva navrata zahvatilo Bačku Topolu u kasnim popodnevnim satima.
Subotica dostavlja preliminarnu procenu štete od nevremena, izveštaj se upućuje RHMZ-u
22.06.2026.•
2
Subotička Komisija za procenu štete od grada dostaviće do kraja dana preliminarni izveštaj o šteti prouzrokovanoj dejstvom grada Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
Dobrovoljnim vatrogasnim društvima u Vojvodini ugovori od 29 miliona dinara
22.06.2026.•
0
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dodelio je ugovore u vrednosti od 29 miliona dinara za programe 33 dobrovoljna vatrogasna društva na teritoriji AP Vojvodine.
Već 15 godina se ne radi na podizanju vetrozaštitnih pojaseva u Vojvodini
22.06.2026.•
25
Dok se poljoprivrednici širom Vojvodine iz godine u godinu suočavaju sa sve češćim sušama, jakim vetrovima i gubitkom plodnog zemljišta, institucije su gotovo deceniju i po zanemarivale podizanje vetrozaštitnih pojaseva.
Farkaždin "totalno odsečen od sveta": Ukinute sve autobuske linije
21.06.2026.•
9
Stanovnici Farkaždina kažu da u selu više nemaju ni zubara, ni stalnog lekara, a sada ni redovan javni prevoz. Poslednji autobus za Beograd prošao je pre više od godinu dana, nakon što je linija ukinuta kao neisplativa.
Menja se režim saobraćaja na deonicama Subotica sever - petlja Subotica istok i Sremska Mitrovica - Ruma
21.06.2026.•
0
Režim saobraćaja biće izmenjen od ponedeljka, 22. juna na deonici od petlje Subotica sever do petlje Subotica istok.
Nova nedelja, nova prilika da nekome pomognete: Prikupljanje krvi u Novom Sadu i širom Vojvodine
21.06.2026.•
0
Ekipe Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i sledeće nedelje će prikupljati krv na više lokacija širom Vojvodine.
Poginuo šesnaestogodišnjak u sudaru električnog motocikla i autobusa u Zrenjaninu
20.06.2026.•
12
U sudaru električnog motocikla i autobusa u Zrenjaninu, stradao je šesnaestogodišnjak.
Vasiljević: Miloš Vučević najveći agitator vojvođanskog separatizma
20.06.2026.•
18
Poslanik Stranke slobode i pravde u Skupštini Vojvodine Milan Vasiljević optužio je danas predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića da je "najveći agitator vojvođanskog separatizma".
Predsednica opštine Žitište diskriminisala aktivistu zbog seksualne orijentacije
20.06.2026.•
2
Viši sud u Zrenjaninu doneo je presudu kojom je utvrdio da je predsednica opštine Žitište Ivana Martinović diskriminisala aktivistu Danijela Živanova na osnovu njegove seksualne orijentacije.
Poljoprivrednici iz Subotice optužuju lokalnu vlast za sporo reagovanje posle nevremena
19.06.2026.•
3
Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice saopštilo je nakon sastanka sa predstavnicima grada da je veliki broj paora pogođen nevremenom koje je izazvalo štetu, a da lokalna vlast odugovlači sa pružanjem pomoći.
Hapšenje zbog "skidanja" crne magije, uzeli nakit i novac u vrednosti od šest miliona
19.06.2026.•
10
Dve osobe iz Bačke Palanke uhapšene su zbog sumnje da su prevarili stariju ženu, pritom joj uzevši nakit i novac u vrednosti od šest miliona dinara.
Reakcije opozicije na smrt radnika u Linglongu: "Kineski san" postao košmar
19.06.2026.•
5
U kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu sinoć je poginuo jedan radnik, a na to su reagovali predstavnici opozicije koji tvrde da je to dokaz da vlast prodaje državu zarad profita.
Tužilaštvo o pogibiji u Linglongu: Nastradali nije poštovao pravila u radu
19.06.2026.•
25
Povodom stradanja radnika u Linglongu, u Zrenjaninu, oglasilo se Više javno tužilaštvu, koje navodi da je do pogibije došlo "usled nepoštovanja pravila u procesu rada od strane nastradalo".
Poginuo radnik u Linglongu u Zrenjaninu
19.06.2026.•
9
Radnik u fabrici kineskog Linglonga u Zrenjaninu, nastradao je u četvrtak uveče.
Poseta izložbi Ekspo predviđena i za učenike u Vojvodini
19.06.2026.•
10
Poseta specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 u Beogradu predviđena je i za učenike osnovnih i srednjih škola u Vojvodini.
Komentari 42
Imre
Novu agrarnu reformu zemlju seljacima,advokatima kancelarije,profesorima skole i katedre,radnicima fabrike,ovo najavi neko iz opozicije.
Niko ama bas niko se ne osvrnu da zemljiste sa humusom odlazi u prasini,koju stvaraju veliki traktori sa mocnim setvospremacima i duplim rotacionim valjcima koji strukturu zemljista pretvaraju u prasinu.Znam za kombinat koji je jos pre rata na cernozemu koristijo samo drljace a rotacione valjke iskljucijo,sa cime su dobili u ustedi goriva kao i ocuvanje zemljista.
Uzgoj secerne repe bez stajnjaka takodje utice da se zemljiste osiromasuje humusom.Inicijativa da se od poljoprivrednih useva posle zetve,slama,kukuruzovina koriste za dobijanje struje,u tu svrhu drzava je vec dodelila sredstva pojedinim velikim gazdinstvima,da prave mini elektrane.
Dejan
Anna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar