"Tihi ubica" preti da Vojvodinu od "žitnice Evrope" pretvori u pustinju
Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od "žitnice Evrope" mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.
Foto: 021.rs
U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica u Vojvodini imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.
Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.
"Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja.
"Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju", objašnjava Vasin.
Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.
"Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva", kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.
"Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", navodi on za RTS.
Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.
"Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju", upozorava Gulan.
"Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto", dodaje Gulan.
Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od "zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.
"Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto", navodi dr Jovica Vasin.
"Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke", dodaje.
Pročitaj još
Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta
Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.
"Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije", navodi Vasin.
"Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne", dodaje.
Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti, a za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.
Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 odsto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.
Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
Mesec dana pritvora muškarcu: Izbo i pretukao bivšu devojku, pa nožem ranio trudnicu u Bačkom Gradištu
23.10.2025.•
0
K.P. (36) iz Bačkog Gradišta, osumnjičenom da je 19. oktobra u kući u Bečeju pokušao da ubije svoju bivšu devojku i još dve osobe, određeno je mesec dana pritvora.
Mladić iz Rume napao devojku na ulici: Neprimereno je dodirivao i oborio, a onda opljačkao
23.10.2025.•
0
Beogradska policija uhapsila je I. Z. (22) iz Rume zbog nedozvoljene polne radnje i razbojništva.
Studenti i đaci iz Zrenjanina i Vršca kreću peške za Novi Sad
22.10.2025.•
4
Studenti Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin" u blokadi najavili su da će u četvrtak, 30. oktobra, krenuti iz Zrenjanina u šetnju do Novog Sada.
Planira se brza saobraćajnica do graničnog prelaza Bezdan
22.10.2025.•
5
Plan za obilaznicu do graničnog prelaza Bezdan nalazi se na javnom uvidu.
Bač: U dvorištu kuće imao zasad marihuane
22.10.2025.•
8
Pedesetdvogodišnji D. J. iz Bača uhapšen je zbog sumnje da je dilovao drogu.
U četvrtak se menja režim saobraćaja od petlje Sirig do petlje Beška i na mostu preko Save kod Šapca
22.10.2025.•
0
Režim saobraćaja biće izmenjen od četvrtka, 23. oktobra na deonicama od petlje Sirig do petlje Beška, kao i na mostu preko Save kod Šapca.
Dvoje povređenih kod Sremske Mitrovice pušteno na kućno lečenje, vanredni inspekcijski nadzor prevoza
22.10.2025.•
0
Još dva pacijenta, povređena u saobraćajnoj nesreći u petak na putu ka Jarku, otpuštena su na kućno lečenje iz Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, gde je trenutno hospitalizovano njih 14.
VIDEO Građani Sombora izviždali Đorđa Davida: "Neka peva ko šta hoće, mi zviždimo za pravdu"
21.10.2025.•
15
Građani Sombora večeras su izviždali Đorđa Davida koji je u tom gradu održao koncert.
DZVM: Hitna obustava železničkog saobraćaja na pruzi Beograd-Subotica
21.10.2025.•
36
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) zahteva obustavu železničkog saobraćaja zbog pukotine koja se pojavila na podvožnjaku samo dve nedelje nakon svečanog otvaranja brze pruge Beograd-Subotica.
Južnobački okrug: Iz saobraćaja isključeno 12 vozača
21.10.2025.•
0
U protekla 24 sata, na području Južnobačkog okruga, dogodilo se deset saobraćajnih nezgoda u kojima su dva lica zadobila teške, a jedno lake telesne povrede.
MUP: U preduzeću "Sirmiumbus" otkriveno 67 prekršaja nakon teške saobraćajne nesreće
21.10.2025.•
12
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, izvršili su nadzor u preduzeću "Sirmiumbus" iz Sremske Mitrovice.
FOTO: Na Horgošu zaplenjeno 140 kg svežeg mesa - njime će biti nahranjene životinje u Zoo vrtu Palić
21.10.2025.•
2
Carinici su krajem prošle nedelje na graničnom prelazu Horgoš sprečili pokušaj krijumčarenja 140kg svežeg mesa smeštenog u prtljažnik jednog autobusa.
LSV: Zrenjanin ostao bez 10.000 stanovnika od poslednje Vučićeve posete gradu
21.10.2025.•
11
Zrenjaninom se proširila vest o mogućem dolasku Aleksandra Vučića u taj grad, na šta je reagovala odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Gradska biblioteka u Zrenjaninu neće učestvovati u republičkom otkupu knjiga
21.10.2025.•
4
Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina neće učestvovati na ovogodišnjem republičkom otkupu knjiga.
SSP: Armatura subotičkog podvožnjaka se vari dve nedelje nakon otvaranja "brze" pruge
21.10.2025.•
6
Samo dve nedelje nakon svečanog puštanja brze pruge, na kojoj je prisustvo bilo dozvoljeno isključivo lojalistima SNS-a, pojavile su se nove pukotine na podvožnjaku kod hotela "Patria" u Subotici.
Studenti: Predsednik Opštine Inđija danima ćuti o zahtevu da ustupi objekte onima koji pešače u Novi Sad
21.10.2025.•
15
Studenti u blokadi iz Inđije saopštili su da im predsednik te opštine danima nije odgovorio na zahtev da 30. oktobra ustupi četiri javna objekta za noćenje studentima koji će pešačiti iz Beograda ka Novom Sadu.
Dečiji operski studio SNP-a nastupio na Danima Isidora Bajića u Kuli
20.10.2025.•
1
Dečiji operski studio Srpskog narodnog pozorišta nastupio je na završnoj večeri manifestacije "Jesen stiže dunjo moja - Dani Isidora Bajića" u Domu kulture u Kuli.
Dve decenije bez vode: Koliko je Zrenjanince koštalo zdravlje?
20.10.2025.•
8
Nakon najnovije informacije o ispravnosti vode za piće, u koju građani tek delimično veruju, postavlja se pitanje kako su Zrenjaninci sve ovo vreme živeli uskraćeni za ovaj osnovni resurs i ko je za to odgovoran.
Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Sremske Mitrovice do Jarka
20.10.2025.•
1
Režim saobraćaja izmenjen je na deonici od Sremske Mitrovice do Jarka zbog radova.
Velić o nesreći kod Sremske Mitrovice: Provalija kraj puta, a zaštitne ograde nigde
20.10.2025.•
9
Prevozniku "Sirmium bus" čiji je autobus sleteo sa puta, u poslednje dve godine u tri nadzora utvrdili su više od 60 neispravnosti, za koje je policija izdala prekršajne naloge sudu i zahteve za pokretanje postupka.
Teško povređeni u autobuskoj nesreći kod Sremske Mitrovice u stabilnom stanju
20.10.2025.•
0
Direktor Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici Vojislav Mirnić kaže da je u jedinici intenzivne nege te ustanove trenutno šestoro putnika teško povređenih prilikom prevrtanja autobusa.
Komentari 42
Imre
Novu agrarnu reformu zemlju seljacima,advokatima kancelarije,profesorima skole i katedre,radnicima fabrike,ovo najavi neko iz opozicije.
Niko ama bas niko se ne osvrnu da zemljiste sa humusom odlazi u prasini,koju stvaraju veliki traktori sa mocnim setvospremacima i duplim rotacionim valjcima koji strukturu zemljista pretvaraju u prasinu.Znam za kombinat koji je jos pre rata na cernozemu koristijo samo drljace a rotacione valjke iskljucijo,sa cime su dobili u ustedi goriva kao i ocuvanje zemljista.
Uzgoj secerne repe bez stajnjaka takodje utice da se zemljiste osiromasuje humusom.Inicijativa da se od poljoprivrednih useva posle zetve,slama,kukuruzovina koriste za dobijanje struje,u tu svrhu drzava je vec dodelila sredstva pojedinim velikim gazdinstvima,da prave mini elektrane.
Dejan
Anna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar