Iza publikacije stoji uređivački tim koji su činili Sanja Macut, Vladimir Mitrović i istoričar Muzeja Vojvodine Darjuš Samii. Sama knjiga je podeljena na tri celine - prostor, pojave i ljudi u kojima se nalaze priče iz gradskog života Petrovaradina.
Kako kaže Darjuš Samii, Petrovaradin ima izuzetno bogatu i kompleksnu prošlost koja je još uvek nedovoljno istražena.
"Novi Sad je i nastao preko puta Petrovaradina. Pre svega, na tvrđavi imamo tragove praistorijskog čoveka a poznato je da je tu bilo utvrđenje još u rimsko doba i kasnije u srednjem veku, sve do perioda Austro-ugarske monarhije koja je digla tvrđavu", kaže Samii.
Mnogima je prva asocijacija na Petrovaradin upravo tvrđava, a ideja "Knjige o Petrovardinu" je da čitaocima približi istoriju samog grada - njegov razvoj i ambijent.
"Gradić je imao razvijenu zanatsku privredu u početku. Kasnije je tu bio, recimo i veli broj fotografa, u gradiću, zbog potreba vojske. Početkom 20. veka tu je bilo više od deset foto-studija. Poznati novosadski fotografi su otvarali svoje podružnice i ispostave u Gradiću. Bilo je razvijeno ugostiteljstvo, bilo je nekoliko restorana i kantina, dvorskih sala sa muzikom. Van Gradića, izvan kapija, koje su odvajale gradski deo od seoskog dela Petrovaradina, bila su domaćinstva koja su imala okućnice i koja su se bavila poljoprivredom i oni su snabdevali vojsku", objašnjava Samii.
U okolini naselja, u Majuru, bilo je, izuzetno razvijeno vinogradarstvo. Petrovaradin pre nekih 100-150 godina u ovoj grani nije ni malo zaostajao za, na primer, Sremskim Karlovcima. Danas je to iščezlo.
Veliki deo istorije Petrovardina čine i verski objekti, koji su uglavnom sačuvani. Kako se u tvrđavi nalazila Austrijska vojska, najprisutniji je pečar katoličke crkve.
"Tu su osnovana dva samostana - franjevački i jezuitski. Danas su ti objekti sačuvani. Franjevački samostan je pretvoren u vojnu bolnicu, jezuitski je napušten, a crkva Svetog Jurja je deo tog samostana. Imamo i dve katoličke crkve u Majuru. Pored vojne bolnice, podignuta je i crkva za potrebe vojnika. Kad se povećao udeo srpskog stanovništva i vojnika u vojsci, onda je za njihove potrebe podignuta i pravoslavna crkva, koja ima burnu istoriju", kaže Samii za 021.rs.
Ono što je velika prednost Petrovaradina je činjenica da je urbano jezgro Gradića sačuvano u potpunosti, što je, smatra Samii, značajno i za Novi Sad.
"Ta urbana struktura je značajna zbog kontinuiteta, da bi samo videli kako je izgledao život pre 200 i više godina. Kuće u Gradiću su, uglavnom, građene krajem 18. i početkom 19. veka. Tu ima i zgrada koja su bogatije ukrašene, u kojima su živeli visoki vojni činovnici i po tome možemo da vidimo kakav se život vodio. Te porodice su se kroz vreme i promene država raseljavale. Bilo bi drugačije da su to ostali potomci tih generala, onda bi imali i njihova odlikovanja i hronike, fotografije ali i još neke stavri koji bi pomagale da bolje poznajemo Petrovaradin", kaže naš sagovornik.
Ovaj deo grada već privlači brojne turiste, a bolje prezentovanje njegove istorije bi samo povećalo atraktivnost Petrovaradina kao destinacije.
"Turisti kad dođu nije dovoljno da se govori samo da je to stari deo grada , oni će želeti da znaju ko je to živeo, kako je živeo, koje su značajne ličnosti tu bile, a Petrovaradin ima tu puno toga da ispriča", zaključuje Samii.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
.jpg "Knjiga o Petrovardinu - ulaznica u \"zaboravljenu\" istoriju Gradića i njegove okoline")
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
Komentari 3
Marko
warad
srđan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar