Dok prvi čovek srpskih finansija Siniša Mali čeka 24. maj da vidi ko je sve potpisao žalbu na njegov doktorat, uz ime Predraga Milidraga već godinama stoji i „dr".
Doktor filozofije postao je još pre uvođenja Bolonje u Srbiji.
„Dve do tri godine posla na doktoratu, od čega je samo godinu dana pisanja.
„I to ako ne radite ništa drugo, odnosno ako vam je samo to posao", opisuje Milidrag put do ovog zvanja.
Mnogi ipak kažu da za ovaj posao treba „najmanje šest godina", a u ovu računicu dodaju i nekoliko stotina pročitanih knjiga, pet do osam sati rada dnevno, ali u većini slučajeva, i odricanje od zarade.
Ovo je realnost za većinu građana Srbije koji su pokušali, a neki i uspeli, da postanu doktori nauka na nekom od državnih fakulteta u Srbiji, sa kojima je BBC razgovarao.
Iako tvrde da je postati doktor nauka jako teško, u Srbiji se doktorati poslednjih godina samo štancuju, pa je njihov broj za deceniju povećan za čak 880 odsto.
Šta se ovih dana dešava sa doktoratom Siniše Malog
U holu Rektorata Univerziteta u Beogradu 21. maja je počelo prikupljanje potpisa za žalbu na doktorat Siniše Malog.
Stručna komisija FON-a zaključila je da Mali nije plagirao doktorski rad, a da je oko sedam odsto teksta bez navedenog izvora, dok deo univerzitetske i stručne javnosti smatra da je doktorat plagijat.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali kaže da za njega nije nikakav problem što je počelo prikupljanje potpisa za žalbu.
„Verujem u svoje znanje. To što se trenutno radi je potvrda demokratije", rekao je Mali, a prenela agencija Beta.
Na sajtu Peticije24.com traje i potpisivanje onlajn žalbe. Kao autori peticije se navode Dušan Teodorović, akademik i profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, Raša Karapandža, redovni profesor EBS Univerziteta i Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik Instituta za fiziku.
U žalbi, između ostalog, piše da su stručno mišljenje i odluke organa FON-a zasnovani na „pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, što se, pre svega odnosi na obim plagijata, kao i na način preuzimanja u spornoj doktorskoj disertaciji".
Uz detaljno obrazloženje, navedeni su i do sada neobjavljeni dokazi da je Mali direktno preveo iz doktorske teze dr Stefanosa Hailemariama mnogo više od maksimalnih tri do četiri odsto koje stručna komisija priznaje.
Među potpisnicima žalbe su i drugi profesori Beogradskog univerziteta.
Predrag Milidrag, koji je potpisao onlajn peticiju, pri završavanju doktorata vodio se parolom Umberta Eka.
„Njegov stav je bio da sve manje od pola godine i duže od tri godine pokazuje da nešto nije u redu."
Za sebe kaže da „možda nije najbolji primer kako se završava doktorat". Misli da ga je dosta brže završio nego mnoge kolege.
„To nije cepanje atoma, ali morate da sednete i da radite", kaže on.
Skromno dodaje da je dosta lakše dobiti zvanje doktora na društvenim naukama nego na prirodnim, ali i da se pre Bolonje od kandidata „mnogo više tražilo".
„Morate da date doprinos nauci, da napravite iskorak.
„To je poenta doktorata."
Predrag radi na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i misli da rad u nauci može da bude olakšavajuća okolnost kada pišete doktorat.
„Naravno, lakše je da pišete ako ste na fakultetu ili nekom institutu nego ako radite u fabrici."
Što uz njegovo ime ide i „dr" za Predraga jeste važno, ali kaže da „nema potrebe da se uvek pominje i natura".
„To je potvrda vrednosti, pokazivanje sebi i drugima koliko vredite."
Lidija je doktorirala kulturološke nauke na FPN. Njen doktorat ima više od 300 referenci stručne naučne literature, a to su knjige, naučni časopisi i članci.
Po bolonjskom sistemu, na doktorskim studijama je prvo slušala nastavu dve školske godine, polagala ispite, a onda i pisala prijavu doktorske teze.
„Proces prijave teme oduzme nekoliko meseci. Osim teorije, moj doktorat sadrži i praktično istraživanje, koje je takođe zahtevalo vreme."
Doktorirala je prva u generaciji, pre tridesete godine, u zakonskom roku - od šest godina.
„Sve kraće od toga bi bilo nezamislivo u odnosu na to kako je sistem postavljen", kaže Lidija.
Na fakultetu je za vreme pisanja doktorata volontirala u nastavi s punim radnim vremenom nekoliko godina, a izdržavali su je roditelji.
„To je najteži deo mog doktoriranja - nisam želela da odustanem od posla koji volim čak ni dok nije bio plaćen, a želela sam i da zarađujem, pa sam radila honorarne poslove mimo fakulteta."
Na papiru i u realnosti: Put do doktorata u Srbiji
Tijana Dokić - Vilotić bila je na doktorskim studijama na Beogradskom Univerzitetu. Za istraživanje za doktorat trošila je u proseku pet do osam sati dnevno, a radila je i na fakultetu.
Najteži trenutak za nju je bio kada je shvatila da je „nešto što je radila uzaludno i da za to plaća preveliku cenu."
„Ne mogu da ne spomenem da smo mi izgubili kolegu, najboljeg studenta naše generacije neposredno nakon završetka njegovog doktorata. I to na žalost nije usamljen slučaj."
Tijanina sestra je doktorirala na Hajdelberškom Univerzitetu i kaže da se i tamo „studenti bore sa različitim zdravstvenim i psihičkim problemima tokom studija".
„Ne znam zašto je to tako ali je nivo stresa prilično visok.
„Pretpostavljam jer ste odgovorni prvenstveno sebi, ne postoji podeljena odgovornost, vi stojite iza toga celim bićem.
„U mom slučaju gubitak motivacije bio je povezan i sa tim što naučni rad potpuno diskreditovan. Ta diploma meni lično ne bi imala nikakvog značaja, pogotovo u kontekstu u kome bi me izjednačila sa nekim ljudima, sa kojima ne da ne bih, nego ne bih ni dozvolila, da delim i oblikujem akademski prostor."
Dok je radila sa studentima, kaže i da se dešavalo da „oni poruče od nekog seminarski rad i da za njega plate oko 50 evra, a da taj rad bude delimično ili u celosti prepisan".
„Oni bi tad bili jako ljuti na osobu koja ih je prevarila, jer iza toga stoji nekih 50 evra.
„Ali, kada 'plaćate' dostojanstvom, to je prestalo da ima bilo kakvu vrednost."
Nebojša iz Valjeva je došao do magistarske disertacije kada je u Srbiji uvedena Bolonja.
Čim je nov sistem uveden, dobio je dodatnih nekoliko ispita koje je morao da položi da bi došao do prilike za doktorat. To mu je dodatno produžilo školovanje.
„Za mene je doktorska disertacija ozbiljna stvar.
„Samo za ogled koji je trebalo da postavim mi je bilo potrebno pet godina, a za statističku obradu i prikupljanje literature još godinu dana.
„To je kao cela jedna karijera."
Nebojša kaže da je radio na poslovima hemičara u službi, ali su ga proglasili tehnološkim viškom.
Iako samo treba da odbrani doktorat, nije siguran da će to i uraditi.
„Nikada mi diploma nije značila u Srbiji. Ni da bih dobio, ni da bih izgubio posao.
„Nekima je to stvar prestiža, ali u svakodnevnom poslu, ako niste na fakultetu, vam niko neće dati više novca zato što imate taj papir", kaže on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 11
Marijelica
Hvala na paznji.
Lenka
Milka Ćulić
1. Peticiju potpisalo 259 studenata i diplomiranih inženjera Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu: https://www.peticije24.com/malinamjeponos_zamalogdoktorat Da FON više ne ćuti #MaliNamJePonos #ZAMALOgDOKTORAT
2. Peticiju potpisalo725 univerzitetskih nastavnika i studenata Beogradskog i drugih univerziteta
https://www.peticije24.com/zalba_na_odluku_odluku_nn_veca_fakulteta_organizacionih_nauka_povodom_ispitivanja_optuzbi_za_plagijat_u_doktorskoj_tezi_sinise_malog#form
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar