Surogat majčinstvo nije nov fenomen. I u prošlosti su se žene odlučivale na takav korak.
Vantelesna oplodnja, sve mekši kulturološki stavovi i sklonost ka rađanju dece u kasnijem životnom dobu doveli su do izvesnog buma u surogat majčinstvu.
U protekle dve decenije, ono je postalo globalni fenomen.
Ne postoje precizne brojke o tome o koliko dece se rodi na taj način, ali 2012. godine procenjivalo se da industrija oko surogat majčinstva vredi šest milijardi dolara godišnje.
U Velikoj Britaniji broj zahteva roditelja za surogat porođaje se utrostručio u periodu od 2011. do 2018. godine i popeo se sa 121 na 368.
Broj tih zahteva možda je i veći, jer pošto ne postoji obaveza da se takav zahtev i zvanično podnese.
Surogat majčinstvo u Srbiji nije dozvoljeno, ali bi to moglo da postane novim građanskim zakonikom.
Kako je nedavno najavila Politika, budući građanski zakonik dozvoliće surogat materinstvo, i to uz umerenu nagradu, a žena koja nosi i rodi dete za nekog drugog zvaće se u zakoniku „rodilja".
Ona će imati pravo na naknadu troškova tokom trudnoće i porođaja, kao i pravo na nagradu.
Ta nagrada će biti umerena - od 8.000 do 15.000 evra, kažu u komisiji za izradu prednacrta zakonika za taj list.
Zakonik je predvideo više mogućih situacija koje mogu biti rešene ugovorom između tri žene, a kad je o ocu deteta reč, to će po pravilu biti muž ili partner majke ili, kako zakon kaže, nameravane majke. Njih dvoje će biti „nameravani roditelji".
Novim izmenama građanskog zakonika protivi se Autonomni ženski centar (AŽC) koji je upozorio da bi to predstavljalo „legalizaciju ozbiljne forme eksploatacije žena i trgovine decom".
„U društvu gde trećina građana i građanki živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, a žene su siromaštvu uvek više izložene, potpuno je jasno da će surogat materinstvu, iz nužnosti, pribegavati žene lošije ekonomske situacije", navedeno je u saopštenju AŽC-a.
„Nagrada koja se pominje zapravo je novac za iznajmljivanje ženskog tela i kupovinu deteta", ocenjuje AŽC.
Kako navode, Evropski parlament je surogat materinstvo 2011. godine definisao kao ozbiljan problem koji predstavlja eksploataciju ženskog tela i ženskih reproduktivnih organa.
„Istovremeno, legalizacija surogat materinstva u suprotnosti je sa UN Konvencijom o pravima deteta koja navodi specifične situacije kada dete može biti odvojeno od bioloških roditelja, što nije slučaj sa surogat materinstvom", piše u saopštenju.
Dospevanje na naslovne strane
Surogat majčinstvo javlja se u dva oblika - gestacionom, u kom se surogat majka oplodi jajetom i spermom; i tradicionalnom, gde se koristi jaje same surogat majke.
Postupak ima velike prednosti, naročito za one koji ne mogu da imaju decu prirodnim putem, jer omogućava pojedincima i parovima da imaju „svoje" dete, a da ne budu primorani da prolaze kroz dug i restriktivan postupak usvajanja.
U većini slučajeva, ti postupci prolaze glatko.
Međutim ogromna popularnost surogat majčinstva nanosi i štetu ljudima, a priče o potencijalnoj zloupotrebi završile su u novinskim naslovima više puta poslednjih godina.
Na primer, slučaj bebe Gemi šokirao je svet, kada su, kako se pretpostavlja roditelji naručioci namerno na Tajlandu ostavili Gemija, koji ima Daunov sindrom, dok su njegovu sestru bliznakinju Pipu, koja nema nikakav invaliditet, poveli sa sobom u Australiju.
Sud je kasnije presudio da on nije bio napušten, mada se ispostavilo da je otac naručilac prethodno osuđivan za seksualno zlostavljanje dece, što je dovelo da zabrinutosti za dobrobit surogat dece.
Pored brige za dobrobit dece, tu su i primeri surogat majki koje su iskoristili agenti i držali ih u neljudskim uslovima.
Finansijski i socijalno ugrožene žene mogu postati mete regrutovanja za surogat majčinstvo, privučene ponuđenim sumama novca. Surogat majka u Ukrajini, na primer, može da zaradi i do 20.000 dolara - sumu koja je osam puta veću od prosečnih godišnjih prihoda u toj zemlji.
Međutim, postoje navodi o lošem ophođenju prema surogat majkama, kada su neke agencije odbijale da plate surogat majke ukoliko se ne drže strogih zahteva ili pobace.
Zabrinutost zbog eksploatacije navela je mnoge zemlje da krenu da gase inače procvalu industriju surogat majčinstva, dok su prošle godine UN upozorile da se „komercijalno surogat majčinstvo... obično svodi na puku prodaju dece".
Porast „zdravstvenog turizma"
Jedan od problema je da zakonodavstvo u vezi sa surogat majčinstvom umnogome varira od zemlje do zemlje, u zavisnosti od istorije, kulture i društvenih vrednosti.
Na nekim mestima, kao što su Nemačka i Francuska, surogat majčinstvo doživljava se kao narušavanje dostojanstva žena, njihovo iskorišćavanje kako bi se postigli ciljevi neke treće strane.
Stoga je kod njih ova praksa u potpunosti zabranjena.
Neke druge, kao što je Velika Britanija, surogat majčinstvo vide kao poklon jedne žene drugoj i dozvoljavaju ga na „altruističkoj" osnovi, gde se plaćaju samo troškovi.
Treći, kao što su Kalifornija, Rusija i Ukrajina, dozvoljavaju komercijalno surogat majčinstvo, doživljavajući ga kao izraz ženine samostalnosti da učestvuje u surogat majčinstvu vlastitom slobodnom voljom.
Ono što brine je da u nekim popularnim međunarodnim odredištima surogat majčinstvo nije zakonski regulisano- poput Kenije i Nigerije.
Te ogromne neusaglašenosti dovele su do toga da surogat majčinstvo postane popularni oblik „zdravstvenog turizma".
Ako njihova vlastita zemlja ne dozvoljava surogat majčinstvo, ili ga na bilo koji način ograničava, potencijalni roditelji mogu prosto da otputuju negde gde su ti zakoni slobodniji ili, problematičnije, u neku zemlju gde je ta praksa potpuno neregulisana.
Poslednjih godina budući roditelji odlazili su u velikom broju u zemlje kao što su Indija, Tajland, Kambodža i Nepal, pa sute zemlje zatvorile svoje klinike za strance posle zabrinutosti da se njihovi građani iskorišćavaju.
Ali kako se jedno žarište surogat majčinstva ugasi, tako na njegovom mestu nikne neko drugo.
Očigledno postoje ozbiljni etički problemi koji proističu iz potencijalnog iskorišćavanja žena u siromašnijim zemljama i opasnosti da se prema deci ophodi kao prema pukoj robi. Na sve to, zdravstveni turizam može da stvori i značajne pravne dileme.
Iako neke zemlje priznaju surogat majku kao zakonskog roditelja, drugi od trenutka rođenja roditeljstvo dodeljuju roditeljima koji su platili uslugu - neusklađenost zakona može dovesti do toga da deca ostanu bez državljanstva.
Na primer, u legendarnom slučaju bebe Mandži iz 2008. godine, dete koje je rodila indijska surogat majka ostalo je u limbu nakon što su se japanski roditelji naručioci razveli pre porođaja.
Ni surogat ni planirana majka nisu želeli starateljstvo nad bebom. Otac naručilac, koji je želeo dete, po indijskim zakonima nije dobio dozvolu da ga usvoji kao samohrani roditelj.
Kao posledica svega toga, ostalo je nejasno ko su legalni roditelji i koja je nacionalnost deteta.
Ako se dete vrati kući sa roditeljima naručiocima, vlasti u matičnoj zemlji moraju da odluče da li da priznaju sporazum koji je nastao u inostranstvu i dozvole im da postanu zakonski roditelji u njihovoj domaćoj nadležnosti.
U većini zemalja, na prvom mestu je dobrobit deteta. To znači da su vlasti često primorane da prihvate rezultate sporazuma, zažmurivši na eksploatatorsku praksu koja je mogla da se desi u inostranstvu.
Da li je moguć međunarodni sporazum?
Međuvladino telo Haška konferencija o privatnom međunarodnom pravu trenutno razmatra mogućnost formiranja međunarodno priznatih pravila prema kojima će vlasti priznati roditeljstvo nad decom rođenom u inostranstvu preko surogat majčinstva i usvojiti dosledne propise.
Međutim, možda će biti teško doći do međunarodnog sporazuma zbog gotovo nepomirljivo različitih stavova prema surogat majčinstvu.
Malo je verovatno da će zemlje koje zabranjuju ili ograničavaju ovu praksu pristati na nešto što omogućava surogat majčinstvo i obrnuto.
To znači da se vlasti nalaze u veoma teškoj situaciji: globalno tržište surogat majčinstva razvilo se zbog nedoslednosti zakona širom sveta, ali upravo te razlike onemogućavaju efikasno regulisanje ove prakse.
Surogat majčinstvo može da omogući radost toliko očekivanog deteta, ali istovremeno otvara vrata za eksploataciju najugroženijih.
Kako surogat majčinstvo bude postajalo sve popularnije, ove pravne i etičke dileme postaće samo akutnije. Pandorina kutija je otvorena, a zakon nije uspeo adekvatno na to da reaguje.
Ovu analizu je BBC naručio od stručnjaka koji radi za spoljnu organizaciju.
Doktorka Kler Fenton-Glin je predavačica na Pravnom fakultetu na Kembridžu, gde se specijalizovala za prava dece, porodične zakone i međunarodne zakone o ljudskim pravima. Možete da je pratite na Tviteru ovde.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar