Menu 021

Blaga kazna za Imlek - monopol ostao, zarada stočara otišla Salfordu

Vrhovni kasacioni sud potvrdio je nedavno presudu Upravnog suda kojom se usvaja rešenje Komisije za zaštitu konkurencije i kompanija "Imlek" kažnjava sa 3 miliona evra zbog monopolskog ponašanja pri otkupu sirovog mleka.
Info 28.04.2016. | 14:31 > 14:23

Iako je presuda doneta još u novembru, nije je bilo u medijima. Nezvanično, ponovo je uložena žalba pa se još ne zna ni da li će i tih 3 miliona evra uopšte biti plaćeno.

Nekadašnji predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Đorđe Bugarin ocenjuje za 021 da sve to malo koristi stočarima jer je prošlo čak osam godina od pokretanja spora.

- Tokom trajanja spora, beogradski prerađivač je manje-više produžio da na osnovu monopolske pozicije ekstraprofitira na račun proizvođača mleka. Kako je u osnovi "Imlek" zaposeo više od 60 odsto tržišta, za stočare bi bilo povoljno da je sud naložio oduzimanje viška akcija "Imleku" iznad dopuštenih 48 odsto i podelio ih dobavljačima mleka. Slična je praksa u zemljama Evropske unije, gde su primarni proizvođači suvlasnici i prerađivačkih kapaciteta, upravo da bi se izbegla mogućnost da finalniji u proizvodnom lancu uslovljava dobavljača - navodi Bugarin.

Na štetu stočara

Monopol inače nije samo zbog zauzeća veličine tržišta, već i u nametanju tipskog obrasca ugovora kojim stočar prihvata nalaze kvaliteta od čega direktno zavisi cena sirovog mleka. Priznaje se nalaz laboratorije samog "Imleka", a ugovorom se obavezuje da dojavi ponudu rivala otkupljivača. Takođe, prekid saradnje mora najaviti bar dva meseca unapred, dok prerađivač to može u svakom trenutku.

Ovakva pozicija je trajala od samog dolaska investiconog fonda "Salford", vlasnika "Imleka", na ove prostore 2004. godine i omogućavala je pri otkupu da cenu snizi najmanje za nivo državnih subvencija proizvođačima mleka. Tako je samo PIK "Bečeju", čije je stado od 1.100 krava godišnje proizvodilo oko 11 miliona litara, prihod umanjivan za najmanje milion evra.

A u srednjoj Bačkoj, regionu sa najkvalitetnijim zemljištem u Panoniji na kome se zasniva visokoprinosno ratarstvo i kvalitetno stočarstvo bilo je i do 40.00 mlekulja. Pre dvadesetak godina, u Temerinu je osnovan i Centar za veštačko osemenjavanje, kao bazično državno strateško ulaganje.

Monopol prerađivača je svima njima kontinuirano umanjivao prihod i time onemogućavao razvoj. Komisija je, koristeći se analizom holandskih stručnjaka, navela podatak da je cena povremeno umanjivana i do 30 odsto!

Traljav sudski proces

Seljaci su se odmah žalili i ukazivali na grubo ponašanje dominantnog otkupljivača. No, Komisiji je trebalo dve godine da u neuredjenoj državnoj statističkoj službi proveri sve navode, te je rešenje o kažnjavanju "Imleka" donela tek januara 2008. godine i odnosi se samo na prethodnu sezonu. Kazna za zloupotrebu monopola je definisala sa 1,92 odsto ukupnog godišnjeg prihoda, cirka tri miliona evra.

Prerađivač se potom žalio Vrhovnom sudu Srbije, mada takva mogućnost nije predviđena Zakonom o zaštiti konkurencije; sud je godinu dana kasnije osporio odluku i rešenje vratio Komisiji na dopunu. Komisija precizira rešenje, a "Imlek" se krajem 2009. godine žali, kako zakon omogućava, Upravnom sudu.

Posle petnaest meseci, sud odbija žalbu i potvrđuje rešenje Komisije. Prerađivač spor nastavlja pred Vrhovnim sudom, potom se predmet stavlja u nadležnost novouspostavljenog Vrhovnog kasacionog suda, koji posle četiri godine potvrđuje rešenje.

Tokom celog perioda tužakanja, "Imlek", manje-više, zloupotrebljava monopol, te svake godine beleži visoke profite. To je u velikoj meri i doprinelo fondu "Salford" da pre dve godine preproda "Imlek" po bar dvostruko višoj ceni nego što je uložio pri kupovini i kasnijoj modernizaciji rada mlekare.

Presuda, pak, sankcioniše samo nezakonito ponašanje u jednoj sezoni, pri čemu nisu obeštećeni oštećeni stočari, već se kaznom puni državni budžet.

Pogrešan način privatizacije mlekara

Vlasnica farme od 60-tak mlekulja i predsednica Asocijacije malih proizvođača mleka, Sanja Bugarski, ističe za 021 da je za celu branšu jedini izlaz da stočari vlasnički uđu u mlekare i da se tako izbegne čvorna tačka prodaje sirovog mleka kao mesta uspostavljanja monopola. Podseća i da je holandska "Kampina", vodeći  evropski prerađivač mleka, u suvlasništvu farmera, dobavljača mleka, a slično je i sa danskom klaničnom industrijom.

 
 

Zanimljivo je da i Bugarin i Bugarska osnovnu grešku vide u načinu kako je mlekarska industrija privatizovana. Umesto da se nekadašnje komercijalni odnosi između mlekare i dobavljača preobraze u vlasničke, kako je učinjeno u Sloveniji, država se odlučila da mlekare prodaje isto kao i sva druga preduzeća.

A mleko je najsloženiji proizvod primarne poljoprivrede i dobar kvalitet se postiže samo ako su svi učesnici u lancu proizvodnje sposobni da u svojoj fazi postignu maksimalan kvalitet. Za tako nešto je neophodno da budu i finansijski snažni, što nisu u mogućnosti ako im prerađivač, kao finalniji u lancu i nadmoćan, monopolskim ponašanjem oduzima znatan deo prihoda i time ograničava razvoj.

Međutim, država se na početku tranzicije odlučila za tehniku privatizacije kojom je ne samo zadržala, već i dodatno ojačala od ranije dominantan položaj mlekara spram stočara. Novi vlasnik, "Salford", je, naravno, uočio laku mogućnost kreiranja potpunog monopola i to je bi osnov na kome je osnažio kompaniju toliko da je pri nedavnoj preprodaji na svaki uloženi evro zaradio isto toliko.

Novi monopoli

Čime je rezultirao dugo trajanje spora? Prvo, "Imlek" je suštinski kažnjen samo za monopolsko ponašanje tokom 2006. godine, a bio je i ostao monopolista najmanje 12 godina. Šta više, nedavnom kupovinom Niške mlekare, jedne od većih van sistema, "Imlek" je udeo na tržištu otkupa mleka još i uvećao za najmanje pet procentnih poena.

Inače, Komisija za zaštitu konkurencije je 1. marta 2016. godine odobrila koncentraciju koja nastaje sticanjem kontrole od strane Imleka, kupovinom 100% udela Niške mlekare. Komisija je navela da je "tokom ispitnog postupka pribavila i analizirala sve neophodne podatke kako bi procenila efekte koncentracije na definisanim relevantnim tržištima", nakon čega je odobrila koncentraciju u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.

Signal i za druge

Treba dodati da je otaljavanje spora bilo i signal ostalima prerađivačima u agrokompleksu da posegnu za monopolom. Tako je "Sojaprotein" kao jedini otkupljivač toliko snizio cenu soje u otkupu da je ona sada u nas za dvadeset procenata niža od cene sojine sačme, osnovne hrane u svinjogojstvu, a svuda u svetu je za petnaestak procenata viša. Kako je suncokret takav usev da mora odmah da se preda na lagerovanje, praktično su i tri uljare u monopolskoj poziciji.

Zgodnom prilikom iskoristila se i MK grupa. Već sada drži 60 odsto tržišta otkupa šećerne repe, a dobila je dozvolu da kupi jednu od dve šećerane u vlasništvu "Helenik šuger- a", dok preko berze od italijanskog "Sfira" kupuje  senćansku i biće vlasnik svih fabrika za preradu šećera u Srbiji. A i do sada je imala snage da spreči prodaju repe otkupljivačima iz Hrvatske, koji su nudili i do 20 procenata višu cenu.

Stoga je zakasnela odluka vrhovne sudske instance samo po formi pravedna. U suštini je izostalo kažnjavanje kreiranja ekstraprofita "Imleka" tokom dužeg perioda, a traljavo vođenje i otezanje spora je doprinelo učvršćivanju monopolskog ponašanja u drugim segmentima agrokompleksa.

Autor: Živan Lazić

Ovaj tekst je proizveden pod projektom "Mreža 21", finansiranim od strane EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Njupi
    28.04.2016 16:26
    Cinjenice umesto gluposti
    Hajde prvo da razjasnimo ukorenjene zablude: monopol gotovo nigde ne postoji, pa ne postoji ni monopolsko ponasanje, niti je moguce da je "monopol ostao".
    Ako postoje dva ucesnika na trzistu, radi se o duopolu, a na trzistu mleka u Srbiji ima znatno vise igraca, tako da se o monopolu (jedan jedini proizvodjac) nikako ne moze govoriti.
    Ali zato postoji zloupotreba dominantnog polozaja (a pretpostavlja se da je dominantan svako ko ima pod kontrolom 40 ili vise odsto trzista).
    Salford (koji nije procvetao pod DS, vec pod vlascu DSS i uz pomoc tajkuna Beka) je zloupotrebljavao dominantni polozaj na trzistu namecuci malim proizvodjacima ugovore koji su bili nezakoniti. Te ugovore su promenili i uskladili sa zakonom cim je poveden postupak protiv njih, tako da nije tacno, ili barem nije dokazano, da su nezakonito profitirali sve ovo vreme.
    Komisija za zastitu konkurencije je vrlo brzo utvrdila nezakonitost i kaznila ih. Problem je medjutim u tome sto je Salford imao toliki uticaj na pravosudje i medije, (pregledajte pisanje Blica, Novosti i tabloida...) da su uspeli da prolongiraju konacnu sudsku odluku, prakticno do isticanja roka zastarelosti.
    Mali proizvodjaci su morali da ih tuze privatno, jer odluka Komisije njima nikada nista ne bi donela. Kazne idu u budzet...
    Ja ne pijem njihovo "mleko" vec godinama. Ne dam lopovima ni dinara.
    Kupujem kod privatnih proizvodjaca ili mleko manjih mlekara...
  • Deda Miloje
    28.04.2016 14:31
    Nisam siguran koliko u komentarima ima uopste ljudi koji su shvatili ceo rpoblem koji se prikazuje, a to je globalizacija trzista koja cini bogate jos bogatijim, a srednju klasu gura ka siromastvu. Mlekarska industrija je samo jedan od problema.
  • ns
    28.04.2016 11:50
    Salford je dosao za vreme zute vladavine, nije ni cudo sto danas ne mogu ni cenzus da predju.
  • Predragg
    28.04.2016 11:41
    Treba objaviti imena i prezimena ljudi iz Komisije. Jasno je da su oni glavni krivci,koji su sve otezali sve ove godine, a Salford verovatno prilagao novac za "humanitarne fondove na udaljenim egzoticnim otocima. Jasno vam je da je Salford samo posrednik,a glavni vlasnici Milosevicevi bivsi direktori i politicari.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest