RTB Bor: Promašaj veka, šansa decenije

Piše: Živan Lazić

Kanađani su za pronalazak ležišta "Čukaru peki", sa 65 miliona tona rude uz 2,4 odsto sadržaja bakra i još 1,5 grama zlata po toni, dobili svetsko strukovno priznanje za najvrednije otkriće minerala, ali i otvorili mogućnost da se Rudarsko-topioničarski basen "Bor" uzdigne na nivo prvoklasnog proizvođača katodnog bakra i pratećih metala. Da bude bolji nego i pre tri, četiri decenije kada je važio kao oslonac relativno snažne metaloprerađivačke industrije nekadašnje SFR Jugoslavije.

Dalje istraživati

Kako su i geolozi samog borskog rudnika pronašli druga, sasvim solidna, ležišta rude, postaje izvesno da će rudarenje u Istočnoj Srbiji trajati još decenijama. Pogotovo što tek valja ozbiljnije istražiti polje "Južni revir" u Majdanpeku, nekada najizdašniji majdan, a čije zapostavljanje tokom poslednje decenije prošlog veka mnogi inženjeri smatraju inicijalnim uzrokom posrnuća borskog kombinata.

Uostalom, kada je pre godinu i po dana RTB "Bor", nakon što je država na sebe preuzela tri četvrtine dugova ovog kombinata u vrednosti 900 miliona evra, ponovo počeo da gomila zaduženja, angažovan je procenitelj "Mekenzi" da propita poslovanje i perspektivu. Mada se izveštaj drži u tajnosti, obelodanjeno je da pozitivno ocenjuje perspektivu kombinata, zalihe ruda više nego dovoljnim, tehnologiju nešto starijom ali korektnom, stručnost zaposlenih nespornom.

Problem je u komotnom ponašanju, uz otklonjive posledice pojedinih problematičnih odluka iz prošlosti.

Oscilacije cena

Podsetimo da se od 1973. godine, nakon što je dolar napuštanjem zlatnog standarda pretumbao svetske berze, a državnim udarom i dolaskom vojne hunte na vlast u Čileu najveći svetski rudnik bakra potpao pod uticaj američke politike, cena "crvenog metala" tri decenije kretala oko 2.000 dolara po toni. Pametnom poslovnom politikom, RTB "Bor" je i u tom periodu, teškom i za najbolje svetske rudnike, solidno poslovao, pa nema razloga da ne posluje uspešno danas kada se cena bakra vrti oko 6.000 dolara.

RTB "Bor" je vertikalno povezan sistem koji obuhvata nekoliko rudnika, svaki sa svojom flotacijom, topionicu sa rafinacijom, potom odeljak elektrolize u kojoj se anodni bakar taloženjem u rastvoru sumporne kiseline transformiše u katodni bakar, kako kotira na berzama. Ostatak taloga se usmerava u fabriku za izdvajanje pratećih metala, zlata, srebra, platine, paladinijuma, selena... Postoji i niz pogona za periferne ili delatnosti kojima se prerađuju ostaci iz glavne prerade rude u bakar.

Usklađen razvoj svih podcelina

Suština poslovanja je u ravnomernom i usklađenom razvoju pojedinih (pod)celina. Osim samog rudarenja, čvorne tačke su flotacije u kojoj se pravi koncentrat što veće gustine bakra, kako bi se u topionici racionalno proizveo anodni bakar.

Krajem devete i tokom poslednje decenije prošlog veka, uprava kombinata je previše razvijala pojedine prerađivačke kapacitete, potpuno "zaboravivši" rudnike. Zapostavljeno je raskrivavanje nalazišta "Južni revir" blizu Majdanpeka, odakle je decenijama vađena ruda sa 0,83 odsto sadržaja bakra.

Koliko je to dobra sirovina može se sagledati iz podatka da RTB "Bor" poslednjih dvadeset godina prerađuje rudu sa od 0,26 do 0,40 odsto metala. Zakasnilo sa raskrivavanjem, postupkom koji traje bar četiri, pet godina pre nego što omogući vađenje rude, "Južni revir" je napušten, dok prateća flotacija propada i postala je ekološki problem.

Kupovina koncetrata stvara gubitak

Slabija ruda ograničava flotaciju, pa u topionicu šalje koncentrat sa četrnaest do petnaest odsto bakra, dok je pre godinu i po dana otvorena nova topionica primerena koncentratu sa najmanje dvadeset i dva odsto metala. Time je "Bor" prinuđen da kupuje bogatiji koncentrat i meša sa svojim kako bi dobio povoljnu sirovinu za novu Topionicu kapaciteta 90.000 tona anodnog bakra godišnje, čija gradnja je sa procenjenih 155 dostigla svih 340 miliona dolara.

Pronalazak novog, ekstrabogatog, nalazišta pruža osnovu da se od domaće rude postigne koncentrat dovoljnog sadržaja bakra, a čija sadašnja dokupovina je i glavni izvor gomilanja novih gubitaka. Nevolja je što smo pre šest godina, pošto su naše geološke kompanije ostale bez para i znatnog broja vrhunskih stručnjaka, veći broj potencijalno zanimljivih nalazišta izdali stranim, pretežno kanadskim i američkim, kompanijama na istraživanje.

Tako sada istraživačkim pravima na polju "Čukaru peki", otkupom od "Friport Mekmoren", raspolaže kanadska kompanija "Nevsun".

Prerađivati u RTB "Bor"

Ipak, logično je da rudu prerađuje u borskom kombinatu, no Vladi Srbije tek predstoji da pri davanju eksploatacionih prava precizira uslove. U protivnom, jedina dobit za Srbiju biće pet odsto rudne rente na metale i 15 odsto poreza na dobit iz poslovanja budućeg rudnika kompanije "Nevsun".

Mnogo više se dobija ako bi se ruda prerađivala u RTB "Bor", pre svega angažovanjem većeg broja zaposlenih u svim fazama prerade. Jer novo nalazište je toliko bogato da je iz njega realno proizvesti 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata, naravno u toku trideset godina koliko bi trajala eksploatacija ovog ležišta. Koliko je to mnogo može se sagledati iz činjenice da je za 114 godina raubljenja svih nalazišta Borskog rudnika izvučeno pet miliona tona bakra i 160 tona zlata.

Naravno, u razgovorima valja biti realan i znati da na sto pedeset kilometara udaljenosti u Bugarskoj postoji prerađivač koji vreba priliku da ugrabi posao snova. Svetska banka je, pre nego što je novo nalazište pronađeno, predlagala ukidanje procesa topljenja i rafinacije u RTB "Bor" i obavljanje upravo kod suseda. Koncetrat bi se vozio u Bugarsku i, prerađen u anodu, vraćao u Bor na elektrolizu.

Puna valorizacija

Uspeh Kanađana bi morao bi podstaći i naše firme, pogotovo geologe iz kombinata, da krenu u preciznije istraživanje ostalih potencijalnih terena. Decenijama smo imali dobre geologe, valjda je ostalo stručnjaka dovoljno iskusnih i osposobljenih da preciziraju i pripreme solidno ležište.

Jer, utvrđene geološke rezerve u dosta širokom rudnom majdanu su procenjene na 1,53 milijardi rude, valja preciznije utvrditi kolike su isplative rudarske rezerve. Kontraverzni direktor Blagoje Spaskovski, ne bez ljutnje na davanje istraživačkih prava inorivalu, ističe da su baš geolozi Kombinata prvi napipali ležište "Čukaru peki" i naslutili vanserijsko nalazište.

Puna valorizacija rudnog bogatstva ostvarila bi se, međutim, tek ako bi bogato nalazište rude bio snažan podsticaj ne samo za RTB "Bor", već i za celu prerađivačku industriju Srbije naslonjenu na bakar. Samo Sevojno troši oko 40.000 tona katodnog bakra, otprilike polovinu planirane proizvodnje "Bora", a tu su fabrike kablova u Novom Sadu i Svetozarevu, te veći broj manjih prerađivača.

Valjalo bi voditi voditi takvu ekonomsku politiku da se usaglase interesi pojedinih firmi u okviru velikog reprolanca. Prilika je da, bar u delatnosti proizvodnje i prerade bakra, napustimo status "sirovinaša" i tržištu ponudimo finalne proizvode.

Sada je prilika da svojevremeno olako izdavanje istraživačkih koncesija nad potencijalnim rudnim nalazištima stranim geološkim firmama, što se ocenjuje kao promašaj veka, povezivanjem rudarske i metaloprerađivačke delatnosti preobrazi u posao decenije.