BDP lideri sirotinje

Piše: Živan Lazić

Ovih dana predsednik, uz asistenciju premijerke i guvernerke, pokušava nemoguće - ubediti javnost da će rast BDP u Srbiji biti "zadovoljavajući, oko 2,7 odsto ili nešto niže".

Kako je prošle godine rast bio 1,7 odsto, ovogodišnji očekivani rast bi delovao kao korak napred i mogao bi se vešto koristiti tokom predizborne kampanje za izbore u glavnom gradu. Ko je unazad dva, tri meseca makar i na pola dana boravio u Beogradu shvatio je da je trka već počela.

Nema kutka gde se nešto ne prekopava, a bogme dosta toga se i gradi, mada je opozicija krajnje rezervisana ne samo prema celom konceptu razvoja prestonice po zamisli naprednjaka, već i prema svakom od nosećih projekata ponaosob.

Lider sirotinje

Smišljen je i slogan "lider Zapadnog Balkana", što se odnosi na Srbiju i po rastu BDP, i po rastu izvoza, odnosno pokrivenosti uvoza. Zaista 7,5,milijardi evra inoplasmana u prvoj polovini godine, 1.062 po glavi stanovnika, uz rast od 13,6 odsto doprineo je da 9,6 milijardi vredan uvoz bude sa 78 odsto pokriven izvozom.

To se u Srbiji nije događalo ni u boljim godinama socijalizma, a pojedinih tranzicionih godina je padao i ispod 40 odsto.

I visina izvoza, i stopa rasta izvoza su nedostižni za BiH, Makedoniju, Crnu Goru.

Međutim, ceo ovaj region je sirotinjski kutak Evrope i ne zna se koja država je jadnija, a stanovništvo više izmučeno nemaštinom i konstatnom glađu.

Već poređenje sa uvek razvijenijim republikama nekadašnje SFR Jugoslavije, Hrvatskom i Slovenijom, i susedima Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom ilustruje na šta je Srbija spala, gotovo na afrički nivo. Izvoz Bugarske, do pre desetak godina osetno zaostalije spram Srbije, iznosio je 12,8, Rumunije 30,9, Slovenije 13,95, Mađarske čak 50,5 milijardi evra.

Po glavi stanovnika, Bugarska izvozi 1.795, Rumunija 1.583, Hrvatska 1.606, najmanje 50 odsto iznad "Srbina-izvoznika". Mađarska sa 5.143 i pogotovo Slovenija sa 8.135 evra su za dve klase iznad nas. Obe već godinama beleže ne mali suficit u inorazmeni.

Folirantsko slikanje

Slično je i sa BDP, u Srbiji ne dostiže ni 5.000 evra po stanovniku, dok je u Hrvatskoj oko 16.000, Mađarskoj blizu 14.000, Bugarskoj oko 6.500. Za nama su samo BiH, Crna Gora i Makedonija.

Praktično, veštački skovan region Zapadni Balkan poslužio je da se Srbija zanosi nekakavim liderstvom, pa makar i sirotinji kakva odavno nije viđena na Starom kontinentu.

Ne možemo da ozbiljnije uvećamo BDP i pored toga što se Vučić, Brnabićeva i ministarka za saobraćaj i građevinarstvo Zorana Mihajlović svaki dan slikaju pored nekakvih radova na putevima ili na otvaranjima šopova, pa i proizvodnih  pogona.

Nedovoljno investicija

Izjave Vučića da je suša uticala da stopa rasta BDP do kraja juna bude tek 1,3 odsto, deluju smešno. Nedaća je naše paore zadesila kasnije i njen uticaj na privredne tokove tek će uslediti.

Rast je izostao usled nedovoljno investicija, pa nismo ni obogatili, ni osavremenili izvoznu ponudu. A Evropa izlazi iz krize i evrounijska ekonomija, u blagoj ali uočljivoj konjukturi, traži robe i usluge. To je osnov kako su susedi i zapadnije republike bivše države osetnije uvećali i izvoz i BDP.

Investicije su u nas tokom prve polovine godine bile 17 odsto BDP, nešto niže nego lane, a trebalo bi da dostignemo bar 25 odsto da bismo dostigli rast BDP od  5,5 odsto i počeli da polako sustižemo, primera radi, Bugarsku, od koje smo decenijama bili bolji po svakom ekonomskom parametru.

Budžet veći na štetu ulaganja

Zašto nema ulaganja? Odgovor je u nepoverenju spram državi neverovatno bliskog pravosuđa, pa ulagači nemaju poverenja u naše tužioce i sudije, odreda izabrane po volji vladajuće stranke.

Takođe, i naša regulativa je prepuna opterećenja i prepreka za investitore i ubija volju zainteresovanim fabrikantima da ulože u zemlju nejasnih i nedorečenih popisa. Velike kompanije, sa kojima ni država ne voli da se kači, još ponešto i ulože u pogon za proizvodnju robe najnižeg finaliteta, ali nema malih i investitora srednje snage, koji otvaraju manja partnerska preduzeća. Upravo u ovakvim firmama radi 90 odsto u privredi zaposlenih Evropljana.

Rast javnih prihoda je prošlo godine uvećan za 9,1 odsto, koliko i tokom prve polovine tekuće sezone. Nije teško protumačiti da javna preduzeća pune budžet, a na račun investicija. Kako u bankama još ima dosta nenaplativih potraživanja, teško odobravaju kredite, pa od privatnika novac za ulaganje imaju prvenstveno izvoznici.

Oni se, pak, ovih dana presabiraju, pošto je dinar unazad tri meseca ojačao za 3,5 odsto, a da nema osnova u privrednom razvoju. Jačanjem dinara pogođen je upravo najvitalniji segment srpske privrede, te se izvoznici ustručavaju da dalje ulažu.

Kupovina glasova

Najava predsednika Vučića da će plate u javnom sektoru porasti za osam do deset odsto, nešto manje penzije, znači da će država novcem, koji bi morala uložiti u poboljšanje infrastrukture ili pomoć sušom katastrofalno pogođenim seljacima, zapravo kupovati glasove na beogradskim izborima. Priče da će rast plata dovesti i do rasta potrošnje, time i domaće proizvodnje, su fraza.

Jačanje dinara je pojeftinilo uvoz, pa su domaći proizvodi postali skuplji u odnosu na uvozne. Sem toga, tek bi dupliranje plata imalo veći uticaj na rast domaće potražnje, a to nije moguće čak ni da javni sektor u potpunosti odustane od ulaganja.

Favorizovanje uvozne robe na račun domaće

Dinar jači, uvozna roba potiskuje domaću; precenjenim dinarom kupovna moć građana ne raste u odnosu na domaće proizvode, već samo na (veštački) pojeftinjene uvozne. Stoga jak dinar ne da jača potražnju za domaćim robama, već umanjuje, time i domaću proizvodnju.

Za sada, a još dugo, rast naše privrede može da podstakne samo uvećanje inopotražnje. Takvom trendu bi odgovarala monetarna politika suprotna tekućoj, dakle politika realnijeg kursa dinara.

Ali, tada bi plate činovnika, nastavnika, profesora, službenika, radnika u javnom sektoru, iskazane u evrima bile niže. A tako nešto vlast u Srbiji ne čini pred izbore u prestonici.