Menu 021

U bankama 378 štediša čuva 450 miliona evra

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u bankama ima 378 deviznih štednih uloga većih od pola miliona.
Info 09.02.2019. | 23:05 > 23:10
U bankama 378 štediša čuva 450 miliona evra
Foto: Pixabay
Ove štediše bankama su na čuvanje dale oko 450 miliona evra, što znači da je prosečna vrednost štednog uloga, koji pripadaju grupi sa više od pola miliona evra, oko 1,2 miliona evra. 
 
Statistika NBS prati štedne partije, a ne fizička lica pojedinačno, tako da nije nemoguće da neko ima i više štednih partija s položenih više od pola miliona evra. Interesantno je da se broj ovih, uslovno rečeno milionera, povećava, jer ih je godinu dana ranije bilo 351.
 
Svi vlasnici ovih 378 štednih partija očigledno imaju veliko poverenje u banke kod kojih drže novac, zato što država, u slučaju propasti banke, garantuje samo za depozite do 50.000 evra.
 
Kamate na deviznu štednju izuzetno su niske, ali u igri velikih brojeva ipak ima zarade. Na primer, na ulog od milion evra godišnja kamata je oko 10.000 evra.
 
Ipak, ovi milioneri su samo izuzetak. "Pravilo" su mali ulozi, jer u bankama je najviše "sitnih" uloga do 500 evra. Tačnije, postoji oko četiri miliona takvih uloga, što je 81,2 odsto ukupnog broja. Po vrednosti, oni u ukupnoj deviznoj štednji učestvuju sa 0,9 odsto.
 
U NBS kažu da je, prema podacima od 29. januara 2019. godine, ukupna dinarska štednja u domaćim bankama dostigla 62 milijarde dinara, dok devizna štednja iznosi 10,083 milijarde evra. Dinarska štednja u ukupnoj štednji učestvuje sa oko pet odsto i njen iznos i učešće konstantno rastu. U 2018. godini povećana je za 23 odsto, što, kako kažu u NBS, ukazuje na sve veće poverenje građana u dinar i monetarnu politiku koju oni sprovode.
 
U centralnoj banci redovno ukazuju na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju, i to, kako u dugom, tako i u kratkom roku. Atraktivnost dinarske štednje u odnosu na devizni rezultat je relativno viših kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, ali i nekoliko drugih faktora.
 
"Pre svega, veliki doprinos većoj isplativosti dinarske štednje daje monetarna stabilnost. Vrednost dinarske štednje očuvana je u uslovima ostvarene cenovne stabilnosti i relativne stabilnosti deviznog kursa. Atraktivnosti dinarske štednje doprinosi i činjenica da je prihod po osnovu kamata, koji se ostvaruje na dinarsku štednju, izuzet od obaveze plaćanja poreza, za razliku od prihoda na deviznu štednju, koji je predmet oporezivanja. Imajući u vidu da će NBS i u narednom periodu nastojati da svojim merama obezbedi očuvanje niske i stabilne inflacije uz relativnu stabilnost deviznog kursa dinara, kao i očuvati stabilnost finansijskog sistema, i u narednom periodu može se očekivati nastavak rasta štednje građana, pri čemu očekujemo da dinarska štednja beleži brži rast u poređenju sa deviznom", kažu u NBS.
 
Da li ima naznaka da bi kamate na štednju banke mogle da povećaju i kada? Kažu da će u narednom periodu visina kamatnih stopa na dinarsku štednju i dalje zavisiti od kretanja referentne kamatne stope. Štednja, u smislu prihoda od kamate, možda je manje profitabilna nego ranije, ali je i sigurnost isplate važan motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama. Takođe, prilikom izbora konkretne banke za polaganje dinarske štednje, osim kamatnih stopa, važnu ulogu igraju i likvidnost štednog uloga, odnosno konkretan modalitet proizvoda koji banka nudi.
 
Prema podacima o dinarskoj štednji s kraja prošle godine najveći broj štednih partija (89,3 odsto) odnosi se na štednju u manjim iznosima (do 10.000 dinara). Na tim štednim partijama deponovano je 0,9 odsto ukupnog iznosa dinarske štednje. Najveći deo štednje (39,9 odsto) odnosi se na štedne uloge od jednog do pet miliona dinara. Ukupan broj štednih partija iznosi 1,1 milion dinara, tako da je prosečan iznos dinarske štednje po partiji 56.000 dinara. Štednih partija na kojima se štedi u iznosima većim od milion dinara ima 13.675, sa prosečnom vrednošću partije u iznosu od oko tri miliona dinara.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • V
    11.02.2019 08:04
    Loto
    I ja bi da sam dobio na lotou metnuo pare u banku.
  • jasmina
    10.02.2019 11:10
    Ipak je to laž
    Da se razumemo: U bankama se drži samo novac za koji klijent ima pokriće, tj da ga je zaradio! Dalje, oni koji su legalno zaradili milione, sigurno ne ulažu u poslove koji donose 0.1% godišnje zarade!
    Ovde se očigledno radi o sprezi tajkuna i banaka sa kojima se zbog veličine uloga dogovaraju više kamatne stope.
    Glavno pitanje je zašto je NBS dozvolila, čak i agitovala da banke smanje kamate na štednju, dok su njihove ostale visoke, tako da "Na primer, na ulog od milion evra godišnja kamata je oko 10.000 evra.". Banka na tih milion evra, po sadašnjim kamatama zaradi od 150-300 hiljada evra! E onda se ima i za Jorgovanku, i za Barbaru i slične...
  • Prava matematika
    10.02.2019 09:55
    @Dugopamtilo
    Vidite, to se dešava kada umesto napisanog teksta vi pročitate ono što želite da pročitate kako biste izmišljotinama hranili vašu paranoju. Ne kaže da ima preko 4 miliona ulagača već preko 4 miliona uloga, a još uvek nije zabranjeno da jedan ulagač ima više uloga u više banaka. Pride, na stranu ulazak u banku što možete uraditi i samo da biste platili račune, obzirom da se plate i penzije isplaćuju većinom preko banaka, bezmalo svaki zaposleni i penzioner ima račun što znači da je u banku morao ući bar jednom, te nalazim interesantnom vašu, navodno nedoumicu oko koje ste toliko zabrinuti. Vidite, ja mislim da je statistika tačna, najpre jer je potpuno besmisleno ovakvu statistiku lažirati, a istovremeno mislim i da je vama neophodno lečenje.
  • Pravi Opalim te g...
    10.02.2019 00:13
    Tako je i Sloba brojao tudje pare. I uzeo, naravno. I vi patriJoti jos slavite njega i ovog njegovog ministra.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest