Menu 021

Ekonomisti: Kurs dinara je nerealan, guši izvoznike

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je kurs dinara prema evru i drugim valutama nerealan i da ne pogoduje izvoznicima iz Srbije.
Info 02.11.2019. | 19:21 > 23:22
Ekonomisti: Kurs dinara je nerealan, guši izvoznike
Foto: 021.rs/ilustracija
Da precenjeni dinar, guši ne samo izvoznike nego i one koji prodaju robu na teritoriji Srbije, jer im dolaze strani konkurenti, dodaje za N1 profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić.
 
"Precenjena valuta dovodi do smanjivanja rasta privrede i smanjivanje zaposlenosti u dužem vremenskom periodu", podvlači Arsić.
 
Privrednici se sve više žale da nerealan kurs dinara. Udruženje poslodovaca "Unija Čačak 2000" uputilo je otvoreno pismo vlasti i opoziciji u kojem je ukazano na probleme koji ometaju poslovanje i razvoj preduzetničkog sektora iz kategorija mikro, malih i srednjih privrednih društava, preduzetnika i komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava.
 
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da kurs dinara ne pogoduje našim izvoznicima, ali ni proizvođačima u Srbiji, jer je konkurencija sa ovako jeftinim evrom - nelojalna konkurencija.
 
Atanacković kaže da se godinama govori o tome da nam je kurs prema evru i drugim valutama nerealan, da su uvoznici u prednosti, s obzirom na to da je sva roba koja nam dođe iz inostranstva, jeftina zahvaljujući baš takvom kursu. S druge strane, kad neko od naših proizvođača želi da izveze, to je ekonomski neisplativo, kaže Atanacković, jer po ceni koja je ekonomska ne može da izveze zato što za to svoje dobro dobije suviše malo dinara, za koje treba da plati sve troškove.
 
Svima nama takav kurs uglavnom odgovara, osim onima koji žele nešto da izvoze, kaže Atanacković, navodeći da, na primer, ljudima pogoduje takav kurs - da mogu jeftino da kupuje robu iz izvoza.
 
Govoreći o toj temi, profesor Arsić kaže da biramo da li ćemo da gledamo kratkoročno ili na duži rok.
 
"Na duži rok dobre su one politike koje podržavaju rast proizvodnje i privredne aktivnosti. Rekli smo da precenjena valuta, precenjeni dinar, guši ne samo izvoznike nego i one koji prodaju robu na teritoriji Srbije, jer im dolaze strani konkurenti. Krajnji rezultat toga je da je precenjena valuta dovodi do smanjivanja rasta privrede i smanjivanje zaposlenosti u dužem vremenskom periodu", ističe Arsić.
 
To se ne vidi odmah, dok su korisni efekti odmah vidljivi - manja rata za kredit, jeftinija roba u prodavnici, dodaje. Profesor naglašava da su zemlje koje su ostvarile snažan rast, na dalekom Istoku, svesno vodile potcenjenu valutu nekoliko decenija, jer je to način da se domaće tržište učini konkurentnijim.
 
To je sve posledica toga što u Srbiji imamo različite tokove na finansijskom tržištu i u realnoj privredi, dodaje Arsić. Na finansijskom tržištu imamo veliku ponudu deviza koja utiče da raste vrednost dinara, pojašnjava. NBS može to da spreči, kaže Arsić, dodajući da je to urađeno ove godine - kad smo imali jači priliv deviza, a dinar nije znatno ojačao.
 
"Naša valuta u odnosu na druge treba da se kreće u zavisnosti od toga kako naša produktivnost i proizvodnja rastu u odnosu na druge zemlje", podvlači Arsić.
 
Dodao je da bi dinar bi mogao da ojača kad bi naša produktivnost rasla znatno brže u odnosu na druge zemlje. To se nije događalo u prethodne tri godine, a dinar je realno jačao, podseća profesor.
 
Nije dobro nastaviti s politikom povećanja plata u javnom sektoru
 
Upitan o budžetu, profesor Arsić kaže da je sada već poznato kako će se sredstva raspodeliti.
 
"Neka dugoročno orijentisana politika bi se ostvarila na taj način što bi povećanje plata bilo nešto manje, a smanjenje poreza nešto veće nego što je urađeno... Više bi se ulagalo u produktivne rashode, poput javnih investicija, a da bi one imale pun efekat na privredu, važno je da u njima učestvuju što više domaća preduzeća. Dosta angažujemo strana preduzeća, tako da su efekti na privredu slabiji. Važno je i da se efikasno realizuju projekti. Svi veliki infrastrukturni projekti kasne, ono što se planira za tri godine, traje pet, šest... Da se ulaže u ono što povećava količinu javnog kapitala, da se ulaže u istraživanja, inovacije, obrazovanje - to su sve pokretači rasta, nije tražnja pokretač rasta", kaže Arsić, osvrćući se i na povećanje plata u javnom sektoru.
 
Povećanje plata i tražnja utiču malo i taj uticaj se relativno brzo gubi, kaže profesor. "Rast zavisi pre svega od investicija, od tehničkog progresa i inovacija i njih treba da podstičemo. A tražnja će da se prelije u rast uvoza", naglašava Arsić.
 
Atanacković kaže, tome u prilog, da kada se u Nemačkoj poveća tražnja, Nemac kupuje svoje proizvode, a da kada se u Srbiji poveća plata, odnosno tražnja, pa se ima više za neke kupovine - onda se kupuje ono iz uvoza.
 
Domaće investicije su budućnost, ali ih nema, jer su vrlo mali ostaci naše privrede, podvlači Atanacković.
Autor: N1
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Branislav
    04.11.2019 17:06
    Znači imamo gomilu evra u ponudi o onda je normalno da pada cena robi koje ima u izobilju. Ne vidim kojim tržišnim mehanizmom treba da oborimo cenu dinara. A zalažemo se za tržišnu privredu. Jedino da NBS pokupuje sve evre u ponudi. Onda će rast rezervi opet da podigne cenu dinaru. Ne znam, jedino da uvedemo sankcije sami sebi.
  • Limanac
    04.11.2019 12:59
    Meni više odgovara jak dinar.
    Meni je plata u dinarima, a svaki stambeni kredit je indeksiran u stranoj valuti.
    U prevodu: da bi nekolicini poslodavaca bilo lakše da isplaćuju bedu od 300 evra zaposlenima, milionima građana Srbije treba da bude teže jer će im skočiti rate kredita.
    A domaćim poslodavcima daleko lepa kuća.
    Svi smo videli kako se velika većina njih ponašala prema zaposlenima u zadnjih 30 godina.
    Nije mi ih nimalo žao.
  • Gradjanin pokorni.
    03.11.2019 11:18
    Samo vestacki odrzavan kurs moze pomoci da predsednik odrzi obecanje i prosecna plata na kraju godine bude perko 500 eura.
    To sto realno vrednost domace valute na mesecnom nivou gubi vrednost od 1 do 2 procenta nema veze.Ko odlazi na primer u Nemacku moze da se uveri da je vecina proizvoda od hemije , prehrane i tehnike jeftinije ili bar ista cena kao kod nas.
  • Dinaroid
    03.11.2019 11:06
    A da malo vidimo ko ima koristi od slabljenja dinara? Obican narod? Tesko. Kako moze biti bolje sa platom od 200 evra umesto 300 evra? A zagovornici slabljenja dinara nas uporno pokusavaju vratiti u inflatornu spiralu sa kojom smo ziveli poslednjih 60 godina, sa kratkim, mikro pauzama. Privreda kojoj je jedini izvozni adut slaba sopstvena valuta je jadna privreda ali to vec znamo. Uostalom i ta prica je suplja jer u cenu svakog proizvoda ulaze barem energenti (ako vec imamo takvu privredu u kojoj je stavka uvoznog repromaterijala minorna). I sta dobijamo slabljenjem dinara? Skacu cene svega i kupovna moc opada. Inflacija. I bogate se privilegovani koji imaju pristup devizama po povlascenom kursu. To smo vec toliko puta gledali. Je l to cilj?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest