Na kazne i penale iz budžeta Srbije odlazi 280 miliona evra
Za kazne i penale država je u budžetu za sledeću godinu opredelila oko 280 miliona evra.
Foto: Pixabay
Osim što ovaj izdatak iz godine u godinu privlači pažnju, jer je u prethodnoj dekadi na njega otišlo oko milijardu evra, izostaju objašnjenja o prirodi kazni koje država plaća, kao i sa kim i zašto vodi sporove.
Predstavnici Fiskalnog saveta podsećaju da su 2010. ovi troškovi iznosili svega 30 miliona evra, da bi u 2020. dostigli 190 miliona evra. Oktobarskim rebalansom predviđeno je oko 150 miliona evra.
"Tretman ovih rashoda u budžetu i dalje nije zadovoljavajući. Ubedljivo najveći deo isplata na ime kazni u 2022. ostaje nepoznanica. Izdaci za kazne i penale suštinski se sastoje od isplata na ime izgubljenih sudskih sporova u kojima je Republika Srbija tužena strana i naknada za štetu nanetu od državnih organa. Budžet najvećim delom ne nudi objašnjenje u vezi sa prirodom kazni koje država plaća, tipu izgubljenih sporova i slično, što je, s obzirom na to da je ovaj problem poprimio ogromne razmere, moralo da se učini", navode iz Fiskalnog saveta.
Izuzetak su izdvajanja za početak procesa restitucije od 80 miliona evra koja su jedina u budžetu jasno naznačena. Preostalih 200 miliona evra kazni i penala ostaju potpuna nepoznanica.
"Rekordno visoka izdvajanja za kazne u 2022. moguće je delimično objasniti iz drugih izvora, što nije ni dovoljno ni precizno. Vlada bi morala već u rebalansu u potpunosti da razjasni šta stoji iza ovog fenomena", napominju iz Fiskalnog saveta.
Politika od Ministarstva finansija nije dobila odgovor šta je razlog za planiranje rekordno visokog izdatka u budžetu za sledeću godinu na ime kazni i penala, kao i o kojim sporovima je reč.
Predstavnici Fiskalnog saveta navode da će najveći deo biti realizovan sa razdela Ministarstva finansija (140 miliona evra, bez restitucije), sudova zajedno sa Ministarstvom pravde (30 miliona evra), MUP-a (10 miliona evra) i Ministarstva odbrane (sedam miliona evra).
"Iz posrednih izvora koji nisu deo uže budžetske dokumentacije može se naslutiti priroda dela ovih troškova. Tako, recimo, naše analize ukazuju na to da bi snažan porast kazni na razdelu Ministarstva finansija mogao da bude priprema za isplatu na ime investicionog spora sa kompanijom "Mera invest" koji se vodi pred međunarodnom arbitražom. Malo je javno dostupnih detalja u vezi sa visinom odštete koja bi trebalo da bude isplaćena, premda postoje naznake da bi ona mogla da premaši 50 miliona evra", ukazuju iz Fiskalnog saveta.
Ovo nezavisno telo je u oceni rebalansa budžeta za 2021. navelo da se šest investicionih sporova vodi protiv naše zemlje i da je u jednom od njih, koji vodi "Mera invest" već presuđeno da Srbija mora da plati odštetu. Iz Fiskalnog saveta objašnjavaju da su detalji ovog spora nepoznati, ali da postoje indicije da bi suma potencijalne isplate mogla da iznosi nekoliko desetina miliona evra.
Politika podseća da je svojevremeno pisala da je Srbiju pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova sa sedištem u Vašingtonu, tužila kompanija "Mera invest" sa Kipra, koja je u vlasništvu Marka Miškovića. Povod za spor koji je pokrenuo sin vlasnika "Delta holdinga" Miroslava Miškovića, bio je poreski dug od 320 miliona dinara. Specijalni sud osudio je Marka Miškovića zbog utaje poreza na tri i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara, uz obavezu uplate u državni budžet utajenog poreza.
U oceni predloga zakona o završnom računu iz Fiskalnog saveta upozoravaju da nije razjašnjeno po kom osnovu, kome i u kom pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2020. U završnom računu prikazana je samo ukupna suma ovih troškova od 190 miliona evra, što je sporno jer je reč o neproduktivnom rashodu koji stalno raste. Ovaj iznos je četiri puta veći nego budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine.
"Odsustvo detaljnog prikaza sume po kaznama može se u određenoj meri tolerisati u Zakonu o budžetu (premda bi i u ovom dokumentu mogla da se da makar opšta struktura koji tipovi sporova su u pitanju, posebno za one koji su već okončani), budući da je tu reč o planskim veličinama i da postoji potreba da se ne prejudicira ishod sudskog spora pre samog okončanja. Međutim, opravdanja nema za potpuno odsustvo tih informacija u završnim računima, jer oni pristižu u momentu kada su sve isplate uveliko izvršene i proknjižene", navode iz Fiskalnog saveta.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, takođe smatra da bi pregled informacija o plaćenim kaznama u završnom računu trebalo da bude jasno prikazan i da sadrži podatke o broju i osnovu izgubljenih sporova.
"Ne vidim razlog zašto informacije ne bi bile prikazane detaljnije. Ono što sada vidimo u završnom računu jesu samo brojevi i poređenje ukupno plaćenog iznosa sa onim koji je planiran u budžetu uz obrazloženja koja ne govore mnogo", kaže Nenadić.
Kada je reč o predlogu zakona o budžetu on napominje da informacije takođe treba da budu detaljnije, svuda gde se to može učiniti. Prema njegovoj oceni visok iznos za kazne i penale može da ukaže da je samo reč o boljem planiranju budžeta nego što je bilo ranije i da se sada ispravnije predviđaju troškovi.
"Može da bude i to da je država dovela samu sebe u situaciju da vodi neke sporove koji nemaju izgleda za uspeh. To može da bude se odnosi na sporove sa domaćim i stranim privrednim subjektima koji završavaju na arbitražama. Ili na radne sporove u kojima se plaćaju nepravilno obračunate zarade zaposlenih u javnom sektoru, uz sudske troškove umesto da je to učinjeno ranije kada je bilo jasno da je zakon na strani onih koji tuže državu", objašnjava Nenadić.
Što se tiče samih arbitraža, on smatra da ako se u budžet stavi unapred suma spora onda bi neko mogao da tumači da je država svesna da ima lošu poziciju. Sa druge strane ispravnije je da se predvidi trošak u slučaju da spor bude izgubljen, prosto da se to uzme u obzir, kao rizik pri planiranju budžeta.
Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže da brojevi o planiranim i isplaćenim iznosima na ime kazni i penala sami govore i to je naša velika sramota. Oni ukazuju da se ne postupa po propisima i zakonima.
"Pravo je potisnuto u drugi plan i to je hronična boljka ovog društva. Ekonomisti su izračunali da zbog korupcije i neuvažavanja vladavine prava gubimo jednu trećinu stope rasta", kaže Madžar.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
3
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
80
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
8
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
13
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
0
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
7
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Komentari 5
Pićuka
Djekson
pawlle
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar