Poslovanje NIS-a - između sankcija, konkurencije i političara
Cilj zabrane transporta nafte ruskog porekla Jadranskim naftovodom je i smanjivanje profitabilnosti srpske naftne kompanije u trenutku kada osvaja tržište Bosne i Hercegovine i drugih suseda.
Foto: 021.rs
Upornost Evropske unije da Srbiji nametne ograničenja u važnoj delatnosti kakvo je snabdevanje gorivom iznenađuje. U pitanju je uticaj na svakodnevan život, na šta građani brzo i snažno reaguju. Evropski čelnici svakako znaju čemu vode nestašice i preskupa goriva, kao što znaju i da ne postoji baš nikakav osnov da se Srbija kažnjava.
Samo jedan naftovod
No, čini se da cilj zabrane naftovodu JANAF da transportuje naftu ruskog porekla nije samo u funkciji američke i evrounijske težnje da rat na istoku Evrope iskoriste kao zgodan momenat da realizuju plan. Osim građana Srbije, koji će plaćati skuplja goriva, teret zapadne inicijative će najviše osetiti Naftna industrija Srbije, nakon privatizacije sve uspešnija i profitabilnija kompanija.
Podsetimo, kako Srbija ima samo jedan pravac kojim pribavlja naftu, putem nekada Jugoslovenskog a danas Jadranskog naftovoda, zabrana praktično znači da će ovdašnji uvoznik kupovati naftu neruskog porekla. Problem je u ceni. Na tržištu ruska nafta je jeftinija za gotovo 25 odsto. Kako poslednjih dana na berzama cena nafte oscilira od 86 do 103 dolara za barel, Rusija, pritisnuta sankcijama, energent prodaje za od 73 do 80 dolara. Razlika je otprilike 160 dolara po toni. Poslednjih godina Srbija preradi 3,95 miliona tona nafte od kojih je 900.000 sa domaćih nalazišta. Uveze se oko 3,1 milijarda tona, pa bi pazar neruske nafte značio izdvajanje 600 miliona dolara više. To bi bio dodatni trošak NIS-a kod kog završi sva uvezena roba ove vrste.
Profitabilniji derivati
Nasuprot tome, ulaganjem cirka 2,1 milijarde evra novog vlasnika, Gaspromnjefta, NIS je modernizovao sve segmente aktivnosti, od istraživanja do prodaje, "počistio" rivale na domaćem tržištu i uspešno se usmerio prema okolnom. Već desetak godina nekadašnji gubitaš je pristojno profitabilna firma, posebno mu je zapažen nastup u Rumuniji, BiH i Bugarskoj, dok u Mađarskoj istražuje nalazišta.
Možda je u Srbiji uspeh NIS-a nedovoljno poznat, međutim susedi su itekako uočili širenje kompanije u većinskom ruskom vlasništvu. Što je još intrigrantnije, kompanija razvoj na inotržištima ne zasniva na ponudi goriva. Naprotiv, uspeh ostvaruje plasmanom profitabilnijih derivata.
Gasom sa polja kod rumunskog gradića Žombolja se proizvodi struja i plasira na evropsko tržište. Ovim poslom NIS se uključio i na evropsku berzu električne energije. U Bosni i Hercegovini kompanija je prisutna sa 38 pumpi, dok istraživanja radi na dve lokacije. Uspeh ostvaruje plasmanom finijih i mnogo profitabilnijih derivata, naročito u poslednje tri-četiri godine, nakon što je modernizovana Pančevačka rafinerija. Nova tehnologija omogućava da se finiji i skuplji derivati "izvuku" i iz takozvane "teške", za rafinerije manje poželjne, nafte. Slično je i na 34 pumpe po zapadnim delovima Bugarske.
I jare i pare
Razmah zasnovan na skupljim derivatima su primetili u Hrvatskoj. Naime, tokom zajedničkog jugoslovenskog perioda, zagrebačka kompanija INA, sa slavonskim bušotinama i rafinerijama u Rijeci i Sisku, bila je vodeća jugoslovenka naftna firma. Posebno je bila uspešnija u sektoru prodaje. Od nekadašnjeg Naftagasa, preteče NIS-a, bila je dva do dva i po puta veća i bolja u svakom pogledu, od rudarstva, preko prerade do mreže prodajnih pumpi i istraživanjima u inostranstvu.
Naravno da su u Hrvatskoj mnogo očekivali od privatizacije svog čeda i država se uključila u pronalaženje partnera i forme privatizacije. Izgleda da je prevelik upliv države više smetao nego što je pomogao. Uvećani su apetiti, pa se poželelo da se dobije dosta novca za prodaju manjinskog dela akcija i da se obezbede dalja ulaganja i razvoj firme. Ispalo je da ne može i jare i pare.
Kada je mađarski Mol kroz dve kupovine akcije, vremenski dosta razmaknute, došao do dovoljnog vlasništva i upravljačkih prava, zaustavio je ulaganja. Firma iz Budimpešte ima rentabilnija nalazišta od slavonskih, sa sisačkom rafinerijom nije znala šta da radi, te je nedavno doneta odluka da se ukine. Veći šok po javnost bila je spoznaja da novi vlasnik nema ambicija da razvija ni riječku rafineriju, koja se u nekadašnjoj Jugoslaviji smatrala najrazvijenijom.
Poraz u "sopstvenom dvorištu"
Godinama je trajao spor između Mola i države Hrvatske, u čijim je rukama ostalo 49 odsto akcija. Zagreb se često žalio i Budimpešti, računajući da će Mađarska, radi očuvanja dobrih odnosa, sugerisati MOL-u, inače privatnoj kompaniji, da investira i u riječkog prerađivača. Bilo je i sudskih sporova okončanih međunarodnom arbitražom. Tek pre dve sezone, 15 leta nakon privatizacije, Mol je obećao da će modernizovati Riječku rafineriju. Za dve godine urađena je tek trećina posla, a kraj investicije vredne 520 miliona evra je planiran za jesen 2024. godine.
Sve dotle riječki prerađivač i INA biće inferiorni spram modernizovane pančevačke rafinerije. Prednost će doći do izražaja u Federaciji BiH, gde je INA decenijama bila dominantni prodavac, često i monopolista. Poraz na "svom" terenu očito je zaboleo naftaše i državu Hrvatsku. Razumljivo je što su poželeli da povrate pozicije. Smeta, međutim, način za koji su se opredelili. Koristeći se haotičnim ratnim prilikama na istoku Evrope i modom uvođenja sankcija, stali su, ako nisu bili baš i inicijatori, na stranu onih koji kazniše Srbiju. I to bez pravnog osnova, samo zato što se država, nakon što se osudom ruskog napada na Ukrajinu i odbijanjem da prizna rusku aneksiju četiri ukrajinska regiona politički izjasnila, odlučila da neuvođenjem sankcija prema Moskvi sačuva vojnu neutralnost.
Špijunska sapunica
Zavist prema NIS-u vidljiva je i u medijski žestoko rabljenoj vesti iz Rumunije kako je NIS "odavao detalje istraživanja u Rumuniji". Navodno su rukovodioci NIS petrola, ćerke firme u Temišvaru, odavali delikatne podatke. Narednih dana se ispostavilo da je reč o proceni količine nafte na nalazištu, a optuženi su da su rezultate slali centrali u Srbiji pre nego što je Nacionalni savet za mineralne resurse odobrio transfer. Saslušano je osam stručnjaka među kojima nema srpskih državljana, četvoro je pritvoreno.
Kasnije se ispostavilo da su inspekcijske službe Rumunije, čim je započet rat u Ukrajini, višestruko povećale broj kontrola NIS petrola. Nakon nekoliko detaljnih provera dokumentacija, sve se završilo prekršajnim kažnjavanjem za sitne propuste. Tek da se u svesti javnosti na neki način oparavda stalna kontrola ćerke firme rusko-srpskih naftaša.
Kada oči zasvetle
Naravno da su se odmah oglasili i srpski opozicioni poilitičari. Ponovo se spominjala navodna potreba da se NIS ili podržavi ili preproda nekom drugom vlasniku i tako izbegne zamku sankcija koja mu se neprekidno priprema od kako se na istoku Starog kontinenta zapucalo.
Nakon deset godina ulaganja Gaspromnjefta u srpsku kompaniju i svrstavanja na vodeću poziciju među naftašima u regionu, mnogima oči zasvetle čim čuju za NIS i sada bi da se vlasnički približe uspešnoj firmi. Otuda stalna kritika i netačno predstavljanje privatizacije naftne kompanije.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Banka First Citizen otkupljuje propalu Banku Silicijumske doline
27.03.2023.•
0
Američka banka Frst Sitizen (First Citizen) otkupiće ukupne depozite i zajmove banke SVB (Banke Silicijumske doline) koja je bankrotirala početkom marta, objavila je američka bankarska uprava FDIC.
Procurio dokument Ilona Maska: Tviter sada vredi upola manje nego kada ga je on kupio
27.03.2023.•
3
Vrednost kompanije Tviter manja je od polovine iznosa koji Ilon Mask platio kada ju je 2022. godine kupio.
Auto-gas čistiji od ostalih goriva, ali mu država ne ograničava cenu: Akcize uvećane čak 169 odsto
27.03.2023.•
14
Na spisku cena derivata koje se svakih sedam dana menjaju, već godinu dana izostaje cena auto-gasa ili tečnog naftnog gasa - TNG.
Bankarski problemi guraju svet u novu inflaciju
27.03.2023.•
8
Kako bi sprečila dalji kolaps banaka, Federalne rezerve su pristale da preuzmu trošak isplate svih depozita, osiguranih i neosiguranih, za šta je potrebno oko 900 milijardi dolara.
Da li je crnogorski recept za obaranje inflacije dobar i da li bi mogao da se primeni u Srbiji?
26.03.2023.•
7
Cene ne divljaju samo u Srbiji, a crnogorska vlada rešila je da se uhvati ukoštac sa poskupljenjima tako što će da kreira "antiinflacionu korpu", odnosno da ograniči cene 25 proizvoda.
Plate u Srbiji i regionu: Ispred Makedonije i BiH, za Slovenijom zaostajemo 700 evra
26.03.2023.•
20
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna januarska plata u Srbiji ove godine bila je 82.769 dinara.
Luksemburžani najbogatiji građani EU, Bugari i Slovaci najsiromašniji
26.03.2023.•
3
Poslednji izveštaj Evrostata pokazuje da su Luksemburžani i dalje najbogatiji građani Evropske unije, sa kupovnom moći 2,5 puta većom od proseka od svih drugih zemalja članica Unije.
Četiri stvari koje treba da znate pre nego što podignete stambeni kredit
26.03.2023.•
0
Svaki kredit koji podižete kod banke treba da bude dobro "odmeren", tj. da dobro procenite da li će vam isti rešiti neki finansijski izazov ili će vam stvoriti dodatni problem.
Borba protiv sive ekonomije: Olakšice kada su u pitanju parafiskalni nameti
25.03.2023.•
3
Šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u Marko Danon kaže da je obim sive ekonomije znatno umanjen u poslednjih pet godina.
Cena kukuruza u padu za 12,4, a pšenice za 6,6 odsto
25.03.2023.•
2
Ponderisana cena kukuruza ove nedelje bila je 22,75 dinara za kilogram bez PDV što je nedeljeni pad od 12,4 posto, a pšenice 24,5 dinara što je manje za 6,6 procenata u odnosu na nedelju dana pre.
Demostat: Srbija pregovara o gasu iz Azerbejdžana
25.03.2023.•
6
Srbija pregovara sa partnerima iz Azerbejdžana o količini i cenama gasa koji će dobijati preko gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, potvrdili su za Demostat u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Od kriptovaluta do pokvarenog interneta i pada poverenja – izdvajamo iz rasporeda Dana komunikacija
24.03.2023.•
0
Objavljen je raspored popularnog festivala kreativnosti i komunikacija, a teme o kojima će raspravljati stručnjaci su nikad aktuelnije.
.jpg "Dizel pojeftinio za dva dinara, benzin poskupeo isto toliko")
Dizel pojeftinio za dva dinara, benzin poskupeo isto toliko
24.03.2023.•
10
Objavljene su nove maloprodajne cene goriva u Srbiji, koje će važiti do 31. marta.
Tomašević: EPS na putu energetske tranzicije planira investicije od 8,5 milijardi evra
23.03.2023.•
4
Energetska tranzicija je neminovna i Elektroprivreda Srbije (EPS) na tom putu planira investicije od 8,5 milijardi evra do 2035. godine, rekao je vršilac dužnosti direktora EPS Miroslav Tomašević.
Ovo su zemlje u kojima su građani Srbije trošili najviše novca
23.03.2023.•
6
Srbija je prošle godine od turizma imala prihod od 2,48 milijarde evra, od čega je 2,1 milijarda tih prihoda došla iz Evrope, od čega iz zemalja EU 979 miliona evra.
Za penzionerske kartice se za nedelju dana prijavilo 370.000 penzionera
23.03.2023.•
11
Za prvih nedelju dana za penzionerske kartice se prijavilo 370.000 korisnika.
Mali sa predstavnicima MMF-a: Javne finansije stabilne, a javni dug pod kontrolom
23.03.2023.•
11
Srpske javne finansije su stabilne, prvi kvartal je završen sa pozitivnim indikatorima, a javni dug je u potpunosti pod kontrolom, izjavio je danas ministar finansija Srbije Siniša Mali.
Objavljen spisak 50 zanimanja i zarada u Nemačkoj
23.03.2023.•
4
Godinama unazad Nemačka važi za jednu od najjačih ekonomija. Zato i ne čudi što najveći broj građana iz balkanskog radnog basena odlazi upravo tamo da radi.
Poljoprivrednici Stiga od ministarke tražili da nađe kupca za više od milion tona pšenice
22.03.2023.•
5
Poljoprivrednici Stiga zatražili su u večerašnjem razgovoru sa ministarkom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Jelenom Tanasković da nađe kupca za više od milion tona pšenice.
Misija MMF u Beogradu od sutra do 5. aprila
22.03.2023.•
4
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sutra, u četvrtak, počinje razgovore sa zvaničnicima Srbije o tekućem stendbaj aranžmanu.
.jpg "Nafta na svetskom tržištu sve jeftinija: Da li će to uticati na cene u Srbiji?")
Nafta na svetskom tržištu sve jeftinija: Da li će to uticati na cene u Srbiji?
22.03.2023.•
25
Bankarske turbulencije u Americi prošle nedelje uticale su na veći pad cene nafte na svetskim berzama.
Komentari 18
Djoka
Evo ja cu ti reci za ruske plate: menadzment ima oko 400 000 din
Anonimus
Joja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar