Dogovor sa MMF-om potreban pre nego što vlast spiska još nekoliko milijardi

Srpski mediji i birači zabavljaju se gomilom manje-više bezveznih likova zbrda-zdola okupljenih u Vladi Srbije sa 28 članova. U međuvremenu, MMF češlja bilanse NBS i Ministarstva finansija.

Izgleda da ni iskusnim smatračima finansija, od kojih neki decenijama "sole pamet" čelnicima posrćućih ekonomija, nije lako. Teška kriza se zahuktava, a parametri srpske ekonomije, mada se na prvi pogled mogu učiniti korektnim, sve su krhkiji. 

Ono čime se Aleksandar Vučić i Ana Brnabić najviše hvališu, svođenje javnog duga na ispod 60 odsto BDP-a, pokazuje se gotovo nerelevantnim kriterijumom. Ovdašnji domaćini delegaciji MMF-a, ministar za finansije Siniša Mali i guvernerka Jorgovanka Tabaković, poslednjih su dana isticali dosege srpske ekonomije. Baš bi bilo zanimljivo videti ih kako se sada osećaju kada svojevrsna svetska kontrola stanje srpskih finansija predočava mnogo tamnijim bojama.

Minus od deset milijardi evra
 
Spoljnotrgovinski deficit Srbije je za osam meseci dostigao čak 7,35 milijardi, do kraja godine premašiće i neverovatnih 11 milijardi evra. Poređenja radi, lane je iznosio 5,93 milijardi. Do sada minus u inorazmeni uvek se pokrivao deviznim doznakama i prihodom od stranih investicija, čiji zbirni udeo nikada nije bio iznad 6,6 milijardi. "Rupa" je ovog puta znatno veća i može se nadomestiti ili novim zaduživanjem države ili uvek rizičnim krckanjem deviznih rezervi.
 
Međutim, daleko od toga da se ovde završavaju potrebe države Srbije za devizama. Dobro bi bilo da se "pokrije" budžetski deficit čija se procena vrti oko dve milijarde, dok sledeće godine na naplatu pristižu krediti u visini od četiri miljarde evra. Kada se sve zbroji, računica pokazuje da Srbiji manjka i deset milijardi evra.
 
Da sve bude crnje, velika potraga za devizama se događa u vreme kada cena novcu na svetskim finansijskim tržištima naglo raste. Još pre 15 meseci smo zajmili uz 1,8 odsto prinosa, nedavno smo na jedvite jade uspeli pozajmiti neku siću uz prinos od čak 6,8 odsto.
 
Investitori neće srpske obveznice
 
Promena cene pozajmljivanja već snažno pogađa pedesetak (naj)siromašnijih država na kugli zemaljskoj, bez dovoljno sopstvene akumulacije i stoga prinuđenih da investicioni kapital povlače sa strane. Već sledeće godine nesretnicama će se pridružiti poveći broj novih, a dubioze će se znatno produbiti.
 
Upravo to što Srbija već gotovo godinu dana uspeva da proda državne obveznice tek u simboličnom obimu, i to uz mnogo višu kamatu nego donedavno, jasno ukazuje da se stvari brzo okreću za 180 stepeni. Ne samo što trenutno kapital iz celog sveta, privlačen stalno uvećavajućom referentnom kamatnom stopom Federalnih rezervi, hrli u američke obveznice, već i investitori gube poverenje u hartije od vrednosti države Srbije. A prodaja obveznica, što je zapravo zaduživanje države Srbije, bila je možda i najvažniji izvor javnih investicija tokom vladavine Aleksandra Vučića.
 
Predsednik je, istina, uspeo da od arapskog šeika pozajmi milijardu dolara uz samo tri odsto kamate, ali ova svota će biti potrošena već u januaru kada pristiže na naplatu dinarska obveznica u vrednosti 100 milijardi dinara, potom i druga, u iznosu od 50 miliona evra. Tokom naredne godine pristizaće obveznice u ukupom iznosu od 3,3 milijarde obračunate u evropskoj valuti. Ističe i rok vraćanja 680 miliona evra kredita ugovorenih direktnom pogodbom.
 
Užasavajući spoljnji dug
 
Jeste da se Siniša Mali poziva na 2,5 milijardi evra, koliko država trenutno ima na računima, ali i sam uočava da u uslovima nezapamćene energetske kriza i rata u Ukrajini, država mora da raspolaže većom svotom likvidnog novca nego što je uobičajeno.
 
Procenjuje se da će samo na kupovinu struje, gasa i uglja ove zime biti potrebno da se izdvoji između dve i tri milijarde, dok će budžetski deficit verovatno i nadmašiti tri odsto BDP. 
 
Pri svemu tome uvoz i dalje raste poprilično brže od izvoza, pa je ove godine veći za 38 odsto, što je pokrivenost uvoza izvozom spustilo na otprilike 69 odsto, sedam procentnih poena manje nego što je bio krajem prošle sezone. I nije se samo država, premda je neuporedivo najveći dužnik, olako zaduživala. Ukupan spoljni dug Srbije, države, privrede i građana, iznosi 38 milijardi, čak 13 milijardi više nego što je bio proleća 2018. godine. Upravo ovaj pokazatelj stručnjaci ocenjuju preciznim pokazateljem tekuće ekonomske poltike. A pogoršao se, i to veoma mnogo.
Apsurdno jak dinar
 
U aktuelnim zbivanjima ima i apsurda. Tako je dinar, kada se meri po onom što se njime može kupiti, unazad pet godina prepolovio kupovnu moć. Međutim, tokom istog perioda je u odnosu na evro ojačao za šest i po odsto. Tako je pre pet sezona za evro trebalo izdvojiti 124, danas 117 dinara. Oslanjanje na precenjenu valutu, što je zapravo favorizovanje dužnika, i jeste dovelo do prevelikog rasta uvoza i kupovanja robe inostranog porekla ispod realne cene. Posledice trpe ovdašnji proizvođači, pa debalans između uvoza i izvoza stalno raste i uvećava se do gotovo neshvatljivih 7,35 milijardi evra za samo osam meseci.
 
Dobro je što se predsednik Vučić, suočen sa krupnim nadolazećim nevoljama, odlučio da pozove MMF i zatraži sklapanje ozbiljnijeg aranžmana. Teško da je bilo drugog rešenja, a bilo bi bolje da je poziv upućen i, recimo, pola godine ranije. Cilj je da se sanira situacija koliko se može, čemu će najviše poslužiti pozajmica MMF sa fiksnom kamatom i u evropskoj valuti.
 
Čim pre, to bolje
 
Naravno, sporazum će predvideti i ograničenja u ekonomskoj i monetarnoj politici, te će se zahtevati snižavanje budžetskog deficita i javnog duga. Teško da će korekcija državne ekonomske politike, što se tiče građana, proći bez mera štednje, nešto slično merama iz 2014. godine. 
 
To je cena prevelikih ulaganja u infrastrukturu proteklih godina, helikopterskog davanja novca svima ili pojedinim kategorijama stanovništva, učestalija i predimenzionirana podizanja penzija i plata javnom sektoru... Nadajmo se da će MMF insistirati na zabrani preambicioznih ili nepotrebnih investicija poput metroa, stadiona ili mosta protiv koga Novosađani protestuju već dve i po godine a kojim se teretni saobraćaj, koji sada zaobilazi grad, praktično provlači takoreći kroz centar vojvođanske prestonice.
 
Dogovor sa MMF-om i korekcija ekonomske poltike treba da se realizuje što brže, pre nego što aktuelna vlast ne spiska još nekoliko milijardi i pre nego što se kamate na svetskoj pijaci dodatno uvećaju.
  • Srbija nema obične

    27.10.2022 14:27
    fabrike za motanje kablova
    Bilo bi dobro da Srbija ima obične fabrike za motanje kablova, pa neka je plata u njima 300 evra i radi se u pelenama. Ali i to je dobro ako imaš, ali Srbija to nema. Srpske fabrike za motanje kablova sa zapada došle u Vučićevo vreme nisu obične, jer se sada pokazalo da se Srbiji preti za rat u kojem ne učestvuje i 2000km daleko u Donbasu i Ukrajini. Znači Vučić je strateški pogrešio i skucao pare iz Budzeta na subvencije i nesigurne investicije u nesigurne fabrike, i zbog tog promašaja treba da podnese ostavku. Dok se ne reši pitanje Kosova u korist Srbije, kao i pitanje RS u korist Srbije, više ni 1 dinar se ne sme bacati na zapadne fabrike koje nisu sigurna investicija. Jer Srbiji se preti za dogadjaje i rat u kojoem ne ucestvuje (to je dokaz da se ne treba investiciono petljati sa zapadom ).
  • Dimitrije

    27.10.2022 12:06
    Dimitrije
    Riknuo tigar?
  • Паја

    27.10.2022 11:26
    Ма да, дилер ће нас спречити да се фиксамо.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija