Dogovor sa MMF-om potreban pre nego što vlast spiska još nekoliko milijardi
Srpski mediji i birači zabavljaju se gomilom manje-više bezveznih likova zbrda-zdola okupljenih u Vladi Srbije sa 28 članova. U međuvremenu, MMF češlja bilanse NBS i Ministarstva finansija.
Izgleda da ni iskusnim smatračima finansija, od kojih neki decenijama "sole pamet" čelnicima posrćućih ekonomija, nije lako. Teška kriza se zahuktava, a parametri srpske ekonomije, mada se na prvi pogled mogu učiniti korektnim, sve su krhkiji.
Ono čime se Aleksandar Vučić i Ana Brnabić najviše hvališu, svođenje javnog duga na ispod 60 odsto BDP-a, pokazuje se gotovo nerelevantnim kriterijumom. Ovdašnji domaćini delegaciji MMF-a, ministar za finansije Siniša Mali i guvernerka Jorgovanka Tabaković, poslednjih su dana isticali dosege srpske ekonomije. Baš bi bilo zanimljivo videti ih kako se sada osećaju kada svojevrsna svetska kontrola stanje srpskih finansija predočava mnogo tamnijim bojama.
Minus od deset milijardi evra
Spoljnotrgovinski deficit Srbije je za osam meseci dostigao čak 7,35 milijardi, do kraja godine premašiće i neverovatnih 11 milijardi evra. Poređenja radi, lane je iznosio 5,93 milijardi. Do sada minus u inorazmeni uvek se pokrivao deviznim doznakama i prihodom od stranih investicija, čiji zbirni udeo nikada nije bio iznad 6,6 milijardi. "Rupa" je ovog puta znatno veća i može se nadomestiti ili novim zaduživanjem države ili uvek rizičnim krckanjem deviznih rezervi.
Međutim, daleko od toga da se ovde završavaju potrebe države Srbije za devizama. Dobro bi bilo da se "pokrije" budžetski deficit čija se procena vrti oko dve milijarde, dok sledeće godine na naplatu pristižu krediti u visini od četiri miljarde evra. Kada se sve zbroji, računica pokazuje da Srbiji manjka i deset milijardi evra.
Da sve bude crnje, velika potraga za devizama se događa u vreme kada cena novcu na svetskim finansijskim tržištima naglo raste. Još pre 15 meseci smo zajmili uz 1,8 odsto prinosa, nedavno smo na jedvite jade uspeli pozajmiti neku siću uz prinos od čak 6,8 odsto.
Investitori neće srpske obveznice
Promena cene pozajmljivanja već snažno pogađa pedesetak (naj)siromašnijih država na kugli zemaljskoj, bez dovoljno sopstvene akumulacije i stoga prinuđenih da investicioni kapital povlače sa strane. Već sledeće godine nesretnicama će se pridružiti poveći broj novih, a dubioze će se znatno produbiti.
Upravo to što Srbija već gotovo godinu dana uspeva da proda državne obveznice tek u simboličnom obimu, i to uz mnogo višu kamatu nego donedavno, jasno ukazuje da se stvari brzo okreću za 180 stepeni. Ne samo što trenutno kapital iz celog sveta, privlačen stalno uvećavajućom referentnom kamatnom stopom Federalnih rezervi, hrli u američke obveznice, već i investitori gube poverenje u hartije od vrednosti države Srbije. A prodaja obveznica, što je zapravo zaduživanje države Srbije, bila je možda i najvažniji izvor javnih investicija tokom vladavine Aleksandra Vučića.
Predsednik je, istina, uspeo da od arapskog šeika pozajmi milijardu dolara uz samo tri odsto kamate, ali ova svota će biti potrošena već u januaru kada pristiže na naplatu dinarska obveznica u vrednosti 100 milijardi dinara, potom i druga, u iznosu od 50 miliona evra. Tokom naredne godine pristizaće obveznice u ukupom iznosu od 3,3 milijarde obračunate u evropskoj valuti. Ističe i rok vraćanja 680 miliona evra kredita ugovorenih direktnom pogodbom.
Užasavajući spoljnji dug
Jeste da se Siniša Mali poziva na 2,5 milijardi evra, koliko država trenutno ima na računima, ali i sam uočava da u uslovima nezapamćene energetske kriza i rata u Ukrajini, država mora da raspolaže većom svotom likvidnog novca nego što je uobičajeno.
Procenjuje se da će samo na kupovinu struje, gasa i uglja ove zime biti potrebno da se izdvoji između dve i tri milijarde, dok će budžetski deficit verovatno i nadmašiti tri odsto BDP.
Pri svemu tome uvoz i dalje raste poprilično brže od izvoza, pa je ove godine veći za 38 odsto, što je pokrivenost uvoza izvozom spustilo na otprilike 69 odsto, sedam procentnih poena manje nego što je bio krajem prošle sezone. I nije se samo država, premda je neuporedivo najveći dužnik, olako zaduživala. Ukupan spoljni dug Srbije, države, privrede i građana, iznosi 38 milijardi, čak 13 milijardi više nego što je bio proleća 2018. godine. Upravo ovaj pokazatelj stručnjaci ocenjuju preciznim pokazateljem tekuće ekonomske poltike. A pogoršao se, i to veoma mnogo.
Pročitaj još
Apsurdno jak dinar
U aktuelnim zbivanjima ima i apsurda. Tako je dinar, kada se meri po onom što se njime može kupiti, unazad pet godina prepolovio kupovnu moć. Međutim, tokom istog perioda je u odnosu na evro ojačao za šest i po odsto. Tako je pre pet sezona za evro trebalo izdvojiti 124, danas 117 dinara. Oslanjanje na precenjenu valutu, što je zapravo favorizovanje dužnika, i jeste dovelo do prevelikog rasta uvoza i kupovanja robe inostranog porekla ispod realne cene. Posledice trpe ovdašnji proizvođači, pa debalans između uvoza i izvoza stalno raste i uvećava se do gotovo neshvatljivih 7,35 milijardi evra za samo osam meseci.
Dobro je što se predsednik Vučić, suočen sa krupnim nadolazećim nevoljama, odlučio da pozove MMF i zatraži sklapanje ozbiljnijeg aranžmana. Teško da je bilo drugog rešenja, a bilo bi bolje da je poziv upućen i, recimo, pola godine ranije. Cilj je da se sanira situacija koliko se može, čemu će najviše poslužiti pozajmica MMF sa fiksnom kamatom i u evropskoj valuti.
Čim pre, to bolje
Naravno, sporazum će predvideti i ograničenja u ekonomskoj i monetarnoj politici, te će se zahtevati snižavanje budžetskog deficita i javnog duga. Teško da će korekcija državne ekonomske politike, što se tiče građana, proći bez mera štednje, nešto slično merama iz 2014. godine.
To je cena prevelikih ulaganja u infrastrukturu proteklih godina, helikopterskog davanja novca svima ili pojedinim kategorijama stanovništva, učestalija i predimenzionirana podizanja penzija i plata javnom sektoru... Nadajmo se da će MMF insistirati na zabrani preambicioznih ili nepotrebnih investicija poput metroa, stadiona ili mosta protiv koga Novosađani protestuju već dve i po godine a kojim se teretni saobraćaj, koji sada zaobilazi grad, praktično provlači takoreći kroz centar vojvođanske prestonice.
Dogovor sa MMF-om i korekcija ekonomske poltike treba da se realizuje što brže, pre nego što aktuelna vlast ne spiska još nekoliko milijardi i pre nego što se kamate na svetskoj pijaci dodatno uvećaju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
17
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 4
Srbija nema obične
Dimitrije
Паја
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar