.jpg "Momirović: Obezbedili smo građanima najniže cene hrane u Evropi, nećemo dozvoliti divljanje cena")
U 2023. ulazimo dužni i siromašni, bez obzira na to šta priča vlast
Uprkos hvalisanju vrha vlasti, mora se postaviti pitanje o tome s kakvom ekonomskom "moći" ulazimo u 2023. godinu.
Foto: 021.rs
Mada se predsednik Vučić i premijerka Brnabić često hvališu da su plate premašile 600 evra, a javni dug države kontinuirano ispod 60 odsto BDP-a, i statistika i svakodnevni odlasci u prodavnicu pokazuju skromnu potrošačku moć građana Srbije, dok im istovremeno raste zaduženost prema bankama.
Povremeno se u priču upušta i ekonomski dobro potkovani ministar finansija Siniša Mali, pa se na prvi pogled može steći utisak da u Srbiji teku med i mleko. Ističući visinu zarada veću od 600 evra, najviši predstavnici vlasti najavljuju i skoro dostizanje prosečne neto zarade od 700 evra.
Povremeno, posebno predsednik, podsete na "pre 10 godina, kada su zarade jedva premašivale 300 evra", sa namerom da ukaže kako su za vreme vladavine SNS primanja bezmalo udvostručena.
Srbi prepolovili evro
Ono što izostaje u nastupima zvaničnika je kupovna moć tako uvećanih zarada. Tu je "kvaka". Tokom protekle decenije cene u Srbiji su narasle između 80 i 90 odsto, a nedavnim sukcesivnim poskupljenjima cene osnovnih prehrambenih i higijenskih artikala su dvostruko, pa i više skuplje nego pre deset leta. Naravno, ako se izuzmu cene nekoliko osnovnih stvari, struja, gas, ulje, šećer, hleb "Sava", koje su pod državom kontrolom. Istovremeno, vrednost evra ne da nije rasla, nego je evro u odnosu na dinar oslabio 6,5 odsto.
Posledica svojevrsnog apsurda je da je kupovna moć evra koje porodica uštedi teškom mukom, često odričući se i nečeg potrebnog, praktično prepolovljena. Ako se izuzmu artikli pod cenovnom kontrolom, za 100 evra malo gde u Evropi može toliko malo da se kupi kao u Srbiji.
Ukradeno pola ušteđevine
Decenijska politika jakog dinara dovela je do toga da je kupovna moć onih 12 milijardi evra koje su građani Srbije poverili bankama na čuvanje, naravno i onih nekoliko milijardi u slamaricama, danas upola manje nego pre deceniju. Kako velik broj stanovnika ove države, strahujući se da starost, iznenadnu bolest ili neku drugu nevolju dočeka oslanjajući se samo na platu, ponešto uštedi, država je njihov napor učinila uzaludnim.
Praktično je prodavcima prebacila polovinu ušteđevine građana, a sama realizacija se dovršava kupovinom robe dinarima dobijenim konvertovanjem evropske valute.
Tržnica nije jedino što žitelju realno govori koliko vredi njegova primanja. Plate jesu nešto veće kupovne moći, ali ni približno onoliko koliko bi se moglo zaključiti iz "rasta plata". Ovih dana je Eurostat objavio detaljniju analizu prošlogodišnjeg standarda za sve evropske države. Po Srbiju, time i "naprednjake", koji oblikuju ekonomsku politiku države duže od decenije, brojke su poražavajuće.
Pročitaj još
Kredit i za jadnu potrošnju
Tako je po ličnoj potrošnji Srbija četvrta odnazad. Svaki Srbin je kupio u proseku tek 53 odsto onoga što je sebi priuštio prosečni Evropljanin. Od nas su siromašniji samo stanovnici Severne Makedonije, BiH i Albanije.
Balkan i jugoistočna Evropa i dalje su daleko najsiromašniji evroregioni, ali pojedine susedne zemlje su se proteklih godina neuobičajeno brzo razvijale. Lane je, primera radi, prosečan Rumun mogao da kupi 64, građanin Mađarske 61 odsto potrošačke korpe prosečnog Evropejca. Nije im bilo teško, prosečan BDP po glavi stanovnika je lane iznosio 8.400 evra u Mađarskoj, odnosno 11.520 u Rumuniji, dok je u Srbiji dostigao tek 7.100 evra. Nesporno, i deceniju nakon promene stranke na vlasti, ostajemo siromašni.
Još je gore što je i ovako skromna kupovina, a to je osnov standarda, dobrim delom omogućena pozajmljivanjem. Plate, navodno udvostručene, u prodavnicama mnogo manje vrede nego što bi se moglo pomisliti kada se kaže 700 evra. I za, po evropskim merilima, bednu kupovinu, valjalo je zadužiti se.
Samo u poslednje četiri godine, građani su pozajmili četiri milijarde i sada bankama ukupno duguju 12 milijardi evra. Naravno, iz prihoda koje fiskalnom politikom prikupi na teret građana i privrede, država će vraćati i oko 36,5 milijardi evra javnog duga. Čak 21,5 milijarda je obaveza nastala poslednjih deset sezona.
Dvoipogodišnje gladovanje
Kada se saberu lični i dug države, koji će, istina posredno, opet vraćati građani, zbirna suma je blizu 48,5 milijardi evra, oko 6.900 evra po glavi stanovnika - ne računajući kamate. Po popisu, prosečna srpska porodica ima 3,3 stanovnika i 1,3 platu, statistika nam pokazuje da je dužna 23.000, dok je mesečni prihod (od plata) oko 770 evra.
Prozilazi da je neophodno da svi članovi prosečne porodice budu dve i po godine totalno uzdržani od potrošnje, a da za to vreme itekako grbače, samo da bi vratili dug. Dakle, ne samo da smo siromašni, nego smo pri tome još i nemalo dužni.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
0
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
22
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
1
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
52
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Komentari 26
dijasporac
********
Sto bi po podacima sa googla (izvor Svetska banka) uz pomoc digitrona znacilo da je po glavi stanovnika srpski GDP bio preko 8100 eura ili 14% vise nego sto pise Lazic a sto bi, opet, znacilo da se u startu u tekstu barata pogresnim ciframa bar za ovaj podatak (ostalo nisam ni proveravao ali momentalno imam sumnju).
Generalno, vlasti u Srbiji lazu za vecinu ekonomskih pokazatelja ali im duzni ne ostaju ni opozicija ni novinari. Jednostavno tu istine nikad nece biti, zavisno od politickog stanovista svako ce da iznosi "svoje" podatke ali odgovornosti za izreceno/napisano nikad nece biti.
Doduse, sta obican gradjanin ima od toga sta Vucic kaze na njegovim beskonacnim konferencijama ili sta Lazic napise ovde, taj gradjanin zna kako zivi danas, da li mu je bilo finansijski lakse 2012 ili 2022 (pod uslovom da je na istoj poziciji i na istom poslu).
Janko
Bill
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar