.jpg "Momirović: Obezbedili smo građanima najniže cene hrane u Evropi, nećemo dozvoliti divljanje cena")
U 2023. ulazimo dužni i siromašni, bez obzira na to šta priča vlast
Uprkos hvalisanju vrha vlasti, mora se postaviti pitanje o tome s kakvom ekonomskom "moći" ulazimo u 2023. godinu.
Foto: 021.rs
Mada se predsednik Vučić i premijerka Brnabić često hvališu da su plate premašile 600 evra, a javni dug države kontinuirano ispod 60 odsto BDP-a, i statistika i svakodnevni odlasci u prodavnicu pokazuju skromnu potrošačku moć građana Srbije, dok im istovremeno raste zaduženost prema bankama.
Povremeno se u priču upušta i ekonomski dobro potkovani ministar finansija Siniša Mali, pa se na prvi pogled može steći utisak da u Srbiji teku med i mleko. Ističući visinu zarada veću od 600 evra, najviši predstavnici vlasti najavljuju i skoro dostizanje prosečne neto zarade od 700 evra.
Povremeno, posebno predsednik, podsete na "pre 10 godina, kada su zarade jedva premašivale 300 evra", sa namerom da ukaže kako su za vreme vladavine SNS primanja bezmalo udvostručena.
Srbi prepolovili evro
Ono što izostaje u nastupima zvaničnika je kupovna moć tako uvećanih zarada. Tu je "kvaka". Tokom protekle decenije cene u Srbiji su narasle između 80 i 90 odsto, a nedavnim sukcesivnim poskupljenjima cene osnovnih prehrambenih i higijenskih artikala su dvostruko, pa i više skuplje nego pre deset leta. Naravno, ako se izuzmu cene nekoliko osnovnih stvari, struja, gas, ulje, šećer, hleb "Sava", koje su pod državom kontrolom. Istovremeno, vrednost evra ne da nije rasla, nego je evro u odnosu na dinar oslabio 6,5 odsto.
Posledica svojevrsnog apsurda je da je kupovna moć evra koje porodica uštedi teškom mukom, često odričući se i nečeg potrebnog, praktično prepolovljena. Ako se izuzmu artikli pod cenovnom kontrolom, za 100 evra malo gde u Evropi može toliko malo da se kupi kao u Srbiji.
Ukradeno pola ušteđevine
Decenijska politika jakog dinara dovela je do toga da je kupovna moć onih 12 milijardi evra koje su građani Srbije poverili bankama na čuvanje, naravno i onih nekoliko milijardi u slamaricama, danas upola manje nego pre deceniju. Kako velik broj stanovnika ove države, strahujući se da starost, iznenadnu bolest ili neku drugu nevolju dočeka oslanjajući se samo na platu, ponešto uštedi, država je njihov napor učinila uzaludnim.
Praktično je prodavcima prebacila polovinu ušteđevine građana, a sama realizacija se dovršava kupovinom robe dinarima dobijenim konvertovanjem evropske valute.
Tržnica nije jedino što žitelju realno govori koliko vredi njegova primanja. Plate jesu nešto veće kupovne moći, ali ni približno onoliko koliko bi se moglo zaključiti iz "rasta plata". Ovih dana je Eurostat objavio detaljniju analizu prošlogodišnjeg standarda za sve evropske države. Po Srbiju, time i "naprednjake", koji oblikuju ekonomsku politiku države duže od decenije, brojke su poražavajuće.
Pročitaj još
Kredit i za jadnu potrošnju
Tako je po ličnoj potrošnji Srbija četvrta odnazad. Svaki Srbin je kupio u proseku tek 53 odsto onoga što je sebi priuštio prosečni Evropljanin. Od nas su siromašniji samo stanovnici Severne Makedonije, BiH i Albanije.
Balkan i jugoistočna Evropa i dalje su daleko najsiromašniji evroregioni, ali pojedine susedne zemlje su se proteklih godina neuobičajeno brzo razvijale. Lane je, primera radi, prosečan Rumun mogao da kupi 64, građanin Mađarske 61 odsto potrošačke korpe prosečnog Evropejca. Nije im bilo teško, prosečan BDP po glavi stanovnika je lane iznosio 8.400 evra u Mađarskoj, odnosno 11.520 u Rumuniji, dok je u Srbiji dostigao tek 7.100 evra. Nesporno, i deceniju nakon promene stranke na vlasti, ostajemo siromašni.
Još je gore što je i ovako skromna kupovina, a to je osnov standarda, dobrim delom omogućena pozajmljivanjem. Plate, navodno udvostručene, u prodavnicama mnogo manje vrede nego što bi se moglo pomisliti kada se kaže 700 evra. I za, po evropskim merilima, bednu kupovinu, valjalo je zadužiti se.
Samo u poslednje četiri godine, građani su pozajmili četiri milijarde i sada bankama ukupno duguju 12 milijardi evra. Naravno, iz prihoda koje fiskalnom politikom prikupi na teret građana i privrede, država će vraćati i oko 36,5 milijardi evra javnog duga. Čak 21,5 milijarda je obaveza nastala poslednjih deset sezona.
Dvoipogodišnje gladovanje
Kada se saberu lični i dug države, koji će, istina posredno, opet vraćati građani, zbirna suma je blizu 48,5 milijardi evra, oko 6.900 evra po glavi stanovnika - ne računajući kamate. Po popisu, prosečna srpska porodica ima 3,3 stanovnika i 1,3 platu, statistika nam pokazuje da je dužna 23.000, dok je mesečni prihod (od plata) oko 770 evra.
Prozilazi da je neophodno da svi članovi prosečne porodice budu dve i po godine totalno uzdržani od potrošnje, a da za to vreme itekako grbače, samo da bi vratili dug. Dakle, ne samo da smo siromašni, nego smo pri tome još i nemalo dužni.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mol i Gaspromnjeft se dogovorili oko NIS-a, Srbija uvećava vlasništvo za pet odsto
19.01.2026.•
4
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS.
Južnoamerička hrana uticaće i na seljake u Srbiji
19.01.2026.•
5
Posle 25 godina pregovaranja Evropska unija i Merkosur, asocijacije Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, ovih dana potpisuju sporazum o ukidanju carina.
NIS: Pokrećemo Rafineriju u Pančevu, plan je da radi ceo februar
19.01.2026.•
1
U Rafineriji nafte Pančevo započete su startne aktivnosti koje će omogućiti ponovno uspostavljanje komercijalnog rada proizvodnih postrojenja.
Očekuje se skora prodaja NIS-a: Ovo su greške koje ne smeju da se ponove
19.01.2026.•
7
Dok se polako troši rok koji su SAD postavile za prenos ruskog vlasništva u NIS-u, pregovori o ulasku mađarskog MOL-a u strateško partnerstvo sa Srbijom ulaze u završnu fazu.
Počinje Svetski ekonomski forum u Davosu, učestvuje Vučić, a dolazi i Tramp
19.01.2026.•
5
Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma, 56. po redu, održaće se od danas, 19. januara do petka, 23. januara u Davosu, pod sloganom "Duh dijaloga" i okupiće svetske lidere iz politike, biznisa, civilnog društva.
Meta otpušta 1.500 radnika
19.01.2026.•
0
Kompanija Meta, koju vodi Mark Zakerberg, odlučila je nakon godina neuspeha u stvaranju profitabilne platforme za virtuelnu stvarnost, da otpusti veći broj zaposlenih u ovom sektoru.
Glavne tačke ugovora za NIS trebalo bi da budu dostavljene OFAK-u do utorka
18.01.2026.•
3
U Rafineriji nafte u Pančevu danas je počela proizvodnja naftnih derivata, a, kako je najavljeno, prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Evropska unija najveći donator u Srbiji u poslednjih 20 godina
18.01.2026.•
16
Evropska unija (EU) je u poslednjih 20 godina kroz bespovratnu pomoć izdvojila dva do tri puta više sredstava nego svi ostali međunarodni partneri Srbije zajedno.
Fudbalskom savezu Srbije novi milioni iz budžetske rezerve: Dobio više od 212 miliona dinara
18.01.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku o uplati 212.400.000 dinara (1.808.751 evra) Fudbalskom savezu Srbije.
Počela proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, prvi evro dizel na pumpama od 27. januara
18.01.2026.•
10
Počela je proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, a prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. bili 23,8 odsto manji nego godinu ranije
18.01.2026.•
0
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. godini bili su 23,8 odsto manji nego u 2024, i sa 141 milijardu dolara prošle pali su na 108 milijardi ove godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Košta: EU radi na zajedničkom odgovoru na Trampovu najavu dodatnih carina
17.01.2026.•
0
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da koordinira zajednički odgovor EU na najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja, piše britanski Gardijan.
Potpisan sporazum između EU i latinoameričkog bloka Merkosur, posle 25 godina pregovora
17.01.2026.•
2
Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je danas u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, posle 25 godina pregovora, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tramp uvodi carine za osam evropskih zemalja zbog Grenlanda
17.01.2026.•
20
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp izjavio je danas da će od februara uvesti taksu od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, jer se protive postupanju Vašingtona prema Grenlandu.
Čadež: Potrebno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pre članstva u EU
17.01.2026.•
3
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je važno što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU.
"Kao da će sutra smak sveta": Država u decembru trošila 4,6 miliona evra na sat
17.01.2026.•
13
Vlada Srbije je u decembru prošle godine napravila minus u državnoj kasi od 1,6 milijardi evra, odnosno trošila je skoro 4,6 miliona evra na sat.
Mali: Američka kompanija "Sisko" postaće strateški partner "Ekspa"
17.01.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali kaže da će američka kompanija za digitalnu tehnologiju komunikacija "Sisko" postati strateški partner kompanije "Ekspo 2027", osnovane povodom održavanja te međunarodne izložbe u Beogradu.
Premijer Kanade: Kina postala predvidljiviji partner od SAD, dogovoreno smanjenje carina
17.01.2026.•
2
Kanada se saglasila da smanji 100 odsto carine na kineske električne automobile u zamenu za niže carine na kanadske poljoprivredne proizvode, izjavio je premijer Mark Karni.
Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko
17.01.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu.
Pregovori oko NIS-a: Kako Srbija može iskoristiti pravo preče kupovine?
17.01.2026.•
7
Ako Rusi i Mađari ne uspeju da se dogovore, vlast bi morala da ima spremna alternativna rešenja, a jedno od njih je raskid ugovora o prodaji NIS-a iz 2008. i usvajanje leks specijalisa.
Dva potencijalna kupca NIS-a: "Mol bi mogao da kupi maloprodajnu mrežu, a ADNOC rafineriju"
16.01.2026.•
9
Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu. U kontekstu pregovora između mađarskog MOL-a i NIS-a pominje se i arapska naftna kompanija ADNOC kao potencijalni kupac, ali i - fond iz Emirata.
Komentari 26
dijasporac
********
Sto bi po podacima sa googla (izvor Svetska banka) uz pomoc digitrona znacilo da je po glavi stanovnika srpski GDP bio preko 8100 eura ili 14% vise nego sto pise Lazic a sto bi, opet, znacilo da se u startu u tekstu barata pogresnim ciframa bar za ovaj podatak (ostalo nisam ni proveravao ali momentalno imam sumnju).
Generalno, vlasti u Srbiji lazu za vecinu ekonomskih pokazatelja ali im duzni ne ostaju ni opozicija ni novinari. Jednostavno tu istine nikad nece biti, zavisno od politickog stanovista svako ce da iznosi "svoje" podatke ali odgovornosti za izreceno/napisano nikad nece biti.
Doduse, sta obican gradjanin ima od toga sta Vucic kaze na njegovim beskonacnim konferencijama ili sta Lazic napise ovde, taj gradjanin zna kako zivi danas, da li mu je bilo finansijski lakse 2012 ili 2022 (pod uslovom da je na istoj poziciji i na istom poslu).
Janko
Bill
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar