Politička zloupotreba suše vodi u sukobe - šta će biti s vodom?
Nezapamćeni toplotni talas je krajem aprila zahvatio Španiju.
Foto: Pixabay
U Kordobi, tradicionalno najtoplijoj regiji, tempertatura je u četvrtak 27. aprila u 15 časova dostigla 38,7 stepeni, za dva stepena premašivši dosadašnji aprilski rekord u državi. Pošto je lokalni rezervoar presušio, oko 80.000 stanovnika u nekoliko desetina sela je prešlo na snabdevanja vodom iz kamiona. Maksimalna dnevna količina dobijane vode je pet litara po osobi.
April u Portugalu
Ni u drugim pokrajinama nije bilo ugodnije, živa je u Sevilji stala na 37,8, dok je u Kataloniji zabeleženo 36,9 stepeni. Ugroženo je oko 60 odsto ruralnog područja, procene su da će posebno nastradati uzgoj pšenice i ječma, premda nestašica vode ozbiljno dovodi u pitanje i uzgoj masline i orašastog voća. Novac iz EU predviđen za ovakve slučajeve će pomoći seljacima, ali neće rešiti suštinu - slab rod pojedinih useva.
Španija je najviše izložena naletu tropskog vetra sa severa Afrike, ali posledice u vidu neubičajeno uvećane temperature kada mu vreme nije trpe i u pojedinim regionima istoka Portugalije, jugoistoka Francuske i severozapada Italije. Kako je još u sećanju prošlogodišnja jara, sve oči su uprte u predviđanja metereologa. Nisu ružičasta, očekuje se leto znatno toplije nego što je dugogodišnji prosek.
Zapravo, Španci su već duže vreme suočeni sa sve vrelijim (pro)letnjim mesecima. Tri prethodne sezone bile su izrazito sušne, pa su na Iberijskom poluostrvu građani u zebnji da će im se ponovo desiti 1961. godina, do sada najtoplija, dok je prošla bila druga, pretprošla treća po nevoljama sa vrelinom. Možda je najveći problem upravo loše stanje u rezervoarima. U većini je voda na polovini nivoa na kom bi trebalo da bude, ali u velikom broju jedva da dostiže i četvrtinu predviđenog kapaciteta.
Pogon za desalinizaciju
Problemi sa vodom nisu novina za stanovnike Iberijskog poluostrva, posebno ne za Kataloniju. Hroničan nedostatak je decenijama mučio žitelje Barselone pre nego što su izgradili moderan i efikasan pogon za desalinizaciju morske vode, pravo tehničko čudo. Iz njega se u kriznom periodu pijaćom vodom snabdeva milion žitelja. Problem je što u okolini najvećeg katalonskog grada živi pet miliona ljudi.
Pakleno toplo vreme i nestašica aktuelizovali su pitanje vode, širom Evropske unije možda i više nego u samoj Španiji. Slično je bilo i lane, u godini koja se, posmatrajući Evropu kao celinu, smatra verovatno najtoplijom unazad pet vekova, kada su tribine o vodnim pitanjima bile svakodnevnica u evropskim varošima.
Moguće i da je rat u Ukrajini uticao na to da je jedna od dominantnih tema bila o "pravu na vodu". Po taktu iz Vašingtona javnosti se nametao stav da bi svi trebalo da imaju pravo na vodne resurse, bez obzira na čijoj teritoriji se nalaze. U pojedinim delovima sveta čak su i potencijalni vodni kapaciteti nedovoljni. Primera radi, na Bliskom istoku sa nekadašnjih 4.000 spali su na 1.300 kubnih metara po čoveku.
Arktik i sibirske reke
Tek što su ovogodišnje vrućine započele, a iste priče se ponavljaju u još razrađenijoj i politizovanijoj formi. Polazi se od proračuna da se 70 odsto svih vodnih rezervi na kugli zemaljskoj nalazi na Antarktiku i Arktiku, pri čemu su količine na severnom polu nešto veče. Resurs kontrolišu zemlje u čiji sastav spadaju i delovi polarnog kruga.
Od svih njih posebno je Rusija u dobroj poziciji. Dok se u SAD, na Aljasci, ne nalazi niti jedna velika reka čija je utoka u slivu polarnih rezervi, takvih je u Kanadi tri. Međutim, u Rusiji je čak jedanaest ovakvih tokova i to daleko najvećih, Jenisej unosi 624, Ob 540, Lena 410 miliona kubika. Rusi rezerve vode doživljavaju kao svoj veoma važan resurs i uveliko planiraju da vodu izvoze. Procene su da će za dve-tri decenije prihod od inoplasmana čoveku najpotrebnije tečnosti nadmašiti prihode od izvoza nafte i gasa. Takođe, i rezerve vode u jezerima natpolovično su skoncentrisane u Rusiji gde se na njih gleda kao na nacionalno bogatstvo.
Pročitaj još
Dijalog sa vlasnikom
Svakako da se briselske priče o pravu svih na važne resurse u Moskvi doživljava kao neka vrsta pripreme i za grublji nasrtaj na vodu u sibirskim naslagama. Slično kao što i sukobe u Ukrajini tumače posledicom težnje "političkog Zapada" da razbiju i podele Rusiju, potom razgrabe i druge njene resurse.
Paklene vrućine svake godine donose sve veće nevolje sa vodom. Ne samo u Evropi, već, manje-više, na svim meridijanima. Postrojenja za desalinizaciju vode nadomak Barselone lep je primer doprinosa rešavanju velikog problema. O važnim globalnim temama dobro je i razgovarati, ali ne sa apriornim stavovima. Rešenje treba tražiti kroz dijalog i to sa svim zainteresovanim stranama, pre svega sa onima čija bi vlasnička prava mogla biti pogođena. U suprotnom, stvari se kreću lošim putevima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
10
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
1
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
15
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
1
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 3
piskaralo
Alo
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar