Politička zloupotreba suše vodi u sukobe - šta će biti s vodom?
Nezapamćeni toplotni talas je krajem aprila zahvatio Španiju.
Foto: Pixabay
U Kordobi, tradicionalno najtoplijoj regiji, tempertatura je u četvrtak 27. aprila u 15 časova dostigla 38,7 stepeni, za dva stepena premašivši dosadašnji aprilski rekord u državi. Pošto je lokalni rezervoar presušio, oko 80.000 stanovnika u nekoliko desetina sela je prešlo na snabdevanja vodom iz kamiona. Maksimalna dnevna količina dobijane vode je pet litara po osobi.
April u Portugalu
Ni u drugim pokrajinama nije bilo ugodnije, živa je u Sevilji stala na 37,8, dok je u Kataloniji zabeleženo 36,9 stepeni. Ugroženo je oko 60 odsto ruralnog područja, procene su da će posebno nastradati uzgoj pšenice i ječma, premda nestašica vode ozbiljno dovodi u pitanje i uzgoj masline i orašastog voća. Novac iz EU predviđen za ovakve slučajeve će pomoći seljacima, ali neće rešiti suštinu - slab rod pojedinih useva.
Španija je najviše izložena naletu tropskog vetra sa severa Afrike, ali posledice u vidu neubičajeno uvećane temperature kada mu vreme nije trpe i u pojedinim regionima istoka Portugalije, jugoistoka Francuske i severozapada Italije. Kako je još u sećanju prošlogodišnja jara, sve oči su uprte u predviđanja metereologa. Nisu ružičasta, očekuje se leto znatno toplije nego što je dugogodišnji prosek.
Zapravo, Španci su već duže vreme suočeni sa sve vrelijim (pro)letnjim mesecima. Tri prethodne sezone bile su izrazito sušne, pa su na Iberijskom poluostrvu građani u zebnji da će im se ponovo desiti 1961. godina, do sada najtoplija, dok je prošla bila druga, pretprošla treća po nevoljama sa vrelinom. Možda je najveći problem upravo loše stanje u rezervoarima. U većini je voda na polovini nivoa na kom bi trebalo da bude, ali u velikom broju jedva da dostiže i četvrtinu predviđenog kapaciteta.
Pogon za desalinizaciju
Problemi sa vodom nisu novina za stanovnike Iberijskog poluostrva, posebno ne za Kataloniju. Hroničan nedostatak je decenijama mučio žitelje Barselone pre nego što su izgradili moderan i efikasan pogon za desalinizaciju morske vode, pravo tehničko čudo. Iz njega se u kriznom periodu pijaćom vodom snabdeva milion žitelja. Problem je što u okolini najvećeg katalonskog grada živi pet miliona ljudi.
Pakleno toplo vreme i nestašica aktuelizovali su pitanje vode, širom Evropske unije možda i više nego u samoj Španiji. Slično je bilo i lane, u godini koja se, posmatrajući Evropu kao celinu, smatra verovatno najtoplijom unazad pet vekova, kada su tribine o vodnim pitanjima bile svakodnevnica u evropskim varošima.
Moguće i da je rat u Ukrajini uticao na to da je jedna od dominantnih tema bila o "pravu na vodu". Po taktu iz Vašingtona javnosti se nametao stav da bi svi trebalo da imaju pravo na vodne resurse, bez obzira na čijoj teritoriji se nalaze. U pojedinim delovima sveta čak su i potencijalni vodni kapaciteti nedovoljni. Primera radi, na Bliskom istoku sa nekadašnjih 4.000 spali su na 1.300 kubnih metara po čoveku.
Arktik i sibirske reke
Tek što su ovogodišnje vrućine započele, a iste priče se ponavljaju u još razrađenijoj i politizovanijoj formi. Polazi se od proračuna da se 70 odsto svih vodnih rezervi na kugli zemaljskoj nalazi na Antarktiku i Arktiku, pri čemu su količine na severnom polu nešto veče. Resurs kontrolišu zemlje u čiji sastav spadaju i delovi polarnog kruga.
Od svih njih posebno je Rusija u dobroj poziciji. Dok se u SAD, na Aljasci, ne nalazi niti jedna velika reka čija je utoka u slivu polarnih rezervi, takvih je u Kanadi tri. Međutim, u Rusiji je čak jedanaest ovakvih tokova i to daleko najvećih, Jenisej unosi 624, Ob 540, Lena 410 miliona kubika. Rusi rezerve vode doživljavaju kao svoj veoma važan resurs i uveliko planiraju da vodu izvoze. Procene su da će za dve-tri decenije prihod od inoplasmana čoveku najpotrebnije tečnosti nadmašiti prihode od izvoza nafte i gasa. Takođe, i rezerve vode u jezerima natpolovično su skoncentrisane u Rusiji gde se na njih gleda kao na nacionalno bogatstvo.
Dijalog sa vlasnikom
Svakako da se briselske priče o pravu svih na važne resurse u Moskvi doživljava kao neka vrsta pripreme i za grublji nasrtaj na vodu u sibirskim naslagama. Slično kao što i sukobe u Ukrajini tumače posledicom težnje "političkog Zapada" da razbiju i podele Rusiju, potom razgrabe i druge njene resurse.
Paklene vrućine svake godine donose sve veće nevolje sa vodom. Ne samo u Evropi, već, manje-više, na svim meridijanima. Postrojenja za desalinizaciju vode nadomak Barselone lep je primer doprinosa rešavanju velikog problema. O važnim globalnim temama dobro je i razgovarati, ali ne sa apriornim stavovima. Rešenje treba tražiti kroz dijalog i to sa svim zainteresovanim stranama, pre svega sa onima čija bi vlasnička prava mogla biti pogođena. U suprotnom, stvari se kreću lošim putevima.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Slučaj Mitrosa: Treba li država i dalje da subvencioniše strane kompanije koje onda odu iz Srbije?
01.10.2023.•
5
Austrijska kompanija Gierlinger holding objavila je da zatvara proizvodnju u fabrici Mitros u Sremskoj Mitrovici.
Srbija kao Grčka devedesetih: Naše plate privlače radnike iz Indije i sa Filipina
01.10.2023.•
0
Vozači autobusa iz Nepala, kuriri iz Uzbekistana, građevinci iz Turske, fizikalci iz Indije. Ovo je već nekoliko godina stvarnost u Srbiji.
Novo poskupljenje struje od 1. novembra: "To znači propast mnogih biznisa"
01.10.2023.•
16
Novi udar na novčanike građana Srbije očekuje se od 1. novembra, kada će struja poskupeti za osam odsto, što je deo plana odnosno sporazuma sa MMF-om od prošle godine.
Počinju da važe niže kamate na stambene kredite: Sami izračunajte kolika će vam biti rata
01.10.2023.•
1
Svi dužnici koji otplaćuju stambene kredite po promenljivim kamatnim stopama od danas, 1. oktobra, pa sve do kraja decembra 2024. godine, imaće niže rate.
Akcize veće za osam odsto: Poskupljuju benzin, dizel, cigarete, alkohol i kafa
01.10.2023.•
36
Akcize na benzin, dizel, cigarete, alkohol i kafu od danas, 1. oktobra uvećane su za osam odsto, što znači da je na pomolu novo poskupljenje ovih proizvoda.
Sva nova vozila u Velikoj Britaniji moraju biti bez emisije štetnih gasova do 2035.
01.10.2023.•
0
Velika Britanija je potvrdila da proizvođači automobila moraju da osiguraju da sva nova vozila budu bez emisija štetnih gasova do 2035. godine.
Neoporezivi deo zarade od januara 2024. iznosiće 25.000 dinara
01.10.2023.•
1
Neoporezivi iznos zarade biće povećan od januara 2024. godine sa dosadašnjih 21.712 dinara na 25.000 dinara mesečno.
Više od 19 milijardi dinara na kazne, takse i penale: Kako državne institucije troše pare građana?
30.09.2023.•
5
Država je, na ime raznih kazni, naknada štete od povrede državnih organa, taksi i penala, isplatila u toku 2022. godine čak 19,3 milijardi dinara, odnosno 165 miliona evra.
.jpg "Povećan iznos za program")
Povećan iznos za program "Moja prva plata": Pogledajte koliko će novca mladi dobijati
30.09.2023.•
6
Izmenama Uredbe o Programu podsticanja zapošljavanja mladih "Moja prva plata" povećana je mesečna naknada koju će mesečno dobijati mladi koji su uključeni u taj program.
Mali: Sutra počinje korišćenje penzionerskih kartica, penzije povećane za 5,5 odsto
30.09.2023.•
14
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će od sutra početi sa korišćenjem "senior penzionerskih kartica".
Pošta Srbije želi da jedina dostavlja račune za komunalije građanima: "Zakonsko pravo, gubimo novac"
29.09.2023.•
39
Pošta Srbije namerava da "dovede u red" dostavljanje računa za komunalije za građane i da sa gradovima i komunalnim preduzećima sklopi ugovore o dostavi.
.jpg "Nove cene goriva: Dizel skuplji za tri, benzin jeftiniji za dinar")
Nove cene goriva: Dizel skuplji za tri, benzin jeftiniji za dinar
29.09.2023.•
8
Litar evrodizela na pumpama od danas, pa u narednih sedam dana koštaće maksimalno 214 dinara.
Oni koji su u Srbiji dugovali bankama u stečaju, sada duguju ovim privatnim firmama
28.09.2023.•
6
Dugove koje su preduzeća i institucije iz Srbije imala prema bankama i osiguravajućim društvima u stečaju, od Agencije za osiguranje depozita otkupilo je 11 firmi, najviše ABL Solvent, preneo je N1.
Struja poskupljuje od 1. novembra, poznato i za koliko
28.09.2023.•
36
Savet Agencije za energetiku dao je saglasnost na povećanje cene struje od 1. novembra za osam odsto.
Profesor Ekonomskog fakulteta: Inflacija u Srbiji u ovoj godini mogla bi da dostigne 13 odsto
28.09.2023.•
3
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je danas da bi, prema procenama stručnjaka tog fakulteta, inflacija u Srbiji u ovoj godini mogla da dostigne 13 odsto.
Mere stopiranja inflacije kasne nekoliko meseci: Da li će magično opasti i do kada će trajati?
26.09.2023.•
19
Inflacija je u padu, ali je i dalje vrlo "žilava". Opala je sa maksimalnih 16,2 odsto u martu na 11,5 u avgustu.
Samostalni sindikat poljoprivrede: Država nudi pomoć Mitrosu da ne ugasi proizvodnju
26.09.2023.•
6
Vlada Srbije traži rešenje da vlasnik mesne industrije Mitros, austrijska firma Gierlinger holding ne zatvori tu fabriku, kako je najavila.
.jpg "Programeri prosečno zarade 260.000 dinara, medicinari 84.474: Ipak, realna srpska plata 550 evra")
Programeri prosečno zarade 260.000 dinara, medicinari 84.474: Ipak, realna srpska plata 550 evra
25.09.2023.•
39
Prosečna srpska plata za jul iznosi 83.781 dinara bez poreza i doprinosa i beleži pad od oko 2.000 dinara u odnosu na poslednji statistički presek.
Predizborna upotreba podstanara
25.09.2023.•
23
Nije sporno da aktuelna vlast Srbije više nego ozbiljno shvata najavljene izbore.
.jpg "Gorivo u Srbiji od 1. oktobra bar šest dinara skuplje")
Gorivo u Srbiji od 1. oktobra bar šest dinara skuplje
25.09.2023.•
54
Od 1. oktobra zbog povećanja akciza, ali i skoka cena nafte na svetskim berzama, gorivo u Srbiji će u maloprodaji poskupeti najverovatnije za više od šest dinara, smatra domaća stručna javnost.
Epl najvrednija kompanija na svetu
24.09.2023.•
3
Kompanija Epl najviše vredi na svetu i njena tržišna vrednost trenutno je 2,8 biliona dolara.
Komentari 3
piskaralo
Alo
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar