Argentina zbog inflacije uvela novu novčanicu koja vredi četiri dolara, na njoj simpatizer nacista

Argentina je uvela novu novčanicu od 2.000 pezosa jer je neumerena inflacija desetkovala vrednost nacionalne valute.
Sada je najveći apoen na papirnoj novčanici argentinskog pezosa dvostruko veći od prethodnih hiljadu pezosa. 
Međutim, u vreme pisanja ovog teksta, nova novčanica sa najvećom istaknutom vrednošću odgovarala je kursu od 8,21 dolara. I zvanično je, gde se dolari mogu kupiti zbog stroge državne kontrole deviznog kapitala - na crnom tržištu - dve hiljade pezosa vredi upola manje, 4,08 dolara.
Ovo se zove plavi kurs, a zapravo je realan jer je veoma teško legalno kupiti dolar. Sve ovo treba uzeti sa rezervom, jer inflacija na nedeljnom nivou praktično poništava vrednost argentinske valute. Tako je bilo, pamte neki, i u bivšoj Jugoslaviji. Bila je to takva inflacija da je praktično poništila kredite za stanove, pojela gotovinsku ušteđevinu, obezvredila plate.
 
Godišnja inflacija u Argentini je u aprilu dostigla 109 odsto, a tako niska vrednost najveće novčanice izazvala je problem u poslovanju privrednih subjekata i banaka. Na bankomatima gotovo da nema novca, a scene kako ljudi plaćaju gomilama papirnog novca podsećaju nas, na primer, na Rumuniju pre revolucije koja je srušila Čaušeskua, kada su se cele gomile leja davale za zapadne valute. 
 
Kao što obično biva, uveden je novi veći apoen da bi se olakšala dostupnost gotovine, ali kako i dalje gubi vrednost, veliko je pitanje šta će to tačno rešiti. To je krajnja posledica velike depresije koja je trajala u Argentini između 1998. i 2002. godine, nakon čega je usledio period u kome su nastavljeni državni bankroti. S tim što ranije nije bilo ništa bolje.
 
Od 1975. do 1990. godine u Argentini je takođe postojao period velike depresije, da bi došlo do izvesnog oporavka, sa pauzama, između 1990. i 1998. godine. A onda opet isto. 
 
Procenjuje se da će inflacija ove godine dostići 130 odsto. Čak je uvedeno više kurseva u zavisnosti od događaja ili potrebe. Jedan kurs za pristup Netfliksu, drugi za Svetsko prvenstvo u Kataru, pa čak i za koncert Koldpleja, kako bi se moglo prisustvovati nastupima britanskog benda kada je u okviru turneje nastupao u Argentini.
 
Kao da to nije bilo dovoljno sumorno, argentinska centralna banka izazvala je polemiku u medijima zemalja prijateljskih Argentini birajući ljude čiji su likovi na novčanici. Reč je o prvoj argentinskoj lekarki Sesiliji Grirson i Ramonu Karilju, prvom ministru zdravlja ove južnoameričke zemlje. Međutim, dok za Grirson koja je bila pionirka kineziologije nema zamerki, za Karilja zaista ima. 
Naime, prema pisanju američkih medija, bio je simpatizer nacista. I to do te mere da je neke od njih koji bi bili rado viđeni na Nirnberškom suđenju prebacio u Argentinu.
 
Ovaj neurohirurg je postao prvi ministar zdravlja 1949. godine i zaista je uveo značajan napredak u javnom zdravstvu. Ali navodno je zaposlio i Karla Verneta, nacističkog lekara koji je izvodio eksperimente na homoseksualnim zatvorenicima u koncentracionim logorima. Uz pomoć britanskih i holandskih veza, Varnet je posle rata uspeo da pobegne u Argentinu i nije mu suđeno.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Don Costello

    01.06.2023 06:04
    Simpatizer nacista?
    Na novčanici se pojavio simpatizer nacista? To nije ništa - kod nas takve proglašavaju svecima i nosaju im kosti beogradskim ulicama!
  • pele

    31.05.2023 14:23
    Svi znamo da je vecina nacista zavrsilo u latinskoj americi, a isto tako veliki broj nacistickih naucnika i lekara je zavrsilo u SAD, tako da oni nemaju pravo da nekom pricaju o nacistima i nacizmu.
  • pele

    31.05.2023 14:17
    kup je bitan
    nisu u briksu

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Globalni dug dostigao novi rekord

Globalni dug je u prvoj polovini godine porastao za 10 biliona dolara i dostigao novi rekord od 307 biliona dolara, saopštio je Institut za međunarodne finansije.