Ne nazire se kraj rasta kamatnih stopa: U Srbiji je "predah" kratko trajao
Iz MMF-a su saopštili da banke u SAD i dalje nedovoljno ograničavaju pozajmice, što može da vodi daljem podizanju kamatnih stopa u Americi.
Foto: Pixabay
Istovremeno, direktorka Evropske centralne banke Kristin Lagard izjavila je da su pritisci na cene "snažni" i istakla da će ECB podići kamatne stope dovoljno da smanji inflaciju i da će ih zadržati "koliko god bude potrebno".
Lagard je rekla da će buduće odluke osigurati da referentne kamatne stope budu dovedene na nivoe koji su dovoljno restriktivni da bi se postigao blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva odsto. Navela je i da će se kamate zadržati na tim nivoima onoliko dugo koliko je potrebno.
Pre tih upozorenja i najava, Narodna banka Srbije je saopštila da je odlučila da "predahne" sa monetarnim zatezanjem, ali je Izvršni odbor NBS ipak 8. juna odlučio da ponovo poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25 odsto.
Pri donošenju ovakve odluke, kako je saopšteno, Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Naredna sednica Izvršnog odbor NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. jula 2023. godine.
Stručnjaci smatraju da je to što je nedavno NBS odlučila da napravi "predah" u monetarnom zatezanju nije značilo da je tom zatezanju došao kraj. Navode da će NBS pratiti okolnosti pre svega u Evropi, jer NBS mnogo više zanimaju makorekonomski parametri za Evropu.
Nikola Stakić sa Univerziteta Singidunum kaže za Euronews Srbija da je u slučaju američkog tržišta i evrozone situacija malo različita, ali da se ide u istom smeru kada je reč o podizanju referentnih kamatnih stopa.
"Po pitanju Amerike, FED po sadašnjim projekcijama očekuje eventualno još jedno ili dva povećanja referentne kamatne stope po 0,25 odsto. Trenutno je stopa na 5,25, oni su otprilike dostigli vrhunac i tamo se rezultati vide mnogo konkretnije nego u evrozoni. Što se tiče same evrozone, tu i dalje postoji prostor za veće povećanje referentne kamatne stope zato sto je ona trenutno 3,75", rekao je Stakić.
Prema njegovim rečima, izjava Kristin Lagard u ovom trenutku ima smisla u kontekstu toga da može eventualno da bude još nekoliko povećanja dok ne vidimo značajnije smanjenje stopa inflacije.
"Po pitanju Evrope, situacija je u kontekstu monetarnog zatezanja predvidljivija nego što je u Americi", kaže Stakić.
Prema rečima Stakića, Narodna banka Srbije je nedavno na Izvršnom odboru odlučila da "predahne" sa monetranim zatezanjem, ali to nije značilo da je tom "zatezanju" došao kraj.
"Centralna banka će pored onoga što se dešava u evrozoni morati da prati i neke domaće faktore, pre svega moraće da vidi kako će ova cena struje i energenata da utiče na inflaciju. S druge strane, moraće isto tako da se sa zebnjom očekuje kakva će biti poljoprivredna sezona jer od toga zavisi šta će biti sa cenom i voća i povrća i ostalih namirnica koje čine ne mali deo u našoj potrošačkoj korpi", rekao je Stakić.
On je naveo da u tom smislu imamo i tržišne faktore, a i faktore koji dolaze iz Evrope.
"Evropa je naš najveći trgovinski partner i nama je u mnogo većoj meri važnije šta radi Evropska centralna banka nego sta rade Federalne rezerve", zaključio je Stakić.
"Puni efekti monetarnog zatezanja tek za šest do osam meseci"
Na pitanje kad postaje kontraproduktivno monetarno zatezanje, Stakić kaže da će se tek u trećem i četvrtom kvartalu ove godine videti ti puni efekti "zatezanja" koja su se dogodila pre šest, sedam ili osam meseci, kao i da će se u tom kontekstu videti da će se kreditna aktivnost još više smanjivati.
"U ekonomiji postoji nešto što se zove neutralna kamatna stopa, dakle to je neka kamatna stopa koja ekonomsku aktivnost niti dovodi do kontrakcije niti je dovodi do pospešivanja. S obzirom na priporodu krize i uslova koji se dešavaju, ni jedni ni drugi ne znaju koja je to kamatna stopa koja će malo na duži rok početi da 'hladi' i da kontraktuje tržište zato što kada centralna banka poveća kamatne stope postoji odloženi efekat, otprilike od šest do 12 meseci. Mi tek treba da proživimo sada kroz to vreme, da vidimo kako dosadašnja povećanja utiču na kreditnu aktivnost", rekao je Stakić.
Naveo je da kao što promet opao i da se kreditna aktivnost smanjila u najvećem broju zemalja, tako da će se tek u trećem i četvrtom kvartalu ove godine videti pune efekte zatezanja koji su bili pre 6, 7 ili 8 meseci.
"U tom kontekstu vidim da će se kreditna aktivnost još više smanjivati. I u Evropi i u Americi najveći broj kredita koji se uzimaju su stambeni sa fiksnom kamatnom stopom, oni koji uzeli ranije po fiksnoj kamatnoj stopi, oni jako dobro prolaze ali neko ko želi sad da se zaduži, on ako uzme kredit po fiksnoj kamatnoj stopi, ona je i preko 7 odsto, tako da se tu najbolje vidi efekat tamo na njihovom trzistu nekretnina na primer kakav je broj prijava za nove kredite a verujem da nas još negativniji rezultati očekuju u drugoj polovini ove godine", rekao je Stakić.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mere stopiranja inflacije kasne nekoliko meseci: Da li će magično opasti i do kada će trajati?
26.09.2023.•
19
Inflacija je u padu, ali je i dalje vrlo "žilava". Opala je sa maksimalnih 16,2 odsto u martu na 11,5 u avgustu.
Samostalni sindikat poljoprivrede: Država nudi pomoć Mitrosu da ne ugasi proizvodnju
26.09.2023.•
3
Vlada Srbije traži rešenje da vlasnik mesne industrije Mitros, austrijska firma Gierlinger holding ne zatvori tu fabriku, kako je najavila.
.jpg "Programeri prosečno zarade 260.000 dinara, medicinari 84.474: Ipak, realna srpska plata 550 evra")
Programeri prosečno zarade 260.000 dinara, medicinari 84.474: Ipak, realna srpska plata 550 evra
25.09.2023.•
34
Prosečna srpska plata za jul iznosi 83.781 dinara bez poreza i doprinosa i beleži pad od oko 2.000 dinara u odnosu na poslednji statistički presek.
Predizborna upotreba podstanara
25.09.2023.•
23
Nije sporno da aktuelna vlast Srbije više nego ozbiljno shvata najavljene izbore.
.jpg "Gorivo u Srbiji od 1. oktobra bar šest dinara skuplje")
Gorivo u Srbiji od 1. oktobra bar šest dinara skuplje
25.09.2023.•
54
Od 1. oktobra zbog povećanja akciza, ali i skoka cena nafte na svetskim berzama, gorivo u Srbiji će u maloprodaji poskupeti najverovatnije za više od šest dinara, smatra domaća stručna javnost.
Epl najvrednija kompanija na svetu
24.09.2023.•
3
Kompanija Epl najviše vredi na svetu i njena tržišna vrednost trenutno je 2,8 biliona dolara.
U Srbiji posluje 20 banaka, 16 stranih i četiri domaće
24.09.2023.•
7
Broj banaka u Srbiji se iz godine u godinu smanjuje, pa je, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, u drugom tromesečju ove godine poslovalo 20 banaka.
U ponedeljak počinje isplata 10.000 dinara za decu: Jednokratna uplata za više od milion mladih
24.09.2023.•
9
U ponedeljak počinje isplata 10.000 dinara jednokratne pomoći za decu.
Besplatni udžbenici za sve đake u Srbiji koštali bi 0,1 odsto BDP-a: Šta je onda problem?
23.09.2023.•
27
Prosečna porodica sa tri đaka u školi za udžbenike u proseku izdvaja više od 40.000 dinara, a roditelji se uporno suočavaju sa problemima.
Jesen donosi novi talas poskupljenja: Od struje, goriva i gasa, preko kafe i mesa, do toalet papira
23.09.2023.•
60
Danas je zvanično počela jesen, koja građanima Srbije donosi nova poskupljenja - od struje i gasa, preko kafe i mesa, pa do toalet papira i ogreva.
Novi ugovori sa EPS-om: Vlasnici poslovnih prostora menjaju status, da li to znači i skuplja struja?
22.09.2023.•
19
Nedavno je Elektroprivreda Srbije (EPS) dostavila na adrese potrošača iz kategorije "mali kupci" nove ugovore o snabdevanju električnom energijom.
.jpg "Cene goriva nepromenjene iduće sedmice")
Cene goriva nepromenjene iduće sedmice
22.09.2023.•
2
Danas su objavljene cene goriva za narednu nedelju i one se nisu menjale u odnosu na cene objavljene prošle sedmice.
Fiskalni savet: Malo su plaćeni oni koji treba da vuku reformu, dok su neki preplaćeni
22.09.2023.•
4
Fiskalni savet Srbije je ocenio da bi neselektivne mere davanja iz budžeta mogle da doprinesu inflaciji.
Globalni dug dostigao novi rekord
22.09.2023.•
6
Globalni dug je u prvoj polovini godine porastao za 10 biliona dolara i dostigao novi rekord od 307 biliona dolara, saopštio je Institut za međunarodne finansije.
Prodaja imovine čačanske Fabrike reznog alata proglašena neuspešnom
21.09.2023.•
2
Prodaja čačanske Fabrike reznog alata (FRA) u stečaju proglašena je neuspešnom jer je najviša postignuta cena na javnom nadmetanju manja od 50 odsto procenjene vrednosti imovine tog preduzeća.
Svetska banka upozorava zemlje na modernizaciju grejanja, među njima je i Srbija
21.09.2023.•
4
Svetska banka upozorila je u analizi stanja u 23 zemlje Evrope i Centralne Azije, među kojima je i Srbija, da je neophodno da te zemlje sprovedu sveobuhvatnu modernizaciju sektora grejanja.
.jpg "Vlada produžila ograničenje cene derivata nafte do kraja oktobra")
Vlada produžila ograničenje cene derivata nafte do kraja oktobra
21.09.2023.•
10
Vlade Srbije produžila je danas uredbu o ograničenju cena naftnih derivata do kraja oktobra.
Stanovi poskupeli, ali to nije sve: "Papreno" koštaju i parking mesta, potražnja veća od ponude
21.09.2023.•
53
U Srbiji osim potražnje za stanovima, sve je više onih koji bi da ulože novac u druge nekretnine i to tako što će kupiti garaže.
Najviše poskupeli oni proizvodi koji nisu deo akcije "Bolja cena": Povrće, meso, hleb, žitarice...
21.09.2023.•
6
Najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena bili su mlečni proizvodi, povrće, meso, električna energija za domaćinstvo, hleb i žitarice i čvrsta goriva (ogrev).
Udruženje banaka: U septembru uvećani krediti građana Srbije, najviše stambeni
20.09.2023.•
1
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika su 15. septembra ove godine iznosili oko 3.409 milijardi dinara, što je 2,3 odsto više nego u avgustu prošle godine, objavilo je danas Udruženje banaka.
Komentari 12
@vb
Jovan
Dusan K.
Opet ke Srbin dokazao da je najpametniji bez pardona.
Pametniji i od Nemca.
Nemac nema svoj stan a ima 4 hiljada eura plate a Srbin ima svoj stan na kredit kod banke sa 500 eura plate.
Bas su glupi ti Nemci zar ne ?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar