Za prozjumere u Srbiji tek slede izazovi
Sve je više prozjumera u Srbiji - trenutno 924 žitelja proizvode struju pre svega za sebe, dok i 298 preduzeća samostalno produkuje električne energiju.
Foto: Pixabay
Istina je da je njihova ukupna snaga tek 12,5 megavata, ali je u procesu priznavanje prozjumerskog statusa za još poveći broj kako običnih građana, tako i preduzetnika. Njihovi proizvodni strujni pogoni snagom premašuju 200 megavata.
Kazneni penali
Moglo bi se reći da je u pitanju solidan početak "zalene tranzicije" za zemlju u kojoj na termalke otpada čak 70 odsto od oko 8.500 megavata snažnih elektrana. Time u Srbiji započinje temeljnije preoblikovanje energetskog sektora, decenijama okosnice srpske privrede. Prati ga krupna mana, prevelik je, tačnije golem, oslonac na ugalj, i to još na lignit lošeg kvaliteta.
Da nevolja bude veća, sa sve većim iskopavanjem najvećeg nalazišta, u Lazarevcu, kvalitet uglja kontinuirano opada, pa je za Srbiju poželjno da se što pre oslobodi prevelike zavisnosti od ovog fosilnog goriva i pređe na moderniju proizvodnju energije. U suprotnom, lako može da se desi da plaća evrounijsku kaznenu taksu, čija visina po kilovatu struje dobijene iz prastarih termalki neprekidno raste kako odugovlačimo prelazak na moderne energetske izvore.
Zato i hrabri aktuleni talas izgradnji mini solarnih elektrana među takozvanim prozjumerima, baš koliko i isto tako snažan trend postavljanja panela među preduzećima. Dok su u prvom talasu prelaska na obnovljive izvore energije dominirali investitori u energiju vetra i to za prodaju struje na tržištu, aktuelni ulagači su iz kategorije prozjumera, odnosno istovremeno i proizvođači i korisnici proizvedene energije. Viškove struje prodaju energetskom operateru i ta struja preko državne distributivne mreže završava uglavnom kod komšija.
Lokalna proizvodnja
Početak ohrabruje, ali daleko do toga da nema poteškoća, pa i nekih neočekivanih izazova. Pre svega neophodo je stalno imati na umu da se iz obnovljivih izvora možemo snabdevati ograničenom količinom energije i struja se može proizvoditi samo onda kada vetar duva, odnosno kada sunce sija.
Mogućnosti skladištenja energije su minimalne. Kada solarni paneli i eolske turbine ne rade, koristimo energiju iz drugih izvora, rezervne kapaciteta energana na gas, hidroelektrana ili nuklearki. Pri sadašnjim tehnološkim rešenjima nemoguće je u sistemu imati samo eolske i solarne elektrane.
Drugi porblem je što pri izrazito decentralizovanom sistemu proizvodnje, distribucija i prenos postaju mnogo složeniji, zahtevniji i – skuplji. Razlog je što celokupna distributivna mreža mora biti spremna da isporuči energiju svakom potrošaču i onda kada obnovljivi kapaciteti daju preteran višak, baš kao i onda kada se sva potrošnja bazira na struji proizvedenoj na tradicionalniji način. Kako bi odgovorio različitim situacijama, distributivni sistem mora biti izuzeto razvijen, mreža višestruko isprepletena.
Sa južne strane Alpa
No, kvalitetan distributivni sistem košta. Nevolja je što je svuda u svetu primeren nekadašnjim enegretski strategijama utemeljenim na nekoliko ogromnih proizvođača i prenosu energije od njih. Sa obnovljivim izvorima dolaze drugačija vremena i drugačiji način distribucije energije iz dominantno lokalnih izvora.
Cena funkcionisanja distributera, takozvana mrežarina, u daljinskim sistemima je neprimetna stavka, niko je i ne zapaža na računu. Međutim, u sistemima sa lokalnim proizvođačima i potrebama da distributer bude prilagodljiv za neuporedivo veći broj međusobno veoma različitih načina isporučivanja energije krajnjem potrošaču, mrežarina je ne samo znatna, već često i najveća stavka u računu za ukupnu isporuku energije.
Ovih dana iz Slovenije stižu nam glasovi kako "sa južne strane Alpa mrežarina postaje sve ozbiljniji izdatak" u kućnim budžetima. Agencija za energetiku Slovenije morala je da u većem broju slučajeva stopira priliv novih prozjumera. Za državu koja je sva u zelenom i gde je mini-proizvođača struje deset puta više nego u četiri puta većoj Srbiji, to je zaprepašćenje. Samo izuzetno jaki argumenti mogu da opravdaju ovakav postupak Agencije.
Pročitaj još
Poskupljenje 100 odsto
I jesu. U pitanju je nedovoljan kvalitet distributivne mreže na pojedinim područjima, među kojima su i razvijeni gradovi poputa Maribora i Kopra. Priliv novih sitnih proizvođača bi u pojedinim periodima doveo do tolikog preopterećenja da lokalna mreža ne bi izdržala.
Agencija je i stručno izanalizirala kako se došlo u ovakvu stuaciju. U pitanju su nedovoljne investicije u mrežu, čemu je razlog niska cena mrežarine. Lokalnim distributerima se ne isplati da ulažu u poboljšanje mreže pošto iz cene mrežarine ne mogu ni troškove da isplate. Vanredan pregled mreže je potvrdio da unutar svake lokalne distribucije postoji veći broj manjih ili većih područja sa mrežom koja više ne može da prihvata nove prozjumere.
Procena je da bi na popravku trebalo da se uloži oko 375 miliona evra u narednih deset godina. Da bi lokalni distributeri došli do tog novca neophodno bi bilo da cena poskupi, u početku za 45 odsto. Nevolja je u tome što u Sloveniji ni danas mrežarina nije mala, iznosi oko trećine ukupne svote na računu za struju. Tu, međutim, nije kraj. Do kraja "zelene tranzicije", 2032. godine, visina mrežarine bi morala u odnosu na današnju da poskušpi između 80 i 100 odsto.
Sopstveno prilagođavanje
Pragmatični Slovenci su rešenje pokušali da nađu držeći se pravila da je mrežarina skuplja kada se koristi u vreme velikog opterećenja. Važi i obrnuto, jeftinija je ako se koristi u vreme manje opterećenosti. Već od 1. januara 2024. cena neće zavisiti samo od toga da li se troši dnevna (skuplja) ili noćna (jeftinija) struja, već i da li se troši radnim ili neradnim danom, leti kada je ukupna potrošnja električne energije manja ili zimi kada je veća...
Postojaće ukupno pet različitih tarifnih sistema, građanin će, poznavajući sopstvenu potrošnju, moći da bira koji mu najviše odgovara. Zanimljivo je da u prve tri godine funkcionisanja novog načina uračunavanja mrežarine, građanima neće biti naplaćeni eventualni premašaji onoga na šta su se izborom tarifnog sistema opredelili. Samo će na računu biti obavešteni koliko su premašili okvirno planiranu potrošnju i kolika je nadoknada za taj iskorak ako bi ga ponovili nakon 1. januara 2027. godine.
Cilj je da se edukuju i za tri godine sopstveno ponašanje prilagode tako da mrežarina, ubuduće verovatno najveća pojedinačna stavka u strujnom računu, bude što manja i koliko god je moguće u granicama definsanim izborom tarifnog sistema.
Slovenački energetski izazovi su poučni i za Srbiju. Sa izvesnim zakašnjenjem u odnosu na "Deželu", Srbija se takođe usmerila put "zelene tranzicije", a ubrzani porast broja prozjumera govori nam da i u nas pitanje mrežarine svakim danom postaje sve aktuelnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
5
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
23
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
8
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vodeći ekonomisti očekuju slabljenje ekonomskog rasta ali ne i recesiju
30.05.2026.•
0
Svetske ekonomske perspektive znatno su pogoršane poslednjih nedelja i većina vodećih ekonomista očekuje slabljenje ekonomskog rasta u narednom periodu, ali ne i globalnu recesiju.
Stopa nezaposlenosti oko devet odsto
30.05.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća je 3,4 odsto u odnosu na april 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Miodrag Zec o prosečnoj plati: Statistika ne oslikava realan život, šta za tu platu građani mogu da kupe
30.05.2026.•
41
Ekonomista i univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je da podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji ne oslikava realan životni standard građana.
Kompanije jače od država
29.05.2026.•
4
Prvih nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata Dženeral Motors je bio daleko najglasovitija i najmoćnija firma.
Proizvođači mleka upozoravaju: Otkupne cene padaju, proizvodnja postaje neodrživa
29.05.2026.•
5
Svi otkupljivači mleka u Srbiji nastavili su da smanjuju otkupne cene mleka, pa prozvodnju treba prekinuti prodajom krava jer će posledice biti manje, rekao je vlasnik farme iz sela Metlić u opštini Šabac Milan Isailović
Uprava carine: Počela primena nove verzije tranzitnog sistema, mogući povremeni zastoji
29.05.2026.•
0
Primena nove verzije tranzitnog sistema NCTS, koji je usklađen sa carinskim propisima Evropske unije i Konvencijom o zajedničkom tranzitnom postupku, počela je danas, saopštila je Uprava carine.
Objavljene nove cene goriva
29.05.2026.•
14
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 5. juna.
Posle Vučićeve posete Kini: Da li će Srbija zaista proizvoditi humanoidne robote u Šapcu?
29.05.2026.•
44
Državna delegacija već danima iz Kine šalje poruku o odličnim odnosima Beograda i Pekinga.
Volstrit obara rekorde dok profiti američkih kompanija rastu, nafta na klackalici
29.05.2026.•
1
Američka berza je u četvrtak dostigla nove rekorde, dok profiti kompanija poput Dolar Tri, Snouflejk i Hormel Fuds nastavljaju da rastu.
Kristin Lagard upozorila na smanjenu nezavisnost centralnih banaka
29.05.2026.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upozorila je na smanjenu nezavisnost centralnih banaka.
Temu mora da plati 200 miliona evra zbog prodaje nelegalnih proizvoda
28.05.2026.•
3
Evropska komisija je izrekla novčanu kaznu kojom se određuje da Temu mora da plati 200 miliona evra zbog kršenja pravila EU o prodaji nelegalnih proizvoda.
Građevinski materijal svake nedelje ima novu cenu: To se prenosi i na cene stanova
28.05.2026.•
17
Cene građevinskog materijala u Srbiji ubrzale su rast u ovoj godini, posebno od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, ali i zahvaljujući velikim potrebama za Ekspo 2027 i uopšte daljoj ekspanziji gradnje u Srbiji.
Propao tender za nadzor izgradnje solarnih elektrana
28.05.2026.•
1
Elektroprivreda Srbije (EPS) donela je odluku o obustavi javne nabavke za stručni nadzor i konsultantske usluge za potrebe izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana.
Firma koja je dovozila fantomske birače iz Bosne i koja očitava brojila zaradila skoro milijardu dinara
27.05.2026.•
30
Firma koja je dovozila birače iz Bosne i Hercegovine u Beograd i koja očitava brojila, prošle godine zaradila je skoro milijardu dinara.
EU uvodi nova pravila za male pakete iz Kine: Poskupljuje kupovina sa Temua, Šejna i Aliekspresa
27.05.2026.•
12
Kupovina sitnica sa platformi poput "Temua", "Šejna" i "Aliekspresa" uskoro bi mogla značajno da poskupi, usled novih pravila Evropske unije (EU) za male pošiljke iz Kine.
Zlatno doba Srbije - a razlike sve veće
27.05.2026.•
13
Kasnije nego što je uobičajeno, prolećno sunce je i ove godine zasijalo. Ugodno vreme i starije izmamljuje na ulice, šetajući posmatraju kako se život budi.
Hrvatska dobila spor protiv MOL-a, mađarska kompanija mora da plati 775.000 evra
27.05.2026.•
4
Hrvatska je dobila jedan od međunarodnih sporova protiv mađarske kompanije MOL, saopštilo je hrvatsko državno tužilaštvo.
Komentari 19
S56
ВВ
Pozz
Shandor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar