Za prozjumere u Srbiji tek slede izazovi
Sve je više prozjumera u Srbiji - trenutno 924 žitelja proizvode struju pre svega za sebe, dok i 298 preduzeća samostalno produkuje električne energiju.
Foto: Pixabay
Istina je da je njihova ukupna snaga tek 12,5 megavata, ali je u procesu priznavanje prozjumerskog statusa za još poveći broj kako običnih građana, tako i preduzetnika. Njihovi proizvodni strujni pogoni snagom premašuju 200 megavata.
Kazneni penali
Moglo bi se reći da je u pitanju solidan početak "zalene tranzicije" za zemlju u kojoj na termalke otpada čak 70 odsto od oko 8.500 megavata snažnih elektrana. Time u Srbiji započinje temeljnije preoblikovanje energetskog sektora, decenijama okosnice srpske privrede. Prati ga krupna mana, prevelik je, tačnije golem, oslonac na ugalj, i to još na lignit lošeg kvaliteta.
Da nevolja bude veća, sa sve većim iskopavanjem najvećeg nalazišta, u Lazarevcu, kvalitet uglja kontinuirano opada, pa je za Srbiju poželjno da se što pre oslobodi prevelike zavisnosti od ovog fosilnog goriva i pređe na moderniju proizvodnju energije. U suprotnom, lako može da se desi da plaća evrounijsku kaznenu taksu, čija visina po kilovatu struje dobijene iz prastarih termalki neprekidno raste kako odugovlačimo prelazak na moderne energetske izvore.
Zato i hrabri aktuleni talas izgradnji mini solarnih elektrana među takozvanim prozjumerima, baš koliko i isto tako snažan trend postavljanja panela među preduzećima. Dok su u prvom talasu prelaska na obnovljive izvore energije dominirali investitori u energiju vetra i to za prodaju struje na tržištu, aktuelni ulagači su iz kategorije prozjumera, odnosno istovremeno i proizvođači i korisnici proizvedene energije. Viškove struje prodaju energetskom operateru i ta struja preko državne distributivne mreže završava uglavnom kod komšija.
Lokalna proizvodnja
Početak ohrabruje, ali daleko do toga da nema poteškoća, pa i nekih neočekivanih izazova. Pre svega neophodo je stalno imati na umu da se iz obnovljivih izvora možemo snabdevati ograničenom količinom energije i struja se može proizvoditi samo onda kada vetar duva, odnosno kada sunce sija.
Mogućnosti skladištenja energije su minimalne. Kada solarni paneli i eolske turbine ne rade, koristimo energiju iz drugih izvora, rezervne kapaciteta energana na gas, hidroelektrana ili nuklearki. Pri sadašnjim tehnološkim rešenjima nemoguće je u sistemu imati samo eolske i solarne elektrane.
Drugi porblem je što pri izrazito decentralizovanom sistemu proizvodnje, distribucija i prenos postaju mnogo složeniji, zahtevniji i – skuplji. Razlog je što celokupna distributivna mreža mora biti spremna da isporuči energiju svakom potrošaču i onda kada obnovljivi kapaciteti daju preteran višak, baš kao i onda kada se sva potrošnja bazira na struji proizvedenoj na tradicionalniji način. Kako bi odgovorio različitim situacijama, distributivni sistem mora biti izuzeto razvijen, mreža višestruko isprepletena.
Sa južne strane Alpa
No, kvalitetan distributivni sistem košta. Nevolja je što je svuda u svetu primeren nekadašnjim enegretski strategijama utemeljenim na nekoliko ogromnih proizvođača i prenosu energije od njih. Sa obnovljivim izvorima dolaze drugačija vremena i drugačiji način distribucije energije iz dominantno lokalnih izvora.
Cena funkcionisanja distributera, takozvana mrežarina, u daljinskim sistemima je neprimetna stavka, niko je i ne zapaža na računu. Međutim, u sistemima sa lokalnim proizvođačima i potrebama da distributer bude prilagodljiv za neuporedivo veći broj međusobno veoma različitih načina isporučivanja energije krajnjem potrošaču, mrežarina je ne samo znatna, već često i najveća stavka u računu za ukupnu isporuku energije.
Ovih dana iz Slovenije stižu nam glasovi kako "sa južne strane Alpa mrežarina postaje sve ozbiljniji izdatak" u kućnim budžetima. Agencija za energetiku Slovenije morala je da u većem broju slučajeva stopira priliv novih prozjumera. Za državu koja je sva u zelenom i gde je mini-proizvođača struje deset puta više nego u četiri puta većoj Srbiji, to je zaprepašćenje. Samo izuzetno jaki argumenti mogu da opravdaju ovakav postupak Agencije.
Pročitaj još
Poskupljenje 100 odsto
I jesu. U pitanju je nedovoljan kvalitet distributivne mreže na pojedinim područjima, među kojima su i razvijeni gradovi poputa Maribora i Kopra. Priliv novih sitnih proizvođača bi u pojedinim periodima doveo do tolikog preopterećenja da lokalna mreža ne bi izdržala.
Agencija je i stručno izanalizirala kako se došlo u ovakvu stuaciju. U pitanju su nedovoljne investicije u mrežu, čemu je razlog niska cena mrežarine. Lokalnim distributerima se ne isplati da ulažu u poboljšanje mreže pošto iz cene mrežarine ne mogu ni troškove da isplate. Vanredan pregled mreže je potvrdio da unutar svake lokalne distribucije postoji veći broj manjih ili većih područja sa mrežom koja više ne može da prihvata nove prozjumere.
Procena je da bi na popravku trebalo da se uloži oko 375 miliona evra u narednih deset godina. Da bi lokalni distributeri došli do tog novca neophodno bi bilo da cena poskupi, u početku za 45 odsto. Nevolja je u tome što u Sloveniji ni danas mrežarina nije mala, iznosi oko trećine ukupne svote na računu za struju. Tu, međutim, nije kraj. Do kraja "zelene tranzicije", 2032. godine, visina mrežarine bi morala u odnosu na današnju da poskušpi između 80 i 100 odsto.
Sopstveno prilagođavanje
Pragmatični Slovenci su rešenje pokušali da nađu držeći se pravila da je mrežarina skuplja kada se koristi u vreme velikog opterećenja. Važi i obrnuto, jeftinija je ako se koristi u vreme manje opterećenosti. Već od 1. januara 2024. cena neće zavisiti samo od toga da li se troši dnevna (skuplja) ili noćna (jeftinija) struja, već i da li se troši radnim ili neradnim danom, leti kada je ukupna potrošnja električne energije manja ili zimi kada je veća...
Postojaće ukupno pet različitih tarifnih sistema, građanin će, poznavajući sopstvenu potrošnju, moći da bira koji mu najviše odgovara. Zanimljivo je da u prve tri godine funkcionisanja novog načina uračunavanja mrežarine, građanima neće biti naplaćeni eventualni premašaji onoga na šta su se izborom tarifnog sistema opredelili. Samo će na računu biti obavešteni koliko su premašili okvirno planiranu potrošnju i kolika je nadoknada za taj iskorak ako bi ga ponovili nakon 1. januara 2027. godine.
Cilj je da se edukuju i za tri godine sopstveno ponašanje prilagode tako da mrežarina, ubuduće verovatno najveća pojedinačna stavka u strujnom računu, bude što manja i koliko god je moguće u granicama definsanim izborom tarifnog sistema.
Slovenački energetski izazovi su poučni i za Srbiju. Sa izvesnim zakašnjenjem u odnosu na "Deželu", Srbija se takođe usmerila put "zelene tranzicije", a ubrzani porast broja prozjumera govori nam da i u nas pitanje mrežarine svakim danom postaje sve aktuelnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bivši premijer Bugarske: Rešenje za NIS je kristalno jasno; Vučić: Ja ne želim neprijateljsko preuzimanje
22.11.2025.•
0
Bivši premijer Bugarske Kiril Petkov ocenio je da je rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) "kristalno jasno".
Fiskalni savet: Izvršna vlast ima prevelika ovlašćenja da tokom godine menja fiskalnu politiku
22.11.2025.•
0
Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.
Glamočić: Suština sajma "Vinska vizija Otvorenog Balkana" u regionalnoj saradnji
22.11.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će sajam "Vinska vizija Otvorenog Balkana" ove godine okupiti više od 600 izlagača i da je njegova suština u regionalnoj saradnji.
Lagard: Članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa investicijama
22.11.2025.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je zemlje članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa produktivnim investicijama.
Vučić: Bez licence rafinerija staje, pregovori sa SAD o NIS-u u toku
22.11.2025.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u petak razgovarao sa Amerikancima o Naftnoj industriji Srbije i da će danas ponovo razgovarati.
Ruska nafta zaglavljena na moru
21.11.2025.•
2
Približno 48 miliona barela ruske nafte ostalo je zaglavljeno na moru zbog početka primene američkih sankcija protiv Rosnjefta i Lukoila.
EU odobrila prodaju "Iveka" indijskom "Tata motorsu"
21.11.2025.•
0
Evropska komisija je objavila da je odobrila prodaju italijanskog proizvođača kamiona i autobusa "Iveko" iz Torina "Tata motorsu", najvećem poizvođaču komercijalnih vozila u Indiji s najvećim tržišnim udelom u Aziji.
Cena litre dizela porasla za 12 dinara za samo mesec dana
21.11.2025.•
30
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Stručnjak: ADNOC bi bio dobar partner za NIS
21.11.2025.•
5
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da su najbolji partneri za Naftnu industriju Srbijeone naftne kompanije koje imaju najveći promet i koje mogu najbolje da rade sa NIS, kao što je ADNOC iz Abu Dabija.
Šta bi prodaja ruskog dela NIS-a Emiratima značila za Srbiju: "Situacija kao skrojena za njih"
20.11.2025.•
20
Mediji kao potencijalnog kupca ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) spominju kompaniju ADNOC iz Emirata.
Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
20.11.2025.•
26
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
Rusi jesu voljni da prodaju svoj deo NIS-a, ali će teško do novca zbog sankcija: Imaju više opcija
20.11.2025.•
15
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-U, ali se nameće novo pitanje da li će Rusi moći da zaokruže transakciju zbog aktuelnih američkih i evropskih finansijskih sankcija.
Stižu rešenja za porez na oružje - i to izmenjen
20.11.2025.•
10
Poreska uprava saopštila je da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2025. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dvojica srpskih preduzetnika preuzimaju Imlek
20.11.2025.•
16
Kompanija "Imlek" saopštila je da su investicioni holding preduzetnika Andreja Jovanovića, "AJFH", i aktuelni generalni direktor "Imleka" Bojan Radun potpisali sporazum o zajedničkoj kupovini "Imleka".
Ekonomista Drašković: Najava Rusa da prodaju svoj deo u NIS-u ne znači da je kriza prošla
20.11.2025.•
9
Ekonomista Božo Drašković ocenio je da prodaja većinskog dela Naftne industrije Srbije (NIS) trećoj strani ne znači da je energetska kriza rešena.
Brkić: Kupac ruskog udela u NIS-u najverovatnije šeik Muhamed bin Zajed i naftna kompanija Abu Dabija
19.11.2025.•
73
Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija - ADNOC najverovatniji je kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Privredna komora Srbije: Profesionalni vozači na udaru šengenskih pravila
19.11.2025.•
9
Ograničen boravak profesionalnih vozača iz Srbije na teritoriji Evropske unije (EU), već ima, a tek će imati ozbiljne posledice na srpske vozače, lance snabdevanja, privredu i izvoz.
Tabaković o "specijalnoj operaciji" vezanoj za NIS: "O njoj se ne govori"
19.11.2025.•
20
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da se o "specijalnoj operaciji" koju je pominjanaa na sednici Vlade Srbije o NIS-u ne govori kako se ne bi otkrivali dalji planovi i strategije.
Vlada na vanrednoj sednici odlučila: Osniva još jedno gasno preduzeće
19.11.2025.•
14
Vlada Srbije je na vanrednoj sednici odlučila da se upravljanje gasnom infrastrukturom poveri novom preduzeću, dok će Srbijagas nastaviti da snabdeva tržište gasom i to će mu biti glavna uloga.
Narodna banka Srbije dobila upozorenje zbog mogućih sekundarnih sankcija zbog NIS-a
19.11.2025.•
17
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je centralna banka Srbije dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog NIS-a.
Rusi pristali da prodaju svoj udeo u NIS-u: Ministarka ne kaže kome, ali ističe da se ništa ne krije
19.11.2025.•
41
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-u koji iznosi 56,15 odsto.
Komentari 19
S56
ВВ
Pozz
Shandor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar