Litijumska groznica - hoće li zatresti i Srbiju?
Ovih dana učestalo slušamo predviđanja o ugodnom životu na planeti narednih godina.
Foto: Pixabay
Insistira se na energetskoj transformaciji, odnosnu prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive energetske izvore. Najveća dobit od epohalnog preokreta bila bi ekološka, pre svega u vidu zaustavljanja rasta prosečne temperature na globusu na najviše dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.
Baterija u fokusu
Centralni i preobražaj od koga se očekuje najbrže i najtemeljnije promene su u vezi sa automobilom. Umesto motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ubuduće će električni pogon pokretati ova vozila, baš kao i manja dostavna. Ključna dobit je što elektromobili ne emituju ugljendioksid, gas optužen da je najveći uzročnik neprekidnog i sve ubrzanijeg rasta temperature na Zemlji.
Procenjuje se da samo u slučaju realizacije prelaska na "novi tip vozila" do 2060. godine čovečanstvo ima izgleda da do kraja veka zaustavi dalje i sve brže otopljavanje.
Centralni element u elektromobilima je baterija, izvor energije za pokretanje. U aktuelnim verzijama teška je oko 400 kilograma, što je trećina ukupne mase elektromobila, a cena je, zavisno od veličine vozila, između 12.000 i 27.000 evra. Otprilike 45 odsto cene kompletnog automobila. Reč je o litijum-jonskim baterijama koje mogu da proizvode energiju za vožnju od 250 do 550 kilometara u kontinuitetu, potom idu na punjenje i nastavljaju rolu.
Od beznačajnog do atraktivnog
Za sada nezamenjiva uloga ovih baterija pridala je izuzetan značaj i litijumu, do pre neku deceniju hemijskom elementu o kome je malo ko čuo. Znan je već više od 130 godina, ali hemičari nisu uspevali da mu nađu značajniju primenu. Jedino je bio od važnosti Amerikancima pri izradi atomske bombe. Tako su SAD sve do kraja prošlog veka bile, zapravo, jedini proizvođač belog i lakog metala.
No, kako litijum poseduje izuzetnu toplotnu i električnu provodljivost, na značaju, i to enormnom, dobio je intenziviranjem priče o prelasku na obnovljive izvore energije. Posebna mu je uloga u elektromobilima i, mada se naučnici na sve četiri strane sveta trude da nađu alternativno rešenje, ništa što bi bilo relativno blizu primene nije poznato. Štaviše, osim litijum-jonskih baterija, u upotrebi su još jedino litijum-gvožđe-fosfatne baterije. Dakle, opet ne može bez belog metala.
Čim je počela priča o elektromoblima, geolozi i hemičari su se upustili u potragu za litijumom na koji do tada nisu ni obraćali pažnju. Ima ga relativno često, ali malo gde je koncetrisan u obimu koji bi pravdao eksploataciju. Poput drugih takozvanih retkih metala, dugo nije bilo rudnika u kome je glavni proizvod, već se pridobijao kao sporedan proizvod u rudnicima sa po nekoliko neuporedivo važnijih ruda.
Vrtoglavi rast potrošnje
Nailaskom ere elektromobila, menja se i pozicija litijuma. Počinje potraga za ovim elementom i ne prestaje već tridesetak godina. Naprotiv, neprekidno se uvećava i intenzivira. Da nevolja bude veća, litijum se u prirodi ne nalazi izdvojen već u smesi sa drugim elementima.
Tako je pre dvadesetak godina pronađen i u zapadnoj Srbiji, u sklopu sa borom, takođe upotrebljivim elementom. Međutim, upravo kombinacija ova dva elementa sirovinu čini veoma nepovoljnom za izdvajanje usled pratećih ekološki neprihvatljivih emisija zagađujućih elemenata.
Tržište litijuma je prošle godine iznosilo 52 milijarde. Procene da će do 2030. godine dostići 194 milijarde evra jasno pokazuju da će ovaj element svakim danom biti od sve većeg značaja. Ipak, mnoge zemlje se teško odlučuju na eksploataciju s obzirom na ekološke dileme i protivljenja lokalnog stanovništva.
Tako dve države, Australija i Čile, čine čak 77, sa Kinom i Argentinom čak 96,5 odsto svetske produkcije. U tonama, Australija godišnje na tržište izbacuje 61.000, Čile 30.000, Kina 19.000, Argentina 6.200 tona.
Juriš na Afriku
Načini rudarenja su različiti. Dok na Petom kontinentu raspolažu velikom količinom silikastog minerala spodumena, Čileanci do dragocenog elementa dolaze isparavanjem slanih jezerskih voda u kojima se nalazi u velikoj količini. Prvi način se čini efikasnijim, sa više proizvodnih varijanti i nešto je jeftiniji. Međutim, i ekološke posledice su uočljivo izraženije.
Potraga za litijumom-karbonatom, a to je forma u kojoj se beli metal najčešće transportuje, neprekidno se ubrzava. Procene su da će 2025. biti oko 1,5 miliona tona, trostruko više nego pre dve godine, da bi se u naredne četiri godine udvostručila na tri miliona tona.
Veća proizvodnja litijuma u tek nekoliko država već sada je nedovoljna za svetske potrebe. Stoga se čine napori da se rudarenje dragocenog metala što više diversifikuje. Brazil se priprema da organizuje vađenje ove rude, ali veći deo aktivosti bi usmerio na rudarenje po ostalim latinoameričkim državama.
Afričke zemlje su na posebnom udaru. Tako se Zambija, Centralna Afrička Republika i Kongo pripremaju da skupa sa kineskim stručnjacima i kineskim kapitalom intenziviraju ovo rudarenje. Teže da aktuelnu proizvodnju uvećaju 30 puta i tako dostignu 12 odsto globalne produkcije.
Pročitaj još
.jpg "Ekolozi Srbije protestuju 18. maja ispred Skupštine sa zahtevom da se zabrani kopanje litijuma")
Kobalt i nikl
Možda je zanimljiva pozicija Maroka, u kome osim litijuma ima i fosfata, i to više nego bilo gde dugde na svetu. Stoga su sa SAD već sklopili partnerstvo po kome će godišnje tržištu isporučivati ključne elemente ne samo za jonske nego i za buduće gvozdeno-fosfatne baterije.
Naravno da i afričke zemlje, iako među najmanje razvijenim, uočavaju da izvoz sirovina baš i nije najpoželjnija ekonomska aktivnost. Stoga pokušavaju da se pozicioniraju i u složenijim fazama proizvodnje električnih baterija i vozila.
Maroko je sa američkim partnerom već ugovorio izgradnju baterija za afričko, ali i evropsko tržište, dok je Kina nedavno obelodanila da će u naredne dve godine uložiti šest milijardi dolara u izgradnju fabrike baterija u Africi, ali nije precizirala o kojoj državi je reč.
Mada je potraga za litijumom već duže vreme najintezivnija, postoji još sirovina koje su na spisku dragocenih rezervi za potrebe velike energetske transformacije. Tako je unazad pola decenije potražnja za kobaltom uvećana 70, dok su potrebe za niklom veće za 40 odsto.
Još žešća pomama
No, nisu sirovine takozvanih retkih metala jedini problem. Nevolja je i kod njihove prerade, takođe sa mogućim ekološkim nevoljama. Trenutno, Kina raspolaže sa oko 70 odsto globalnih prerađivačkih kapaciteta, a velika diversifikacija dobavljača litijuma koju poslednjih godina čini najmnogoljudnija država je u funkciji očuvanja dominacije u preradi.
Još je nepovoljnija situacija sa niklom - čak devet desetina ovog elementa se prerađuje u Indoneziji. Nema spora da će najmoćniji težiti ili da gotovo monopol u preradi pojedinih retkih metala stave pod svoju kontrolu ili da razviju preradu na još nekoliko destinacija.
Treba pridodati očekivanje skorašnjeg početka vađenja i prerade litijuma u Rusiji, pri čemu bi domaće potrebe bile zadovoljene već dve godine nakon starta. Moskva je nedavno ugovorila i započela radove na eksploataciji ovog elementa u Boliviji, zemlji koja se, uz Čile, smatra najvećim posrednikom ruda belog metala u Latinskoj Americi.
Nije sporno da je potraga za litijumom žestoka. Kako uspeh energetske transformacije umnogome zavisi od dovoljne količine ovog elementa, narednih sezona može se očekivati samo još intenzivnija pomama za metalom koji do juče nije ama baš nikoga zanimao.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Više leti nego zimi: Kakva nas potrošnja struje očekuje?
22.09.2025.•
2
Leto je stiglo do svog kalendarskog kraja, ali je i dalje veoma toplo, i maksimalne dnevne temperature dostižu, pa i premašuju 30 °C.
Promena vlasničke strukture u NIS-u prava ili podvala: "Sad čekamo da li će Amerikanci to progutati"
22.09.2025.•
6
Ruska kompanija "Gasprom" izašla je iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije - svoj udeo od 11,3 odsto prenela je na kompaniju "Intelligence" iz Sankt Peterburga, nedelju dana uoči isteka roka za uvođenje sankcija NIS.
Dijaspora ove godine slala manje novca u Srbiju
22.09.2025.•
7
Priliv doznaka u Srbiju je u periodu januar-jun 2025, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosio 2,3429 milijardi evra i bio je nešto niži u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosio 2,541 milijardi.
Lidl pokreće međunarodnu kampanju "Lidl. Isplati se." - Obećanje potrošačima
22.09.2025.•
0
Lidl danas pokreće svoju prvu međunarodnu brend kampanju u 31 evropskoj zemlji pod sloganom "Lidl. Isplati se."
Tramp postigao sporazum sa Kinezima: Otkrio ko će upravljati američkim delom Tiktoka
22.09.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će medijski mogul Laklan Merdok i poslovni lideri Lari Elison i Majkl Del biti američki investitori u predloženom sporazumu o nastavku rada društvene mreže Tiktok u SAD.
Srbija prošle godine izvezla drvene mrtvačke sanduke u vrednosti od 3,2 miliona evra
21.09.2025.•
6
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju.
Menja se vlasnička struktura: "Gasprom" ustupio svoje akcije u NIS-u, zadržao samo jednu
21.09.2025.•
20
Akcionarsko društvo "Intelidžens" iz Sankt Peterburga, koje je deo Gasprom grupe, postalo je vlasnik 11,304 odsto akcija Naftne industrije Srbije, navedeno je u dokumentu koji je objavila Beogradska berza.
Tabaković: Pojedine banke snizile kamate ispod donje granice, povoljni krediti za zaposlene i penzionere
21.09.2025.•
19
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da očekuje da, zbog smanjenja marži, inflacija značajno uspori u septembru i da se oko septembarskog nivoa ona stabilno kreće do kraja godine.
Šta ako više nema odlaganja sankcija NIS-u: "Srbiju čeka ekonomska katastrofa"
21.09.2025.•
34
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je "da se plaši" da više neće biti odlaganja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), što znači da bi one uskoro mogle da stupe na snagu.
Država prodala manje od polovine ponuđenih obveznica: Investitori baš i nisu zainteresovani
21.09.2025.•
4
Uprava za javni dug saopštila je da su na aukciji u utorak prodate obveznice u vrednosti od 10,98 milijardi dinara, odnosno znatno manje od onoga što je država ponudila, jer je obim aukcije iznosio 28,6 milijardi dinara.
Objavljene nove cene goriva
19.09.2025.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Da li članice NATO-a mogu da prestanu da kupuju rusku naftu kako traži Tramp?
19.09.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da članice NATO-a treba da prestanu da kupuju rusku naftu ako žele da Vašington pooštri sankcije Moskvi – ali bi ostvarivanje tog zahteva moglo biti dugotrajno i izazovno.
Uprava fabrike Elrad usvojila zahteve radnika, štrajk otkazan
18.09.2025.•
0
Zaposleni u fabrici Elrad Srbija u Vlasotincu uspeli su da postignu dogovor sa upravom firme i otkazali najavljeni generalni štrajk.
Objavljena konačna rang lista zahteva za IPARD podsticaje, u narednim danima uručenje rešenja
18.09.2025.•
0
Uprava za agrarna plaćanja objavila je konačnu rang listu zahteva za IPARD podsticaje u Prvom javnom pozivu za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru IPARD ІІІ programa.
Srbija pregovara sa Rusima o izgradnji nuklearne elektrane, pominje se i "povoljni kredit"
18.09.2025.•
20
Srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započeli su razgovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić za tamošnji medij Izvestija.
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
3
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
3
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Komentari 14
Djekson
Zašto ga onda i Spominjete
Litijum
Kuzman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar