Svinjskog mesa će biti – ali iz uvoza: Uvozimo zamrznuto meso iz EU kada tamo prazne robne rezerve
Najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je cena svinjskog mesa maltene dostigla cenu kilograma ribe.
Foto: Pixabay
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže za Danas da se struktura potrošnje mesa u poslednjim godinama menja i da građani sada više jedu živinsko meso, koje je znatno jeftinije od svinjskog.
Ipak, kako kaže, ako dođe do manjka svinjetine, ne bi trebalo da poskupe druge vrste mesa, jer se pri formiranju tržišnih cena mora uzeti u obzir kupovna moć stanovnika.
"Piletina ne bi trebalo da poskupi. Mi trošimo oko 18 kilograma piletine, ne možemo trošiti 40. Ipak, treba preduzeti sve mere da se spremno uđe u period veće potrošnje, odnosno novembar i decembar, kada se meso više jede. S obzirom na stanje u Evropi i Srbiji, može se očekivati problem sa snabdevanjem svinjskim mesom. Cena mesa u Evropi je povećana. Sada je zamrznuto svinjsko meso koje se koristi za preradu jedan evro skuplje nego što je bilo u prethodnom periodu. Da bi se uvozilo sveže svinjsko meso, potrebni su novi dobavljači i nova rešenja za uvoz, jer je rok mnogo kraći, ne može se nedeljama transportovati", ističe Budimović.
On sugeriše da može doći do destabilizacije tržišta i samim tim i poskupljenja, te da je u narednom periodu neophodno napraviti neku vrstu dogovora, odnosno uskladiti potrebe primarnih proizvođača, klaničara i trgovaca.
"U tov ulazi manji broj prasadi koji je potreban za snabdevanje svežim svinjskim mesom. Ljudi se sada ne odlučuju za kupovinu i tovljenje prasića do 100 kilograma, a potom prodaju, zbog nepovoljne situacije uzrokovane afričkom kugom svinja. Kada ima manje ulaza po broju prasadi, manje se proizvodi, pa se mogu očekivati i promene cena. Ipak, niko ne može stavljati nerealno visoke cene jer je platežna moć stanovnika ograničena. Takođe, ne može kilogram svinjskog mesa koštati recimo 2.000 dinara, jer njegova proizvodnja ne iziskuje toliko ulaganja. Hrana za životinje i kukuruz su pojeftinili u odnosu na prošlu godinu", kaže Budimović.
Agrarni novinar i analitičar Branislav Gulan ističe da je pad potrošnje svinjetine, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja, i da se Srbija po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi.
"Od nekadašnjeg velikog izvoznika svinjskog mesa, postali smo zavisni uvoznici. Drugih vrsta mesa još uvek imamo dovoljno, ali svinjsko smo prinuđeni da uvozimo. Danas u oborima ima svinja koliko je bilo 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Statistika pokazuje da imamo dva miliona i 700 hiljada grla, a najveći stočari kažu da ta brojka ne doseže ni do dva miliona. Sada je smanjena potrošnja po glavi stanovnika, na 16 kilograma godišnje, što je znak velike krize. Sa druge strane, potrošnja pilećeg mesa povećana je na 18 kilograma. To je karakteristika nerazvijenih zemalja. Srednja razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima 5,6 miliona stanovnika a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz 'bebi bifa' – 1992. izvoz je bio 30.000 tona, a sada je 300 do 400 tona. S tim u vezi, možda bi najbolje bilo da smo sve uništili i krenuli sa novim konceptom poljoprivrede i stočarstva", kaže Gulan za Danas.
On dodaje da zbog uvoza ove vrste mesa jedemo GMO hranu, ali da se ni svinje uzgajane u Srbiji ne hrane kao ranije, odnosno da je kvalitet soje sada značajno lošiji.
"Svinje koje uvozimo iz Španije su za 40 odsto jeftinije nego da ih uzgajamo, zbog toga što su hranjene GMO proizvodima. Prošle godine je uvezeno 300 hiljada prasića iz dva puta, i toliko svinja za klanice. Za ovu godinu, ministarka Jelena Tanasković je najavila uvoz 500.000 prasića. To ipak ne može spasiti naš stočni fond, koji je uništen. Sada nemamo ni 100 hiljada krmača prasilja, a treba nam najmanje milion da bismo mogli da ga obnovimo. Stočni fond u BDP-u poljoprivrede učestvuje sa 28,1 odsto, što je na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta. Sve ispod 60 odsto su nerazvijene zemlje. Ako se nastavi ovako, do kraja godine će pasti na 20, što je strašno – bićemo zemlja zavisna od uvoza mesa", predočava Gulan.
Pročitaj još
Kada je reč o uvoznom mesu, kaže da Srbija dosta uvozi iz zemalja EU u zamrznutom stanju, jer Evropa na pola godina prazni robne rezerve.
"Evropska unija svakih šest meseci prazni svoje robne rezerve, te zamrznuto meso Srbiji prodaju za simboličnu cenu. Ovo meso je upotrebljivo i ispravno, ali ga ne jedu jer im je politika takva da obnavljaju robne rezerve. Zato, hrane u Srbiji će biti dovoljno, ali iz uvoza", zaključuje ovaj agroanalitičar.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
0
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
23
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
28
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
29
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Komentari 46
The Devil's Advocate
Joj
Nil
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar