Srbija kao Grčka devedesetih: Naše plate privlače radnike iz Indije i sa Filipina
Vozači autobusa iz Nepala, kuriri iz Uzbekistana, građevinci iz Turske, fizikalci iz Indije. Ovo je već nekoliko godina stvarnost u Srbiji.
Foto: 021.rs
Jedan od uzroka zašto preko pola sveta ovde nalaze posao je demografska "rupa".
Svake godine broj ljudi koji ode u penziju je za 50.000 veći od broja mladih koji uđu na tržište rada. Manjak bi mogao biti još i veći ako bismo uračunali emigraciju radno sposobnih ljudi u inostranstvo.
Prema rečima profesora na Ekonomskom fakultetu Mihaila Arandarenka, svake godine oko 120.000 ljudi izlazi iz radnog kontigenta, a menja ih 70.000 mladih koji ulaze u radni uzrast.
Na to se može dodati i neto emigracija, odnosno razlika između ljudi iz Srbije koji odlaze da rade u inostranstvo i onih koji dolaze ovde "trbuhom za kruhom" i ta razlika je znatno manja nego što je uvreženo mišljenje.
"Struktura emigracije se promenila. Ljudi manje odlaze u inostranstvo da ostanu, mnogo više se odlazi na rad, na sezonske poslove... U drugoj polovini 2010-ih godina imali smo rastuću emigraciju u Slovačku, Mađarsku, Češku, Hrvatsku ili Maltu", napominje Arandarenko.
Druga strana ove medalje su ljudi koji dolaze u Srbiju da popune rupe na tržištu rada. Prošle godine je Nacionalna služba za zapošljavanje izdala 38.000 radnih dozvola strancima, a ove za osam meseci već 35.000.
U 2021. godini su izdali 25.000 dozvola, a 2020. obeležene kovidom ih je bilo 13.000.
Ovo su zvanični podaci, a stvarni mogu biti i znatno veći. Recimo, pre nekoliko nedelja premijerka Ana Brnabić je u autorskom tekstu napisala da 80.000 ljudi radi u Srbiji i da se svakog meseca za radnu dozvolu prijavi između 3.000 i 4.000 ljudi, a za boravišnu dozvolu između 6.000 i 7.000 ljudi.
Arandarenko ističe da je rast naših plata u evrima poslednjih godina učinio da postanemo atraktivni ljudima iz zemalja trećeg sveta.
"Rast zarada u evrima je učinio i da se smanji privlačnost nekih zemalja u koje se prethodnih godina išlo. Recimo plata industrijskog radnika u Slovačkoj je do 1.000 evra, a i kod nas su plate na istim poslovima stigle do 500, 600 ili 700 evra", kaže Arandarenko za Danas.
S druge strane i dalje postoji stalni odliv u velike zapadne zemlje, pre svega u Nemačku.
Arandarenko procenjuje da je u poslednjih 10 godina od deset do 15 hiljada ljudi neto odlazilo iz zemlje. To je razlika između onih koji odlaze na rad u inostranstvo i onih koji dolaze u Srbiju.
"Mi smo i ranije imali priliv stanovništva iz susednih zemalja, pre svega iz BiH, Crne Gore i nešto manje Makedonije. Sada imamo novi fenomen, uvoz radnika i iz trećih zemalja jugoistočne i centralne Azije. Ako računamo i Ruse koji jesu imigracija, ali oni ne dolaze da zadovolje tražnju za radnom snagom u Srbiji, već dolaze da rade za ruske firme, mi imamo nultu emigraciju, odnosno koliko ljudi ode, toliko i dođe da radi", zaključuje isti sagovornik dodajući da ipak i dalje ostaje demografska "rupa" od pedesetak hiljada ljudi godišnje.
Zbog toga Arandarenko očekuje da će se trend uvoza radne snage iz inostranstva nastaviti, jer s jedne strane imamo starenje stanovništva, a s druge relativni rast plata iskazan u evrima, to nas čini primamljivim.
"Ovde treba praviti razliku između realne plate i plate u evrima. Radnika iz Bangladeša koji dođe ovde da radi ne zanimaju toliko troškovi života niti u kakvim uslovima će da živi. Njega zanima da što više novca zaradi i odnese kući da reši neke svoje probleme", napominje on.
Prosečna plata u Srbiji u julu iznosila je 715 evra. Za ljude koji žive ovde i plaćaju naše cene to možda i nije neko bogatstvo, ali prosečna plata u Indiji iznosi (u 2022. godini) 180 dolara, u Pakistanu 160 dolara, u Nepalu 260 dolara, na Filipinima 315 dolara, pa i u Turskoj je prosečna plata u maju bila 370 dolara.
Iako manjak radnika kod nas postoji, postavlja se pitanje da li dolazak stranih radnika iz zemalja trećeg sveta obara plate našim radnicima.
Arandarenko ističe da odgovor nije jednoznačan.
"Ne može se reći da zbog dolaska stranaca našim radnicima ne rastu plate dovoljno brzo. Mi konvergiramo EU, rastu nam plate, ali i troškovi života. Ljude koji dolaze da rade ovde ne zanimaju mnogo troškovi života, već gledaju da što više novca odnesu kući", objašnjava on dodajući da će se apsolutno nastaviti trend dolaska stranaca.
Takođe, uveren je da bi naše firme radije platile naše radnike nešto više nego se "petljale sa dolaskom stranaca, da li su onakvi radnici kakvim su ih agencije reklamirale i na kraju da li imaju plan da im ovo bude samo odskočna daska za Zapadnu Evropu".
On dodaje da se Srbija sada nalazi na nivou Grčke devedesetih godina.
"Imamo sličan standard, doduše imamo mnogo lošiju demografiju. Ljudi će dolaziti dok god budemo imali privredni rast", napominje on.
I Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika u građevini (SSSS), ističe da nema naših radnika, ali i da stranci obaraju plate.
"Naravno da utiču na zarade, jer rade za damping cene rada. U Turskoj je pala cena rada, pa sada imaju problema da vrate turske radnike kući. S druge strane, mi odavno imamo manjak radnika, posebno u visokogradnji", napominje on.
Ipak, nije samo važno dovesti ljude, već naći prave građevinske radnike, zanatlije.
"Veliki deo njih, recimo Indijci, uglavnom su fizički radnici. Očekujem da će dolaziti sve više radnika iz inostranstva, ali i da će se izdvojiti agencije koje dovode dobre radnike od onih koji dovode samo nekvalifikovane", ističe Torlaković.
On dodaje i problem sa građevinskim firmama koje iznajmljuju radnike, iznajmljuju građevinske mašine, a gazda ima samo "torbicu i mercedesa".
"Oni uzimaju poslove. Ne može biti ozbiljna građevinska firma bez 25-30 domaćih, dobrih radnika. Imamo sada da firme uzmu za podizvođače firme sa šest, sedam dobrih radnika i onda se oni sele sa gradilišta na gradilište. Stranci rade fizičke poslove, kako kažemo u građevini - 'kubikaši'", ističe on.
Prosečna plata zaposlenih u građevinarstvu u julu iznosila je 72.329 dinara ili oko 615 evra. Radnici na izgradnji zgrada imaju prosečno 70.177 dinara. Prosečna plata u ovoj oblasti je za prvih sedam meseci u odnosu na isti period prošle godine povećana za 14,3 odsto. S obzirom da je inflacija u julu iznosila 12,5 odsto, realno su plate u građevinarstvu porasle za 1,8 odsto. To je na nivou rasta prosečne plate celokupne privrede.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mali: Prognozirana inflacija za narednu godinu do 4,5 odsto, prosečna penzija 390 evra
02.12.2023.•
4
Prognozirana inflacija za narednu godinu biće četiri do 4,5 odsto, najavio je ministar finansija Siniša Mali.
Predsednik Fiskalnog saveta: Pare koje se sada dele, na kraju će vraćati svi građani s kamatom
02.12.2023.•
19
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da će neselektivna davanja iz budžeta penzionerima, mladima i ostalima u poslednje tri godine, na kraju platiti svi građani s kamatom.
Vučić: Verujem da će u decembru biti još jednokratnih davanja države
01.12.2023.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je večeras najavio mogućnost, za decembar, "još jednokratnih davanja države".
Prestižna nagrada Srpske asocijacije privrednika dodeljena direktoru AbelaPharm-a Davoru Korčoku
01.12.2023.•
0
Srpska asocijacija privrednika je na svečanosti u hotelu Hyatt Regency u Beogradu dodelila nagrade "najbolji najboljima".
U Vojvodini porast stope nezaposlenosti
01.12.2023.•
6
Broj zaposlenih u Srbiji na kraju trećeg kvartala ove godine iznosio je 2.888.500, dok je broj nezaposlenih 285.700, pokazuju podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku.
Godišnja stopa inflacije u evrozoni pala na 2,4 odsto
30.11.2023.•
5
Prema prvoj preliminarnoj proceni, godišnja stopa inflacije u evrozoni je u novembru pala na 2,4 odsto, sa oktobarskih 2,9 odsto, saopštio je danas Evrostat.
U Srbiji trećina firmi i preduzetničkih radnji u vlasništvu žena
30.11.2023.•
1
U Srbiji je trećina firmi i preduzetničkih radnji u vlasništvu žena, što je i evropski prosek, kazala je direktorka Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije (PKS) Branislava Simanić.
Povećana maksimalna količina dizela za poljoprivrednike po povlašćenoj ceni
30.11.2023.•
8
Vlada Srbije je na današnjoj sednici usvojila izmenjenu Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte.
Banke računale kamate na neaktivne račune građana - NBS naredila da se ti dugovi otpišu
30.11.2023.•
1
Banke u Srbiji su, na osnovu mera Narodne banke Srbije, otpisale potraživanja od građana u iznosu od 2,94 milijarde dinara, saopštila je NBS.
Mask oglašivačima koji su napustili X poručio: Možete da se...
30.11.2023.•
1
Američki milijarder Ilon Mask rekao je doskorašnjim oglašivačima na njegovoj platformi X (Tviter), koji su otišli zbog, kako su naveli, antisemitskog sadržaja, da mogu da se "nose".
Bitkoin porastao na 34.782 evra
29.11.2023.•
3
Bitkoin je na najvećoj svetskoj berzi kripto valuta Bajnens, danas u 15 časova vredeo 34.782,12 evra.
Vrednost vaučera za odmor u Srbiji se ne menja već devet godina, a smeštaji poskupljuju
29.11.2023.•
8
Pre devet godina Srbija je donela odluku da svojim državljanima deli vaučere za odmor u zemlji, kako bi stimulisala domaći turizam.
Narodna banka Srbije preuzima Kreditni biro
29.11.2023.•
9
Skoro dve decenije nakon što je Udruženje banaka Srbije (UBS) osnovalo Kreditni biro, koji vodi podatke o zaduženosti privrede i građana, on će preći u ruke Narodne banke Srbije (NBS).
Električna Fijat Panda od sledeće godine će se proizvoditi u Kragujevcu
28.11.2023.•
5
Nova Fijat Panda koja će biti predstavljena 2024. godine proizvodiće se u Srbiji, Maroku i Brazilu, pišu italijanski mediji.
Matijević jedini dostavio ponudu za kupovinu hotela Slavija u Beogradu
28.11.2023.•
7
Iako je više potencijalnih kupaca bilo zainteresovano za kupovinu preduzeća Slavija hoteli, jedino je kompanija Matijević dostavila i ponudu.
Ministarstvo poljoprivrede tvrdi: Srbija ima dovoljno šećera
28.11.2023.•
3
Od ovogodišnjeg roda šećerne repe očekuje se da će biti proizvedeno oko 327.000 tona šećera.
NBS: Krediti privredi manji, a krediti stanovništvu veći nego pre godinu dana
27.11.2023.•
0
Kreditna aktivnost banaka nastavila je da usporava tokom trećeg tromesečja i u septembru je stanje kredita bilo gotovo nepromenjeno, odnosno bilo je niže za 0,1% u odnosu na septembar prošle godine.
Amazon za smrt radnika kažnjen sa samo 7.000 dolara
27.11.2023.•
6
Američka savezna država Indijana kaznila je američku kompaniju Amazon sa 7.000 dolara zbog smrti jednog od njenih zaposlenih, 20-godišnjeg Kaesa Grusbeka.
Honda povlači nekoliko stotina hiljada modela "akord" i "HR-V"
26.11.2023.•
0
Honda će povući nekoliko stotina hiljada modela tipa "akord" i "HR-V" zbog nedostatka dela u zatezačima prednjih sigurnosnih pojaseva, što može povećati rizik od povreda tokom sudara.
Australija ima previše ovaca, niko ih neće ni besplatno
26.11.2023.•
1
Australija ima previše ovaca, a prezasićenost ovčetinom u Australiji je dovela do pada cena.
Telekom prodaje stratešku imovinu, pregovori tajni: Direktor kaže da će ljudi biti iznenađeni cenom
26.11.2023.•
30
Telekom mesecima priprema prodaju većine najznačajnijih telekomunikacionih antenskih stubova i njihove prateće infrastrukture, poput trafo-stanica, solarnih panela i dela zemljišta.
Komentari 3
dvebebe
Јелица
Gavril
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar