Srbija kao Grčka devedesetih: Naše plate privlače radnike iz Indije i sa Filipina
Vozači autobusa iz Nepala, kuriri iz Uzbekistana, građevinci iz Turske, fizikalci iz Indije. Ovo je već nekoliko godina stvarnost u Srbiji.
Foto: 021.rs
Jedan od uzroka zašto preko pola sveta ovde nalaze posao je demografska "rupa".
Svake godine broj ljudi koji ode u penziju je za 50.000 veći od broja mladih koji uđu na tržište rada. Manjak bi mogao biti još i veći ako bismo uračunali emigraciju radno sposobnih ljudi u inostranstvo.
Prema rečima profesora na Ekonomskom fakultetu Mihaila Arandarenka, svake godine oko 120.000 ljudi izlazi iz radnog kontigenta, a menja ih 70.000 mladih koji ulaze u radni uzrast.
Na to se može dodati i neto emigracija, odnosno razlika između ljudi iz Srbije koji odlaze da rade u inostranstvo i onih koji dolaze ovde "trbuhom za kruhom" i ta razlika je znatno manja nego što je uvreženo mišljenje.
"Struktura emigracije se promenila. Ljudi manje odlaze u inostranstvo da ostanu, mnogo više se odlazi na rad, na sezonske poslove... U drugoj polovini 2010-ih godina imali smo rastuću emigraciju u Slovačku, Mađarsku, Češku, Hrvatsku ili Maltu", napominje Arandarenko.
Druga strana ove medalje su ljudi koji dolaze u Srbiju da popune rupe na tržištu rada. Prošle godine je Nacionalna služba za zapošljavanje izdala 38.000 radnih dozvola strancima, a ove za osam meseci već 35.000.
U 2021. godini su izdali 25.000 dozvola, a 2020. obeležene kovidom ih je bilo 13.000.
Ovo su zvanični podaci, a stvarni mogu biti i znatno veći. Recimo, pre nekoliko nedelja premijerka Ana Brnabić je u autorskom tekstu napisala da 80.000 ljudi radi u Srbiji i da se svakog meseca za radnu dozvolu prijavi između 3.000 i 4.000 ljudi, a za boravišnu dozvolu između 6.000 i 7.000 ljudi.
Arandarenko ističe da je rast naših plata u evrima poslednjih godina učinio da postanemo atraktivni ljudima iz zemalja trećeg sveta.
"Rast zarada u evrima je učinio i da se smanji privlačnost nekih zemalja u koje se prethodnih godina išlo. Recimo plata industrijskog radnika u Slovačkoj je do 1.000 evra, a i kod nas su plate na istim poslovima stigle do 500, 600 ili 700 evra", kaže Arandarenko za Danas.
S druge strane i dalje postoji stalni odliv u velike zapadne zemlje, pre svega u Nemačku.
Arandarenko procenjuje da je u poslednjih 10 godina od deset do 15 hiljada ljudi neto odlazilo iz zemlje. To je razlika između onih koji odlaze na rad u inostranstvo i onih koji dolaze u Srbiju.
"Mi smo i ranije imali priliv stanovništva iz susednih zemalja, pre svega iz BiH, Crne Gore i nešto manje Makedonije. Sada imamo novi fenomen, uvoz radnika i iz trećih zemalja jugoistočne i centralne Azije. Ako računamo i Ruse koji jesu imigracija, ali oni ne dolaze da zadovolje tražnju za radnom snagom u Srbiji, već dolaze da rade za ruske firme, mi imamo nultu emigraciju, odnosno koliko ljudi ode, toliko i dođe da radi", zaključuje isti sagovornik dodajući da ipak i dalje ostaje demografska "rupa" od pedesetak hiljada ljudi godišnje.
Zbog toga Arandarenko očekuje da će se trend uvoza radne snage iz inostranstva nastaviti, jer s jedne strane imamo starenje stanovništva, a s druge relativni rast plata iskazan u evrima, to nas čini primamljivim.
"Ovde treba praviti razliku između realne plate i plate u evrima. Radnika iz Bangladeša koji dođe ovde da radi ne zanimaju toliko troškovi života niti u kakvim uslovima će da živi. Njega zanima da što više novca zaradi i odnese kući da reši neke svoje probleme", napominje on.
Prosečna plata u Srbiji u julu iznosila je 715 evra. Za ljude koji žive ovde i plaćaju naše cene to možda i nije neko bogatstvo, ali prosečna plata u Indiji iznosi (u 2022. godini) 180 dolara, u Pakistanu 160 dolara, u Nepalu 260 dolara, na Filipinima 315 dolara, pa i u Turskoj je prosečna plata u maju bila 370 dolara.
Iako manjak radnika kod nas postoji, postavlja se pitanje da li dolazak stranih radnika iz zemalja trećeg sveta obara plate našim radnicima.
Arandarenko ističe da odgovor nije jednoznačan.
"Ne može se reći da zbog dolaska stranaca našim radnicima ne rastu plate dovoljno brzo. Mi konvergiramo EU, rastu nam plate, ali i troškovi života. Ljude koji dolaze da rade ovde ne zanimaju mnogo troškovi života, već gledaju da što više novca odnesu kući", objašnjava on dodajući da će se apsolutno nastaviti trend dolaska stranaca.
Takođe, uveren je da bi naše firme radije platile naše radnike nešto više nego se "petljale sa dolaskom stranaca, da li su onakvi radnici kakvim su ih agencije reklamirale i na kraju da li imaju plan da im ovo bude samo odskočna daska za Zapadnu Evropu".
On dodaje da se Srbija sada nalazi na nivou Grčke devedesetih godina.
"Imamo sličan standard, doduše imamo mnogo lošiju demografiju. Ljudi će dolaziti dok god budemo imali privredni rast", napominje on.
I Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika u građevini (SSSS), ističe da nema naših radnika, ali i da stranci obaraju plate.
"Naravno da utiču na zarade, jer rade za damping cene rada. U Turskoj je pala cena rada, pa sada imaju problema da vrate turske radnike kući. S druge strane, mi odavno imamo manjak radnika, posebno u visokogradnji", napominje on.
Pročitaj još
Ipak, nije samo važno dovesti ljude, već naći prave građevinske radnike, zanatlije.
"Veliki deo njih, recimo Indijci, uglavnom su fizički radnici. Očekujem da će dolaziti sve više radnika iz inostranstva, ali i da će se izdvojiti agencije koje dovode dobre radnike od onih koji dovode samo nekvalifikovane", ističe Torlaković.
On dodaje i problem sa građevinskim firmama koje iznajmljuju radnike, iznajmljuju građevinske mašine, a gazda ima samo "torbicu i mercedesa".
"Oni uzimaju poslove. Ne može biti ozbiljna građevinska firma bez 25-30 domaćih, dobrih radnika. Imamo sada da firme uzmu za podizvođače firme sa šest, sedam dobrih radnika i onda se oni sele sa gradilišta na gradilište. Stranci rade fizičke poslove, kako kažemo u građevini - 'kubikaši'", ističe on.
Prosečna plata zaposlenih u građevinarstvu u julu iznosila je 72.329 dinara ili oko 615 evra. Radnici na izgradnji zgrada imaju prosečno 70.177 dinara. Prosečna plata u ovoj oblasti je za prvih sedam meseci u odnosu na isti period prošle godine povećana za 14,3 odsto. S obzirom da je inflacija u julu iznosila 12,5 odsto, realno su plate u građevinarstvu porasle za 1,8 odsto. To je na nivou rasta prosečne plate celokupne privrede.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nemački građevinari kritikuju plan da se smanji broj radnika sa Zapadnog Balkana
27.09.2026.•
4
Sto dana pre najavljenog smanjenja kontingenta za građane Zapadnog Balkana koji mogu da se zaposle u Nemačkoj, nemački građevinari upozoravaju da će to smanjenje doneti gubitak radnih mesta i štetiti mnogim projektima.
Zašto kasne radovi na proširenju skladišta gasa Banatski Dvor?
27.09.2026.•
6
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve gasnog skladišta Banatski Dvor uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina.
Evropski komesar za energetiku: Zemlje EU da razmotre smanjenje potrošnje gasa
27.09.2026.•
4
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da bi zemlje članice Evropske unije trebalo da razmotre smanjenje potrošnje gasa zbog naglog rasta cena.
Visoke cene struje u Evropi: Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu?
26.09.2026.•
6
Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom u poslednje četiri godine zbog rekordnih cena energenata i mogućih problema sa snabdevanjem iz Sjedinjenih Država.
Postizborna ekonomija: Poskupljenje komunalija, inflacija i plate koje će "pojesti" cene
26.09.2026.•
42
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objašnjava kako će izgledati postizborna ekonomija - očekuje nas rast inflacije, rast plata čije će efekte neutralisati inflacija, povećanje cena komunalnih usluga...
Licenca za rad NIS-a ističe 30. septembra, a i rok za pregovore sa MOL-om: Da li se nazire rešenje?
25.09.2026.•
24
Licenca za rad Naftne industrije Srbije ističe 30. septembra.
Mali: Završena uplata 6.000 dinara na račune građana
25.09.2026.•
33
Ministar finansija Srbije u tehničkom mandatu Siniša Mali izjavio je da je danas završena isplata 6.000 dinara novčane naknade namenjena svim punoletnim građanima.
Prosečna zarada u Srbiji 121.346 dinara, medijalna 95.036 dinara
25.09.2026.•
6
Prosečna bruto zarada u Srbiji obračunata za jul ove godine iznosila je 167.402 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 121.346 dinara.
Objavljene cene goriva: Dizel na 236 dinara
25.09.2026.•
5
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih sedam dana.
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
11
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
10
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
9
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
20
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Komentari 4
Ilija
dvebebe
Јелица
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar