Srbija kao Grčka devedesetih: Naše plate privlače radnike iz Indije i sa Filipina
Vozači autobusa iz Nepala, kuriri iz Uzbekistana, građevinci iz Turske, fizikalci iz Indije. Ovo je već nekoliko godina stvarnost u Srbiji.
Foto: 021.rs
Jedan od uzroka zašto preko pola sveta ovde nalaze posao je demografska "rupa".
Svake godine broj ljudi koji ode u penziju je za 50.000 veći od broja mladih koji uđu na tržište rada. Manjak bi mogao biti još i veći ako bismo uračunali emigraciju radno sposobnih ljudi u inostranstvo.
Prema rečima profesora na Ekonomskom fakultetu Mihaila Arandarenka, svake godine oko 120.000 ljudi izlazi iz radnog kontigenta, a menja ih 70.000 mladih koji ulaze u radni uzrast.
Na to se može dodati i neto emigracija, odnosno razlika između ljudi iz Srbije koji odlaze da rade u inostranstvo i onih koji dolaze ovde "trbuhom za kruhom" i ta razlika je znatno manja nego što je uvreženo mišljenje.
"Struktura emigracije se promenila. Ljudi manje odlaze u inostranstvo da ostanu, mnogo više se odlazi na rad, na sezonske poslove... U drugoj polovini 2010-ih godina imali smo rastuću emigraciju u Slovačku, Mađarsku, Češku, Hrvatsku ili Maltu", napominje Arandarenko.
Druga strana ove medalje su ljudi koji dolaze u Srbiju da popune rupe na tržištu rada. Prošle godine je Nacionalna služba za zapošljavanje izdala 38.000 radnih dozvola strancima, a ove za osam meseci već 35.000.
U 2021. godini su izdali 25.000 dozvola, a 2020. obeležene kovidom ih je bilo 13.000.
Ovo su zvanični podaci, a stvarni mogu biti i znatno veći. Recimo, pre nekoliko nedelja premijerka Ana Brnabić je u autorskom tekstu napisala da 80.000 ljudi radi u Srbiji i da se svakog meseca za radnu dozvolu prijavi između 3.000 i 4.000 ljudi, a za boravišnu dozvolu između 6.000 i 7.000 ljudi.
Arandarenko ističe da je rast naših plata u evrima poslednjih godina učinio da postanemo atraktivni ljudima iz zemalja trećeg sveta.
"Rast zarada u evrima je učinio i da se smanji privlačnost nekih zemalja u koje se prethodnih godina išlo. Recimo plata industrijskog radnika u Slovačkoj je do 1.000 evra, a i kod nas su plate na istim poslovima stigle do 500, 600 ili 700 evra", kaže Arandarenko za Danas.
S druge strane i dalje postoji stalni odliv u velike zapadne zemlje, pre svega u Nemačku.
Arandarenko procenjuje da je u poslednjih 10 godina od deset do 15 hiljada ljudi neto odlazilo iz zemlje. To je razlika između onih koji odlaze na rad u inostranstvo i onih koji dolaze u Srbiju.
"Mi smo i ranije imali priliv stanovništva iz susednih zemalja, pre svega iz BiH, Crne Gore i nešto manje Makedonije. Sada imamo novi fenomen, uvoz radnika i iz trećih zemalja jugoistočne i centralne Azije. Ako računamo i Ruse koji jesu imigracija, ali oni ne dolaze da zadovolje tražnju za radnom snagom u Srbiji, već dolaze da rade za ruske firme, mi imamo nultu emigraciju, odnosno koliko ljudi ode, toliko i dođe da radi", zaključuje isti sagovornik dodajući da ipak i dalje ostaje demografska "rupa" od pedesetak hiljada ljudi godišnje.
Zbog toga Arandarenko očekuje da će se trend uvoza radne snage iz inostranstva nastaviti, jer s jedne strane imamo starenje stanovništva, a s druge relativni rast plata iskazan u evrima, to nas čini primamljivim.
"Ovde treba praviti razliku između realne plate i plate u evrima. Radnika iz Bangladeša koji dođe ovde da radi ne zanimaju toliko troškovi života niti u kakvim uslovima će da živi. Njega zanima da što više novca zaradi i odnese kući da reši neke svoje probleme", napominje on.
Prosečna plata u Srbiji u julu iznosila je 715 evra. Za ljude koji žive ovde i plaćaju naše cene to možda i nije neko bogatstvo, ali prosečna plata u Indiji iznosi (u 2022. godini) 180 dolara, u Pakistanu 160 dolara, u Nepalu 260 dolara, na Filipinima 315 dolara, pa i u Turskoj je prosečna plata u maju bila 370 dolara.
Iako manjak radnika kod nas postoji, postavlja se pitanje da li dolazak stranih radnika iz zemalja trećeg sveta obara plate našim radnicima.
Arandarenko ističe da odgovor nije jednoznačan.
"Ne može se reći da zbog dolaska stranaca našim radnicima ne rastu plate dovoljno brzo. Mi konvergiramo EU, rastu nam plate, ali i troškovi života. Ljude koji dolaze da rade ovde ne zanimaju mnogo troškovi života, već gledaju da što više novca odnesu kući", objašnjava on dodajući da će se apsolutno nastaviti trend dolaska stranaca.
Takođe, uveren je da bi naše firme radije platile naše radnike nešto više nego se "petljale sa dolaskom stranaca, da li su onakvi radnici kakvim su ih agencije reklamirale i na kraju da li imaju plan da im ovo bude samo odskočna daska za Zapadnu Evropu".
On dodaje da se Srbija sada nalazi na nivou Grčke devedesetih godina.
"Imamo sličan standard, doduše imamo mnogo lošiju demografiju. Ljudi će dolaziti dok god budemo imali privredni rast", napominje on.
I Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika u građevini (SSSS), ističe da nema naših radnika, ali i da stranci obaraju plate.
"Naravno da utiču na zarade, jer rade za damping cene rada. U Turskoj je pala cena rada, pa sada imaju problema da vrate turske radnike kući. S druge strane, mi odavno imamo manjak radnika, posebno u visokogradnji", napominje on.
Pročitaj još
Ipak, nije samo važno dovesti ljude, već naći prave građevinske radnike, zanatlije.
"Veliki deo njih, recimo Indijci, uglavnom su fizički radnici. Očekujem da će dolaziti sve više radnika iz inostranstva, ali i da će se izdvojiti agencije koje dovode dobre radnike od onih koji dovode samo nekvalifikovane", ističe Torlaković.
On dodaje i problem sa građevinskim firmama koje iznajmljuju radnike, iznajmljuju građevinske mašine, a gazda ima samo "torbicu i mercedesa".
"Oni uzimaju poslove. Ne može biti ozbiljna građevinska firma bez 25-30 domaćih, dobrih radnika. Imamo sada da firme uzmu za podizvođače firme sa šest, sedam dobrih radnika i onda se oni sele sa gradilišta na gradilište. Stranci rade fizičke poslove, kako kažemo u građevini - 'kubikaši'", ističe on.
Prosečna plata zaposlenih u građevinarstvu u julu iznosila je 72.329 dinara ili oko 615 evra. Radnici na izgradnji zgrada imaju prosečno 70.177 dinara. Prosečna plata u ovoj oblasti je za prvih sedam meseci u odnosu na isti period prošle godine povećana za 14,3 odsto. S obzirom da je inflacija u julu iznosila 12,5 odsto, realno su plate u građevinarstvu porasle za 1,8 odsto. To je na nivou rasta prosečne plate celokupne privrede.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija ponovo odložila otplatu dve milijarde dolara duga Emiratima: Vratiće možda za godinu dana
25.04.2026.•
0
Dve milijarde dolara, zajmljenih od Ujedinjenih Arapskih Emirata kroz dva kredita, umesto ove - vratićemo za godinu dana, doduše po nepromenjenoj kamatnoj stopi od četiri odsto, predviđeno je novim predlozima zakona.
Menja se Zakon o budžetskom sistemu, ali vlast ne smanjuje budžetsku rezervu
25.04.2026.•
2
U toku je javna rasprava o izmenama Zakona o budžetskom sistemu kako bi se uskladio sa pravnim poretkom EU.
Cene nafte pale
25.04.2026.•
0
Cene nafte su pale, jer su veći izgledi za diplomatsko rešenje sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana poboljšale raspoloženje investitora.
Objavljene nove cene goriva
24.04.2026.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati do četvrtka, 30. aprila.
Vlada Srbije produžila uredbu: Ostaju niže akcize na gorivo
24.04.2026.•
3
Vlada Srbije produžila je uredbu kojom su akcize na gorivo smanjene za 25 odsto i koja će važiti i naredne dve nedelje.
"Niš moj grad": Oko 100 radnika kompanije "Džonson elektrik" u Nišu dobilo otkaz
24.04.2026.•
0
Oko 100 radnika kompanije "Džonson elektrik" u Nišu dobilo je otkaz uz otpremnine, što je nastavak novog talasa otpuštanja na jugu Srbije, izjavio je kopredsednik koalicije "Niš moj grad" Miodrag Stanković.
Dok broj milijardera raste, jaz između bogatih i siromašnih sve veći
23.04.2026.•
4
Broj milijardera u svetu mogao bi da dostigne 4.000 do 2031. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće za nekretnine "Knight Frank", dok najbogatiji ubrzano uvećavaju svoje bogatstvo.
Energetičar Vasiljević: Srbija mora da insistira da država ima kontrolu na NIS-om
23.04.2026.•
7
Međunarodni stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević izjavio je da Srbija u pregovorima sa MOL-om oko preuzimanja većinskog udela u NIS-u mora da insistira na tome da država ima kontrolu nad kompanijom.
MOL o pregovorima oko NIS-a: Ako budemo vlasnici, dugoročno ćemo zadržati rafineriju u Pančevu
23.04.2026.•
3
Da nije ministarke energetike Dubravke Đedović i njenog obraćanja domaćoj javnosti, što u medijima, što na svojim društvenim mrežama, o pregovorima za novog vlasnika NIS-a gotovo ništa se ne bi ni znalo.
Srbija sa Orbanom dogovarala priključenje na naftovod Družba - a šta sad?
23.04.2026.•
10
Radio slobodna Evropa (RSE) piše da je Srbija sa odlazećim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom dogovarala priključenje na ruski naftovod Družbu.
Misija MMF-a od danas u Srbiji
23.04.2026.•
3
Misija Međunarodnog monetarnog fonda započeće danas zvaničnu posetu Beogradu.
Ekonomista o tome kako je nastao mit o Srbiji kao "balkanskom tigru" i zašto smo u "spin diktaturi"
23.04.2026.•
33
Kada se uporedi zvanični narativ koji se predstavlja građanima Srbije sa realnim brojevima, vidi se da mi kao društvo nazadujemo, rekao je za Insajder ekonomista i bivši partner Mekinzija Ivan Ostojić.
Država traži skladištenje i čuvanje 11.000 tona šećera
22.04.2026.•
5
Republička direkcija za robne rezerve raspisala je javnu nabavku za skladištenje, čuvanje i obnavljanje rafinisanog šećera, procenjene vrednosti 20,16 miliona dinara.
Ponovo ide nafta kroz naftovod "Družba"
22.04.2026.•
5
Tranzit nafte ka Evropi preko ukrajinskog dela naftovoda "Družba" nastavljen je danas, rekao je izvor iz industrije za Rojters.
Đedović Handanović: Do kraja ove nedelje biti usaglašeno 90 odsto stavova oko NIS-a
22.04.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su održani sastanci sa operativnim i pravnim timovima MOL-a u vezi sa preuzimanjem ruskog udela u NIS-u.
Gorivo sve skuplje: EU beleži nagli rast cena, Nemačka na vrhu
21.04.2026.•
11
Cena goriva i maziva za lični trasport u Evropskoj uniji značajno je porasla u martu ove godine i to 12,9 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, saopštila je danas Evropska kancelarija za statistiku Eurostat.
Folksvagen smanjuje proizvodnju za još milion vozila
21.04.2026.•
5
Generalni direktor Folksvagena Oliver Blume najavio je danas značajno smanjenje proizvodnih kapaciteta za još milion vozila, pošto je naveo da su raniji planovi prodaje postali nerealni u aktuelni tržišnim okolnostima.
Mali pregled: Trenutne cene goriva u regionu i kako se Srbija kotira
21.04.2026.•
6
Srbija je i dalje među skupljim zemljama za one koji voze benzince, ali su je prema cenama na pumpama pretekle Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Iako akcize na gorivo nisu snižene 60 odsto kako je obećano: Mesečno koštaju budžet 34 miliona evra
21.04.2026.•
10
Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 a za dizel na 74,04 dinara po litru.
Srbija priprema nova pravila o preuzimanju firmi
20.04.2026.•
6
Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji donosi promene u načinu na koji se kompanije preuzimaju na domaćem tržištu kapitala, objavio je portal eKapija.
Ministarka Đedović Handanović rekla da "postoje crvene linije" za NIS: Šta su čije obaveze?
20.04.2026.•
3
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je posle sastanka sa prvim čovekom MOL-a da "dogovori o prodaji NIS nisu laki" i da postoje crvene linije "koje ne možemo da pređemo".
Komentari 4
Ilija
dvebebe
Јелица
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar