Vučić najavio važan sporazum sa Kinom o trgovini: Kome će više odgovarati?
Tokom posete Kini 17. i 18. oktobra i učešća na Trećem forumu Pojas i put, delegacija Srbije potpisaće tri, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo, strateška dokumenta o saradnji sa Kinom.
Pre svega radi se o Sporazumu o slobodnoj trgovini koji bi trebalo da otvori granice za srpsku robu u Kini i obrnuto, za kinesku robu u Srbiji, smanji ili ukine carine za veliki broj proizvoda. Iz dosadašnjih izjava zvaničnika ne može se zaključiti da li će sporazum obuhvatiti i investicije i usluge, kao ni to da li su naši pregovarači izvukli neke ustupke kako bi zaštitili domaću industriju koja bi se mogla naći na udaru kineske robe, piše list Danas.
Druga dva sporazuma, koliko se moglo razumeti iz izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom otvaranja auto-puta Ruma-Šabac, jeste sporazum o izgradnji puta od Bačkog brega na granici sa Mađarskom do Kikinde, odnosno granice sa Rumunijom.
Takođe, on je pomenuo i "veoma važan dokument koji se tiče kliringa juana".
O sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom govori se još od početka prošle godine, a najavljivalo se da će biti potpisan do kraja 2022.
Dosadašnja trgovinska razmena sa Kinom je u najmanju ruku bila asimetrična. Prošle godine Srbija je iz Kine uvezla robe za 4,98 milijardi dolara, a izvezla je za 1,17 milijardi dolara.
To što beležimo ogroman deficit u trgovini sa Kinom i nije iznenađenje, jer je Kina najveći svetski izvoznik, ali može da bude razlog za zabrinutost, nakon potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini, jer mogu da ponude mnogo više robe nama, nego mi njima.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je svaki sporazum o slobodnoj trgovini korak napred i za uvoznike i za izvoznike.
"To je dobra stvar. Međutim, u kratkom roku, po pravilu, za manje razvijenu zemlju otvaranje donosi manje korsiti nego za dominantnu. Jednostavno, izvoz iz Kine u Srbiju je mnogo veći nego obrnuto. Najveći deo našeg izvoza u Kinu dolazi od kineskih kompanija. Ako izuzmemo njih, pretpostavljam da će najviše koristi imati prehrambeni proizvodi, na primer vino. Moglo bi to biti i meso, ali mi nemamo tolike količine. U dugom roku gledano, otvara nam se ogromno kinesko tržište. Ovakvi sporazumi se ne prave za danas, već za narednih 10-20 godina. To je sjajna prilika za srpske izvoznike. Imamo sporazum o trgovini sa EU i sada sa Kinom. To su dva velika tržišta na kojima imamo preferencijalni status", napominje Savić.
On ukazuje i da treba imati na umu da je svet u stanju prekomponovanja i da već sada Kina ima najveći BDP meren kupovnom moći na svetu.
"Da li mi to možemo da iskoristimo? To je već drugi par rukava. To će gledati da iskoriste i strani investitori koji proizvode u Srbiji. Jer, iako je, na primer, nemačka firma, ako proizvodi ovde to se vodi kao srpski proizvod i to može biti argument za privlačenje investicija. Koliko god strane investicije imaju mana, mi nemamo bolju alternativu za razvoj ekonomije", smatra Savić.
Pročitaj još
Ipak, treba imati na umu i da sporazumi o slobodnoj trgovini ne znače baš sasvim slobodnu trgovinu. Na primer, uglavnom se primenjuje pravilo domaćeg porekla, koje zahteva da najmanje neki dogovoreni procenat proizvoda, najčešće 50 odsto, bude proizveden u zemlji. To znači da proizvodi koji se samo sklapaju u Srbiji teško da bi mogli da dobiju mogućnost izvoza u Kinu. To je bio i glavni problem zašto nikada Fijat 500 koji se proizvodio u Kragujevcu nije mogao da se izvozi u Rusiju, iako i sa njima imamo sporazum o slobodnoj trgovini.
Treba napomenuti i da svaki bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini važi samo do ulaska u Evropsku uniju, kada god to bilo, jer je tada nova članica u obavezi da preuzme spoljnotrgovinsku politiku i sporazume Unije.
Detaljnije o sporazumima sa Kinom čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
1
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
23
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
12
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
5
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
54
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
19
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
13
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Komentari 24
dz0
/
ako smem da primetim
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar