Struja poskupljuje, a EPS već ima profit

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

23.10.2023.

09:53 > 10:27

Stiže nam 1. novembar, datum kada će struja poskupeti osam odsto.

Struja poskupljuje, a EPS već ima profit

Foto: 021.rs

Reč je o ranije prihvaćenoj obavezi države Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu, sve kako bi se omogućilo da "Elektroprivreda Srbije" funkcioniše na osnovu prihoda od prodaje svojih usluga i roba.

Cilj je da se preduzeće što više poslovno osamostali i tako da se na minimum svede učestalo sufinansiranje iz državnog budžeta. Reč je o četvrtom povećanju cene za poslednjih godinu i po dana koje se odnosi na domaćinstva, dok još nije jasno hoće li i privreda plaćati uvećanu cenu.

Koliko plaćaju preduzeća

Na prvi mah se može steći utisak da država prebrzo dovodi cenu električne energije na nivo koji omogućava ne samo prostu reprodukciju već i investiranje, ali i nakon 1. novembra cena u Srbiji će biti među najnižim u Evropi. Samo u Moldaviji i Ukrajini će ostati niža, dok će, recimo, cena za domaćinstva u Hrvatskoj biti veća za 40, u Sloveniji za 75 odsto.

Da se i ne spominju Nemačka i Holandija gde je cena dva i po puta viša. Izuzetak je Norveška gde je 95 odsto struje iz hidroelektrana i stoga je cena neuobičajeno niska.

Kada je reč o preduzećima, oni već plaćaju znatno višu cenu, 138,6 evra po megavat satu, dok za građane i nakon uvećanja teško da će preći 50 evra. Naravno, mnogo je skuplje onima koji struju previše koriste danju ili obimom potrošnje duboko zalaze u plavu i, ne daj Bože, crvenu zonu.

Na tržištu u okruženju poslednjih dana cena se kreće između 140 i 155 evra po megavatsatu, naravno da su palestinsko-izraelski sukobi podstakli cene svih energenata nagore, pa i struje. Do pre tri nedelje struja se iz inostranstva mogla uvesti za 110 evra.

Izvanredna hidrologija

Čini se da cena struje za privredu nije niska, veliko je pitanje treba li je povećavati, tim pre što ove godine izvoz, tradicionalno slaba tačka srpske ekonomije, šalje grozne signale. Primetno se snižava, razlog je snažan pad potražnje iz evropskih država, posebno iz naših najvećih partnera Nemačke i Italije. Narednih meseci ovaj trend će se ne samo produžiti, već i intenzivirati, pa je zaista upitno dodatno povećavati namet privredi.

Sa druge strane, EPS beleži neočekivano dobre rezultate. Tokom prvih šest meseci ostvario je profit od čak 526 miliona evra. Razlog je rekordno dobra hidrološka godina, pa su hidroelektrane, čija proizvodna cena energije je daleko najniža, tržištu ponudile struje za 43 odsto više nego lane u istom periodu, a i prošle godine hidrologija je bila povoljnija od prosečne. Dobro je da su i trenutne hidrološke prilike izvanredne, sve akumulacije pri hidroelektranama su maksimalno pune.

Teške posledice

Da ne bude zabune, dugogodišnje slabo vođenje EPS-a ostavilo je teške posledice. Mada smo pre samo desetak godina mogli dnevno da proizvedemo i po 130 miliona kilovata struje, pitanje je da li danas možemo i 110 miliona, pogotovo ako bi ovaj, ne baš preveliki, nivo proizvodnje trebalo kontinuirano održavati deset dana.

Termosektor srpske energetike je ozbiljno uzdrman, a on godišnje u proseku obezbeđuje 70 odsto ukupne domaće proizvodnje struje. Na hidroelektrane otpada čirka 28 odsto i najviše što mogu je da se njihov udeo, u vanredno povoljnim okolnostima, uveća na 35-36 odsto.

Nije malo, ali je nedovoljno ako zimi jače zahladi i dnevna potrošnja premaši 105 ili 110 miliona kilovatsati. Neobično velika proizvodnja hidrosektora je EPS-u omogućila da solidno zaradi. Dosadašnjim poskupljenjima pomogla je i država. Samo za prvih šest meseci profit EPS-a iznosi 526 miliona evra. Prethodnih godina ovo preduzeće je ili bilo u gubitku ili je profit iznosio 60 do 70 miliona evra, dok je samo pojedinih sezona dostizao 130 miliona.

Prilika za ulaganje

Gotovo je izvesno da će na kraju godine profit dostići i milijardu, posebno ako struja 1. novembra poskupi. Tu se, svakako, nameće pitanje šta sa tolikim novcem? Najgore bi bilo da, kako često rade javna preduzeća, gro profita prebace u državni budžet. Cena struje se povećava, a to je samo segment transformacije srpske elektroprivrede, upravo stoga da bi se EPS što više osamostalio.

Suština je da pređe u investiranje delom i iz sopstvenih sredstava. Drugim rečima, profit treba uložiti u obnovu postojećih i podizanje novih pogona. Čini se da je prilika da "Elektroprivreda Srbije" krene u investiranje. Vreme je da se u srpsku energetiku ulaže, preciznije da to ne radi država putem inozaduženja.

Dobrodošle su nam strane investicije, ali u Srbiji je veći deo elektroprivrede u državnom vlasništvu, i ako se želi sačuvati ovakva vlasnička struktura, mora se ulagati. U suprotnom, doći će do preuzimanja tržišta od strane ostalih investitora.

Buduća vlasnička struktura

Upravo je pravo vreme za ulaganje. Srbija se sve brže transformiše ka obnovljivim izvorima energije, i potrebno je da se mnogo ulaže u energetske kapacitete koji koriste vetar i sunce. Prethodno, treba obezbediti kapacitete za balansiranje energije u slučaju kada je proizvodnja iz ovih izvora nedovoljna ili prevelika. U Srbiji je za te potrebe određena buduća reverzibilna hidroelektrana Bistrica.

Kako je reč o značajnoj investiciji, država planira angažovanje stranog partnera. No, polugodišnji profit govori nam da ni finansijski kapaciteti EPS-a ne moraju biti skromni. Odavno je poznato da stručni kapaciteti za tako ozbiljan posao kao što je izgradnja hidroelektrane postoje. Zar nije bolje da sami gradimo energetske objekte, kako smo, uostalom, decenijama radili ne samo na domaćem terenu, već i širom sveta?

Na svako poskupljenje građani gledaju negativno, jer ih direktno pogađa, pogotovo kada je reč o energiji čije poskupljenje utiče i na cene drugih proizvoda, pa gotovo sve poskupi. Čini se da bi predstojeći skok cene struje bio prihvaćen pre svega ako bi EPS nastavio da uvećava profit i taj novac počeo da ulaže u nove pogone. Tim pre što je vreme za investicije u obnovljive izvore energije, hidrokapacitete za balansiranje, i deo sredstava iz cene struje treba odvojiti i za modernizaciju elektromreže.

Teme

Komentari 23

Hronološki Najpopularniji

Mr Pit & 12 guslaca

24.10.2023 • 12:34

Колико ме расплачу поскупљења - толико ме засмеју објашњења!
(Мр Пит & 12 'гуслача')

2 3 -1
Dr Miggyy

24.10.2023 • 08:35

Oпет о струји

ДА ЛИ ЈЕ СТРУЈА У СРБИЈИ НАЈЕФТИНИЈА У ЕВРОПИ?

Струја од новембра поскупљује за 8% у просеку, а цена ће износити и то: без пореза и такси 10,26 динара/kWh (односно 14,29 динара/kWh са порезима и таксама). Oвo поскупљење је дело ММФ, а не наших власти. Оправдање је што је струја јефтинија него у ЕУ, а заборављају да је и наша плата, нижа у просеку, за 6-15 пута. Овакав поступак ΛV и Брнабић показује колико им је стало до стандарда својих гласача. Цене су подигнуте до небеса (од Нове године за више од 25%), а пензије су порасле за 12,1%, а хвале се да су пензије никада веће у историји Србије, а износи у просеку 37,825 највећих. Када грађани плате све дажбине, стан, телефон, струја, вода и ваздух, шта им остаје за храну и гардеробу, то ће израчунати поменути наши највећи функционери ΛV и Брнабић. Гласачи гладни неће моћи да дођу до гласачког места, паметњаковићи. Струја у Србији за домаћинства је скупља од струје у Турској, БиХ, С. Македонији, Албанији, Мађарској, Црној Гори, Републици Српској, Украјини, Молдавији и КиМ..

5 5 0
Blaža

23.10.2023 • 16:06

"cena struje"

demant za najjeftiniju struju!
za našu prosečnu platu možemo po sadašnjim cenama da kupimo oko 9.333KW struje
Nemac gde je skuplja za dva i po puta od naše cene može za svoju prosečnu platu da kupi u NEMAČKOJ oko 12.000KW
da razjasnimo,nama je hrana,energenti,cigarete,alkohol...najskuplji u evropi.To pokazuje kupovna moć istih

15 14 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.