Struja poskupljuje, a EPS već ima profit
Stiže nam 1. novembar, datum kada će struja poskupeti osam odsto.
Foto: 021.rs
Reč je o ranije prihvaćenoj obavezi države Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu, sve kako bi se omogućilo da "Elektroprivreda Srbije" funkcioniše na osnovu prihoda od prodaje svojih usluga i roba.
Cilj je da se preduzeće što više poslovno osamostali i tako da se na minimum svede učestalo sufinansiranje iz državnog budžeta. Reč je o četvrtom povećanju cene za poslednjih godinu i po dana koje se odnosi na domaćinstva, dok još nije jasno hoće li i privreda plaćati uvećanu cenu.
Koliko plaćaju preduzeća
Na prvi mah se može steći utisak da država prebrzo dovodi cenu električne energije na nivo koji omogućava ne samo prostu reprodukciju već i investiranje, ali i nakon 1. novembra cena u Srbiji će biti među najnižim u Evropi. Samo u Moldaviji i Ukrajini će ostati niža, dok će, recimo, cena za domaćinstva u Hrvatskoj biti veća za 40, u Sloveniji za 75 odsto.
Da se i ne spominju Nemačka i Holandija gde je cena dva i po puta viša. Izuzetak je Norveška gde je 95 odsto struje iz hidroelektrana i stoga je cena neuobičajeno niska.
Kada je reč o preduzećima, oni već plaćaju znatno višu cenu, 138,6 evra po megavat satu, dok za građane i nakon uvećanja teško da će preći 50 evra. Naravno, mnogo je skuplje onima koji struju previše koriste danju ili obimom potrošnje duboko zalaze u plavu i, ne daj Bože, crvenu zonu.
Na tržištu u okruženju poslednjih dana cena se kreće između 140 i 155 evra po megavatsatu, naravno da su palestinsko-izraelski sukobi podstakli cene svih energenata nagore, pa i struje. Do pre tri nedelje struja se iz inostranstva mogla uvesti za 110 evra.
Izvanredna hidrologija
Čini se da cena struje za privredu nije niska, veliko je pitanje treba li je povećavati, tim pre što ove godine izvoz, tradicionalno slaba tačka srpske ekonomije, šalje grozne signale. Primetno se snižava, razlog je snažan pad potražnje iz evropskih država, posebno iz naših najvećih partnera Nemačke i Italije. Narednih meseci ovaj trend će se ne samo produžiti, već i intenzivirati, pa je zaista upitno dodatno povećavati namet privredi.
Sa druge strane, EPS beleži neočekivano dobre rezultate. Tokom prvih šest meseci ostvario je profit od čak 526 miliona evra. Razlog je rekordno dobra hidrološka godina, pa su hidroelektrane, čija proizvodna cena energije je daleko najniža, tržištu ponudile struje za 43 odsto više nego lane u istom periodu, a i prošle godine hidrologija je bila povoljnija od prosečne. Dobro je da su i trenutne hidrološke prilike izvanredne, sve akumulacije pri hidroelektranama su maksimalno pune.
Teške posledice
Da ne bude zabune, dugogodišnje slabo vođenje EPS-a ostavilo je teške posledice. Mada smo pre samo desetak godina mogli dnevno da proizvedemo i po 130 miliona kilovata struje, pitanje je da li danas možemo i 110 miliona, pogotovo ako bi ovaj, ne baš preveliki, nivo proizvodnje trebalo kontinuirano održavati deset dana.
Termosektor srpske energetike je ozbiljno uzdrman, a on godišnje u proseku obezbeđuje 70 odsto ukupne domaće proizvodnje struje. Na hidroelektrane otpada čirka 28 odsto i najviše što mogu je da se njihov udeo, u vanredno povoljnim okolnostima, uveća na 35-36 odsto.
Nije malo, ali je nedovoljno ako zimi jače zahladi i dnevna potrošnja premaši 105 ili 110 miliona kilovatsati. Neobično velika proizvodnja hidrosektora je EPS-u omogućila da solidno zaradi. Dosadašnjim poskupljenjima pomogla je i država. Samo za prvih šest meseci profit EPS-a iznosi 526 miliona evra. Prethodnih godina ovo preduzeće je ili bilo u gubitku ili je profit iznosio 60 do 70 miliona evra, dok je samo pojedinih sezona dostizao 130 miliona.
Prilika za ulaganje
Gotovo je izvesno da će na kraju godine profit dostići i milijardu, posebno ako struja 1. novembra poskupi. Tu se, svakako, nameće pitanje šta sa tolikim novcem? Najgore bi bilo da, kako često rade javna preduzeća, gro profita prebace u državni budžet. Cena struje se povećava, a to je samo segment transformacije srpske elektroprivrede, upravo stoga da bi se EPS što više osamostalio.
Suština je da pređe u investiranje delom i iz sopstvenih sredstava. Drugim rečima, profit treba uložiti u obnovu postojećih i podizanje novih pogona. Čini se da je prilika da "Elektroprivreda Srbije" krene u investiranje. Vreme je da se u srpsku energetiku ulaže, preciznije da to ne radi država putem inozaduženja.
Dobrodošle su nam strane investicije, ali u Srbiji je veći deo elektroprivrede u državnom vlasništvu, i ako se želi sačuvati ovakva vlasnička struktura, mora se ulagati. U suprotnom, doći će do preuzimanja tržišta od strane ostalih investitora.
Pročitaj još
Buduća vlasnička struktura
Upravo je pravo vreme za ulaganje. Srbija se sve brže transformiše ka obnovljivim izvorima energije, i potrebno je da se mnogo ulaže u energetske kapacitete koji koriste vetar i sunce. Prethodno, treba obezbediti kapacitete za balansiranje energije u slučaju kada je proizvodnja iz ovih izvora nedovoljna ili prevelika. U Srbiji je za te potrebe određena buduća reverzibilna hidroelektrana Bistrica.
Kako je reč o značajnoj investiciji, država planira angažovanje stranog partnera. No, polugodišnji profit govori nam da ni finansijski kapaciteti EPS-a ne moraju biti skromni. Odavno je poznato da stručni kapaciteti za tako ozbiljan posao kao što je izgradnja hidroelektrane postoje. Zar nije bolje da sami gradimo energetske objekte, kako smo, uostalom, decenijama radili ne samo na domaćem terenu, već i širom sveta?
Na svako poskupljenje građani gledaju negativno, jer ih direktno pogađa, pogotovo kada je reč o energiji čije poskupljenje utiče i na cene drugih proizvoda, pa gotovo sve poskupi. Čini se da bi predstojeći skok cene struje bio prihvaćen pre svega ako bi EPS nastavio da uvećava profit i taj novac počeo da ulaže u nove pogone. Tim pre što je vreme za investicije u obnovljive izvore energije, hidrokapacitete za balansiranje, i deo sredstava iz cene struje treba odvojiti i za modernizaciju elektromreže.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srpsko zlato u fokusu spajanja kompanija Majnreks i Elektrum vrednog 18,7 miliona dolara
11.01.2026.•
0
Australijska kompanija Majnreks saopštila je da je postigla konačan sporazum o preuzimanju kanadske firme Elektrum za 18,7 miliona dolara, pri čemu je ključni adut dogovora projekat za zlato i bakar Tlamino u Srbiji.
Država se zadužila za još 51,6 milijardi dinara, a biće toga još
11.01.2026.•
0
Republika Srbija zadužila se za 51.594.810.000 dinara (oko 440 miliona evra), emisijom petogodišnjih državnih obveznica.
Analiza: Cene rastu brže od zarada, očekuje se nastavak slabljenja kupovne moći građana
10.01.2026.•
7
Akademski plenum upozorio je da je na kraju 2025. godine godišnja inflacija u Srbiji bila oko tri odsto, dok je u evrozoni iznosila oko dva odsto.
Fabrika čarapa iz Ivanjice na aukciji: Skoro 890 miliona
10.01.2026.•
1
Fabrika za proizvodnju čarapa "Proleter" u Ivanjici, koja je od aprila prošle godine u stečaju, ponuđena je na aukcijsku prodaju.
Lukić: Američka licenca za NIS došla kao novogodišnji poklon, ali neće moći da je vrati u ranije stanje
10.01.2026.•
4
Profesor ekonomije Velimir Lukić kazao je da licenca OFAC-a Naftnoj industriji Srbije (NIS) ne znači povratak poslovanja na nivo koji je bio pre sankcija.
Pred izbore sve moguće: 2026. biće "najbolja ekonomska godina" ili baš i neće biti tako?
10.01.2026.•
5
Nekad smo bili ekonomski tigar, pa je dolazilo zlatno doba, a ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom božićnom obraćanju najavio je "najbolju ekonomsku godinu".
Vučić najavio "vraćanje uljara u domaće vlasništvo": Koliko ih ima i ko ih drži?
10.01.2026.•
18
Koliko ima velikih uljara u Srbiji i ko ih drži - Vučić najavio "vraćanje u domaće vlasništvo"
Tramp: Profit od nafte iz Venecuele biće podeljen sa kompanijama iz SAD
10.01.2026.•
26
Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da će profit od prodaje nafte iz Venecuele biti podeljen sa naftnim kompanijama iz SAD.
EU odobrila trgovinski sporazum sa Merkosurom posle četvrt veka pregovora
09.01.2026.•
2
Članice EU danas su kvalifikovanom većinom odobrile dugo čekani trgovinski sporazum Unije i latinoameričkog bloka Merkosur, reklo je za briselski portal Politiko četvoro diplomata EU.
NIS ugovorio prvu isporuku nafte za Rafineriju u Pančevu
09.01.2026.•
3
Naftna industrija Srbije ugovorila je uvoz prvih količina sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF) za potrebe pančevačke rafinerije.
Pad Metaverzuma
09.01.2026.•
4
Pred Novu godinu objavljeno je poslovanje u trećem kvartalu kompanije Meta, koju još uvek velika većina "običnog sveta" naziva starim imenom Fejsbuk.
Javni dug Srbije na kraju novembra bio 38,16 milijardi evra
08.01.2026.•
6
Javni dug Srbije na kraju novembra prošle godine bio je 38,16 milijardi evra, objavilo je Ministarstvo finansija.
Budžet Srbije za 11 meseci 2025. imao deficit od oko 80 milijardi dinara
08.01.2026.•
0
Budžet Srbije je za 11 meseci 2025. godine imao deficit od 79,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 114,4 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.
NBS produžila primenu mere koja se odnosi na menjačnice
08.01.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je produžila za još 30 dana primenu mere koja se odnosi na rok vraćanja efektive bankama od strane javnog poštanskog operatora i ovlašćenih menjača.
Srbiji preti nova carina SAD od "skromnih" 500 odsto: Tramp podržao novi zakon
08.01.2026.•
39
Američki Senat razmatra predlog zakona koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500 odsto na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente.
Delatnosti u Srbiji kojima se (skoro) niko ne bavi
08.01.2026.•
9
Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine.
Broker: Srbija ne bi dobila dodatna prava sa pet odsto većim udelom u NIS-u, to je čista demagogija
08.01.2026.•
10
Srbija ne bi dobila dodatna prava kupovinom dodatnih pet odsto akcija u NIS-u ni po Zakonu o privrednim društvima ni po korporativnoj praksi, izjavio je glavni broker firme "Momentum sekjuritis" Nenad Gujaničić.
Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?
07.01.2026.•
12
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.
Srbija će pokušati da otkupi bar pet odsto akcija u NIS-u "kako bi se bar oko nečega pitala"
07.01.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija u narednom periodu pokušati da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, što bi državi omogućilo "da se pita oko nečega u toj kompaniji".
Vorner Bros odbio ponudu Paramaunta za preuzimanje, bolja im ona koju je dao Netfliks
07.01.2026.•
0
Upravni odbor američke kompanije za proizvodnju i distribuciju filmova Vorner Bros odbacio je najnoviju ponudu kompanije Paramaunt za preuzimanje.
Komentari 23
Mr Pit & 12 guslaca
(Мр Пит & 12 'гуслача')
Dr Miggyy
Струја од новембра поскупљује за 8% у просеку, а цена ће износити и то: без пореза и такси 10,26 динара/kWh (односно 14,29 динара/kWh са порезима и таксама). Oвo поскупљење је дело ММФ, а не наших власти. Оправдање је што је струја јефтинија него у ЕУ, а заборављају да је и наша плата, нижа у просеку, за 6-15 пута. Овакав поступак ΛV и Брнабић показује колико им је стало до стандарда својих гласача. Цене су подигнуте до небеса (од Нове године за више од 25%), а пензије су порасле за 12,1%, а хвале се да су пензије никада веће у историји Србије, а износи у просеку 37,825 највећих. Када грађани плате све дажбине, стан, телефон, струја, вода и ваздух, шта им остаје за храну и гардеробу, то ће израчунати поменути наши највећи функционери ΛV и Брнабић. Гласачи гладни неће моћи да дођу до гласачког места, паметњаковићи. Струја у Србији за домаћинства је скупља од струје у Турској, БиХ, С. Македонији, Албанији, Мађарској, Црној Гори, Републици Српској, Украјини, Молдавији и КиМ..
Blaža
za našu prosečnu platu možemo po sadašnjim cenama da kupimo oko 9.333KW struje
Nemac gde je skuplja za dva i po puta od naše cene može za svoju prosečnu platu da kupi u NEMAČKOJ oko 12.000KW
da razjasnimo,nama je hrana,energenti,cigarete,alkohol...najskuplji u evropi.To pokazuje kupovna moć istih
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar