Gde je porez na dohodak najviši, a gde najniži: U jednoj zemlji Evrope su zahvalni jer plaćaju namet
Za Evropu je uobičajeno da poreska opterećenja značajno variraju od zemlje do zemlje, pri čemu radnici u zapadnoevropskim i razvijenim zemljama plaćaju znatno više.
Foto: Pixabay
Danska (55,9 odsto), Austrija (55 odsto), Portugal (53 odsto), Švedska (52,3 odsto) i Belgija (50 odsto) su neke od zemalja sa najvišim stopama poreza na dohodak građana.
S druge strane, Rumunija (10 odsto), Bugarska (10 odsto), Bosna i Hercegovina (10 odsto), tzv. Kosovo (10 odsto) i Severna Makedonija (10 odsto) imaju najniže poreze, prenosi Euronews Srbija.
Zašto građani Danske pozdravljaju veće poreze?
Iznenađujuće je da nisu svi građani nezadovoljni višim porezima. Primer toga je Danska gde mnogi uplatu smatraju ulaganjem u kolektivnu budućnost zemlje i društva, ili kupovinom određenog kvaliteta života.
Treba napomenuti da je Danska četvrtu godinu zaredom rangirana kao druga najsrećnija zemlja na svetu, prema Svetskom izveštaju o sreći za 2023. Ovo omogućava svim segmentima društva, bez obzira na pol, društveno-politički ili ekonomski položaj, da iskoriste iste mogućnosti, čime se značajno smanjuju ekonomska i socijalna opterećenja. Obrazovanje, posebno visoko, mahom je besplatno, a studenti takođe dobijaju grant od danske vlade.
Ova podrška se nastavlja i na radnom mestu, pri čemu roditelji imaju pravo na 52 nedelje roditeljskog odsustva, od kojih 32 nedelje plaća država. Danski model tržišta rada pod imenom "model fleksigurnosti", takođe pruža fleksibilnost za poslodavce i sigurnost za radnike, istovremeno naglašavajući aktivno učešće u radu. Ovo omogućava i radnicima i državi da obezbede "bezbednosnu mrežu" u slučaju nezaposlenosti.
Imajući to u vidu, mnogi Danci su prilično zadovoljni što plaćaju svoj deo poreza, posebno ako su usluge koje dobijaju zaista visokog kvaliteta.
Međutim, postoje i nedostaci, poput onog da Danska takođe mora da ponudi stipendije studentima iz drugih zemalja Evropske unije, iako oni retko ostaju dugotrajno u zemlji.
Da li su jaki sistemi socijalne zaštite dovoljni da nadoknade velike poreze?
U Austriji, još jednoj zemlji sa visokim porezima od 55 odsto, sistem socijalnog osiguranja, koji uključuje zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje i osiguranje za nezgode na radu, prilično je cenjen. Osim navedenog, on pokriva i trudničko i nezaposlenost.
Država zahteva da svi zaposleni budu osigurani, kao i osobe koje primaju beneficije za nezaposlene, penzije, ili bilo koju drugu vrstu finansiranja zasnovanog na potrebama.
U zemljama kao što je Belgija, najveće breme poreza snose samci bez dece, dok je ono za bračne parove sa decom nešto lakše.
Iako se ova zemlja može pohvaliti visokim kvalitetom zdravstvene zaštite, registracija za ovo može biti dug i komplikovan proces, koji uključuje registraciju Fonda socijalnog osiguranja i javnog zdravstvenog osiguranja.
Belgijskim poreskim obveznicima se odbija skoro 65 odsto plate
U Belgiji je takođe obavezna uplata mesečnih doprinosa za socijalno osiguranje. Prema tome, neko ko ima platu od 45.000 evra godišnje, na primer, biće oporezovan sa 25 odsto do 15.200 evra, sa 40 odsto preko 15.200 evra, sa 45 odsto preko 26.830 evra, i sa 50 odsto preko 46.440 evra.
Pored toga, zaposleni mora da plaća 13,07 odsto doprinosa za socijalno osiguranje. Takođe se plaća poseban doprinos za socijalno osiguranje, koji varira između 9,30 i 60,94 evra mesečno. Osoba sa ovom platom bi, dakle, imala na raspolaganju otprilike 1.867 evra mesečno.
Imajući u vidu da je minimalna plata u Belgiji 1.994,18 evra mesečno, pre oporezivanja, mesečna plata sa 45.000 evra godišnje ostavila bi zaposlenog sa otprilike ovom sumom nakon odbitka.
To sve više frustrira Belgijance poslednjih godina, jer se osećaju kao da ne dobijaju ono što plaćaju u vidu poreza, u poređenju sa Skandinavcima. Međutim, Belgija polako ulaže napore da smanji oporezivanje plata, prema OECD-u, pri čemu je prosečni radnik osetio olakšanje od oko 2,7 odsto između 2009. i 2022. godine.
Šveđanima ne smetaju visoki porezi
Švedska poreska agencija je jedna od institucija u koje građani imaju najviše poverenja.
Slično kao u Danskoj, Šveđanima takođe ne smeta da plaćaju veće poreze, u ovom slučaju oko 52,3 odsto, u zamenu za dobro funkcionisanje društva i kvalitetne javne usluge. Švedska poreska agencija "Skatteverket" jedna je od najpouzdanijih i najpoštovanijih institucija u zemlji, jedino iza Švedskog zavoda za patente i registraciju (PRV) i Odeljenja za imovinu "Lantmateriet".
To je zbog toga što je poreska agencija uključena u većinu aspekata života građana, kao što su rođenje dece, brakovi, selidba i smrt, a stara se o pružanju usluga visokog kvaliteta. Pored toga, ona je takođe veoma prilagođena klijentima i pristupačna, čime dobija na poverenju.
Poreske olakšice u zemljama istočne Evrope
Za zemlje istočne i jugoistočne Evrope kao što su Rumunija, Bugarska i Bosna i Hercegovina, koje još razvijaju svoju infrastrukturu i ekonomije, niži porezi su način da privuku i, kako se nadaju, zadrže strane investicije.
Ove zemlje često obezbeđuju jeftiniju radnu snagu i troškove proizvodnje, poreske olakšice i obilje neiskorišćenih tržišnih potencijala i mogućnosti. Takođe su često u mogućnosti da obezbede bolji životni standard, jer su troškovi života znatno manji nego u većini zapadnoevropskih zemalja.
Južna i istočna Evropa takođe imaju neke od najbrže rastućih ekonomija, pri čemu se Bugarska, Severna Makedonija, Rumunija i Kipar vide kao sledeći epicentri rasta za nekoliko kompanija i sektora privrede.
Međutim, poslednjih meseci zemlje poput Rumunije pokušavaju da povećaju poreze za zaposlene u softverskom sektoru. Vlada takođe pokušava da ukine oslobađanje od plaćanja zdravstvenog osiguranja za zaposlene u građevinarstvu, prehrambenom i poljoprivrednom sektoru, kako bi povećala prihod od poreza.
U Bosni, veliki broj dodatnih odbitaka dolazi uz porez na dohodak. Na primer, neto prihod od 1.000 evra dolazi sa ogromnih 562 evra poreza i doprinosa koje plaćaju i poslodavac i zaposleni, što primorava mnoge kompanije i preduzeća da izbegavaju ugovore sa punim radnim vremenom. Posledica toga je jačanje sivog tržišta, što je glavna prepreka na putu rasta u poslednje tri decenije.
Pročitaj još
Da li nekim građanima veće plate nadoknađuju visoko poresko opterećenje?
U nekim slučajevima, prosečne plate u zemljama sa višim porezima, kao što su Danska i Austrija, takođe su veće, što je u velikoj meri ublažilo finansijski pritisak. Prema podacima Eurostata, prosečna plata u Danskoj je 2022. godine bila oko 62.972,33 evra godišnje, dok je u Austriji iznosila 68.690,65 evra.
To je, između ostalog, posledica otvorenijih pregovora o platama zbog danskog modela fleksigurnosti rada, kao i većeg naglaska na obrazovanju i učenju tokom karijere.
Neke zemlje takođe imaju veću potrebu za radnicima u visoko plaćenim sektorima kao što su finansije, bankarstvo, pravo i medicina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arbitraža: Gasprom mora da isplati 1,37 milijardi dolara ukrajinskom Naftogasu
25.06.2025.•
0
Naftogas grupa dobiće 1,37 milijardi dolara nakon arbitražnog postupka protiv ruskog Gasproma, objavio je direktor državne ukrajinske kompanije za gas Sergij Koretski.
Bečki institut: Opada obim stranih investicija u istočnu i jugoistočnu Evropu
25.06.2025.•
0
Obim direktnih stranih investicija bio je prošle godine u zemljama istočne i jugoistočne Evrope manji nego proteklih nekoliko godina iako je bilo izuzetaka među koje spadaju i zemlje Zapadnog Balkana.
Srbija se zadužuje za više od pola milijarde evra
25.06.2025.•
20
Vlada Srbije donela je odluku o novim emisijama državnih hartija od vrednosti. Iznos jedne emisije je 250 miliona evra, a druge 35 milijardi dinara (ili gotovo 300 miliona evra).
Nemačka povećava potrošnju za odbranu
25.06.2025.•
0
Ministar finansija Nemačke Lars Klingbajl, predstavljajući vladine planove potrošnje, obećao je da će zemlja povećati potrošnju za odbranu na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2029.
Superbogati Nemci sada još bogatiji
24.06.2025.•
3
Oko 3.900 superbogatih u Nemačkoj, svaki sa najmanje 100 miliona dolara neto, sada poseduje više od četvrtine ukupnog finansijskog bogatstva u zemlji, navela je danas Boston konsalting grupa (BCG).
Cena nafte pala nakon Trampove izjave da Kina može da je kupuje od Irana
24.06.2025.•
3
Cene nafte danas su naglo pale nakon što je američki predsednik rekao da Kina može da nastavi da kupuje naftu od Irana što je znak da Vašington ublažava pritisak na Teheran nakon primirja sa Izraelom.
Smanjena emisija CO2 u atmosferu: Univerexport nastavlja sa ulaganjem u održivu energiju
24.06.2025.•
0
Kompanija Univerexport ostvarila je značajan iskorak u okviru jednog od svojih ključnih društveno odgovornih projekata – instalacije fotonaponskih elektrana na maloprodajnim objektima širom Srbije.
Vlada Srbije uputila zahtev za novo odlaganje sankcija NIS-u
24.06.2025.•
1
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Vlada Srbije uputila pismo Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD.
Srbija imala trgovinski suficit sa Nemačkom, prvi put u poslednjih 20 godina
24.06.2025.•
5
Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke nastavila je da raste uprkos globalnim izazovima, pokazalo je najnovije istraživanje Nemačko-srpske privredne komore (AHK).
Dogovorena cena tovljenika - neće uticati na maloprodajne cene
24.06.2025.•
0
Udruženja odgajivača svinja Srbije, zajedno sa proizvođačima iz Mačve i Bačke, postigla su saglasnost o preporučenoj otkupnoj ceni tovljenika do 31. oktobra 2025. godine.
Prodavci nekretnina sve češće ističu "ne može se kupiti Vučićevim kreditom": Nameštaljka za Expo?
24.06.2025.•
23
U martu ove godine ministar finansija Siniša Mali najavio je realizaciju programa takozvanih kredita za mlade.
Poreska uprava počela poljoprivrednicima da šalje rešenja o doprinosima za 2025.
23.06.2025.•
9
Poreska uprava saopštila je da će poljoprivrednicima danas biti poslata poštom rešenja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za ovu godinu.
Iran na korak da zatvori Ormuski moreuz - kakav je to prolaz i kako će to uticati na cene nafte?
23.06.2025.•
4
Iranski parlament izglasao je preporuku da se zatvori Ormuski moreuz, ali konačnu odluku o tom pitanju treba da donese iranski Savet za nacionalnu bezbednost.
VIDEO: Ilon Mask pokrenuo "robo-taksije" u glavnom gradu Teksasa, samo za starije od 18 godina
23.06.2025.•
2
Američki milijarder i vlasnik Tesle Ilon Mask objavio je da je ta kompanija pokrenula probnu uslugu "robotizovanih taksija" u glavnom gradu Teksasa, Ostinu, po ceni od 4,20 dolara.
Srbija do kraja 2027. ulazi u "energetski Šengen": Šta to znači za građane?
23.06.2025.•
28
Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je najavilo da će Srbija tokom leta ove godine ispuniti sve preduslove za spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije.
Ministarstvo nudi paorima "interventni otkup" pšenice za 23.000 dinara po toni
22.06.2025.•
17
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će "država preko republičke Direkcije za robne rezerve ponuditi zemljoradnicima interventni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni".
Ako uplaćujete humanitarnu pomoć, treba da znate: Pojedine banke to naplaćuju
22.06.2025.•
2
U Srbiji pojedine banke i dalje naplaćuju proviziju na uplate u humanitarne svrhe.
Vlada ukinula podsticaje za strance, IT sektor upozorava: Moguć odlazak stručnjaka i firmi iz Srbije
22.06.2025.•
34
Vlada Srbije nedavno je ukinula Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji, izazvavši burnu reakciju IT zajednice.
Ovo su države s najvećim bogatstvom po glavi stanovnika
22.06.2025.•
2
Prema izveštaju švajcarske banke UBS, Švajcarska je prva u svetu kada je u pitanju bogatstvo po glavi stanovnika.
EU namerava da zabrani ruski gas do 2027: Stručnjaci o tome koliko je taj plan realan
22.06.2025.•
4
Brisel je predložio obavezujuću zabranu uvoza ruskog gasa i tečnog prirodnog gasa (LNG) do kraja 2027. godine.
Švajcarska po prvi put uvela nultu kamatnu stopu: Dva glavna razloga za to
22.06.2025.•
1
Švajcarska nacionalna banka (SNB) je kamatnu stopu snizila na nulu.
Komentari 1
Јоца Фелна
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar