Gde je porez na dohodak najviši, a gde najniži: U jednoj zemlji Evrope su zahvalni jer plaćaju namet
Za Evropu je uobičajeno da poreska opterećenja značajno variraju od zemlje do zemlje, pri čemu radnici u zapadnoevropskim i razvijenim zemljama plaćaju znatno više.
Foto: Pixabay
Danska (55,9 odsto), Austrija (55 odsto), Portugal (53 odsto), Švedska (52,3 odsto) i Belgija (50 odsto) su neke od zemalja sa najvišim stopama poreza na dohodak građana.
S druge strane, Rumunija (10 odsto), Bugarska (10 odsto), Bosna i Hercegovina (10 odsto), tzv. Kosovo (10 odsto) i Severna Makedonija (10 odsto) imaju najniže poreze, prenosi Euronews Srbija.
Zašto građani Danske pozdravljaju veće poreze?
Iznenađujuće je da nisu svi građani nezadovoljni višim porezima. Primer toga je Danska gde mnogi uplatu smatraju ulaganjem u kolektivnu budućnost zemlje i društva, ili kupovinom određenog kvaliteta života.
Treba napomenuti da je Danska četvrtu godinu zaredom rangirana kao druga najsrećnija zemlja na svetu, prema Svetskom izveštaju o sreći za 2023. Ovo omogućava svim segmentima društva, bez obzira na pol, društveno-politički ili ekonomski položaj, da iskoriste iste mogućnosti, čime se značajno smanjuju ekonomska i socijalna opterećenja. Obrazovanje, posebno visoko, mahom je besplatno, a studenti takođe dobijaju grant od danske vlade.
Ova podrška se nastavlja i na radnom mestu, pri čemu roditelji imaju pravo na 52 nedelje roditeljskog odsustva, od kojih 32 nedelje plaća država. Danski model tržišta rada pod imenom "model fleksigurnosti", takođe pruža fleksibilnost za poslodavce i sigurnost za radnike, istovremeno naglašavajući aktivno učešće u radu. Ovo omogućava i radnicima i državi da obezbede "bezbednosnu mrežu" u slučaju nezaposlenosti.
Imajući to u vidu, mnogi Danci su prilično zadovoljni što plaćaju svoj deo poreza, posebno ako su usluge koje dobijaju zaista visokog kvaliteta.
Međutim, postoje i nedostaci, poput onog da Danska takođe mora da ponudi stipendije studentima iz drugih zemalja Evropske unije, iako oni retko ostaju dugotrajno u zemlji.
Da li su jaki sistemi socijalne zaštite dovoljni da nadoknade velike poreze?
U Austriji, još jednoj zemlji sa visokim porezima od 55 odsto, sistem socijalnog osiguranja, koji uključuje zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje i osiguranje za nezgode na radu, prilično je cenjen. Osim navedenog, on pokriva i trudničko i nezaposlenost.
Država zahteva da svi zaposleni budu osigurani, kao i osobe koje primaju beneficije za nezaposlene, penzije, ili bilo koju drugu vrstu finansiranja zasnovanog na potrebama.
U zemljama kao što je Belgija, najveće breme poreza snose samci bez dece, dok je ono za bračne parove sa decom nešto lakše.
Iako se ova zemlja može pohvaliti visokim kvalitetom zdravstvene zaštite, registracija za ovo može biti dug i komplikovan proces, koji uključuje registraciju Fonda socijalnog osiguranja i javnog zdravstvenog osiguranja.
Belgijskim poreskim obveznicima se odbija skoro 65 odsto plate
U Belgiji je takođe obavezna uplata mesečnih doprinosa za socijalno osiguranje. Prema tome, neko ko ima platu od 45.000 evra godišnje, na primer, biće oporezovan sa 25 odsto do 15.200 evra, sa 40 odsto preko 15.200 evra, sa 45 odsto preko 26.830 evra, i sa 50 odsto preko 46.440 evra.
Pored toga, zaposleni mora da plaća 13,07 odsto doprinosa za socijalno osiguranje. Takođe se plaća poseban doprinos za socijalno osiguranje, koji varira između 9,30 i 60,94 evra mesečno. Osoba sa ovom platom bi, dakle, imala na raspolaganju otprilike 1.867 evra mesečno.
Imajući u vidu da je minimalna plata u Belgiji 1.994,18 evra mesečno, pre oporezivanja, mesečna plata sa 45.000 evra godišnje ostavila bi zaposlenog sa otprilike ovom sumom nakon odbitka.
To sve više frustrira Belgijance poslednjih godina, jer se osećaju kao da ne dobijaju ono što plaćaju u vidu poreza, u poređenju sa Skandinavcima. Međutim, Belgija polako ulaže napore da smanji oporezivanje plata, prema OECD-u, pri čemu je prosečni radnik osetio olakšanje od oko 2,7 odsto između 2009. i 2022. godine.
Šveđanima ne smetaju visoki porezi
Švedska poreska agencija je jedna od institucija u koje građani imaju najviše poverenja.
Slično kao u Danskoj, Šveđanima takođe ne smeta da plaćaju veće poreze, u ovom slučaju oko 52,3 odsto, u zamenu za dobro funkcionisanje društva i kvalitetne javne usluge. Švedska poreska agencija "Skatteverket" jedna je od najpouzdanijih i najpoštovanijih institucija u zemlji, jedino iza Švedskog zavoda za patente i registraciju (PRV) i Odeljenja za imovinu "Lantmateriet".
To je zbog toga što je poreska agencija uključena u većinu aspekata života građana, kao što su rođenje dece, brakovi, selidba i smrt, a stara se o pružanju usluga visokog kvaliteta. Pored toga, ona je takođe veoma prilagođena klijentima i pristupačna, čime dobija na poverenju.
Poreske olakšice u zemljama istočne Evrope
Za zemlje istočne i jugoistočne Evrope kao što su Rumunija, Bugarska i Bosna i Hercegovina, koje još razvijaju svoju infrastrukturu i ekonomije, niži porezi su način da privuku i, kako se nadaju, zadrže strane investicije.
Ove zemlje često obezbeđuju jeftiniju radnu snagu i troškove proizvodnje, poreske olakšice i obilje neiskorišćenih tržišnih potencijala i mogućnosti. Takođe su često u mogućnosti da obezbede bolji životni standard, jer su troškovi života znatno manji nego u većini zapadnoevropskih zemalja.
Južna i istočna Evropa takođe imaju neke od najbrže rastućih ekonomija, pri čemu se Bugarska, Severna Makedonija, Rumunija i Kipar vide kao sledeći epicentri rasta za nekoliko kompanija i sektora privrede.
Međutim, poslednjih meseci zemlje poput Rumunije pokušavaju da povećaju poreze za zaposlene u softverskom sektoru. Vlada takođe pokušava da ukine oslobađanje od plaćanja zdravstvenog osiguranja za zaposlene u građevinarstvu, prehrambenom i poljoprivrednom sektoru, kako bi povećala prihod od poreza.
U Bosni, veliki broj dodatnih odbitaka dolazi uz porez na dohodak. Na primer, neto prihod od 1.000 evra dolazi sa ogromnih 562 evra poreza i doprinosa koje plaćaju i poslodavac i zaposleni, što primorava mnoge kompanije i preduzeća da izbegavaju ugovore sa punim radnim vremenom. Posledica toga je jačanje sivog tržišta, što je glavna prepreka na putu rasta u poslednje tri decenije.
Pročitaj još
Da li nekim građanima veće plate nadoknađuju visoko poresko opterećenje?
U nekim slučajevima, prosečne plate u zemljama sa višim porezima, kao što su Danska i Austrija, takođe su veće, što je u velikoj meri ublažilo finansijski pritisak. Prema podacima Eurostata, prosečna plata u Danskoj je 2022. godine bila oko 62.972,33 evra godišnje, dok je u Austriji iznosila 68.690,65 evra.
To je, između ostalog, posledica otvorenijih pregovora o platama zbog danskog modela fleksigurnosti rada, kao i većeg naglaska na obrazovanju i učenju tokom karijere.
Neke zemlje takođe imaju veću potrebu za radnicima u visoko plaćenim sektorima kao što su finansije, bankarstvo, pravo i medicina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija pregovara sa Rusima o izgradnji nuklearne elektrane, pominje se i "povoljni kredit"
18.09.2025.•
12
Srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započeli su razgovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić za tamošnji medij Izvestija.
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
2
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
2
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Komentari 1
Јоца Фелна
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar