Podneto 2.200 zahteva za konverziju zemljišta: Država nema podatke o vrednosti zemlje koju daje
Skoro polovina kompanija koje su podnele ili se spremaju da podnesu zahtev za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine planira investicije na tim lokacijama.
Foto: Pixabay
Trećina je u postupak ušla kako bi postali vlasnici građevinskog zemljišta, dok 11 odsto planira da proda placeve, pokazalo je NALED-ovo istraživanje o efektima ukidanja naknade za konverziju.
Od privrednika koji su se u anketi izjasnili da planiraju nove investicije na ovom zemljištu, dve trećine (66 odsto) ulagaće u proizvodne i energetske objekte, kao i skladišni prostor. Svaki četvrti namerava da gradi stambeno-poslovne objekte, navodi se u saopštenju.
Prema rečima vodeće savetnice za imovinu i investicije u NALED-u Jasmine Radovanović za osam meseci, od kada su stupile na snagu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, podneto je 2.169 zahteva za konverziju bez naknade, od čega je pozitivno rešeno već više od polovine.
"Za više od decenije, koliko je konverzija uz naknadu bila na snazi, brojni hektari građevinskog zemljišta su bili praktično zarobljeni, a samim tim i zaustavljene investicije, što je značilo i manje novca u budžetu i manje radnih mesta. Kada je reč o kretanjima građevinske industrije tokom prošle godine, statistika izdatih građevinskih dozvola pokazuje relativno mali međugodišnji rast od 1,4 odsto", rekla je ona.
Kako je naglasila, prema analizama NALED-a, broj podnetih zahteva za lokacijske uslove bio je niži za 5,1 odsto u odnosu na 2022. Takođe, i predračunska vrednost radova ranije je bila niža za više od četvrtine (26,4 odsto) nego godinu dana ranije.
Prosečna površina građevinskog zemljišta koje je predmet zahteva za konverziju prema rezultatima istraživanja iznosi 3,5 hektara.
Ukupno posmatrano, za građevinsko zemljište površine oko 1,2 miliona kvadratnih metara trenutno se planiraju investicije u iznosu od 88 miliona evra.
Mreža za restituciju: Država nema podatke o vrednosti zemlje koju besplatno daje
Ministarstvo finansija nije radilo procene niti ima podatke o vrednosti građevinskog zemljišta koje se konverzijom prava korišćenja u pravo svojine prenose iz državnog u privatno vlasništvo, a takve podatke nema ni Poreska uprava, saopštio je predsednik Mreže za restuticiju Dragan Đokić.
"Osnovane slutnje da će višedecenijsko namerno izbegavanje popisa državne imovine a kasnije čitav niz (ne)aktivnosti, od strane izvršne vlasti u Srbiji omogućiti ekstremno bogaćenje povlašćenih pojedinaca, a sve na račun građana i države Srbije, odgovorom Poreske uprave su samo još jednom potvrđene. Nepostojanje evidencije da li je i jedan dobitnik državnog poklona u vidu vrednog građevinskog zemljišta podneo poresku prijavu, pa samim tim ni platio bilo kakav iznos na ime poreza na prenos apsolutnih prava odnosno porez na poklon državne imovine, i pored postojanja elektronskih evidencija o nepokretnostima i funkcionisanja Euprave, potvrda je totalne neodgovornosti i suštinske nebrige o imovinskim interesima Republike Srbije", navodi se u saopštenju ove organizacije.
Procene da se konverzijama prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu u proteklim godinama, tačnije od 11. septembra 2009. godine, prenosi vrednost od preko 300 milijardi evra, ukazuju samo na finansijske razmere ovog lošeg postupanja sa državnom imovinom, odnosno građevinskim zemljištem, smatra Đokić.
"Ako se zna da je u najvećoj meri najvrednije građevinsko zemljište prešlo u ruke nekolicine povlašćenih pojedinaca, potpuno je jasno da sve zajedno 'mikro' lokacije, poput Luke Beograd, Beograda na vodi, ili lokacije na uglu Kneza Miloša i Nemanjine, predstavljaju samo delić državnog kapitala na koji je javnost usmerena, dok najizdašniji državni poklon kroz konverzije 'uz naknadu' po Zakonu od 2015. godine, prolazi potpuno nesmetano.
Pročitaj još
.jpg "Vesić: Nebulozne priče da je konverzija ukinuta zbog pojedinih biznismena")
Za mnoge 'zvučne lokacije' na kojima su povlašćeni investitori dobili na poklon državno građevinsko zemljište shodno odredbama Zakona o konverziji uz naknadu iz 2015. godine, mnogo pre stupanja na snagu izmena Zakona o planiranju i izgradnji iz avgusta 2023. godine i to naročito na teritoriji Grada Beograda, Mreža je pre skoro godinu dana podnela Agenciji za kontrolu državne pomoći odgovarajuće inicijative. Do danas, po istima se ili ne postupa ili se koriste, odnosno
zloupotrebljavaju najnoviji podzakonski akti usvojeni tokom proleća prošle godine, sa očiglednim ciljem da ni ova državna institucija ne reaguje.
U međuvremenu, proces unovčavanja ovog izdašnog državnog poklona državne imovine je u toku, potpuno netransparentan, i po interese države Srbije zasigurno jedan od najštetnijih ikada", zaključuju u Mreži za restituciju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sirak - sve češće na njivama u Vojvodini
01.06.2026.•
0
Već nekoliko decenija uočljivo su više dnevne temperature u našoj najvećoj žitnici, baš kao i u celom srednjoevropskom regionu.
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
15
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
10
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
24
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vodeći ekonomisti očekuju slabljenje ekonomskog rasta ali ne i recesiju
30.05.2026.•
0
Svetske ekonomske perspektive znatno su pogoršane poslednjih nedelja i većina vodećih ekonomista očekuje slabljenje ekonomskog rasta u narednom periodu, ali ne i globalnu recesiju.
Stopa nezaposlenosti oko devet odsto
30.05.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća je 3,4 odsto u odnosu na april 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Miodrag Zec o prosečnoj plati: Statistika ne oslikava realan život, šta za tu platu građani mogu da kupe
30.05.2026.•
41
Ekonomista i univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je da podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji ne oslikava realan životni standard građana.
Kompanije jače od država
29.05.2026.•
4
Prvih nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata Dženeral Motors je bio daleko najglasovitija i najmoćnija firma.
Proizvođači mleka upozoravaju: Otkupne cene padaju, proizvodnja postaje neodrživa
29.05.2026.•
5
Svi otkupljivači mleka u Srbiji nastavili su da smanjuju otkupne cene mleka, pa prozvodnju treba prekinuti prodajom krava jer će posledice biti manje, rekao je vlasnik farme iz sela Metlić u opštini Šabac Milan Isailović
Uprava carine: Počela primena nove verzije tranzitnog sistema, mogući povremeni zastoji
29.05.2026.•
0
Primena nove verzije tranzitnog sistema NCTS, koji je usklađen sa carinskim propisima Evropske unije i Konvencijom o zajedničkom tranzitnom postupku, počela je danas, saopštila je Uprava carine.
Objavljene nove cene goriva
29.05.2026.•
14
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 5. juna.
Posle Vučićeve posete Kini: Da li će Srbija zaista proizvoditi humanoidne robote u Šapcu?
29.05.2026.•
44
Državna delegacija već danima iz Kine šalje poruku o odličnim odnosima Beograda i Pekinga.
Volstrit obara rekorde dok profiti američkih kompanija rastu, nafta na klackalici
29.05.2026.•
1
Američka berza je u četvrtak dostigla nove rekorde, dok profiti kompanija poput Dolar Tri, Snouflejk i Hormel Fuds nastavljaju da rastu.
Kristin Lagard upozorila na smanjenu nezavisnost centralnih banaka
29.05.2026.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upozorila je na smanjenu nezavisnost centralnih banaka.
Temu mora da plati 200 miliona evra zbog prodaje nelegalnih proizvoda
28.05.2026.•
3
Evropska komisija je izrekla novčanu kaznu kojom se određuje da Temu mora da plati 200 miliona evra zbog kršenja pravila EU o prodaji nelegalnih proizvoda.
Građevinski materijal svake nedelje ima novu cenu: To se prenosi i na cene stanova
28.05.2026.•
17
Cene građevinskog materijala u Srbiji ubrzale su rast u ovoj godini, posebno od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, ali i zahvaljujući velikim potrebama za Ekspo 2027 i uopšte daljoj ekspanziji gradnje u Srbiji.
Propao tender za nadzor izgradnje solarnih elektrana
28.05.2026.•
1
Elektroprivreda Srbije (EPS) donela je odluku o obustavi javne nabavke za stručni nadzor i konsultantske usluge za potrebe izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana.
Firma koja je dovozila fantomske birače iz Bosne i koja očitava brojila zaradila skoro milijardu dinara
27.05.2026.•
30
Firma koja je dovozila birače iz Bosne i Hercegovine u Beograd i koja očitava brojila, prošle godine zaradila je skoro milijardu dinara.
EU uvodi nova pravila za male pakete iz Kine: Poskupljuje kupovina sa Temua, Šejna i Aliekspresa
27.05.2026.•
12
Kupovina sitnica sa platformi poput "Temua", "Šejna" i "Aliekspresa" uskoro bi mogla značajno da poskupi, usled novih pravila Evropske unije (EU) za male pošiljke iz Kine.
Komentari 7
@Dule
2. Neki su u komunizmu dobili nešto što su koristili, ali je tek po izlasku
iz komunizma postalo njihovo.
3. Neki su po izlasku iz komunizma dobili nešto što NIJE njihovo.
Dule
pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar