Podneto 2.200 zahteva za konverziju zemljišta: Država nema podatke o vrednosti zemlje koju daje
Skoro polovina kompanija koje su podnele ili se spremaju da podnesu zahtev za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine planira investicije na tim lokacijama.
Trećina je u postupak ušla kako bi postali vlasnici građevinskog zemljišta, dok 11 odsto planira da proda placeve, pokazalo je NALED-ovo istraživanje o efektima ukidanja naknade za konverziju.
Od privrednika koji su se u anketi izjasnili da planiraju nove investicije na ovom zemljištu, dve trećine (66 odsto) ulagaće u proizvodne i energetske objekte, kao i skladišni prostor. Svaki četvrti namerava da gradi stambeno-poslovne objekte, navodi se u saopštenju.
Prema rečima vodeće savetnice za imovinu i investicije u NALED-u Jasmine Radovanović za osam meseci, od kada su stupile na snagu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, podneto je 2.169 zahteva za konverziju bez naknade, od čega je pozitivno rešeno već više od polovine.
"Za više od decenije, koliko je konverzija uz naknadu bila na snazi, brojni hektari građevinskog zemljišta su bili praktično zarobljeni, a samim tim i zaustavljene investicije, što je značilo i manje novca u budžetu i manje radnih mesta. Kada je reč o kretanjima građevinske industrije tokom prošle godine, statistika izdatih građevinskih dozvola pokazuje relativno mali međugodišnji rast od 1,4 odsto", rekla je ona.
Kako je naglasila, prema analizama NALED-a, broj podnetih zahteva za lokacijske uslove bio je niži za 5,1 odsto u odnosu na 2022. Takođe, i predračunska vrednost radova ranije je bila niža za više od četvrtine (26,4 odsto) nego godinu dana ranije.
Prosečna površina građevinskog zemljišta koje je predmet zahteva za konverziju prema rezultatima istraživanja iznosi 3,5 hektara.
Ukupno posmatrano, za građevinsko zemljište površine oko 1,2 miliona kvadratnih metara trenutno se planiraju investicije u iznosu od 88 miliona evra.
Mreža za restituciju: Država nema podatke o vrednosti zemlje koju besplatno daje
Ministarstvo finansija nije radilo procene niti ima podatke o vrednosti građevinskog zemljišta koje se konverzijom prava korišćenja u pravo svojine prenose iz državnog u privatno vlasništvo, a takve podatke nema ni Poreska uprava, saopštio je predsednik Mreže za restuticiju Dragan Đokić.
"Osnovane slutnje da će višedecenijsko namerno izbegavanje popisa državne imovine a kasnije čitav niz (ne)aktivnosti, od strane izvršne vlasti u Srbiji omogućiti ekstremno bogaćenje povlašćenih pojedinaca, a sve na račun građana i države Srbije, odgovorom Poreske uprave su samo još jednom potvrđene. Nepostojanje evidencije da li je i jedan dobitnik državnog poklona u vidu vrednog građevinskog zemljišta podneo poresku prijavu, pa samim tim ni platio bilo kakav iznos na ime poreza na prenos apsolutnih prava odnosno porez na poklon državne imovine, i pored postojanja elektronskih evidencija o nepokretnostima i funkcionisanja Euprave, potvrda je totalne neodgovornosti i suštinske nebrige o imovinskim interesima Republike Srbije", navodi se u saopštenju ove organizacije.
Procene da se konverzijama prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu u proteklim godinama, tačnije od 11. septembra 2009. godine, prenosi vrednost od preko 300 milijardi evra, ukazuju samo na finansijske razmere ovog lošeg postupanja sa državnom imovinom, odnosno građevinskim zemljištem, smatra Đokić.
"Ako se zna da je u najvećoj meri najvrednije građevinsko zemljište prešlo u ruke nekolicine povlašćenih pojedinaca, potpuno je jasno da sve zajedno 'mikro' lokacije, poput Luke Beograd, Beograda na vodi, ili lokacije na uglu Kneza Miloša i Nemanjine, predstavljaju samo delić državnog kapitala na koji je javnost usmerena, dok najizdašniji državni poklon kroz konverzije 'uz naknadu' po Zakonu od 2015. godine, prolazi potpuno nesmetano.
Pročitaj još
.jpg "Vesić: Nebulozne priče da je konverzija ukinuta zbog pojedinih biznismena")
Za mnoge 'zvučne lokacije' na kojima su povlašćeni investitori dobili na poklon državno građevinsko zemljište shodno odredbama Zakona o konverziji uz naknadu iz 2015. godine, mnogo pre stupanja na snagu izmena Zakona o planiranju i izgradnji iz avgusta 2023. godine i to naročito na teritoriji Grada Beograda, Mreža je pre skoro godinu dana podnela Agenciji za kontrolu državne pomoći odgovarajuće inicijative. Do danas, po istima se ili ne postupa ili se koriste, odnosno
zloupotrebljavaju najnoviji podzakonski akti usvojeni tokom proleća prošle godine, sa očiglednim ciljem da ni ova državna institucija ne reaguje.
U međuvremenu, proces unovčavanja ovog izdašnog državnog poklona državne imovine je u toku, potpuno netransparentan, i po interese države Srbije zasigurno jedan od najštetnijih ikada", zaključuju u Mreži za restituciju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
6
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Komentari 7
@Dule
2. Neki su u komunizmu dobili nešto što su koristili, ali je tek po izlasku
iz komunizma postalo njihovo.
3. Neki su po izlasku iz komunizma dobili nešto što NIJE njihovo.
Dule
pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar