"Napanjili" klimu i rešili problem? Ne ide to baš tako

Jun je doneo dosta dana sa maksimalnom temperaturom iznad 28 stepeni Celzijusa i građani su počeli da koriste klima uređaje sve više.
"Napanjili" klimu i rešili problem? Ne ide to baš tako
Foto: 021.rs
Istina, i maj je bio zanimljiv. Bilo je perioda kada smo, usled neuobičajeno hladnih sati, palili grejalicu radi dogrevanja, a posle samo dva-tri dana uključivali klima uređaje. 
 
U svakom slučaju, kako je poslednjih decenija prosečna dnevna temperatura sve viša, potreba za rashlađivanjem je sve izraženija. Posledica je sve učestaliji i sve duži rad klima uređaja kojima temperaturu dovodimo na nivo približan željenom.
Gutači struje
 
Komotnost da podešavamo temperaturu prema sopstvenom nahođenju zasniva se na dodatnoj potrošnji struje. Zapravo, klima uređaji su među većim potrošačima struje među aparatima za domaćinstvo. 
 
Samo su frižider i bojler veći "gutači" električne energije i to ne previše. Stoga, naravno, svaki domaćin vodi računa koliko i u koje vreme uključuje klima uređaj kako uživanje u prijatnom neposrednom okruženju ne bi previše opteretilo mesečne izdatke. 
 
Obazrivost je tim potrebnija nakon što je prošle godine država Srbija tri puta povećavala cenu struje i sada se arčenje električne energije odmah primeti i na novčaniku.
 
Međutim, možda i važniji potezi u cilju racionalnog rashlađivanja učine se pre nego što se uključi klima. Potrebno je odabrati uređaj koji odgovara stanu, preciznije prostorijama za rashlađivanje. Tako, primera radi, u dvoiposobnom stanu snaga aparata za rashlađivanje najveće sobe, otprilike 20 kvadrata, i aparata za "pola sobe", do devet kvadrata, nema potrebe da bude ista. 
 
Možda je još značajnije da se stambeni prostor što bolje izoluje, pre svega prozori i vrata, ali za rashlađivanje je dobro i da pod i zidovi budu od kvalitetnog izolacionog materijala. Moglo bi se reći da je priprema stana podjednako važna koliko i samo rashlađivanje. U svakom slučaju, pun efekat klima uređaja ispolji se samo u dobro izolovanom stanu.
Uloga invertera
 
Većina aparata na ovdašnjem tržištu je prilagođena da hlade samo jednu prostoriju. To znači da je za potpunije rashlađivanje potrebno ugraditi po klima-uređaj u bar dve prostorije, baš kao što je od velikog značaja ne otvarati prozore, a vrata što manje. 
 
Često se ispostavi da je za ne mali period klima potrebna i u kuhinji. Nije sporno da dobro rashlađivanje košta, a cilj optimizacije rada klima uređaja i jeste minimalizacija potrošnje struje. Dakle, ušteda.
 
Najčešće kupujemo moderniju klimu snage 3,5 kW koja ima ugrađen inverter za samostalno prilagođavanje rada aparata prema potrebama. Uloga invertera je ogromna. 
 
Počiva na činjenici da je potrošnja struje kada klima temperaturu u sobi snižava sa prirodnih, recimo, 29 stepeni C na željenih 23 stepena C mnogo veća nego kada samo održava postignutu željenu temperaturu. Inverter sam, kada se postigne cilj, reguliše režim rada klima uređaja.
 
Tokom dana struja skuplja
 
Kada snižava temperaturu, standardna klima troši 1,2 kW struje na sat rada, dok je u režimu održavanja temperature potrošnja samo 350 W, tri i po puta niža. U slučaju dobro izolovanog stana i pri temperaturi iznad 30°C, za snižavanje na 24 stepena°C dovoljno je sat vremena rada klime u oštrijem režimu, dok je za održavanje prijatnog ambijenta neophodno uključiti još 11 sati u blažem režimu rada. To znači da je ukupan dnevni učinak klime 5,05 kilovata, odnosno 151,5 kilovata mesečno.
 
U uobičajenom ritmu života porodice, celokupan rad se odvija tokom dana, dakle u vreme režima dnevne (skuplje) cene struje. Kako prosečna porodica u Srbiji bez klima uređaja troši oko 390 kilovata struje mesečno, logično je da vrednost potrošnje struje vezujemo za cenu potrošača u takozvanoj zelenoj zoni, odnosno one koji troše od 350 do 1600 kilovata.
 
Loša izolacija košta
 
Dakle, prosečna potrošnja solidnog aparata u dobro izolovanom stanu je 151,5 kilovata. Cena za porodicu koja, bez klime, troši između 350 i 1600 kilovata, je 151,5 puta 13,67 dinara, što je cena struje u plavoj zoni tokom dana. 
 
Skupa to je 2.064 dinara, na šta valja platiti 20 odsto PDV, pa je mesečni trošak rashlađivanja jedne sobe 2.510 dinara. Ukoliko je potrošač iz crvene zone, to jest troši više od 1.600 kilovata za trideset dana, cena kilovata ovom mega-potrošaču je 27,3 dinara, a ukupni mesečni trošak rashlađivanja jedne sobe je 5.014 dinara.
 
Ukoliko je stan osrednje izolovan, da bi ceo dan bio neprekidno rashlađen, potrebno je da klima bar tri sata radi u strožijem, a devet u slabijem režimu. Takav ritam dnevnu potrošnju struje povećava na 6,75 kW, mesečnu na 202,5 kilovata, čija je cena za potrošača iz "plave zone" 3.320 dinara. 
 
Potrošač iz "crvene zone" ovaj učinak bi plaćao 6.650 dinara. Ukoliko, pak, korisnik električne energije rashlađuje dve prostorije u istom obimu, potrošnja struje bi bila udvostručena, time i cena.
Rashlađivanje više prostorija
 
U životu se, naravno, češće dešava korigovan, vremenskim prilikama prilagođen, rad klima uređaja. Teško da je potrebno baš svaki od 30 mesečnih dana uključivati klimu po 12 sati dnevno. Ima dana kada se aparat ne uključuje ili radi samo šest, sedam sati i potrošnja je tada manja, cena niža. 
 
Koliko, zavisi od svakog pojedinačnog učinka. U svakom slučaju, loša izolacija stana u svakoj varijanti poprilično podiže potrošnju struje, pa i mesečni trošak. Ne tako retko u zgradama iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka izolacija je toliko površno urađena da je za rashlađivanje neophodno da svaki drugi sat rada klime bude u strožem režimu.
 
Za sada je cena rashlađivanja prihvatljiva, mada ne i jeftina, za znatan broj korisnika, pogotovo ako imaju ili stan dovedu u stanje dobre izolacije. Ali, sa rastom prosečne dnevne temperature i produženjem žarkih letnjih perioda, povećaće se i potrebe za rashlađivanjem i količina utrošene struje za ovu namenu. Time, naravno, i mesečni trošak za električnu energiju. 
 
Dokle god, pak, velika većina domaćinstava rashlađuje samo jednu prostoriju, cena dodatne potrošnje struje neće biti veći problem. Međutim, ako bude potrebno rashlađivati nekoliko prostorija, stvari neće ići lako i cena utroška dodatne količine struje ozbiljno će opterećivati kućne budžete.
  • Jaa

    23.06.2024 13:59
    pozdrav s mora do klima netreba, preporucio bih svakom meseca dana brckanja, zivi bili
  • S21

    23.06.2024 09:25
    @Ђоле
    Uzbudljiv život vodiš i hvala ti što si to podelio sa svima.
  • Oči

    22.06.2024 18:35
    Čuvajte oči od vode iz klima.U NS samo u Cara Dušana šiba toliko klima po prolaznicima da bi od kazni jednu bolnicu mogli okrečiti. Moj bahati komšija je iščupao crevo iz oluka i meni šiba po prozoru.Ali je član S** kao i predsednica skupštine stanara pa mogu da se slikam.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Nikad viša cena zlata

Cena zlata danas, 17. jula je dostigla istorijski maksimum u azijskoj trgovini od 2.478 dolara za uncu.