Odakle dolaze najveći investitori u litijum i zašto EU pojačano pritiska Srbiju?
Iako je Australija ubedljivo najveći svetski proizvođač litijuma, investitori iz ove zemlje nisu dominantni u ovom sektoru.
Podaci sugerišu da najviše poslovnih interesa u ovom biznisu imaju američke kompanije i pojedinci, dok Evropska unija značajno zaostaje, ne samo kada je reč o ovom metalu, već i kod drugih strateških sirovina.
To može da objasni i diplomatsku ofanzivu Evropljana prema Srbiji kako bi se naša zemlja uskladila sa planovima EU kada je reč o smanjivanju zavisnosti od drugih država u obezbeđivanju snabdevanja i razvila projekat Jadar, prenosi Forbs Srbija.
Unija je donela Zakon o ključnim sirovinama, ali se ovaj propis pre svega bavi diversifikacijom, odnosno proširenjem kruga zemalja od kojih će Evropa nabavljati kritične metale, ali ne i pitanjem ko su vlasnici kompanija koje se bave iskopavanjem i kako to može uticati na ranjivost Starog kontinenta.
Analiza Centra za istraživanje ekonomskih politika (CEPR), evropske organizacije sa kancelarijama u Londonu, Parizu i Briselu, pokazuje da posle Amerikanaca, najznačajniji investitori u litijum dolaze iz Južne Amerike i Kine. Daleko iza su investitori iz Britanije, Australije i EU.
Amerikanci čine 31% investitora u litijum, iz Južne Amerike dolazi 20%, a Kinezi 19%.
Zemlja iskopavanja nije uvek i zemlja porekla investitora
Zašto je ovo pitanje važno najbolje pokazuje primer Australije. Kako navodi CEPR, iako iz te zemlje dolazi polovina svetske proizvodnje litijuma, njena dva najveća rudnika su u vlasništvu kineskih kompanija. Tako nabavka litijuma "Down under" znači i da se Evropa izlaže kineskom uticaju pri obezbeđivanju tog metala.
Uticaj Kine najizraženiji je kod retkih metala. U toj zemlji se oni i najviše iskopavaju pa kineski investitori čine 73% ulagača u retke metale. Značajni su i kada je reč o kobaltu (28%) iako najveći deo svetske proizvodnje dolazi iz Konga.
Amerikanci su osim litijuma značajni investitori u bakar (27%) dok su evropski investitori vidljiviji samo kada je reč o niklu (19%). Međutim, CEPR i za to ima objašnjenje – tu je reč pre svega o Rusima sa biznisima lociranim na Kipru.
Osim zemlje porekla ulagača, važan faktor predstavlja i udeo tzv. strateških investitora. Među njih se ubrajaju državne kompanije, kompanije na koje država ima uticaj, ali i porodice koje su vlasnici kompanija za iskopavanje, članovi upravljačkih tela tih kompanija i izvršnog menadžmenta.
Udeo strateških investitora u rudarskim kompanijama posebno je izražen kod Kineza. Zbog njih je i udeo strateških investitora najveći kod retkih metala (62%) dok je kod litijuma i drugih kritičnih metala poput bakra, nikla i kobalta oko trećine.
Zašto su važni kritični metali
U analizi koju potpisuju Violen Fober, Natan Žise i Žilijen Le Ru navodi se da će energetska tranzicija zahtevati velike količine ključnih sirovina koje se vade i obrađuju u zemljama koje su geopolitički udaljene od EU.
"Investitori van EU kontrolišu značajan deo kapitala globalnih kompanija koje se bave eksploatacijom kobalta, bakra, litijuma, nikla i retkih metala, što naglašava potrebu za jačanjem strateške autonomije EU i razvojem specifične strategije za metale za budućnost", navode autori.
Dodaju da se 73% kobalta vadi u Kongu, 69% retkih metala u Kini, a polovina globalnog snabdevanja niklom dolazi iz Indonezije tako da ova koncentracija zaliha izaziva zabrinutost da dominantne zemlje mogu koristiti svoj tržišni položaj kao polugu za ostvarivanje drugih strateških prioriteta, što naglašava hitnu potrebu za jačanjem strategije EU za sirovine.
"Geografska koncentracija proizvodnje dodatno je pojačana koncentracijom firmi koje kontrolišu snabdevanje ključnim sirovinama, što dovodi do oligopolističkih tržišnih struktura", ističe se u analizi CEPR.
Nekoliko multinacionalnih kompanija i državnih ili od države kontrolisanih preduzeća dominira značajnim delom globalne proizvodnje. Na primer, četiri najveće rudarske kompanije kontrolišu oko 55% proizvodnje kobalta, dok pet najvećih rudarskih kompanija kontroliše 80% globalne proizvodnje litijuma.
Ko je najveći u litijumu?
Rio Tinto je jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija (fokus biznisa je na gvožđu i aluminijumu), ali u poslu s litijumom još nije među najvećim svetskim igračima. Zapravo nije faktor uopšte jer tek razvija svoje projekte, ali želi da se umeša u globalni vrh jer veruju da će ovaj metal ipak biti ključan na tržištu baterija još dugo u odnosu na druge metale i da će se tržište litijuma udesetostručiti do 2030. (u odnosu na 2020.).
Dugo je ovim biznisom dominirala tzv. Velika trojka – američki Albemarle i Livent, kao i čileanski Sociedad Quimica y Minera de Chile. Sada je lista nešto veća, a krug su proširili Kinezi.
Američki Albemarle smatra se najvećom rudarskom kompanijom kada je reč o litijumu. Rudnike ima u Čileu, SAD i Australiji, a dobija značajnu podršku matične države da razvija projekte s litijumom na domaćem tržištu.
SQM osim u matičnom Čileu, razvija projekat iskopavanja litijuma u Australiji. Da bi ojačala uticaj nad proizvodnjom litijuma, čileanska vlada ove godine je dogovorila partnerstvo SQM-a i državne kompanije Codelco (koja će imati 50% plus jednu akciju).
Tu je i australijski Mineral Resources. Litijumske projekte razvija putem zajedničkih ulaganja s drugim kompanijama, poput američkog Albermarle, ali i Ganfeng Litijuma.
Kineski Tianqi Lithium je najveći proizvođač litijuma iz čvrstih stena. Rudnike ima u Australiji, Čileu i Kini. Kupio je i značajan vlasnički udeo u SQM-u. U društvu najvećih je i pomenuti kineski Ganfeng Lithium. Iako je jedna od mlađih kompanija u ovom biznisu, prisutna je u celom lancu snabdevanja baterijama za električna vozila. Operacije ima ne samo u Kini već i u Australiji, Argentini, Meksiku, Maliju, Irskoj. Ima ugovore s Teslom, BMV-om, Folksvagenom i Hjundaijem.
U svetskom vrhu je još jedna kompanija sa sedištem u Australiji – Pilbara Minerals. Još mlađi od Ganfenga je Arcadium Lithium koji je među top 10 kompanija ušao ovogodišnjim spajanjem australijske kompanije Allkem i Liventa. Poslovno je prisutna kako kroz iskopavanje tako i kroz preradu u Argentini i Australiji, SAD, Kini, Japanu, Velikoj Britaniji, Kanadi. Stručnjaci u ovoj industriji u globalni vrh ubrajaju i kompanije Sichuan Yahua Industrial Group i Lithium Americas.
S druge strane, Rio Tinto ne krije planove da uđe u ovo društvo, ali ne putem spajanja i akvizicija velike vrednosti već razvojem svojih rudnika ili kupovinom onih kompanija koje imaju pravo na istraživanje i eksploataciju, ali su još u ranoj fazi razvoja projekata.
Tako je kompanija već kupila rudnik u Argentini (za 825 miliona dolara i uz planirano ulaganje od još 350 miliona), a na redu je i razvoj projekta u Srbiji koji bi bio najznačajniji u njihovom biznisu. Takođe su obezbedili zemljište za istraživanja u Zapadnoj Australiji i žele da razviju projekte u Kanadi i SAD. Najveći rival Rio Tinta u rudarstvu, BHP, ipak se i dalje drži podalje od litijuma.
Evropi treba strategija
"Iako je cilj Zakona o ključnim sirovinama EU smanjenje strateških zavisnosti diversifikacijom snabdevanja EU, on se ne bavi ranjivostima povezanim sa koncentracijom rudarskog kapitala. Naime, Zakon o ključnim sirovinama postavlja ciljeve diversifikacije na nivou zemalja proizvođača. Takvi ciljevi ne adresiraju rizike koncentracije povezane sa vlasništvom kapitala. Međutim, procena koncentracije u rudarskom sektoru kroz podatke o vlasništvu pokazuje veoma drugačiju sliku u poređenju sa geografskom lokacijom rudnika", navodi CEPR.
Oni podsećaju na to da Zakon o ključnim sirovinama takođe ima za cilj unapređenje kapaciteta EU u vađenju, preradi i reciklaži ključnih sirovina.
"Razvoj evropske rudarske industrije zahtevaće značajna sredstva iz privatnih izvora. U svetlu posvećenosti EU jačanju ekonomske sigurnosti, procena izvora kontrole evropskih rudarskih kompanija je ključna za ocenu snabdevanja i geopolitičkih rizika unutar EU. U ovom kontekstu, naši rezultati sugerišu potrebu za povećanom transparentnošću u vezi sa izvorima kontrole novih rudarskih projekata najavljenih u EU", stoji u analizi.
Pročitaj još
Dodaju da analiza naglašava potrebu za jačanjem strateške autonomije EU i sugeriše potrebu za posebnom strategijom za metale.
Poslednji podaci Američkog geološkog institua pokazuju da je ubedljivo najveći proizvođač litijuma Australija sa 86.000 metričkih tona. Drugi je Čile sa gotovo upola manje – 44.000 metričkih tona, treća Kina sa 33.000 tona. Kako je ukupna svetska proizvodnja oko 180.000 tona u 2023. to sugeriše da su ostale zemlje značajno manji tržišni učesnici. Inače, proizvodnja litijuma u 2022. bila je 146.000 metričkih tona.
Tekst u celosti čitajte na sajtu Forbs Srbija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vorner Bros odbio ponudu Paramaunta za preuzimanje, bolja im ona koju je dao Netfliks
07.01.2026.•
0
Upravni odbor američke kompanije za proizvodnju i distribuciju filmova Vorner Bros odbacio je najnoviju ponudu kompanije Paramaunt za preuzimanje.
Profesor Radosavljević objašnjava zašto je ekonomija Srbije na staklenim nogama: Više razloga za to
07.01.2026.•
8
Posledice upola manjeg rasta BDP-a Srbije u 2025. godini od oko dva odsto, umesto planiranih oko četiri odsto, odraziće se direktno na budžet i visinu prihoda, pa verovatno neke projekcije budžeta neće biti realizovane.
Đedović Handanović: Prijave za energetski ugrožene kupce od 1. januara, moguć popust i za grejanje
06.01.2026.•
8
Građani Srbije od 1. januara mogu da se prijave za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.
Kolika je vrednost NIS-a?
06.01.2026.•
5
Berzanska cena NIS-a u iznosu od oko milijardu evra ne može se smatrati realnom tržišnom vrednošću, te kao reper treba uzeti knjigovodstvenu vrednost NIS-a koja iznosi 3,2 milijarde evra.
Stručnjak za energetiku: MOL-u na tacni ponuđeno celo tržište Srbije
06.01.2026.•
38
Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.
Rekordna cena bakra, zalihe se preusmeravaju u SAD
06.01.2026.•
2
Cena bakra je nastavila snažan rast nakon što je prvi put premašila nivo od 13.000 dolara po toni, pošto investitori računaju na ograničenu ponudu i pojačani apetit za rizikom na globalnim finansijskim tržištima.
Vulin: Srbija će potpisati dugoročni ugovor o gasu sa Rusima, oni nisu ništa krivi u celoj priči
06.01.2026.•
13
Predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa Aleksandar Vulin izjavio je da očekuje potpisivanje dugoročnog gasnog aranžmana sa Rusijom, kao i da uskoro bude rešeno pitanje Naftne industrije Srbije.
Novosadski programeri razviju aplikaciju koja generiše desetine miliona dolara, ali malo toga ostaje u Srbiji
06.01.2026.•
21
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Yettel najavio spajanje sa SBB-om i širenje 5G mreže u 2026. godini
05.01.2026.•
15
Generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel izjavio je danas da će kompanija u 2026. nastaviti širenje 5G mreže u Srbiji i najavio da je pravno spajanje sa kompanijom SBB planirano za 1. april ove godine.
Srbija će se zadužiti za 1,15 milijardi evra prodajom obveznica već u prvom kvartalu
05.01.2026.•
7
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je plan aukcija za prva tri meseca 2026. godine prema kojem država planira da prikupi ukupno 111,6 milijardi dinara i 200 miliona evra.
Predstavnici MOL-a stigli u Srbiji, analiziraju poslovanje NIS-a
05.01.2026.•
2
Predstavnici mađarskog MOL-a stigli su u Srbiju i započeli dubinsku analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (due diligence).
Da li u preduzetništvu postoje rodne razlike?
04.01.2026.•
7
Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko, već na uspešno i neuspešno, ali podaci pokazuju da žene u Srbiji i dalje ulaze u biznis iz nepovoljnije startne pozicije.
Ekološke takse od početka godine - ko u Srbiji plaća SIBAM i šta je to?
04.01.2026.•
0
Od januara su u Srbiji na snazi dve nove ekološke takse koje direktno pogađaju privredu - nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida i takozvana SIBAM taksa Evropske unije.
Generalni direktor Gastrejda: Srbija će transportovati tečni gas preko Grčke
04.01.2026.•
8
Potpredsednik i generalni direktor grčke kompanije "Gastrejd", Konstantinos Sifneos, izjavio je da je Srbija korisnik terminala te kompanije u Aleksandropolisu.
Sankcije, NIS i EU: Šta čeka srpsku ekonomiju u 2026. godini?
04.01.2026.•
10
Prošla 2025. godina završena je, sudeći prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, sa privrednim rastom od dva odsto.
Predstavnici MOL-a sledeće nedelje dolaze u NIS i započinju dubinsku analizu
03.01.2026.•
1
Predstavnici mađarskog MOL-a će sledeće sedmice doći u Naftnu industriju Srbije i započeti dubinsku analizu poslovanja kompanije (due diligence).
Šta američki napad na Venecuelu znači za cene nafte?
03.01.2026.•
6
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa upravo je napala Venecuelu - zemlju koja ima veće rezerve nafte od Iraka.
Tramp je 2025. poništio decenije američke trgovinske politike, a nema obećane koristi
03.01.2026.•
0
Od povratka u Belu kuću u januaru predsednik Donald Tramp je poništio decenije američke trgovinske politike gradeći carinski zid nekada široko otvorene privrede SAD.
Ministarka Lazarević: Uredba o maržama važi do kraja februara, tri zakona uvešće red na tržištu
03.01.2026.•
6
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da Uredba o ograničavanju marži, čija primena traje do kraja februara, neće biti produžavana.
Mali: Počela isplata uvećanih penzija
03.01.2026.•
11
U Srbiji je danas počela isplata decembarskih penzija uvećanih za 12,2 odsto, a prvo ih dobijaju oni koji primaju na kućne adrese, objavio je ministar finansija Siniša Mali.
Stanojević: Zašto bi MOL i NIS ikome prepustili dobit od domaće nafte?
03.01.2026.•
8
Stručnjak za energetsku bezbednost profesor Petar Stanojević ocenio je da u regionu više nema dovoljno prerađivačkih kapaciteta i upitao zašto bi MOL i NIS prepuštali nekome maržu i dobit ako mogu sami da je imaju.
Komentari 16
Milorad Veternik
Simbad
Djordje
Vlast koja nudi rudna i mineralna bogatstva Srbije radi obmanu jer to nije njihova dedovina pa prema tome tzv investitori su dovedeni u zabludu od pojedinaca u vrhu vlasti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar