Odakle dolaze najveći investitori u litijum i zašto EU pojačano pritiska Srbiju?
Iako je Australija ubedljivo najveći svetski proizvođač litijuma, investitori iz ove zemlje nisu dominantni u ovom sektoru.
Podaci sugerišu da najviše poslovnih interesa u ovom biznisu imaju američke kompanije i pojedinci, dok Evropska unija značajno zaostaje, ne samo kada je reč o ovom metalu, već i kod drugih strateških sirovina.
To može da objasni i diplomatsku ofanzivu Evropljana prema Srbiji kako bi se naša zemlja uskladila sa planovima EU kada je reč o smanjivanju zavisnosti od drugih država u obezbeđivanju snabdevanja i razvila projekat Jadar, prenosi Forbs Srbija.
Unija je donela Zakon o ključnim sirovinama, ali se ovaj propis pre svega bavi diversifikacijom, odnosno proširenjem kruga zemalja od kojih će Evropa nabavljati kritične metale, ali ne i pitanjem ko su vlasnici kompanija koje se bave iskopavanjem i kako to može uticati na ranjivost Starog kontinenta.
Analiza Centra za istraživanje ekonomskih politika (CEPR), evropske organizacije sa kancelarijama u Londonu, Parizu i Briselu, pokazuje da posle Amerikanaca, najznačajniji investitori u litijum dolaze iz Južne Amerike i Kine. Daleko iza su investitori iz Britanije, Australije i EU.
Amerikanci čine 31% investitora u litijum, iz Južne Amerike dolazi 20%, a Kinezi 19%.
Zemlja iskopavanja nije uvek i zemlja porekla investitora
Zašto je ovo pitanje važno najbolje pokazuje primer Australije. Kako navodi CEPR, iako iz te zemlje dolazi polovina svetske proizvodnje litijuma, njena dva najveća rudnika su u vlasništvu kineskih kompanija. Tako nabavka litijuma "Down under" znači i da se Evropa izlaže kineskom uticaju pri obezbeđivanju tog metala.
Uticaj Kine najizraženiji je kod retkih metala. U toj zemlji se oni i najviše iskopavaju pa kineski investitori čine 73% ulagača u retke metale. Značajni su i kada je reč o kobaltu (28%) iako najveći deo svetske proizvodnje dolazi iz Konga.
Amerikanci su osim litijuma značajni investitori u bakar (27%) dok su evropski investitori vidljiviji samo kada je reč o niklu (19%). Međutim, CEPR i za to ima objašnjenje – tu je reč pre svega o Rusima sa biznisima lociranim na Kipru.
Osim zemlje porekla ulagača, važan faktor predstavlja i udeo tzv. strateških investitora. Među njih se ubrajaju državne kompanije, kompanije na koje država ima uticaj, ali i porodice koje su vlasnici kompanija za iskopavanje, članovi upravljačkih tela tih kompanija i izvršnog menadžmenta.
Udeo strateških investitora u rudarskim kompanijama posebno je izražen kod Kineza. Zbog njih je i udeo strateških investitora najveći kod retkih metala (62%) dok je kod litijuma i drugih kritičnih metala poput bakra, nikla i kobalta oko trećine.
Zašto su važni kritični metali
U analizi koju potpisuju Violen Fober, Natan Žise i Žilijen Le Ru navodi se da će energetska tranzicija zahtevati velike količine ključnih sirovina koje se vade i obrađuju u zemljama koje su geopolitički udaljene od EU.
"Investitori van EU kontrolišu značajan deo kapitala globalnih kompanija koje se bave eksploatacijom kobalta, bakra, litijuma, nikla i retkih metala, što naglašava potrebu za jačanjem strateške autonomije EU i razvojem specifične strategije za metale za budućnost", navode autori.
Dodaju da se 73% kobalta vadi u Kongu, 69% retkih metala u Kini, a polovina globalnog snabdevanja niklom dolazi iz Indonezije tako da ova koncentracija zaliha izaziva zabrinutost da dominantne zemlje mogu koristiti svoj tržišni položaj kao polugu za ostvarivanje drugih strateških prioriteta, što naglašava hitnu potrebu za jačanjem strategije EU za sirovine.
"Geografska koncentracija proizvodnje dodatno je pojačana koncentracijom firmi koje kontrolišu snabdevanje ključnim sirovinama, što dovodi do oligopolističkih tržišnih struktura", ističe se u analizi CEPR.
Nekoliko multinacionalnih kompanija i državnih ili od države kontrolisanih preduzeća dominira značajnim delom globalne proizvodnje. Na primer, četiri najveće rudarske kompanije kontrolišu oko 55% proizvodnje kobalta, dok pet najvećih rudarskih kompanija kontroliše 80% globalne proizvodnje litijuma.
Ko je najveći u litijumu?
Rio Tinto je jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija (fokus biznisa je na gvožđu i aluminijumu), ali u poslu s litijumom još nije među najvećim svetskim igračima. Zapravo nije faktor uopšte jer tek razvija svoje projekte, ali želi da se umeša u globalni vrh jer veruju da će ovaj metal ipak biti ključan na tržištu baterija još dugo u odnosu na druge metale i da će se tržište litijuma udesetostručiti do 2030. (u odnosu na 2020.).
Dugo je ovim biznisom dominirala tzv. Velika trojka – američki Albemarle i Livent, kao i čileanski Sociedad Quimica y Minera de Chile. Sada je lista nešto veća, a krug su proširili Kinezi.
Američki Albemarle smatra se najvećom rudarskom kompanijom kada je reč o litijumu. Rudnike ima u Čileu, SAD i Australiji, a dobija značajnu podršku matične države da razvija projekte s litijumom na domaćem tržištu.
SQM osim u matičnom Čileu, razvija projekat iskopavanja litijuma u Australiji. Da bi ojačala uticaj nad proizvodnjom litijuma, čileanska vlada ove godine je dogovorila partnerstvo SQM-a i državne kompanije Codelco (koja će imati 50% plus jednu akciju).
Tu je i australijski Mineral Resources. Litijumske projekte razvija putem zajedničkih ulaganja s drugim kompanijama, poput američkog Albermarle, ali i Ganfeng Litijuma.
Kineski Tianqi Lithium je najveći proizvođač litijuma iz čvrstih stena. Rudnike ima u Australiji, Čileu i Kini. Kupio je i značajan vlasnički udeo u SQM-u. U društvu najvećih je i pomenuti kineski Ganfeng Lithium. Iako je jedna od mlađih kompanija u ovom biznisu, prisutna je u celom lancu snabdevanja baterijama za električna vozila. Operacije ima ne samo u Kini već i u Australiji, Argentini, Meksiku, Maliju, Irskoj. Ima ugovore s Teslom, BMV-om, Folksvagenom i Hjundaijem.
U svetskom vrhu je još jedna kompanija sa sedištem u Australiji – Pilbara Minerals. Još mlađi od Ganfenga je Arcadium Lithium koji je među top 10 kompanija ušao ovogodišnjim spajanjem australijske kompanije Allkem i Liventa. Poslovno je prisutna kako kroz iskopavanje tako i kroz preradu u Argentini i Australiji, SAD, Kini, Japanu, Velikoj Britaniji, Kanadi. Stručnjaci u ovoj industriji u globalni vrh ubrajaju i kompanije Sichuan Yahua Industrial Group i Lithium Americas.
S druge strane, Rio Tinto ne krije planove da uđe u ovo društvo, ali ne putem spajanja i akvizicija velike vrednosti već razvojem svojih rudnika ili kupovinom onih kompanija koje imaju pravo na istraživanje i eksploataciju, ali su još u ranoj fazi razvoja projekata.
Tako je kompanija već kupila rudnik u Argentini (za 825 miliona dolara i uz planirano ulaganje od još 350 miliona), a na redu je i razvoj projekta u Srbiji koji bi bio najznačajniji u njihovom biznisu. Takođe su obezbedili zemljište za istraživanja u Zapadnoj Australiji i žele da razviju projekte u Kanadi i SAD. Najveći rival Rio Tinta u rudarstvu, BHP, ipak se i dalje drži podalje od litijuma.
Evropi treba strategija
"Iako je cilj Zakona o ključnim sirovinama EU smanjenje strateških zavisnosti diversifikacijom snabdevanja EU, on se ne bavi ranjivostima povezanim sa koncentracijom rudarskog kapitala. Naime, Zakon o ključnim sirovinama postavlja ciljeve diversifikacije na nivou zemalja proizvođača. Takvi ciljevi ne adresiraju rizike koncentracije povezane sa vlasništvom kapitala. Međutim, procena koncentracije u rudarskom sektoru kroz podatke o vlasništvu pokazuje veoma drugačiju sliku u poređenju sa geografskom lokacijom rudnika", navodi CEPR.
Oni podsećaju na to da Zakon o ključnim sirovinama takođe ima za cilj unapređenje kapaciteta EU u vađenju, preradi i reciklaži ključnih sirovina.
"Razvoj evropske rudarske industrije zahtevaće značajna sredstva iz privatnih izvora. U svetlu posvećenosti EU jačanju ekonomske sigurnosti, procena izvora kontrole evropskih rudarskih kompanija je ključna za ocenu snabdevanja i geopolitičkih rizika unutar EU. U ovom kontekstu, naši rezultati sugerišu potrebu za povećanom transparentnošću u vezi sa izvorima kontrole novih rudarskih projekata najavljenih u EU", stoji u analizi.
Pročitaj još
Dodaju da analiza naglašava potrebu za jačanjem strateške autonomije EU i sugeriše potrebu za posebnom strategijom za metale.
Poslednji podaci Američkog geološkog institua pokazuju da je ubedljivo najveći proizvođač litijuma Australija sa 86.000 metričkih tona. Drugi je Čile sa gotovo upola manje – 44.000 metričkih tona, treća Kina sa 33.000 tona. Kako je ukupna svetska proizvodnja oko 180.000 tona u 2023. to sugeriše da su ostale zemlje značajno manji tržišni učesnici. Inače, proizvodnja litijuma u 2022. bila je 146.000 metričkih tona.
Tekst u celosti čitajte na sajtu Forbs Srbija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Javni dug Japana 235 odsto BDP-a: Pogledajte spisak ostalih država
02.05.2025.•
1
Kada se objavljuju podaci javnog duga neke zemlje, osim njegovog apsolutnog iznosa i rasta u određenom vremenskom periodu, kao relevantan podatak uzima se odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda.
Ohrabrenje sa Beogradske berze
02.05.2025.•
3
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
U javnom sektoru radi više od četvrtine zaposlenih u Srbiji
02.05.2025.•
4
Od ukupno 2,36 miliona zaposlenih u Srbiji u prvom kvartalu, više od četvrtine njih, preciznije 612.586 radilo je u javnom sektoru, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kad dišeš arsen za 150 evra više: U Srbiji plate najbolje tamo gde se truje vazduh
02.05.2025.•
3
Van Beograda i Novog Sada, u Srbiji su plate najbolje tamo gde se rudari i truje vazduh.
Radnici u Srbiji: Nezakoniti otkazi i neisplaćene plate, a presude sve češće u korist poslodavca
02.05.2025.•
12
U Srbiji su najčešći problemi u svetu rada nezakoniti otkazi, neisplaćene zarade, mobing i nedovoljna zaštita uzbunjivača.
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
4
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
11
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
15
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
20
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Komentari 16
Milorad Veternik
Simbad
Djordje
Vlast koja nudi rudna i mineralna bogatstva Srbije radi obmanu jer to nije njihova dedovina pa prema tome tzv investitori su dovedeni u zabludu od pojedinaca u vrhu vlasti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar