Da li je "najbolja cena" i najbolja mera: "Vučićevi jeftiniji proizvodi" populizam bez većih efekata
Ministar trgovine Tomislav Momirović obelodaniće danas spisak proizvoda čije će cene biti snižene od 1. septembra do 31. oktobra.
Foto: 021.rs
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć najavio da će se na spisku naći 81 proizvod.
To je rezultat dogovora premijera i ministara sa predstavnicima trgovinskih lanaca. Nije doduše još uvek sasvim poznat mehanizam koji će istopiti cene pojedinih osnovnih životnih namirnica. Istovremeno, Narodna banka Srbije obećava da će zakonski ograničiti bankarske marže, pa tako i cene kredita.
Forbes Srbija pitao je ekonomiste kuda se kreće naša ekonomija još većim mešanjem države u funkcionisanje ovih tržišta, ali i da li će mere dati rezultat.
Branimir Jovanović, stručnjak za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije veruje da bi obuzdavanje cena i kamata imalo više smisla ranije, dok je inflacija buktala.
"Ukratko, za mene su ovo populističke mere, koje neće imati nekih većih efekata, jer dolaze relativno kasno, kada su kamate i cene već znatno skočile. Ako pričamo o kamatama, one su čak počele da padaju i sva očekivanja su da će taj trend produžiti. Ako su vlasti htele da spreče rast kamata, trebalo je da reaguju mnogo ranije. Osim toga, maksimalni nivo kamata koji se predviđa je viši od trenutnog nivoa, tako da, on ustvari i neće smanjiti kamate", kaže Jovanović za Forbes Srbija.
Bečki institut je radio nedavno analizu efektivnosti ovih mera, i zaključili su da zamrzavanje cena može da kontroliše inflaciju, ali je neophodno da bude dugo na snazi i da se doslovno primenjuje, sa visokim kaznama za kršenje.
"S druge strane, da bi ustanovili da li neki supermarket poštuje ograničenje marže, treba otići u inspekciju, otvoriti sve knjige i fakture, pogledati kolike su nabavne cene i ostali troškovi, a to prosto zahteva puno vremena, posebno ako se radi o više proizvoda. Osim toga, firme mogu praviti manipulacije, štimati nabavne cene i slično, što se teško utvrđuje", objašnjava Jovanović.
Pavle Medić, zamenik glavnog ekonomiste u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES), smatra da uticaj države na cene osnovnih namirnica ima smisla kao zaštita ugroženog dela stanovništva. Pre svega jer je hrana u Srbiji za poslednje tri godine porasla 47 odsto i cene su se skoro izjednačile sa onima u EU – na 95 odsto su evropskog proseka.
Deo problema, veruje, leži u samoj prehrambenoj industriji, jer se ne razvija dovoljno brzo, prerađivačka ne povećava produktivnost, dok primarna poljoprivredna proizvodnja beleži dosta slabe rezultate.
"Sve su to dubinski strukturni razlozi kojima se ne bavimo, a kojima ovakve mere nikako ne pomažu", dodaje Medić.
"Ako prihvatite argumentaciju da su prodajni lanci krivi za visoke cene, onda je logično da se postavi pitanje istraživanja uzroka toga, a tu nadležnost ima Komisija za zaštitu konkurencije. Rekordno visoki profiti i prinosi u trgovini, najviši od svih sektora, u inflatornoj godini, kao i lakoća sa kojom lanci pristaju na ograničavanja cena svakako daje prostora za sumnju da postoje određeni vidovi netržišnog ponašanja", kaže sagovornik Forbes Srbija.
Branimir Jovanović sa Bečkog instituta ne veruje da srpska privreda funkcioniše drugačije od oslatlih, ali veruje da je karakteriše – mala konkurencija.
"Sve privrede u principu funkcionišu na sličan način, nije Srbija nikakav izuzetak. To je suština kapitalizma, u njemu firme gledaju da povećaju svoj profit, poštujući zakone i pravila igre", odgovara Jovanović.
"Razlika između Srbije i nekih razvijenijih zapadnoevropskih privreda je što je u Srbiji konkurencija manja, pa je koncentracija tržišta veća, zbog čega velike firme imaju veću moć. Druga razlika je što su agencije zadužene za zaštitu konkurencije i kontrolu firmi puno slabije nego u Zapadnoj Evropi. U Evropskoj uniji stalno ima primera kada se čak i najveće svetske firme kažnjavaju, ponekad i samo da bi se pokazalo da niko nije iznad države. U Srbiji političari verovatno garantuju velikim firmama da se to nikad neće desiti", objašnjava Jovanović.
I Lazar Ivanović, istraživač ekonomista CEVES-a, siguran je da o kontroli cena ne bismo govorili da je Srbija zemlja sa jakim institucijama i da postoji fer i poštena tržišna utakmica.
"Prema zakonu, ovim pitanjem u Srbiji bi trebalo da se bavi Komisija za zaštitu konkurencije. Međutim, kako možemo videti, Komisija je trenutno okupirana esencijalnim pitanjima kao što su cene kafe i nekonkurentnim delovanjem softverskih kompanija, pa nema vremena da se bavi marginalnim temama kao što su osnovne životne namirnice", kaže Ivanović za Forbes Srbija.
Pročitaj još
Nameće se pitanje može li se drugim putem stići do podnošljivijih cena hrane, ali i kredita.
Kada je akutna faza ove inflatorne krize prošla, Branimir Jovanović poručuje da treba raditi na strani ponude, odnosno, povećati domaću proizvodnju kritičnih proizvoda, kako bi se izbegle, ili bar ublažile, inflatorne krize u budućnosti. Mogući način je – ekstraprofit.
"Druga stvar koja se može uraditi je uvesti poreze na ekstra profite. To možda neće sprečiti da pojedine firme i dalje ostvaruju velike profite, ali će bar preraspodeliti deo tih profita svim ostalima. Sve članice Evropske unije su uvele takav porez krajem 2022, iz regiona je to uradila i Makedonija, ali Srbija nije htela", kaže Jovanović.
Kontrola cena je velika i stara tema u ekonomskoj nauci, koja je zadnjih par godina ponovo postala aktuelna. U SAD je, podseća Jovanović, pre 50 godina postojala državna agencija koja se bavila kontrolom cena. Kontrola cena osnovnih proizvoda se na različite načine sprovodila u velikom broju evropskih zemalja – u Mađarskoj, Hrvatskoj, Litvaniji, Grčkoj, Rumuniji, nešto drugačije u Francuskoj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Postizborna ekonomija: Poskupljenje komunalija, inflacija i plate koje će "pojesti" cene
26.09.2026.•
7
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objašnjava kako će izgledati postizborna ekonomija - očekuje nas rast inflacije, rast plata čije će efekte neutralisati inflacija, povećanje cena komunalnih usluga...
Licenca za rad NIS-a ističe 30. septembra, a i rok za pregovore sa MOL-om: Da li se nazire rešenje?
25.09.2026.•
20
Licenca za rad Naftne industrije Srbije ističe 30. septembra.
Mali: Završena uplata 6.000 dinara na račune građana
25.09.2026.•
26
Ministar finansija Srbije u tehničkom mandatu Siniša Mali izjavio je da je danas završena isplata 6.000 dinara novčane naknade namenjena svim punoletnim građanima.
Prosečna zarada u Srbiji 121.346 dinara, medijalna 95.036 dinara
25.09.2026.•
5
Prosečna bruto zarada u Srbiji obračunata za jul ove godine iznosila je 167.402 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 121.346 dinara.
Objavljene cene goriva: Dizel na 236 dinara
25.09.2026.•
4
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih sedam dana.
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
11
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
10
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
9
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
20
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
7
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Komentari 13
Boeser Wolf
Njen zadatak je prvenstveno da se bavi sprečavanjem kartela i monopola, ali u to se, za razliku od tržišta, ne meša.
Selo
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar