Sa tržišta Srbije povučeno više od 80 proizvoda: Zašto se nebezbedna roba nađe na rafovima?
Sanitarnoj inspekciji nedostaje svaki treći inspektor. Koliko ih nedostaje Tržišnoj nije poznato iz javno dostupnih dokumenata, ali je jasno da ni oni nemaju dovoljno ljudi.
Foto: Pixabay
Koliko je ovo veliki problem u situaciji kada u medijima gotovo svake nedelje osvane vest da je neki proizvod povučen s tržišta? Od početka godine, prema evidenciji baze NEPRO, povučeno je više od 80 proizvoda, piše Forbes Srbija.
Tek oko četvrtine su proizvodi za kuću, igračke, odeća i mali kućni aparati dok su ostalo razni modeli automobila, motora i kamiona za koje se i u svetu tek naknadno otkrije da imaju manu koju proizvođač mora da otkloni.
Uprkos tome, izazov jeste veliki, jer su nebezbedni proizvodi uglavnom stizali iz inostranstva što znači da je trebalo da prođu kroz "ruke" inspektora i po mogućstvu budu zaustavljeni već na granici. To ne umanjuje odgovornost proizvođača, uvoznika i prodavaca za bezbednost onoga što plasiraju.
Kako se tzv. proizvodi opšte upotrebe ipak "provuku" do prodavnica i rafova Forbes Srbija je pokušao da sazna od ljudi upućenih u inspekcijski nadzor i laboratorijske analize. Oni su želeli da ostanu anonimni jer je reč o osetljivom pitanju koje se tiče bezbednosti i zdravlja građana.
Kada proizvodi stignu na granicu inspektor može na osnovu dokumentacije da utvrdi da li ispunjava uslove da uđe na tržište. Ali, može i da uzme uzorak i pošalje ga u akreditovanu laboratoriju na analizu.
Već tu se javlja prvi izazov, kažu sagovornici ovog portala. Inspektor može u laboratoriju da pošalje uzorak koji je ispravan, a da u ostatku kontingenta ostanu nebezbedni proizvodi.
Drugi izazov je i obim i učestalost uzorkovanja koje se sprovodi odnosno to što su, prema mišljenju sagovornika Forbes Srbija, nedovoljni.
Ono što je za utehu jeste da predmeti opšte upotrebe koji će doći u dodir s decom, kao što su igračke, obavezno moraju da budu analizirani.
Laboratorija dostavlja rezultate analize i alarmira inspekciju ukoliko je otkriveno prisustvo nedozvoljenih supstanci ili neko drugo kršenje propisa. U takvim situacijama ostatak kontingenta se zaustavlja odnosno vraća odakle je stigao jer ne može na tržište.
S druge strane, ukoliko se ispostavi da je sve u redu, roba nastavlja svoj put, ali inspekcije mogu i da naknadno kontrolišu proizvode, kada su već ušli u promet.
Jedan od izazova u procesu uzorkovanja su resursi inspekcija. Zbog toga je posebno važna upotreba analize rizika koja će inspektore najpre usmeriti ka robi koja je potencijalno i najrizičnija.
Koliko često inspekcije rade nadzore, ovaj portal nije mogao da sazna jer nijedna od inspekcija kojima je uputio to pitanje nije odgovorila. Nije odgovoreno ni na pitanje na koji način obavljaju nadzore ni koji su rezultati.
Sagovornici kažu da ni komunikacija između laboratorija i inspekcija nije na željenom nivou. Kada naprave izveštaj, laboratorije obaveštavaju inspekciju. Ukazuju da je potrebno da se uradi dodatni nadzor, pa i da se uzme još uzoraka.
Laboratorije, navode isti sagovornici, mogu da na osnovu višegodišnjeg iskustva i procene rizika prepoznaju u kojim će konkretnim proizvodima naći nešto problematično. Potrebno je, smatraju, da inspekcije agilnije reaguju na upozorenja.
Treći izazov su samo proizvođači i uvoznici. Kako kažu sagovornici, šteta po reputaciju i dalje poslovanje od obznanjivanja da je neki njihov proizvod nebezbedan veća je od eventualne kazne. Zbog toga nisu svi spremni da budu transparentni i informišu javnost da povlače proizvod.
Iako je jedan od maloprodajnih lanaca od juna povukao čak pet proizvoda i na svom sajtu objavljivao koje proizvode povlači, na pitanja Forbes Srbija nije odgovorio. Među tim proizvodima našle su se i igračke.
Sagovornici dodaju da su upravo igračke bile te koje su u poslednjih pet godina najviše sklanjane s tržišta. Ispostavilo se da nisu bezbedne, prevashodno usled tehničkih nedostataka ili neodgovarajućeg hemijskog sastava.
Pročitaj još
Ko snosi najveću odgovornost?
U jednom od udruženja za zaštitu potrošača smatraju da je najveća odgovornost na proizvođaču i uvozniku.
Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže za Forbes Srbija da se, prema informacijama kojima raspolaže, do sada pokazalo da je jedan od najvećih problema taj što nema dovoljno kontrole prilikom proizvodnje. On smatra da su propusti u proizvodnji jedan od osnovnih razloga povlačenja proizvoda sa tržišta.
Smatra i da zabrinjava to što se često povlače igračke jer su deca najranjivija potrošačka grupa. Kod njih ne može mnogo da se ustanovi na osnovu izgleda i najveći propust u proizvodnji igračaka je hemijska ispravnost (prisustvo ftalata). Iako je takvih igračaka ranije bilo više na tržištu, Dragić procenjuje da se igračke, sada prisutne u radnjama, nalaze u okviru dozvoljenih vrednosti.
Ceo tekst Forbes Srbija pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
2
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
6
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
4
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
1
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
49
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
3
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
35
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Komentari 3
predrag
A uvozimo istu hranu, najjeftiniju na svetu - nismo zahtevni.
Znaci mi smo svaštojedi, ništa se ne baca, sve se prodaje, koliko god bilo pokvareno - samo se smanji cena.
Supotnost od 'onog ranije' kada je zdravlje naroda bilo najvaznije.
Ovde se samo elita (sa naravno lukom u dupetu) hrani kvalitetno, posebno.
Sta reci, nego kako zene kazu: Fuj !
Adam
A
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar