Nemačka auto-industrija bi mogla da uđe u ozbiljnu krizu: Kako će to uticati na Srbiju
Kompanija Volkswagen objavila je planove za smanjenje troškova, koji predviđaju i potencijalno zatvaranje fabrika u Nemačkoj prvi put u istoriji.
Foto: Pixabay
Prethodno je i ZF, jedan od najvažnijih proizvođača auto delova u toj zemlji, saopštio da planira da do kraja 2028. godine ukine između 11.000 i 14.000 radnih mesta u Nemačkoj. Najavom ukidanja nekoliko nekoliko sporazuma u vezi sa dogovorom od pre trideset godina koji je trebalo da obezbedi radna mesta do 2029. godine, Volkswagen rizikuje da uđe u ozbiljan obračun sa sindikatima.
Dok se najvažnija industrija u Nemačkoj bori za svoju budućnost, profitna marža Volkswagena je pod pritiskom zbog otežanog prelaska na električna vozila, a mnogi smatraju da je upravo zakasneli prelazak na električna vozila uzrok smanjenja profita.
Međutim, otpuštanje radnika u VW-u je teže sprovesti nego u drugim kompanijama. Polovinu mesta u nadzornom odboru kompanije drže predstavnici radnika, a nemačka država Donja Saksonija, koja poseduje 20 odsto udela, često je na strani sindikalnih organa.
Predstavnici zaposlenih najavljuju žestok otpor u slučaju da dođe do otpuštanja. Stanje u Volkswagenu prati stanje nemačke privrede u celini, a stručnjaci očekuju višegodišnji oporavak.
Stanić: Kriza još nije toliko duboka
Bojan Stanić iz Privredne komore ocenjuje da aktuelna kriza u Nemačkoj još nije toliko duboka, navodeći da se privreda te zemlje trenutno nalazi u stagnaciji.
"Imajući u vidu da će ove godine biti zabeležen vrlo blag rast privrede od nekih 0,1 odsto, to je praktično stagnacija. Opet, sa druge strane, u srednjem roku se vide stope rasta od jedan odsto do 1,5 odsto na godišnjem nivou, što samim tim smanjuje prostor za dodatni rast našeg izvoza kada govorimo o tržištu Nemačke", objašnjava Stanić.
Dodaje i da je naša privreda "usko povezana" sa nemačkom auto-industrijom, navodeći da su najznačajniji izvozni proizvod naše zemlje, pored određenih sirovina, upravo auto-delovi - gume, kablovi...
Ističe i da je činjenica kada su tako niske stope rasta u Nemačkoj - kada postoji tako niska tražnja za našim proizvodima koje izvozimo u tu zemlju - samim tim se, kako kaže, smanjuje potencijal što negativno utiče na nas. I ukoliko se nešto krucijalno ne promeni u auto-industriji Nemačke, ne može biti izvor dugoročnog rasta srpske privrede.
Stanić navodi da oko 500 privrednih društava u Srbiji radi u okviru proizvodnje auto-delova.
"Oni zapošljavaju blizu 100.000 ljudi. Dakle, to je značajan broj, ako uključite i dobavljače tih kompanija, onda svakako ta cifra zaposlenih postaje značajno veća i značajnija za privredu Srbije. Međutim, kada govorimo konkretno, najznačajnije izvozno tržište u ukupnom izvozu auto-delova jeste ubedljivo Nemačka", ukazuje sagovornik Euronews Srbija.
Prelivanje moguće kroz par godina
Stanić ne odbacuje mogućnost da je kompanija otpuštanjem radnika želela da upozori nemačku vladu da je neophodno hitno pomoći subvenicijama auto-industriju, kako bi zadržali konkurentnost.
"Ne samo sada na međunarodnom tržištu, nego i na tržištu same Nemačke, posebno kada su u pitanju hibridni automobili i oni koji su potpuno na električni pogon. E sad, sa druge strane, ako govorimo šta je realnije, realnije je da ukoliko se zaista ta kriza u Nemačkoj produbi, da u jednom momentu oni krenu da seku tamo gde uslovno rečeno njih manje boli. A to je pre svega u drugim zemljama, dakle van članstva Evropske unije, da krenu sa određenim smanjenjem proizvodnje i tako dalje", kaže Stanić.
Međutim, on naglašava da je to jedna dugoročnija mera.
"To trenutno nije izgledno da se u kratkom roku desi u Srbiji, te samim tim ne postoji bojazan u kratkom roku da će doći do problema, ali svakako da postoji zabrinutost kada govorimo o dugoročnoj poziciji auto-industrije u Nemačkoj, što samim tim povlači situaciju u Srbiji i drugim zemljama koje gravitiraju u tom smislu ka Nemačkoj", objašnjava Stanić.
Pročitaj još
On ističe da postoje tri ključna problema u tom sektoru.
"Prvi, kratkoročni problem, jesu skupi energenti. Bez obzira što je cena energenata pala značajno, ona je i dalje iznad dugogodišnjeg proseka koji je davno bio u prošlosti. S druge strane, ono što takođe predstavlja kratkoročni, ali i srednjoročno izražen problem, jeste gubljenje konkurentnosti u tehnologiji. A ono što je najveći problem u smislu dugog roka, jeste problem sa radnom snagom. Imajući u vidu da je stanovništvo u Nemačkoj, kao i naravno u Srbiji, starije - stopa fertiliteta u Nemačkoj je ista kao što je u Srbiji - a opet sa druge strane pokušava se uštedeti u kratkom roku na radnoj snazi koja predstavlja dugoročno najveći problem. Dakle, imate jednu paradoksalnu situaciju, ali to je jedan začarani krug problema koji se prelivaju jedan na drugi", objašnjava Stanić navodeći da ukoliko ne postoji sistemsko i održivo rešenje, posledice će osetiti cela EU, ali i druge zemlje.
Ceo tekstu Euronews Srbije čitajte na OVOM LINKU.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tramp ponovo odložio zabranu Tiktoka u SAD
18.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp produžiće za 90 dana rok kineskoj kompaniji ByteDance za prodaju Tiktoka, uprkos zakonu koji je nalagao prodaju ili gašenje u slučaju značajnog napretka.
Proizvođači mleka u Srbiji: Između "jakog" dinara i aflatoksina
17.06.2025.•
3
Srpski paori, posebno proizvođači mleka, baš nemaju sreće.
Atanacković: Ako država poveća neoporezivi deo plate, poslodavci bi pristali na povećanje minimalca
17.06.2025.•
3
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi 65 odsto poslodavaca prihvatilo povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto u oktobru, ako država poveća neoporezivi deo plate.
EU planira da zabrani ruski gas do kraja 2027. godine
17.06.2025.•
4
Evropska komisija planira da u utorak predloži zakonsku zabranu uvoza ruskog prirodnog i tečnog gasa u Evropsku uniju do kraja 2027. godine, kako bi postepeno okončala energetske veze sa Rusijom.
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
6
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
11
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
6
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
11
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Komentari 9
predrag
Pa ko se primi na to. Kao sto se SRB primla, da li zato sto su nam ekonomisti nepismeni ili je vrh podmicen ili udrobljeno.
Rezultat je isti – privreda unistena, nema je.
U stvari Zapad radi sasvim suprotno. Nije mu osnovni zakon slob.trziste, da ako su losiji npr od Kineza u nekoj tehnologiji, odma’ to raspuste i kako nama nasa vlast rece, da narod ide da gaji svilene bube i plete dzempere.
Najvaznija stvar im je podrzati svoj naucno-tehnoloski razvoj – bez njega bi bili kao mi sada ili Afrikanci – samo za pevanje i loptu.
Samo je bitan naucno-teh progres. Npr mobilna mreza, ne samo sto nece da kupe bolju kinesku, nego vrse pritisak na zemlje kakvi smo mi, da ni oni ne kupe !! Podmicuju, svrgavaju vlade (kao sto su nedavno hteli brazilsku), prete, vode ratove, sve sa tim ciljem, da drugoga onemoguce, a svoje prodaju.
Kanada uvodi carine 100% na kineske el.aute.
Smisljaju kojom politickom ‘konstrukcijom’ da ometaju zemlje da kupe bolji kineski putnicki avion C919 od B737Max.
Evropsi Erbas je trebao pre vise decenija da propadne u konkurenciji sa amer.Boingom pa je EU rekla da ce da pomogne kompaniji kako EU ne bi tehnoloski zaostajala ..
Tara
@omg
Takve stvari NE POSTOJE na zapadu. Ima preuzimanje, prodaja, zatvaranje i otpuštanje. Auto industrija im je propala, prevaziđena, zastarela i na kraju krajeva potisnuta od strane kineskih auto kompanija. WV-u nije cilj da se vozi po Nemačkoj nego po celom svetu kao do sada ali to je istorija WV niti bilo šta od evropske auto industrije ili je već isterano iz ostatka sveta van evrope a to malo što nije biće u narednih 5 godina. Ostaju im samo njihova unutrašnja tržišta a to je sledeće što će stradati.
Ako iko misli da nije tako neka pogleda 50 najvećih proizvožača automobila, neka prebroji koliko ih je kineskih i nek konačno shvati da svet nije evropa. A to se upravo desilo evropskoj autoindustriji.
Pr
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar