Pet razloga zašto centralne banke drže zlato: Savetnik u Narodnoj banci Srbije navodi koji su
Pet je glavnih razloga zbog kojih centralne banke drže zlato.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To su istorijski stokovi, tj. nasleđene količine, status zlata kao aktive za dugoročno očuvanje vrednosti, njegove performanse u periodima krize, nepostojanje kreditnog rizika i korist od diversifikacije portfolija, izjavio je viši savetnik u Odseku za upravljanje deviznim rezervama Narodne banke Srbije (NBS) Slobodan Šojić.
On je u video rubrici "Korisno je da znate", objavljenoj na sajtu NBS, naveo da je iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.
"S obzirom na to da je na zlato teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi, zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija", rekao je on.
Naveo je da niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini zlato korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije.
S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, zbog čega se u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije.
Podsetio je i da NBS kontinuirano prati kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i tržište zlata kao jedne od klasa aktive pa se sve investicione odluke, kao i ona o investiranju u zlato, donose uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi.
Deviznim rezervama se, naglasio je on, upravlja uz poštovanje načela sigurnosti i likvidnosti i radi ostvarivanja prinosa, one se ulažu konzervativno, u najkvalitetnije hartije od vrednosti, u depozite kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke i slično.
Šojić je istakao da povećanjem deviznih rezervi na rekordne nivoe NBS pojačava otpornost domaćeg finansijskog sistema na eksterne potrese, vodeći računa i o pravilnom rasporedu, strukturi odnosno diversifikaciji deviznih rezervi.
"Dokaz tome je i povećanje rezervi zlata, 15. novembra one težile su 47,7 tona. Vrednost zlatnih rezervi iznosi oko 3,7 milijardi evra, sa učešćem od 13,1odsto u ukupnim deviznim rezervama zemlje, što je preko šest puta više od njihove vrednosti krajem 2012. godine", naveo je on.
Naveo je i da se kada se posmatraju uporedive centralne banke, po veličini, nasleđu, ekonomskom okruženju, praksi upravljanja rezervama, politici kursa i slično, NBS nalazi među bankama s najvećim procentualnim učešćem zlata u deviznim rezervama u širem regionu.
Govoreći o kupovini zlata, rekao je da NBS redovno kupuje zlato iz domaće proizvodnje, od kompanije Ziđin iz Bora, prethodno RTB Bor, a povremeno i na međunarodnom tržištu.
Ugovornim odnosom između NBS i kompanije Ziđin predviđeno je da NBS ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga.
"U skladu s tim, tokom 2024. godine od ove kompanije kupljeno je 2,8 tona zlata, a od 2018. godine, otkad je Ziđin preuzeo RTB Bor, kupljene su 10,3 tone zlata", istakao je Šojić.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, početkom jula ove godine Narodna banka je kupila pet tona zlata u inostranstvu, tako da je od 2019. godine na međunarodnom tržištu kupila 17 tona zlata sa međunarodnim standardom LGDS, koji garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5 odsto zlata.
Kada je reč o čuvanju zlata, izuzev poslednjih kupljenih pet tona, koje su trenutno još na posebnom računu NBS, sve zlato Narodna banka Srbije od jula 2021. godine čuva u svojim trezorima u Srbiji.
"Sredinom 2021. godine Narodna banka Srbije je u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke, uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore, sve zlato iz inostranstva, čime je Narodna banka Srbije nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti", zaključio je Šojić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
17
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 2
Ћ
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar