Pet razloga zašto centralne banke drže zlato: Savetnik u Narodnoj banci Srbije navodi koji su
Pet je glavnih razloga zbog kojih centralne banke drže zlato.
To su istorijski stokovi, tj. nasleđene količine, status zlata kao aktive za dugoročno očuvanje vrednosti, njegove performanse u periodima krize, nepostojanje kreditnog rizika i korist od diversifikacije portfolija, izjavio je viši savetnik u Odseku za upravljanje deviznim rezervama Narodne banke Srbije (NBS) Slobodan Šojić.
On je u video rubrici "Korisno je da znate", objavljenoj na sajtu NBS, naveo da je iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.
"S obzirom na to da je na zlato teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi, zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija", rekao je on.
Naveo je da niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini zlato korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije.
S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, zbog čega se u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije.
Podsetio je i da NBS kontinuirano prati kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i tržište zlata kao jedne od klasa aktive pa se sve investicione odluke, kao i ona o investiranju u zlato, donose uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi.
Deviznim rezervama se, naglasio je on, upravlja uz poštovanje načela sigurnosti i likvidnosti i radi ostvarivanja prinosa, one se ulažu konzervativno, u najkvalitetnije hartije od vrednosti, u depozite kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke i slično.
Šojić je istakao da povećanjem deviznih rezervi na rekordne nivoe NBS pojačava otpornost domaćeg finansijskog sistema na eksterne potrese, vodeći računa i o pravilnom rasporedu, strukturi odnosno diversifikaciji deviznih rezervi.
"Dokaz tome je i povećanje rezervi zlata, 15. novembra one težile su 47,7 tona. Vrednost zlatnih rezervi iznosi oko 3,7 milijardi evra, sa učešćem od 13,1odsto u ukupnim deviznim rezervama zemlje, što je preko šest puta više od njihove vrednosti krajem 2012. godine", naveo je on.
Naveo je i da se kada se posmatraju uporedive centralne banke, po veličini, nasleđu, ekonomskom okruženju, praksi upravljanja rezervama, politici kursa i slično, NBS nalazi među bankama s najvećim procentualnim učešćem zlata u deviznim rezervama u širem regionu.
Govoreći o kupovini zlata, rekao je da NBS redovno kupuje zlato iz domaće proizvodnje, od kompanije Ziđin iz Bora, prethodno RTB Bor, a povremeno i na međunarodnom tržištu.
Ugovornim odnosom između NBS i kompanije Ziđin predviđeno je da NBS ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga.
"U skladu s tim, tokom 2024. godine od ove kompanije kupljeno je 2,8 tona zlata, a od 2018. godine, otkad je Ziđin preuzeo RTB Bor, kupljene su 10,3 tone zlata", istakao je Šojić.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, početkom jula ove godine Narodna banka je kupila pet tona zlata u inostranstvu, tako da je od 2019. godine na međunarodnom tržištu kupila 17 tona zlata sa međunarodnim standardom LGDS, koji garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5 odsto zlata.
Kada je reč o čuvanju zlata, izuzev poslednjih kupljenih pet tona, koje su trenutno još na posebnom računu NBS, sve zlato Narodna banka Srbije od jula 2021. godine čuva u svojim trezorima u Srbiji.
"Sredinom 2021. godine Narodna banka Srbije je u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke, uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore, sve zlato iz inostranstva, čime je Narodna banka Srbije nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti", zaključio je Šojić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
0
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
11
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Komentari 2
Ћ
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar