Pet razloga zašto centralne banke drže zlato: Savetnik u Narodnoj banci Srbije navodi koji su
Pet je glavnih razloga zbog kojih centralne banke drže zlato.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To su istorijski stokovi, tj. nasleđene količine, status zlata kao aktive za dugoročno očuvanje vrednosti, njegove performanse u periodima krize, nepostojanje kreditnog rizika i korist od diversifikacije portfolija, izjavio je viši savetnik u Odseku za upravljanje deviznim rezervama Narodne banke Srbije (NBS) Slobodan Šojić.
On je u video rubrici "Korisno je da znate", objavljenoj na sajtu NBS, naveo da je iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.
"S obzirom na to da je na zlato teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi, zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija", rekao je on.
Naveo je da niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini zlato korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije.
S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, zbog čega se u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije.
Podsetio je i da NBS kontinuirano prati kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i tržište zlata kao jedne od klasa aktive pa se sve investicione odluke, kao i ona o investiranju u zlato, donose uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi.
Deviznim rezervama se, naglasio je on, upravlja uz poštovanje načela sigurnosti i likvidnosti i radi ostvarivanja prinosa, one se ulažu konzervativno, u najkvalitetnije hartije od vrednosti, u depozite kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke i slično.
Šojić je istakao da povećanjem deviznih rezervi na rekordne nivoe NBS pojačava otpornost domaćeg finansijskog sistema na eksterne potrese, vodeći računa i o pravilnom rasporedu, strukturi odnosno diversifikaciji deviznih rezervi.
"Dokaz tome je i povećanje rezervi zlata, 15. novembra one težile su 47,7 tona. Vrednost zlatnih rezervi iznosi oko 3,7 milijardi evra, sa učešćem od 13,1odsto u ukupnim deviznim rezervama zemlje, što je preko šest puta više od njihove vrednosti krajem 2012. godine", naveo je on.
Naveo je i da se kada se posmatraju uporedive centralne banke, po veličini, nasleđu, ekonomskom okruženju, praksi upravljanja rezervama, politici kursa i slično, NBS nalazi među bankama s najvećim procentualnim učešćem zlata u deviznim rezervama u širem regionu.
Govoreći o kupovini zlata, rekao je da NBS redovno kupuje zlato iz domaće proizvodnje, od kompanije Ziđin iz Bora, prethodno RTB Bor, a povremeno i na međunarodnom tržištu.
Ugovornim odnosom između NBS i kompanije Ziđin predviđeno je da NBS ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga.
"U skladu s tim, tokom 2024. godine od ove kompanije kupljeno je 2,8 tona zlata, a od 2018. godine, otkad je Ziđin preuzeo RTB Bor, kupljene su 10,3 tone zlata", istakao je Šojić.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, početkom jula ove godine Narodna banka je kupila pet tona zlata u inostranstvu, tako da je od 2019. godine na međunarodnom tržištu kupila 17 tona zlata sa međunarodnim standardom LGDS, koji garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5 odsto zlata.
Kada je reč o čuvanju zlata, izuzev poslednjih kupljenih pet tona, koje su trenutno još na posebnom računu NBS, sve zlato Narodna banka Srbije od jula 2021. godine čuva u svojim trezorima u Srbiji.
"Sredinom 2021. godine Narodna banka Srbije je u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke, uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore, sve zlato iz inostranstva, čime je Narodna banka Srbije nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti", zaključio je Šojić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Broj milionera porastao 2,6 odsto: Na planeti ih je sad 23 miliona
06.07.2025.•
0
Broj dolarskih milionera u svetu porastao je za 2,6 odsto tokom 2024. godine i dostigao 23,4 miliona ljudi, dok je njihovo ukupno bogatstvo poraslo za 4,2 odsto na 90,475 biliona dolara.
Koliko će Srbija platiti kineske vozove za prugu do Nacionalnog stadiona: Novac obezbeđen zaduživanjem
05.07.2025.•
7
Devet novih elektromotornih vozova za prugu koja će ići do Nacionalnog stadiona koštaće oko 74 miliona evra, vidi se iz izveštaja Državne revizorske institucije.
Bez napretka u trgovinskim pregovorima EU i SAD
05.07.2025.•
0
Pregovarači Evropske unije do sada nisu uspeli da postignu napredak u trgovinskim pregovorima sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.
Kina uvela carinu na konjak i druga žestoka pića iz EU
04.07.2025.•
2
Kina je danas uvela antidampinške carine na deo evropskih žestokih alkoholnih pića, a naročito na francuski konjak, saopštilo je Ministarstvo trgovine te zemlje.
Poskupljuje hleb, cena brašna u pakovanju od kilogram će se slobodno formirati
04.07.2025.•
7
Hleb "sava" poskupeće za tri dinara, sa 59 na 62 dinara, a cena brašna u pakovanju od kilogram slobodno će se formirati, odlučila je Vlada Srbije.
Objavljene nove cene goriva
04.07.2025.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 časova.
Leoni zatvara fabriku u Malošištu, bez posla ostaje 1.900 radnika
04.07.2025.•
23
Zbog nedostatka dugoročne, strateški i finansijski održive perspektive, Leoni Bordnetz-Sistem GmbH je doneo odluku da prvo smanji, a zatim do kraja 2025. obustavi proizvodnju u svojoj fabrici u Malošištu.
Prestaje da važi uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica
04.07.2025.•
4
Vlada Srbije odlučila je da prestane da važi uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica.
Uprkos dobrom rodu pšenice, srpski seljak zabrinut - Srbija dovedena u položaj kolonije
03.07.2025.•
15
Mada je tek kraj juna, pšenica je požnjevena sa bezmalo polovine od oko 550.000 hektara zasejanih najvažnijim hlebnim usevom.
Ukrajinska kompanija MHP, u čijem je sastavu Topiko iz Bačke Palanke, preuzima špansku Uvesu
03.07.2025.•
1
Ukrajinska međunarodna poljoprivredno-industrijska grupacija, MHP, vlasnik Perutnine Ptuj, u čijem sastavu je Topiko iz Bačke Topole, priprema preuzimanje 41 odsto udela u španskom Uvesu.
Poreska uprava podseća frilensere: Rok za podnošenje poreskih prijava do 30. jula
03.07.2025.•
2
Rok za podnošenje poreskih prijava za drugi kvartal u ovoj godini za frilensere je od 1. do 30. jula, saopštila je Poreska uprava.
Nikolić: Cene nafte porasle zbog rata Irana i Izraela, ali nema smanjenja isporuka
02.07.2025.•
1
Cene nafte su porasle usled zabrinutosti zbog mogućih poremećaja u snabdevanju tokom rata Izraela i Irana, ali do stvarnog smanjenja snabdevanja nije došlo, rekao je ekonomista Goran Nikolić.
Majkrosoft otpušta još nekoliko hiljada ljudi
02.07.2025.•
0
Majkrosoft će otpustiti još nekoliko hiljada ljudi posle početnog talasa u maju, saopštila je danas ta kompanija i dodala da će doći i do smanjenja i određenih hijerarhijskih nivoa.
Studenti pozvali na građansku neposlušnost: Stručnjaci o tome koliko to može naneti štete ekonomiji
02.07.2025.•
29
Građanska neposlušnost, na koju su studenti pozvali, otvorila je i pitanje ekonomskog uticaja ovakvog vida otpora.
Poskupele republičke administrativne takse
02.07.2025.•
8
Od 1. jula promenjena je visina republičke administrativne takse propisane Zakonom o republičkim adminstrativnim taksama za određene tarifne brojeve.
Imovina najbogatijih dovoljna da se 22 puta iskoreni globalno siromaštvo
02.07.2025.•
3
Novi izveštaj britanske organizacije Oksfam otkriva dramatičan porast bogatstva najbogatijih jedan odsto stanovništva tokom poslednjih deset godina.
Ove godine biće više pšenice, manje malina i višanja
01.07.2025.•
4
Republički zavod za statistiku objavio je da se ove godine u Srbiji očekuje veći prinos pšenice u odnosu na prošlu godinu, a manji rod malina i višanja.
Proizvođači planiraju da prospu tri tone mleka: Protest zbog otkupne cene
01.07.2025.•
8
Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević izjavio je da će proizvođači mleka tog dela Srbije 4. jula u Gruži prosuti tri tone mleka.
Poreska politika u Srbiji obeshrabruje domaća ulaganja, reforma nije na vidiku
30.06.2025.•
2
Prilika za ozbiljniju poresku reformu u Srbiji koja bi podstakla domaća privatna ulaganja propuštena je prethodnih godina.
Koje voće je najskuplje na pijacama u Srbiji (više nije trešnja)?
30.06.2025.•
3
Posle trešanja koje su u maju sa cenom od 1.000 do 1.500 dinara ponele titulu najskupljeg voća, u junu je to neslavno mesto zauzela kupina.
Tramp: Postoji kupac za TikTok - grupa veoma bogatih ljudi
29.06.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da postoji kupac za društvenu mrežu TikTok nakon što je polovinom juna još jednom pomerio rok za prodaju te aplikacije na 17. septembar.
Komentari 2
Ћ
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar