Stručnjak sa energetiku: "Nama litijum nije potreban, okrenuti se solarnoj i energiji vetra"
Međunarodni stručnjak za energetiku Ivan Kokeza kaže da nema potrebe preuzimati ekološki rizik u Jadru i da bi se trebalo okrenuti solarnoj i energiji vetra, jer Srbija ima stare termoelektrane.
Foto: 021.rs
On misli da je velika predrasuda to što se Srbija diči energetikom i resursima i napominje da je u energetskom smislu Srbija po glavi stanovnika šest puta siromašnija od evropskog proseka.
"U Srbiji imamo stare termoelektrane, čiji životni vek polako prolazi. Recimo, blokovi A1 i A2 termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu svakako će jednog morati dana da se zatvore i da se zaključi njihov radni vek, jer su stare i sa njima je sve više problema", ukazao je Kokeza.
Navodeći da iz hidroelektrana dolazi trećina proizvodnje električne energije u Srbiji, on je ocenio da bi sistemsko rešenje podrazumevalo donošenje propisa po kojima bi, prilikom gradnje svake nove kuće ili zgrade, bilo predviđeno postavljanje solarnog krova.
U prilog tome, Kokeza se pozvao na činjenicu da su leta sve toplija i da su sve češći i periodi od po nekoliko nedelja sa temperaturama iznad 40 stepeni celzijusa.
On smatra da bi uvođenje takvog propisa bilo dobro po ekologiju i objašnjava da bi, u tom slučaju, svaka zgrada ili kuća bi imale sopstvenu proizvodnju energije, dok bi, zbog povećane tražnje, i cene solarnih panela bile manje, pa bi bili pristupačniji.
Govoreći o energiji vetra, Kokeza je naglasio da se protivi "monstruma" i tornjevevima od 120 metara, koji narušavaju predele i planine, gde god se montiraju".
Prema njegovim rečima, postoji nova tehnologija cilindričnih vetrogeneratora REV AIR, koji su visoki samo 35 metara, dva i po puta su efikasniji, što znači i dva i po puta jeftiniji kilovat sat, a ne ubijaju ptice kao ovi standardni.
Osim osim solara i energije vetra, Kokeza ističe da uskoro stižu i mnoge druge tehnologije, pominjući nove mini-nuklearne reaktore, koji se baziraju na fisiji.
"Imate i hladnu fuziju koja dolazi, imate lasersku fuziju koja, takođe, dolazi", najavio je on i precizirao da posebno neke bogate zemlje Evropske unije i Kina rade na novim sistemima.
U Kini se radi na sistemu koji su oni nazvali "veštačko Sunce", ilustrovao je Kokeza, svestan da Srbija trenutno ne može da finansira takve projekte.
Uprkos tome, on poručuje da je gotovo sa energetikom koja se zasniva na destrukciji i uništavanju, uveren da su budućnost sistemi koji su u skladu sa prirodom.
U tom kontekstu, osvrnuo se i na projekat "Jadar" i iskopavanje litijuma, za koje mnogi upozoravaju da je ekološki sporno i štetno po prirodu.
"Što se tiče litijuma i projekta Jadar, to je pitanje zdravorazumskog pristupa. Postoje nove baterije, nove tehnologije koje uopšte ne zahtevaju litijum, a koje su efikasnije i jeftinije. Nama litijum u ovom momentu zaista nije potreban", naglasio je Kokeza.
Pominjući da je i kuhinjska so počela da se koristi za baterije, kao i da u Kini postoje nova rešenja sa vodom, Kokeza je precizirao da "nema potrebe preuzimati ekološki rizik u Jadru".
Prema njegovim rečima, na novim baterijama se radi i u institutu u Bostonu, gde je tim naučnika pronašao mehanizam kako da sačuva električnu energiju u betonu.
Pri tome, 45 kubnih metara betona može da sačuva 10 kilovat časova, tvrdi Kokeza i objašnjava da beton služi kao kondenzator, što znači da bi temelji kuća mogli da budu baterije.
Pročitaj još
Govoreći o javnim resursima, pa i Naftnoj industriji Srbije (NIS), suočenoj sa rizikom američkih sankcija zbog ruskog vlasništva, Kokeza je poručio da se strateški interesi i oblasti ne prodaju.
"Javna preduzeća, kako mi to zovemo, preduzeća od javnog interesa, kao što su železnica, elektroprivreda, vodosnabdevanje, naftna industrija i ostale strateške industrije se ne prodaju i ne privatizuju. To se ne ustupa nikome, jer onda nemate kontrolu nad tim resursima", ukazao je Kokeza.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS prodaje bugarsku filijalu
31.07.2025.•
3
Naftna industrija Srbije, koja je pod ruskom kontrolom, saopštila je da je upravni odbor odobrio prodaju filijale NIS Petrol Bugarska, koja je u njenom potpunom vlasništvu.
Profesor Savić: Problem je što niko ne kontroliše naknade izvršitelja, mnogi se brzo obogatili
31.07.2025.•
18
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da je jedna od najavljenih državnih mera, kojom izvršitelji neće moći da oduzimaju jedini životni prostor ljudima, dobar korak ali nedovoljan.
Najveći polugodišnji gubitak NIS-a u poslednjih pet godina
31.07.2025.•
8
Naftna industrija Srbije (NIS) objavila je finansijske izveštaje za drugo tromesečje i prvih šest meseci 2025, koji su doneli najlošiji finansijski rezultat kompanije u poslednjih pet godina, od pandemijske 2020.
Sutra ističe rok za carine od 35 odsto koje Srbiji uvodi SAD: Šta očekuje našu zemlju?
31.07.2025.•
18
Carine na srpsku robu u SAD od 35 odsto trebalo bi da stupe na snagu u petak, 1. avgusta, kada je i poslednji rok za postizanje trgovinskog sporazuma između Beograda i Vašingtona.
Drugi put u manje od dva meseca: Novi milioni iz budžetske rezerve za Fudbalski i Košarkaški savez Srbije
31.07.2025.•
10
Fudbalskom savezu Srbije prebačeno je 23,6 miliona dinara, dok je Košarkaški savez Srbije dobio 50 miliona.
JANAF dobio dozvolu da nastavi isporuku nafte NIS-u
30.07.2025.•
2
Jadranski naftovod (JANAF) dobio je licencu od američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava da nastavi do 27. avgusta da transportuje naftu do NIS-a, objavio je JANAF.
Kina i SAD: Dogovor da se zadrže carine na trenutnim nivoima
29.07.2025.•
1
Kina i SAD saglasili su se da održe carine na trenutnim nivoima - SAD oporezuju kinesku robu sa 30 odsto, a Kina naplaćuje 10 odsto na američke proizvode.
MMF povećao prognozu rasta svetske ekonomije: Manja šteta od Trampovih tarifa
29.07.2025.•
1
MMF je povećao prognozu ekonomskog rasta SAD i sveta za ovu i sledeću godinu, jer se protekcionistička trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa do sada pokazala manje štetnom nego što se očekivalo.
Model Golfa povlači se sa tržišta zbog rizika od povreda
29.07.2025.•
0
Putničko vozila marke Folksvagen, model iGolf Variant, povlači se sa tržišta Srbije zbog rizika od povreda.
Bajatović: Dobro je što su odložene sankcije SAD, omogućava NIS-u da preživi
29.07.2025.•
11
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je, posle odlaganja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) za još mesec dana, da je to dobra vest, jer omogućava da NIS "preživi".
EU optužila portal Temu za kršenje Zakona o digitalnim uslugama
28.07.2025.•
2
Evropska komisija optužila je kineski sajt za elektronsku trgovinu Temu za kršenje njenog Zakona o digitalnim uslugama, zbog toga što nije adekvatno pratio proizvode koje nudi, posebno igračke za bebe.
Voćari traže moratorijum na kredite
28.07.2025.•
1
Predstavnici udruženja voćara Srbije zatražili su danas u Skupštini Srbije da država otkupljivačima, hladnjačarima i izvoznicima obezbedi moratorijum na kredite kod komercijalnih banaka.
Na teritoriji Bosilegrada potvrđena bolest plavog jezika kod ovaca
28.07.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je na teritoriji opštine Bosilegrad, u mestima Donja Ljubata i Gornja Lisina, potvrđena bolest plavog jezika kod ovaca na dva poljoprivredna gazdinstva.
Banke prodale potraživanja u vrednosti 81,8 milijardi dinara: Koja su prava dužnika?
28.07.2025.•
2
Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2013. do 2025. godine, ukupan iznos ustupljenih potraživanja banaka od pravnih i fizičkih lica koja su preneta drugim bankama iznosi 81,8 milijardi dinara.
Drastično smanjenje broja muznih krava u Srbiji: "Država da obezbedi stabilne uslove poslovanja"
28.07.2025.•
5
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u Srbiji 2013. godine bilo 500.000 muznih krava, a na kraju 2023. godine njihov broj je sveden na 330.000.
Srbija vratila 12 tona zlata iz inostranstva, NBS rezerve uvećavala na sugestiju Vučića
27.07.2025.•
55
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je Srbija već vratila 12 tona zlata koje je tokom 2019. i 2020. godine kupila na međunarodnom tržištu, kao i da u rezervama ima ukupno 50,6 tona zlata.
U igri "Uzmi račun i pobedi" porez se obračunava: Pitanje je - ko ga plaća?
27.07.2025.•
10
Više od 300.000 građana ove godine učestvuje u nagradnoj igri "Uzmi račun i pobedi", prema informacijama sa sajta Poreske uprave.
Ekonomisti o prvih 100 dana rada Vlade: Kontinuitet uspona i padova
26.07.2025.•
4
Nakon 100 dana rada, nova Vlada Srbije, predvođena premijerom Đurom Macutom zabeležila je određene ekonomske poteze - od rasta minimalca i plata u javnom sektoru, do nastavka investicija u infrastrukturne projekte.
U Srbiji registrovano oko 5.000 električnih automobila, broj elektropunjača trenutno zadovoljava potrebe
26.07.2025.•
4
Konsultant za elektromobilnost Filip Mitrović izjavio je da je u Srbiji registrovano oko 5.000 električnih vozila, a da broj elektropunjača "trenutno zadovoljava potrebe".
Uprava za veterinu: Tri žarišta afričke kuge svinja u Srbiji
26.07.2025.•
1
Načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ljiljana Ivanjac rekla je da su trenutno aktivna žarišta afričke kuge svinja u Podunavskom, Mačvanskom i Zapadnobačkom okrugu.
Prosečan radni vek u Srbiji duži nego u mnogim državama EU
26.07.2025.•
7
Očekivano trajanje radnog veka u Srbiji iznosi 35,5 godina i duže je nego u mnogim državama EU, uključujući Hrvatsku, Italiju, Belgiju, Rumuniju, Bugarsku i Grčku, pokazali su nedavno objavljeni podaci Eurostata.
Komentari 10
Manjane
Fuj
Gregori Pek
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar