Cene na srpskim pumpama ne prate pad cena nafte u svetu: Mićović o tome zašto je to tako
Cene nafte u svetu pale su u odnosu na prethodnu nedelju. To je posledica mogućnosti da će Organizacija zemalja izvoznica nafte, ili "OPEK+", povećati proizvodnju u julu.
.jpg "Cene na srpskim pumpama ne prate pad cena nafte u svetu: Mićović o tome zašto je to tako")
Foto: 021.rs
Takođe, rastu zalihe sirove nafte u Americi.
Utisak je da u Srbiji cene goriva na pumpama ne prate te padove u istom ritmu.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da matematika pokazuje nešto drugo i da je dalek put cene sirove nafte u nekoj utovarnoj luci, izražena u dolarima po barelu, do dinara po litru benzina na benzinskoj stanici u komšiluku.
"Prvo, cena nafte nije jedino što utiče na cenu goriva, bitno utiče, ali ne najviše, zato što je, recimo, trenutno udeo ukupnih državnih dažbina oko 58 procenata kod benzina", navodi Mićović.
Prema njegovim rečima, brzina kretanja prvo ne zavisi od tržišta. Podseća da tri godine traje regulacija cena na srpskom tržištu.
"Država se opredelila za jednu matematičku formulu kojom pokušava da simulira ono stanje na tržištu kako bi trebalo, prema oceni tih brojeva, da bude uz ograničenje marže i to određuje kao maksimalnu maloprodajnu cenu. Znači, u tu formulu se uvrštavaju kotacije benzina i dizela, ne sirove nafte, nego tržište benzina i dizela, derivata nafte, koje potpuno drugačije diše od tržišta nafte", napominje Mićović.
To se uvrštava u formulu, dodaje Mićović, kao i kurs dolara.
"Još jedna bitna promena su zavisni troškovi uvoza, koji moraju da se uzmu u obzir. I dolazi se do neke cene koja se odredi kao maksimalna cena. Danas na tržištu nemate jedinstvene cene na svim pumpama, imate odstupanje od po par dinara, nisu svi na toj maksimalnoj vrednosti, tako da tržište u neku ruku pokušava da se izbori za svoje tržišne zakone, ali ipak uredba i ograničenje cena stvara veliki problem u poslovanju", ukazuje Mićović.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije napominje da nisu svima isti troškovi.
"Nisu svima isti troškovi da dođu do derivata nafte i stave ih na tržište. Imaju veoma različite troškove. Problem je u tome što, recimo, od prve inicijalne informacije o mogućem uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije, svi uvoznici su da bi se obezbedili povećali količinu uvoza, a onda je još usledio apel države svim uvoznicima da podignu zalihe kako bi povećali sigurnost snabdevanja", kaže sagovornik RTS.
U tako visokim zalihama našli su se svi u momentu kada su cene goriva krenule da padaju.
"I to nije tržišno upravljanje, nego na osnovu uredbe i realnih parametara. To se dešava na tržištu, ali se zalihe optimizuju na taj način da vi niste zatrpani zalihama u momentu kada je tržište išlo dole. Ali svi jesu zatrpani zalihama u nekim drugim okolnostima, da bi obezbedili sigurnost snabdevanja", naveo je Mićović.
Gorivo u nekoj luci je zapravo sada jeftinije, a prethodno je kupljeno skuplje, rekao je Mićović, uz napomenu da je to veliki finansijski problem.
"Znači, potrošači nemaju nikakvih problema, snabdevenost je normalna, nigde niste uočili da nedostaje goriva, ali s druge strane, finansijski pokazatelji su takvi da iz meseca u mesec neki generišu gubitke, neki nulu", kaže Mićović.
Pročitaj još
Dodaje da bi bilo idealno kad bi država mogla da reguliše visinu akcize u skladu sa troškovima nabavke, da uvozni derivati imaju jednu akcizu, a oni koji se proizvode u zemlji drugu, ali to je neizvodljivo. Akcize su, kako kaže, politika države, ne samo naše nego svake države.
"Naša država se opredelila za takvu akciznu politiku prema energentima, pre svega motornog goriva, da imamo jednu od najviših akciza u regionu. To je deo ukupnog paketa oporezivanja, ali ne treba to gledati izolovano. Zahvaljujući tome danas imamo dosta visoke cene goriva na benzinskim stanicama", podvukao je Mićović.
Kada cene padaju, onda se smanjuje samo onaj naftni deo. Pošto su akcize iskazane u apsolutnom iznosu, one su zakucane u toj visini, kako god padaju cene, samo se smanjuje onaj deo "odozgo". Malo pada i PDV, ali 58,3 odsto je udeo ukupnih državnih dažbina u benzinu, a 57 odsto u evrodizelu.
To je, kako kaže, značajan deo, ali države reaguju smanjenjima akcize kada su cene visoke. Rekao je da smo imali reakciju države, kada su cene bile više od 200 dinara, pa su smanjivane akcize do 20 odsto od nominalne vrednosti.
Odgovarajući na pitanje šta se dešava sa domaćim tržištem ako pada cena sirove nafte, Mićović kaže da se to reflektuje.
Recimo, u Hrvatskoj i Crnoj Gori se cene određuju takođe od strane države ali na dvonedeljnom nivou. Navodi primer da su u Severnoj Makedoniji ukupne dažbine na dizel 43 evrocenta, a kod nas 91.
U BiH su ukupne dažbine na evrodizel 53 centa, kod nas 91. Zapravo razlika je pre svega u akciznoj politici, jer na kraju krajeva, oni imaju niži PDV, 17 odnosno 18 odsto, a mi imamo 20 odsto, Mađarska ima 27 odsto.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
0
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
0
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
2
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
39
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
16
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
8
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
13
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Komentari 22
Драгиша
NS Posmatrac
Dok su nam je isporucivali placali smo je jeftinije od trzisne cene.
Nazalost to se nije videlo na pumpama jer su se cene formirale po berzanskim cenama.
Akcize na gorivo su uvek postojale ali sad imaju rekordne iznose tj nikada u istoriji nismo imali ovoliko visoke akcize.
Cak su pre 10-15 godina uveli i akcizu na TNG tj na gas koji je tada bio najekoloskije dostupno gorivo. Tada je akciza bila oko 10 dinara po litru.
Sada je akcizna na TNG oko 50 din tj. preko oko 60% cene TNG-a.
Za razliku od ostalih drzava gde akcize prvenstveno sluze da se smanji potrosnja goriva tj da vozila budu ekonomicnija da trose manje goriva i time manje zagadjuju kod nas akcize sluze ISKLJUCIVO za punjenje budzeta, tj. to nam je jedan od glavnih izvora finansiranja budzeta.
Da su stavi da akcize budu % od cene goriva tu bi se onda znacajnije osetile promene cena na trzistu.
Ali odlucili su se da fiksiraju iznos akcize kako bi cvrst izvor prihoda u budzet.
A cena goriva direkno utice na cene svih ostalih proizvoda.
Prevashodivoje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar