Ograničene marže - populistički, ali neophodan potez
Republička vlast je 24. avgusta najavila uredbu kojom od 1. septembra ograničava trgovačke marže na 20 odsto.
Nekoliko dana kasnije Vlada Srbije je potpunije definisala meru od koje se očekuje da snizi cene za najmanje 3.000 artikala iz 23 grupe proizvoda najvažnijih za standard siromašnijih slojeva stanovništva. Ujedno, i bankama je na 7,5 odsto ograničena kamata kod odobravanja potrošačkih kredita.
Razumljivo je da su građani odobravanjem reagovali na najavljenu meru, dok je teže shvatljiv naglašeno kritičan stav opozicije zasnovan na stavu da se administrativnim merama ne može suprotstaviti rastu cena, već da je jačanje konkurencije put kojim se obuzdava preteran profit stečen na osnovu monopolske pozicije.
Pola plate za hranu
Na srpskom tržištu su uočljive visoke cene, naročito upravo kod osnovnih egzistencijalnih potrepština. Tako je pre tri godine rast cena hrane bio 24,3 odsto, bezmalo dvostruko iznad inflacije. U prvoj polovini tekuće godine, hrana je u proseku skuplja 7,4, dok je inflacija uočljivo niža, 4,9 odsto.
Za vlast je još neugodnije da minimalna plata, i pored nekoliko sukcesivnih i ne beznačajnih uvećanja, i dalje ne pokriva minimalnu potrošačku korpu. Poređenje sa evropskim državama pokazuje da su cene, posebno hrane, gotovo 20 odsto niže u Turskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji, dok su u prodavnicama Crne Gore, Bugarske, Mađarske, Slovačke i BiH jeftinije deset, pa i koji procenat više.
Iznenađuje da su razlike još veće kada su u pitanju upravo manje kvalitetni, time i jeftiniji artikli. A to je ono što se u Srbiji najčešće, praktično svakodnevno, kupuje. Pri tome u zemlji na brdovitom Balkanu na hranu odlazi 40 do 48 odsto zarade, dok za iste potrebe prosečan stanovnik Evropske unije odvaja tek 15 do 19 odsto svoje plate.
Jaki aduti
Koliko je život u Srbiji sveden na golo preživljavanje pokazuje poređenje sa Nemačkom, zemljom koja se u svetskim razmerama doživljava kao pristupačna po ceni hrane za sve svoje žitelje, naravno i siromašnije.
Hrana je u Nemačkoj samo osam odsto skuplja nego u Srbiji, dok je prosečna neto zarada oko 3.200 evra, dakle tri i po puta veća od 900 evra uobičajene srpske plate. Procenjivalo se da vlast mora učiniti oštriji potez protiv rasta cena, prethodne akcije u stilu "Bolja cena" nisu dale rezultate. Sada kada postaje jasno da ne samo naprednjaci, već i Aleksandar Vučić lično svaki dan gubi pristalice, mora se igrati jačim adutima.
I predsednik je, imajući u vidu i svakodnevne proteste studenata i opozicije, odlučio da na sto izruči jače štihove. Mada već duže vreme vlast ne želi udovoljiti opozicionom zahtevu za vanrednim izborima, Vučić dobro zna da će se, najduže za godinu i po dana, ponovo morati testirati volja građana. Stoga bi i njemu i stranci dobro došlo da poradi na rejtingu.
Pročitaj još
Najveći najhalaviji
Nije slučajno odabrano da se popularnost poveća na hrani. To je vitalno pitanje za neuobičajeno velik deo srpskog stanovništva, naročito za segment naklonjen akutelnoj vlasti. Takođe i treća uzastopna loša poljoprivredna godina lako bi mogla da se u oktobru reflektuje kroz novi rast cena, pa je pretilo da skupoća hrane dodatno podstakne nezadovoljstvo i protesti ponovo vrate masovnost iz marta i aprila.
I predsednik je odlučio da odigra oštro i dirne u trgovačke marže i bankarske kamate. Naravno, po običaju, Vučić se pripremio za akciju. Ukazao je da trgovci imaju čitav niz marži, za svaku od usluga koje pružaju naplaćuju novu maržu, primera radi za pozicioniranje artikla u nivo ljudskog pogleda, za akcijsko snižavanje cene, dok odloženim rokom isplate dobavljače često primoravaju da ih beskamatno kreditiraju. Pokazalo se da prosečna marža u Srbiji nije, kako se isticalo, 20, već se kreće između 30 i 45 odsto.
Poređenja radi u evropskim državama po razvijenosti sličnim Srbiji retko kada prelazi 27 odsto, u Nemačkoj se kreće oko 25 odsto. Poznati evropski trgovački lanac je lane u matičnoj Nemačkoj maržu sa 26,7 snizio na 23,5 odsto, dok je u Srbiji sa 30 povećao na 32 odsto. Inače, najveću maržu u Srbiji, ne slučajno obelodanio je Vučić, ima Delez, daleko najveći i najprofitabilniji lanac u Srbiji.
Dupliranje marže
Unazad četiri sezone, ukupan prihod svih trgovačkih lanaca od marži u Srbiji je u proseku sa 19 narastao na 38 odsto prodajne cene i to je rezultiralo i više nego udvostručavanjem profita trgovaca. Neuobičajeno da se isti trgovački lanac u Nemačkoj zadovoljava da zarađuje jedan i po odsto prodajne cene, dok u Srbiji čist profit premašuje i deset odsto.
Treba znati da su troškovi poslovanja - pre svega oni najveći, plate i struja - u Srbiji daleko niži nego što su u evropskim državama, pa bi bilo ekonomski logičnije da i marže ovde budu niže. A nisu, nego su skuplje i to poprilično. Bilo je i te kako osnova da država reaguje na (pre)visoku maržu.
Zakonske mogućnosti nisu prevelike, nadzor nad trgovačkim ponašanjem prepušten je Komisiji za utvrđivanje monopola, ali ona radi ekstremno sporo i nema pravo da direktno utiče na cenu. Može samo da novčano kazni za zloupotrebu tržišne pozicije ili monopolsko ponašanje, ali nema nadležnosti da direktno utiče na cene.
Stoga se vlast odlučila da reaguje na osnovu "poremećaja na tržištu koji se ne može urediti uobičajenim ekonomskim merama vlade". Ali, u ovom slučaju može da donese odluke koje traju najviše šest meseci, što i jeste rok važenja nedavne uredbe Vlade Srbije.
Slučaj sa mlekom
Opozicija osnovano primećuje da je u pitanju državno propisivanje visine marže, odnosno odstupanje od tržišta i samostalnosti privrednih (trgovačkih) subjekata. U osnovi je pitanje ima li u neuobičajeno visokim maržama u Srbiji uticaja monopol ili zloupotrebe tržišne pozicije. Nevolja po opoziciju je što je možda najveći monopol nastao upravo kada je veći deo nje bio na vlasti.
Reč je o poznatoj privatizaciji mlekarske industrije, kada je do tada izrazito razuđenu preradu sirovog mleka pokupovao jedan kupac i Imlek postao otkupljivač gotovo 85 odsto ponuđenog sirovog mleka. Svojevremeno je Komisija za zaštitu konkurencije praktično utvrdila monopol, ali je akcija voljom države zaustavljena, a čelnica Komisije Dajana Bajalović brzo je iščezla sa političke scene.
A upravo je i danas monopol u ovoj oblasti izuzetno prisutan, pa jedini otkupljivač litar sirovog mleka plaća otprilike 50 dinara, te seljaku i ne tako mala državna subvencija od 18 dinara ne znači mnogo. Paori koji žive relativno blizu Novog Sada inače na vratima kuće u svom selu litar mleka prodaju po 110-120 dinara. Vidi se kolika je dobit po osnovu zloupotrebe pozicije jedinog velikog kupca, time i monopoliste.
Zašto bankari ćute
Biće zanimljivo videti kako će reagovati trgovci. Pokušaj da pritisak preusmere na dobavljače nije uspeo. Moraće da se zadovolje sa znatno manjim profitom, ali i dalje je u pitanju pristojna zarada. Moguće da će nešto smanjiti broj zaposlenih i povećati broj samouslužnih kasa ili da povećaju cenu proizvodima čija je marža i sada ispod maksimalno dozvoljenih 20 odsto.
Ipak, realno svi veliki dobavljači u Srbiji posluju veoma dobro, mnogo profitabilnije nego u drugim zemljama sličnog nivoa razvoja. Takođe, i u novim uslovima mogu i nadalje ostvarivati solidnu zaradu. Jer, još uvek su svesni da u Srbiji konkurencija trgovaca nije dovoljna, a država bi se mogla potruditi da olakša ulazak novih evropskih lanaca, baš kao i da pojeftini i ubrza izdavanje za izgradnju novih objekata i tako pospeši takmičenje trgovaca. Teško da će trgovci raditi protiv sebe, a ni šest meseci nije previše dug rok, lako se izdrži i očas prođe.
Iz banaka nema glasova protiv uredbe o ograničavanju kamate na potrošačke kredite, po običaju ćute. Bankari u Srbiji, naime, zarađuju mnogo više i od trgovaca. Lane su profitirali 1,63 milijarde evra, 20,2 odsto vrednosti njihovog kapitala, odnosno 3,05 odsto aktive.
Osnovni izvor zarade je izrazita i sve veća razlika između aktivnih i pasivnih kamata, odnosno cene koju građani plaćaju bankama za pozajmljeni novac spram cene koju banke plaćaju štedišama za poverenu lovu. U drugim evropskim zemljama, prosečno se zarađuje cirka 10,5 odsto vrednosti kapitala, odnosno 0,75 odsto vrednosti aktive... Naravno da će banke u Srbiji ćutati.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tehnolog o hepatitisu A u zamrznutom voću iz Srbije: Postajemo tranzitna zona za spornu hranu
17.05.2026.•
4
Vest da je u Nemačkoj u zamrznutoj mešavini bobičastog voća poreklom iz Srbije otkriven virus hepatitisa A opet je otvorila pitanje bezbednosti hrane namenjene izvozu, ali i proizvoda koji se nalaze na domaćem tržištu.
Nisu samo Mimović i Karić voljni da preuzmu NIS: U samom foto-finišu ima još zainteresovanih
17.05.2026.•
18
I dok se broj dana do 22. maja kada ističe rok za postizanje dogovora oko prodaje NIS-a smanjuje, neizvesnost u vezi sa razrešenjem ove višemesečne sage raste.
Ističe rok za NIS: Dogovora o vlasništvu i dalje nema
16.05.2026.•
13
Ostalo je nedelju dana do isteka roka za promenu vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je nametnula američka administracija, odredivši 22. maj kao novi datum.
U Srbiji izdato 19,3 odsto više građevinskih dozvola nego prošlog marta
16.05.2026.•
2
U Srbiji su u martu ove godine izdate 2.634 građevinske dozvole, što je 19,3 odsto više nego u martu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Cene voća i povrća ponovo ljute građane: Trešnje i do 1.500 dinara
15.05.2026.•
28
Početak maja kupcima donosi negodovanje: trešnje su 1.500 dinara za kilogram, dok borovnice dostižu cenu od 2.200 dinara po kilogramu.
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
5
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
BITmarkets lansira P2P platformu koja korisnicima omogućava direktno kripto trgovanje uz konkurentne troškove
15.05.2026.•
0
BITmarkets je objavio pokretanje svoje peer-to-peer (P2P) funkcije trgovanja, koja korisnicima omogućava da direktno međusobno kupuju i prodaju USDT, bez posredovanja tradicionalnih bankarskih institucija.
Đedović Handanović: Srbija će ponudu za NIS dati do kraja dana, očekujemo odgovor MOL-a u ponedeljak
15.05.2026.•
9
Srbija će svoju ponudu za NIS dati MOL-u do kraja dana, a mađarska kompanija treba da se izjasni do ponedeljka, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
40
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
3
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
9
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
44
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
6
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
47
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
Komentari 43
Nele
Sindikat
Куп је битан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar