Sistem par-nepar, aktiviranje rezerve: Država ima krizni plan u slučaju prekida snabdevanja naftom
Iako se još čeka na detalje plana poslovanja NIS-a pod sankcijama, ispostavilo se da država ima akt na osnovu koga može da postupa ukoliko nastupi poremećaj na tržištu nafte i goriva.
Foto: 021.rs
Kako piše Nedeljnik, reč je o vladinoj "Uredbi o utvrđivanju programa mera u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima, koja sadrži i Krizni plan", a koja je usvojena još 2019. godine - dakle, godinama pre nego što će se NIS naći pod američkim sankcijama.
Svrha ove Uredbe je da propisivanje preciznih procedura i mera koje će biti preduzete tokom krize, kao i da jasno definiše nadležnosti svih učesnika, od državnih organa do naftnih kompanija.
Uslovi za proglašenje krize
Aktivacija Kriznog plana zavisi od ispunjenja specifičnih uslova koji predstavljaju ozbiljan poremećaj na tržištu. Ti uslovi obuhvataju situacije poput prekida snabdevanja sirovom naftom zbog međunarodnih političkih ili ekonomskih tenzija, kao i lokalne prekide u transportu izazvane velikim industrijskim nesrećama.
Plan se može pokrenuti i usled naglog skoka potražnje za derivatima, na primer, ako dođe do nestašice prirodnog gasa ili električne energije.
Posebna pažnja posvećena je našoj jedinoj rafineriji.
"Neplanirani prekid rada Rafinerije Pančevo predstavlja najozbiljniju pretnju sigurnosti snabdevanja srpskog naftnog tržišta", navodi se u planu.
Takođe, Uredba je predvidela i prekid protoka nafte kroz naftovode JANAF i Transnafte ili probleme u rečnom saobraćaju na Dunavu usled ekstremnog vodostaja mogu dovesti do aktivacije plana.
Prva mera: Oslobađanje rezervi nafte
Osnovna mera za stabilizaciju tržišta jeste puštanje u promet rezervi nafte i derivata.
Plan predviđa upotrebu operativnih rezervi, koje drže same naftne kompanije, i obaveznih rezervi, koje su u vlasništvu države.
Princip raspodele državnih rezervi je precizno definisan, a vodeća ideja je pravičan i jednak odnos prema svim privrednim subjektima koji su plaćali naknadu za formiranje rezervi.
To znači da će svakoj kompaniji biti ponuđen otkup srazmerno njihovom dosadašnjem doprinosu, piše Nedeljnik.
Za sprovođenje ove procedure zadužena je Uprava za rezerve energenata pri Ministarstvu energetike.
Pročitaj još
Mere za smanjenje potrošnje goriva
Pored korišćenja rezervi, Akcioni plan može da sadrži i mere za smanjenje potrošnje, koje se uvode postepeno, u zavisnosti od ozbiljnosti krize.
Prvi korak podrazumeva preporuke i javne kampanje koje bi promovisale korišćenje javnog prevoza, deljenje prevoza automobilom, kao i podsticanje rada od kuće i primenu tehnika vožnje koje štede gorivo.
Ukoliko to ne bude dovoljno, sledeći nivo mera može uključiti obavezujuće odluke, poput smanjenja maksimalne dozvoljene brzine na putevima.
U slučaju ozbiljnije krize, moguće je uvesti i ograničenja na samim pumpama, kao što su skraćivanje radnog vremena, zabrana točenja goriva u kanistere, ili određivanje maksimalne količine koja se može kupiti po jednom točenju.
Kao strože mere predviđena su i ograničenja kretanja, poput uvođenja sistema vožnje par-nepar na osnovu brojeva na registarskim tablicama, ili potpune zabrane vožnje određenim danima.
Kao krajnja opcija, plan predviđa i racionalizaciju, odnosno uvođenje sistema sledovanja kojim se strogo kontroliše raspodela goriva.
Prioritetne službe i obaveze industrije
U slučaju primene najstrožih mera, postoji Spisak prioritetnih korisnika kojima se mora obezbediti snabdevanje gorivom.
Na spisku su, između ostalih, policija, vatrogasne i službe hitne pomoći, bolnice, energetski subjekti za proizvodnju struje i gasa, telekomunikacione i poštanske usluge, javni prevoz i službe neophodne za vodosnabdevanje.
Odgovornost za snabdevanje tržišta, kako se navodi, i tokom krize ostaje na privrednim društvima koja su za to licencirana. Ona su dužna da obaveštavaju NESO o svim problemima i da preduzimaju sve mere kako bi pronašla alternativne načine snabdevanja.
Planom je predviđeno i sprovođenje intenzivne komunikacije sa javnošću kako bi se pružile tačne informacije i izbeglo panično ponašanje.
Ceo tekst Nedeljnika možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mol prijavio JANAF Evropskoj komisiji: Zbog zloupotrebe monopolskog položaja
04.03.2026.•
2
Mađarski MOL i njegova slovačka podružnica Slovnaft prijavili su Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije glavnog operatera naftovoda JANAF zbog zloupotrebe monopolskog položaja.
Glamočić posle sastanka sa poljoprivrednicima: Počeo dijalog, ali neki ne žele da se dogovore
04.03.2026.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je posle sastanka sa dva poljoprivredna udruženja da je "počeo pravi dijalog", da misli da su se razumeli, dogovorili i da veruje da neće više biti blokada.
Akademijski odbori SANU: Srpskim domaćinima nije mesto u zatvoru
04.03.2026.•
5
Akademijski odbori za selo i za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) oglasili su se povodom hapšenja poljoprivrednika tokom protesta.
Veća tražnja za gorivom na pumpama u Srbiji, kupuje se na kante i pune rezervoari
04.03.2026.•
38
Na benzinskim pumpama u Srbiji raste tražnja dizela i benzina, pune se rezervoari vozila, a poljoprivrednici kupuju na kante i burad jer cena u veleprodaji zbog rata na Bliskom istoku vrtoglavo raste.
Cene benzina u SAD naglo porasle zbog napada na Iran
04.03.2026.•
5
Cena galona benzina u SAD porasla je 11 centi preko noći, a gorivo je poskupelo i u nekim evropskim zemljama zbog višestrukih sukoba na Bliskom istoku, kojima je onemogućena isporuka nafte preko Persijskog zaliva.
Kako će rat u Iranu uticati na ekonomiju: Dva scenarija, Evropa najizloženija
03.03.2026.•
9
Vojna akcija na Bliskom istoku ima potencijal da preoblikuje region - ali bi mogla da ima i značajne posledice po globalnu ekonomiju i finansijska tržišta.
Inflacija u zoni evra može rasti zbog sukoba na Bliskom istoku, upozorava ekonomista
03.03.2026.•
1
Produžetak rata na Bliskom istoku mogao bi da dovede do naglog rasta inflacije u zoni evra i da uspori ekonomski rast, ocenio je glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn za britanski list Fajnenšel tajms.
Gorivo u Srbiji već skupo, a rat sa Iranom bi to mogao da pogorša
03.03.2026.•
22
Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije.
Otkup automobila - Kako prodati auto za jedan dan?
03.03.2026.•
0
Prodaja polovnog automobila u teoriji deluje lako - postavite oglas, sačekate kupca i to je to. U praksi, taj proces često traje nedeljama, uz beskrajne pozive, poruke, cenkanje i neozbiljne kupce koji "dolaze sutra".
Prošle godine u Srbiju uvezeno cveća za 42 miliona evra
02.03.2026.•
4
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini u Srbiji iznosila je 49 miliona evra, od čega je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra.
Vlahović: Model razvoja Srbije nedovoljan za sustizanje privreda Srednje i Istočne Evrope
02.03.2026.•
13
Predsednik Saveze ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da je model razvoja Srbije obezbedio privredni rast, ali je nedovoljan za sustizanje zemalja Srednje i Istočne Evrope.
Raspisan poziv za subvencije poljoprivrednicima od 18.000 dinara po hektaru
02.03.2026.•
2
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji koji će biti otvoren do 1. aprila.
Država daje skoro 16 miliona evra za izgradnju jednog hotela za Expo
02.03.2026.•
7
Kompanija Euro KB Rent dobiće 15,9 miliona evra iz budžeta Srbije za izgradnju hotela internacionalnog brenda "Swissotel" iz grupacije "Accor" na lokaciji EXPO u Beogradu, vidi se iz ugovora o subvenciji.
Zbog rata sa Iranom: Cena nafte skočila najviše za četiri godine, a gas u Evropi 28 odsto skuplji
02.03.2026.•
7
Cene nafte su danas zabeležile najveći rast za poslednje četiri godine zbog sukoba na Bliskom istoku nakon što SAD i Izrael napale Iran tokom vikenda.
Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
02.03.2026.•
21
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Posledica rata SAD, Izraela i Irana: Nafta bi mogla da poskupi na 100 dolara za barel
02.03.2026.•
5
Američko-izraelski napad na Iran, kao i odgovor Teherana, uznemirili su tržišta nafte. Mnogi predviđaju veliki skok cena.
Non stop štednja - prvi korak ka finansijskom miru
02.03.2026.•
0
Ako čekate kraj meseca da na štednju stavite novac koji vam je ostao na računu, velika je šansa da ta štednja neće brzo napredovati jer troškovi se nekako uvek prilagode iznosu koji tokom meseca imate na računu.
Osiguravajuće kuće otkazuju pokriće ratnog rizika za brodove zbog sukoba u Iranu
02.03.2026.•
3
Nekoliko agencija za osiguranje saopštilo je da otkazuje pokriće ratnog rizika za brodove, zbog sukoba u Iranu i Persijskom zalivu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru manja devet odsto nego pre godinu dana
01.03.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine manja je za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 14,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
OPEK+ povećava proizvodnju nafte zbog sukoba na Bliskom istoku
01.03.2026.•
2
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučile su danas da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte na 206.000 barela dnevno za april.
Finansijski forenzičar: Put novca od javnih nabavki u investicione fondove i nazad u budžet
01.03.2026.•
1
Investicioni fondovi su prilično nepoznat pojam u Srbiji, ali nažalost poslednjih godinu dana u žižu interesovanja dolaze iz pogrešnih razloga.
Komentari 65
Pero
Alegra
Bogi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar