Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Foto: 021.rs (AI)
Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i privredni rast.
U prva dva meseca ove godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 odsto, a ključan izvor rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije.
Međutim, energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku izaziva posledice i u svetu, i kod nas.
Od januara do marta u Nemačkoj je gotovo pet hiljada preduzeća proglasilo bankrot, uglavnom u građevinarstvu i maloprodaji.
Stanić za RTS kaže da je na globalnom nivou formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je proglašeno primirje, posledice su i dalje prisutne.
Postavlja se pitanje koliko će taj inflatorni talas pogoditi evropsku privredu, uključujući i Srbiju. Inflacija u Evropskoj uniji porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, dok se u Srbiji očekuju novi podaci Narodne banke.
Da li je kriza već stigla u Srbiju
Prema rečima Stanića, Srbija još nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski pokazatelji su i dalje stabilni i pozitivni.
Ipak, ključni izazov ostaje inflacija i nemogućnost daljeg snižavanja kamatnih stopa, napominje Stanić. Centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena.
Navodi da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.
Potrošnja, energenti i stabilnost budžeta
Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta.
Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja, kaže sagovornik RTS-a.
Izazovi u industriji i izvozu
Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize.
Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine. Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.
Dodatni problem predstavlja smanjenje konkurentnosti evropske privrede, što može dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika.
Energetika kao relativna prednost Srbije
Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru: pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom.
Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto.
Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5 do 3,5 odsto.
Pročitaj još
Zavisnost od Evropske unije
Srbija će najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište.
Problem predstavljaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu.
"Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu", kaže Stanić.
Rast cena hrane i uticaj na građane
U Srbiji čak 50 odsto potrošačke korpe otpada na hranu, pa se upravo tu može očekivati najveći rast cena.
Ipak, trenutna inflacija iznosi oko 2,5 odsto, a očekuje se da ostane u okvirima cilja Narodne banke (do 4,5 odsto).
Ključno je da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva.
Uloga države u ublažavanju krize
Država ima prostor da interveniše, zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji. Mere mogu uključivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu.
"Obim mera zavisiće od dubine krize", navodi dalje Stanić.
Nemačka kao pokazatelj budućih kretanja
Srbija pažljivo prati dešavanja u Nemačkoj, koja se suočava sa strukturnim problemima - reformom penzionog sistema, energetskom tranzicijom i industrijskom politikom.
"Ipak, Srbija ostaje pouzdan partner, a rast IT sektora (skoro 10 odsto BDP-a) pokazuje pozitivan trend razvoja", ocenjuje Stanić.
Rast cena kerozina već utiče na poskupljenje avio-karata. Ipak, scenariji o potpunoj nestašici goriva u kratkom roku nisu realni, jer postoje strateške rezerve.
Očekuje se da će pritisak na avio-industriju, turizam i transport ostati, što će se odraziti i na cene putovanja.
Evropa nastoji da poveća učešće industrije u BDP-u sa 15 na 20 odsto do 2035. godine i sve više promoviše kupovinu domaćih proizvoda.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Višestruko uvećani troškovi pruge do Nacionalnog stadiona: "Neko svakom građaninu iz džepa izvukao pet evra"
20.10.2026.•
7
Izgradnja pruge od Zemun Polja do budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu mogla bi da košta najmanje 450 miliona evra, iako je prvobitna procenjena vrednost projekta iznosila 188,1 milion evra.
Ilon Mask najavio da će svakom detetu u Americi pokloniti po jednu akciju SpaceX-a
20.10.2026.•
1
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask najavio je da će sledeće godine svakom detetu u Sjedinjenim Američkim Državama pokloniti po jednu svoju akciju te kompanije.
Bečki institut: Ekonomija Srbije pod Vučićem daleko od čuda
19.10.2026.•
30
Godine vlasti Srpske napredne stranke (SNS) nisu bez ekonomskih dostignuća, ali je ukupan rezultat daleko od čuda kakvim vlada voli da ga predstavlja.
Čelnica MMF: Razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže
18.10.2026.•
3
Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.
"Global Finance" nagradio Jorgovanku Tabaković jednom od najviših ocena za guvernere
17.10.2026.•
34
Svetski finansijski časopis "Global Finance" danas je u Bangkoku dodelio nagradu guvernerki Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković za ocenu A-, jednu od najviših ocena u okviru izveštaja Ocena rada guvernera.
Folksvagen povlači više hiljada električnih vozila zbog rizika od požara
16.10.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Objavljene nove cene goriva
16.10.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Besparica u agraru donela nove finansijere - organizatore proizvodnje
16.10.2026.•
1
Broj poljoprivrednih apoteka se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", piše časopis Biznis i finansije.
SAD produžile licencu Lukoilu za poslovanje u inostranstvu do aprila 2027.
15.10.2026.•
1
Američko Ministarstvo finansija produžilo je do 24. aprila 2027. godine licencu koja dozvoljava Lukoilu da obavlja određene transakcije koje uključuju njegovu stranu imovinu.
Iako je poslovanje uspešno: Netfliks otpušta 1.000 ljudi
15.10.2026.•
4
Američka kompanija Netfliks otpustiće oko 1.000 zaposlenih, što predstavlja približno šest odsto njene radne snage, uglavnom u sektorima razvoja proizvoda, tehnologije, ljudskih resursa i pravnih poslova.
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
11
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
11
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
11
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
7
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Komentari 22
znamo se odavno
da
nikad nije izasao iz nje
S56
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar