Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Foto: 021.rs (AI)
Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i privredni rast.
U prva dva meseca ove godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 odsto, a ključan izvor rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije.
Međutim, energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku izaziva posledice i u svetu, i kod nas.
Od januara do marta u Nemačkoj je gotovo pet hiljada preduzeća proglasilo bankrot, uglavnom u građevinarstvu i maloprodaji.
Stanić za RTS kaže da je na globalnom nivou formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je proglašeno primirje, posledice su i dalje prisutne.
Postavlja se pitanje koliko će taj inflatorni talas pogoditi evropsku privredu, uključujući i Srbiju. Inflacija u Evropskoj uniji porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, dok se u Srbiji očekuju novi podaci Narodne banke.
Da li je kriza već stigla u Srbiju
Prema rečima Stanića, Srbija još nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski pokazatelji su i dalje stabilni i pozitivni.
Ipak, ključni izazov ostaje inflacija i nemogućnost daljeg snižavanja kamatnih stopa, napominje Stanić. Centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena.
Navodi da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.
Potrošnja, energenti i stabilnost budžeta
Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta.
Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja, kaže sagovornik RTS-a.
Izazovi u industriji i izvozu
Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize.
Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine. Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.
Dodatni problem predstavlja smanjenje konkurentnosti evropske privrede, što može dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika.
Energetika kao relativna prednost Srbije
Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru: pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom.
Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto.
Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5 do 3,5 odsto.
Pročitaj još
Zavisnost od Evropske unije
Srbija će najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište.
Problem predstavljaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu.
"Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu", kaže Stanić.
Rast cena hrane i uticaj na građane
U Srbiji čak 50 odsto potrošačke korpe otpada na hranu, pa se upravo tu može očekivati najveći rast cena.
Ipak, trenutna inflacija iznosi oko 2,5 odsto, a očekuje se da ostane u okvirima cilja Narodne banke (do 4,5 odsto).
Ključno je da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva.
Uloga države u ublažavanju krize
Država ima prostor da interveniše, zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji. Mere mogu uključivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu.
"Obim mera zavisiće od dubine krize", navodi dalje Stanić.
Nemačka kao pokazatelj budućih kretanja
Srbija pažljivo prati dešavanja u Nemačkoj, koja se suočava sa strukturnim problemima - reformom penzionog sistema, energetskom tranzicijom i industrijskom politikom.
"Ipak, Srbija ostaje pouzdan partner, a rast IT sektora (skoro 10 odsto BDP-a) pokazuje pozitivan trend razvoja", ocenjuje Stanić.
Rast cena kerozina već utiče na poskupljenje avio-karata. Ipak, scenariji o potpunoj nestašici goriva u kratkom roku nisu realni, jer postoje strateške rezerve.
Očekuje se da će pritisak na avio-industriju, turizam i transport ostati, što će se odraziti i na cene putovanja.
Evropa nastoji da poveća učešće industrije u BDP-u sa 15 na 20 odsto do 2035. godine i sve više promoviše kupovinu domaćih proizvoda.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
06.06.2026.•
4
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Produžena odluka o smanjenju akciza na gorivo
06.06.2026.•
1
Vlada Srbije ponovo je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte do 14. juna.
Objavljene nove cene goriva
05.06.2026.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3: Investicija vredna 2,63 milijarde evra, rok prijave 25. jun
04.06.2026.•
35
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, objavila je eKapija.
EU odložila primenu novih bankarskih pravila do kraja 2029. godine
04.06.2026.•
0
Evropska komisija saopštila je da će za tri godine odložiti primenu novih međunarodnih pravila za obračun tržišnog rizika banaka, kako evropski zajmodavci ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente iz SAD
Manjak u državnoj kasi 99,6 milijardi dinara za četiri meseca, ministarstvo kaže: Bolje od plana
04.06.2026.•
3
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 99,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 86,5 milijardi dinara.
Raste broj milionera u svetu: U Evropi, Luksemburg prednjači
04.06.2026.•
3
Novi izveštaj "World Wealth Report" kompanije "Capgemini" pokazuje da je najveći skok u broju milionera u Evropi u Luksemburgu.
Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom
04.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Paori na udaru klimatskih promena
03.06.2026.•
6
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji bila 9.583 evra po hektaru
03.06.2026.•
1
Republički geodetski zavod saopštio je da je, prema prvom objavljenom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta iznosila 9.583 evra po hektaru.
MOL zatražio dodatnih 30 dana za pregovore o kupovini NIS-a
03.06.2026.•
2
Mađarska kompanija MOL zatražila je danas od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAC dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u.
Demostat: Izmene Zakona o zaštiti potrošača donose i dobre i loše vesti
03.06.2026.•
1
Novi Zakon o zaštiti potrošača, čija će primena početi 1. avgusta, sadrži i dobre i loše vesti za potrošače, navedeno je u analizi Demostata.
Vlasnik Gugla Alfabet prodaje akcije od 80 milijardi dolara kako bi finansirao razvoj AI
03.06.2026.•
1
Kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, saopštila je da planira da prodajom svojih akcija prikupi do 80 milijardi dolara kako bi finansirala ogromna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju (AI).
Gasprom povećao izvoz gasa u Evropu preko Turskog toka na najviši nivo do sada
01.06.2026.•
4
Ruski energetski gigant Gasprom, u odnosu na prethodnu godinu, povećao je izvoz gasa evropskim krakom gasovoda Turski tok za 6,5 odsto.
Izvoz nafte zabranjen do 2. jula
01.06.2026.•
1
Mera zabrane izvoza nafte i naftnih derivata produžena je do 2. jula.
Sirak - sve češće na njivama u Vojvodini
01.06.2026.•
4
Već nekoliko decenija uočljivo su više dnevne temperature u našoj najvećoj žitnici, baš kao i u celom srednjoevropskom regionu.
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
26
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
16
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
25
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Komentari 22
znamo se odavno
da
nikad nije izasao iz nje
S56
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar