Jedna zvezda uskoro će umreti u nuklearnoj eksploziji - i mogla bi biti vidljiva golim okom po danu
Svetli binarni zvezdani sistem V Sagittae će više puta bljesnuti pre nego što konačno eksplodira kao supernova u narednih 100 godina.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Kada dođe do eksplozije, mogla bi biti vidljiva golim okom čak i na osunčanom nebu.
Izuzetno sjajan zvezdani sistem koji dugo zbunjuje astronome uskoro bi mogao obasjati nebo nuklearnim sjajem hiljada sunca, sugeriše novo istraživanje. Kada se to dogodi, rezultati će možda biti vidljivi sa Zemlje golim okom - danju ili noću, piše LiveScience.
Zvezdani sistem, nazvan V Sagittae, sastoji se od belog patuljka - gustog jezgra mrtve zvezde slične Suncu - i masivnijeg zvezdanog saputnika, udaljenog oko 10.000 svetlosnih godina, u sazvežđu Strelac. Proždrljivi beli patuljak "guta" materijal od svog saputnika brzinom neviđenom do sada, navodi tim u saopštenju.
Ove dve zvezde su u toliko bliskom svemirskom plesu da orbitiraju jedna oko druge svakih 12,3 sata, postepeno se približavajući sa svakom orbitom, prema istom saopštenju. Sada su istraživači potvrdili da će ovaj osuđeni ples na kraju završiti sudarom zvezda i proizvodnjom supernove toliko svetle da će biti vidljiva danju.
"Materija koja se nakuplja na belom patuljku verovatno će izazvati eruptionski nova-izliv u narednim godinama, tokom kog će V Sagittae postati vidljiva golim okom", rekao je Pablo Rodrigez-Gil, profesor sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva u Španiji i koautor studije.
Razumevanje zveri
U studiji objavljenoj u novembru u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society", međunarodni istraživački tim sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj analizirao je svetlost koju emituje V Sagittae kako bi bolje razumeo o kakvoj se tačno "zveri" radi.
Podaci su prikupljeni tokom 120 dana pomoću spektrografa X-Shooter na Veoma velikom teleskopu Evropske južne opservatorije, smeštenom na visini od 2.600 metara na planini Paranal u pustinji Atakama u Čileu.
Spektrografi poput X-Shootera prikupljaju dolaznu svetlost od nebeskih objekata i zatim je razlažu na sastavne talasne dužine. Time se dobija spektar koji otkriva hemijski sastav objekta, jer svaki atom i molekul apsorbuje i reflektuje specifične talasne dužine. Za poređenje, zamislite kako prizma razlaže belu svetlost u boje duge.
Ovi spektralni podaci pomogli su istraživačima da ponovo analiziraju karakteristike V Sagittae. Prethodno su, u studiji iz 1965. godine, astronomi procenili da zvezde imaju mase od 0,7 i 2,8 sunčevih masa, iako je to bilo kontroverzno.
U novijoj studiji, uzimajući u obzir orbitalni period, sugerisano je da ceo sistem možda ima ukupnu masu ispod 2,1 sunčevih masa, sa tim da beli patuljak i njegov saputnik imaju po oko jednu sunčevu masu.
Fil Čarls, emeritus profesor astronomije sa Univerziteta Sautempton i koautor studije, opisao je zabunu u vezi s ovim "veoma važnim sistemom". Neizvesnost potiče od komplikovanih i stalno promenljivih emisija svetlosti iz V Sagittae, koje su "verovatnije posledica brzih izlivanja" nego samih orbitalnih kretanja zvezda, što otežava određivanje njihovih masa.
"Našom studijom pokazujemo da niko još nije uspeo da jedinstveno identifikuje orbitalno kretanje svakog dela sistema, i stoga još nemamo dobru meru mase svake zvezde", rekao je Čarls za Live Science putem mejla.
Orbitirajuća nuklearka
Istraživači su takođe identifikovali V Sagittae kao izvor supermekih X-zraka (SSS), što znači da emituje X-zrake niže energije u poređenju sa "tvrdim" izvorima poput aktivnih crnih rupa i sudarajućih neutronskih zvezda. Klasični SSS sistemi sastoje se od belog patuljka koji akumulira masu i masivnijeg saputnika čiji gas preliva i pada na patuljka.
Ogromna gravitaciona glad V Sagittae izaziva stalnu termonuklearnu reakciju na površini belog patuljka, pretvarajući ga u orbitirajuću nuklearku i najsjajniji SSS u galaksiji, navode istraživači.
Čak i u svojim slabijim fazama, V Sagittae je 100 puta svetlija od drugih promenljivih zvezdanih sistema. Brzina materijala koji pada u akrecioni disk belog patuljka drastično i nepredvidivo varira, ponekad u roku od samo nekoliko dana, dok se zvezda bori da "svari" sav materijal koji krade od partnera, dodaje tim u zasebnom saopštenju.
Zbog toga je velika količina materijala pobegla i formirala prsten, ili oreol gasa, koji okružuje obe zvezde, stvarajući tzv. "cirkumbinarni disk" sa prečnikom dva do četiri puta većim od razdaljine između zvezda.
Pročitaj još
Supernova usred dana
Haotična akrecija i ekstremna svetlost V Sagittae znakovi su njene neminovne, nasilne smrti, kojoj će prethoditi eksplozivna "predstava za zagrevanje" - nova eksplozija.
Nove se dešavaju kada beli patuljak prikupi previše materijala i zatim ga eksplozivno izbaci sa svoje površine. Ove zvezdane eksplozije ne uništavaju bele patuljke, ali su ipak zadivljujuće - prosečna nova sija stotine hiljada puta jače od Sunca. Pošto patuljak preživi, nove se mogu ponavljati hiljadama ili milionima godina.
Ipak, ovaj spektakl biće samo uvod u glavni događaj. Kada se zvezde spiralno približe i sudare, proizvešće "eksploziju supernove toliko svetlu da će biti vidljiva sa Zemlje čak i danju", dodaje Rodrigez-Gil.
Ova konačna svetlosna kulminacija mogla bi da se dogodi već 2067. godine, prema studiji iz 2020. sa Državnog univerziteta Luizijane, koja je predvidela propast V Sagittae na osnovu skraćujućeg orbitalnog perioda. Čarls zaključuje da, ako "opaženo skraćivanje perioda potraje, onda se to mora desiti - ali evoluciju zvezda je teško tačno predvideti, pa se to lako može promeniti".
Dakle, držite pogled uprt ka sazvežđu Strelca, u potrazi za novom, i zabeležite datum za spektakularnu supernovu koja će označiti kraj jednog od najzagonetnijih zvezdanih sistema naše galaksije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Naučnici rade na tome da veštačka inteligencija ima emocije
29.10.2026.•
1
Naučnici su stvorili digitalni model ponašanja za veštačku inteligenciju koji prikazuje ličnost, emocije i raspoloženje pod uticajem "digitalnih hormona" koji se proizvode kao odgovor na ljudsku interakciju.
NASA otkrila ultrasitnu prašinu na Marsu, može da prodre u pluća i ošteti vitalne organe
29.10.2026.•
1
Rover "Istrajnost" (Perseverance) američke svemirske agencije (NASA) otkrilo je ultrasitne čestice prašine na Marsu, koje imaju prečnik od svega 100 nanometara.
Američki političari "treniraju" ChatGPT i Gemini da ih preporučuju biračima
27.10.2026.•
0
Politički kandidati u Sjedinjenim Američkim Državama sve više prilagođavaju svoje predizborne poruke četbotovima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji (AI), pokazalo je istraživanje Rojtersa.
NASA završila misiju teleskopa Svift posle gotovo 22 godine
26.10.2026.•
0
NASA-ina opservatorija Nil Gerels Svift završila je svoju naučnu misiju nakon gotovo 22 godine rada.
Postoje milioni neotkrivenih crnih rupa: Astronomi traže pomoć građana
25.10.2026.•
0
Astronomi procenjuju da je u našoj galaksiji, Mlečnom putu, tokom proteklih 13 milijardi godina nastalo više od 10 miliona crnih rupa. Međutim, do sada je otkriveno samo oko 70.
Prodaja konzole Playstation 5 porasla uoči izlaska GTA VI
25.10.2026.•
1
Prodaja igračkih konzola PlayStation 5 (PS5) kompanije Sony u SAD porasla je za 22 odsto u septembru, dok su se potrošači pripremali za izlazak dugo očekivane video-igre GTA VI.
NASA ubrzava planove za izgradnju baze na Mesecu - cilj da to bude već 2028.
25.10.2026.•
0
NASA ubrzava planove za izgradnju baze na Mesecu i povratak astronauta na njegovu površinu, što bi moglo da se dogodi za samo dve godine.
VIDEO: Prvi iPhone na preklapanje stigao u prodavnice po ceni od 2.000 dolara
25.10.2026.•
0
Kompanija Apple počela je prodaju svog prvog preklopnog pametnog telefona iPhone duo, po ceni od oko 2.000 dolara (oko 1.700 evra), uz ograničene zalihe.
VIDEO: 110 humanoidnih robota postavilo svetski rekord u sinhronizovanom plesu
25.10.2026.•
0
U Kini je 110 humanoidnih robota postavilo Ginisov svetski rekord u sinhronizovanom plesu.
Grčka zabranjuje društvene mreže deci mlađoj od 15 godina
23.10.2026.•
0
Grčki parlament usvojio je zakon kojim se deci mlađoj od 15 godina zabranjuje korišćenje društvenih mreža, a zabrana bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2027. godine, prenose grčki mediji.
FOTO: Rekonstruisano lice najstarijeg poznatog Homo sapiensa
22.10.2026.•
4
Naučnici su pomoću ljudskih fosila iz Maroka napravili digitalnu rekonstrukciju lica čoveka koji je živeo pre oko 315.000 godina.
Dva AI agenta OpenAi oslabila sopstveni bezbednosni nadzor tokom zadataka
22.10.2026.•
0
Kompanija OpenAI saopštila je da su dva njena napredna agenta veštačke inteligencije (AI) tokom rutinskih programerskih zadataka oslabila sopstveni bezbednosni nadzor.
Meta treba da plati 25 milijardi dolara Novom Meksiku: Rekordna kazna
21.10.2026.•
1
Sudija sa područja Novog Meksika odredio je da kompanija Meta toj američkoj saveznoj državi treba da plati 25 milijardi dolara, pošto je porota tu kompaniju, proglasila krivom za dovođenje korisnika u zabludu.
VIDEO: Grčka predstavila superkompjuter Dedal - 31. u svetu po snazi
20.10.2026.•
0
Grčka je predstavila novi superkompjuter Dedal koji sa brzinom procesora od 85,69 petaflopsa otvara nove mogućnosti za razvoj naprednih modela veštačke inteligencije.
Bil Gejts upozorio na opasnosti AI: Najveća pretnja stiže već tokom naredne godine
20.10.2026.•
2
Suosnivač Majkrosofta Bil Gejts upozorio je da bi čovečanstvo tokom naredne godine moglo da se suoči sa značajnim porastom sajber napada zbog zloupotrebe veštačke inteligencije.
Otkriven misteriozni signal iz praznog dela svemira
18.10.2026.•
0
Svemirski teleskop Džejms Veb otkrio je neobičan signal iz dela svemira u kojem prethodna posmatranja nisu pokazala postojanje nijednog objekta.
Japan pokreće prvu misiju za prikupljanje uzoraka sa Marsovog meseca Fobosa
18.10.2026.•
0
Japan se sprema da lansira letelicu u okviru prve misije na svetu čiji je cilj donošenje uzoraka sa Fobosa, jednog od dva mala meseca koji kruže oko Marsa, prenosi Gardijan.
VIDEO: Mask predstavio Teslin "leteći automobil": Vozi naopačke i izvodi akrobacije u vazduh
18.10.2026.•
2
Ilon Mask predstavio je novi Tesla Roadster, automobil za koji kompanija tvrdi da može da leti, vozi naopačke i izvodi akrobacije u vazduhu.
Mesec ima mnogo više boja nego što se nama na Zemlji čini
18.10.2026.•
0
Mesec sa Zemlje uglavnom izgleda belo ili sivo, ali astronauti NASA misije Artemis II tokom bliskog preleta otkrili su mnogo raznovrsniju paletu boja, uključujući žutu, smeđu, zelenu i plavu.
Otkrivena prva zelena zvezda
16.10.2026.•
0
Astronomi su otkrili prvu zelenu zvezdu u istoriji, a nova studija pokazuje da astronomska tela zapravo mogu da postoje u širokom spektru različitih boja.
Sve popularnije zanimanje - trener robota za kućne poslove, zarada i do 900 dolara mesečno
15.10.2026.•
0
U Kini se sve više ljudi zapošljava kao takozvani "treneri robota", obavljajući svakodnevne kućne poslove kako bi obučili mašine za zadatke poput pranja sudova, slaganja odeće i čišćenja.
Komentari 1
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar