Jedna zvezda uskoro će umreti u nuklearnoj eksploziji - i mogla bi biti vidljiva golim okom po danu
Svetli binarni zvezdani sistem V Sagittae će više puta bljesnuti pre nego što konačno eksplodira kao supernova u narednih 100 godina.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Kada dođe do eksplozije, mogla bi biti vidljiva golim okom čak i na osunčanom nebu.
Izuzetno sjajan zvezdani sistem koji dugo zbunjuje astronome uskoro bi mogao obasjati nebo nuklearnim sjajem hiljada sunca, sugeriše novo istraživanje. Kada se to dogodi, rezultati će možda biti vidljivi sa Zemlje golim okom - danju ili noću, piše LiveScience.
Zvezdani sistem, nazvan V Sagittae, sastoji se od belog patuljka - gustog jezgra mrtve zvezde slične Suncu - i masivnijeg zvezdanog saputnika, udaljenog oko 10.000 svetlosnih godina, u sazvežđu Strelac. Proždrljivi beli patuljak "guta" materijal od svog saputnika brzinom neviđenom do sada, navodi tim u saopštenju.
Ove dve zvezde su u toliko bliskom svemirskom plesu da orbitiraju jedna oko druge svakih 12,3 sata, postepeno se približavajući sa svakom orbitom, prema istom saopštenju. Sada su istraživači potvrdili da će ovaj osuđeni ples na kraju završiti sudarom zvezda i proizvodnjom supernove toliko svetle da će biti vidljiva danju.
"Materija koja se nakuplja na belom patuljku verovatno će izazvati eruptionski nova-izliv u narednim godinama, tokom kog će V Sagittae postati vidljiva golim okom", rekao je Pablo Rodrigez-Gil, profesor sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva u Španiji i koautor studije.
Razumevanje zveri
U studiji objavljenoj u novembru u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society", međunarodni istraživački tim sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj analizirao je svetlost koju emituje V Sagittae kako bi bolje razumeo o kakvoj se tačno "zveri" radi.
Podaci su prikupljeni tokom 120 dana pomoću spektrografa X-Shooter na Veoma velikom teleskopu Evropske južne opservatorije, smeštenom na visini od 2.600 metara na planini Paranal u pustinji Atakama u Čileu.
Spektrografi poput X-Shootera prikupljaju dolaznu svetlost od nebeskih objekata i zatim je razlažu na sastavne talasne dužine. Time se dobija spektar koji otkriva hemijski sastav objekta, jer svaki atom i molekul apsorbuje i reflektuje specifične talasne dužine. Za poređenje, zamislite kako prizma razlaže belu svetlost u boje duge.
Ovi spektralni podaci pomogli su istraživačima da ponovo analiziraju karakteristike V Sagittae. Prethodno su, u studiji iz 1965. godine, astronomi procenili da zvezde imaju mase od 0,7 i 2,8 sunčevih masa, iako je to bilo kontroverzno.
U novijoj studiji, uzimajući u obzir orbitalni period, sugerisano je da ceo sistem možda ima ukupnu masu ispod 2,1 sunčevih masa, sa tim da beli patuljak i njegov saputnik imaju po oko jednu sunčevu masu.
Fil Čarls, emeritus profesor astronomije sa Univerziteta Sautempton i koautor studije, opisao je zabunu u vezi s ovim "veoma važnim sistemom". Neizvesnost potiče od komplikovanih i stalno promenljivih emisija svetlosti iz V Sagittae, koje su "verovatnije posledica brzih izlivanja" nego samih orbitalnih kretanja zvezda, što otežava određivanje njihovih masa.
"Našom studijom pokazujemo da niko još nije uspeo da jedinstveno identifikuje orbitalno kretanje svakog dela sistema, i stoga još nemamo dobru meru mase svake zvezde", rekao je Čarls za Live Science putem mejla.
Orbitirajuća nuklearka
Istraživači su takođe identifikovali V Sagittae kao izvor supermekih X-zraka (SSS), što znači da emituje X-zrake niže energije u poređenju sa "tvrdim" izvorima poput aktivnih crnih rupa i sudarajućih neutronskih zvezda. Klasični SSS sistemi sastoje se od belog patuljka koji akumulira masu i masivnijeg saputnika čiji gas preliva i pada na patuljka.
Ogromna gravitaciona glad V Sagittae izaziva stalnu termonuklearnu reakciju na površini belog patuljka, pretvarajući ga u orbitirajuću nuklearku i najsjajniji SSS u galaksiji, navode istraživači.
Čak i u svojim slabijim fazama, V Sagittae je 100 puta svetlija od drugih promenljivih zvezdanih sistema. Brzina materijala koji pada u akrecioni disk belog patuljka drastično i nepredvidivo varira, ponekad u roku od samo nekoliko dana, dok se zvezda bori da "svari" sav materijal koji krade od partnera, dodaje tim u zasebnom saopštenju.
Zbog toga je velika količina materijala pobegla i formirala prsten, ili oreol gasa, koji okružuje obe zvezde, stvarajući tzv. "cirkumbinarni disk" sa prečnikom dva do četiri puta većim od razdaljine između zvezda.
Pročitaj još
Supernova usred dana
Haotična akrecija i ekstremna svetlost V Sagittae znakovi su njene neminovne, nasilne smrti, kojoj će prethoditi eksplozivna "predstava za zagrevanje" - nova eksplozija.
Nove se dešavaju kada beli patuljak prikupi previše materijala i zatim ga eksplozivno izbaci sa svoje površine. Ove zvezdane eksplozije ne uništavaju bele patuljke, ali su ipak zadivljujuće - prosečna nova sija stotine hiljada puta jače od Sunca. Pošto patuljak preživi, nove se mogu ponavljati hiljadama ili milionima godina.
Ipak, ovaj spektakl biće samo uvod u glavni događaj. Kada se zvezde spiralno približe i sudare, proizvešće "eksploziju supernove toliko svetlu da će biti vidljiva sa Zemlje čak i danju", dodaje Rodrigez-Gil.
Ova konačna svetlosna kulminacija mogla bi da se dogodi već 2067. godine, prema studiji iz 2020. sa Državnog univerziteta Luizijane, koja je predvidela propast V Sagittae na osnovu skraćujućeg orbitalnog perioda. Čarls zaključuje da, ako "opaženo skraćivanje perioda potraje, onda se to mora desiti - ali evoluciju zvezda je teško tačno predvideti, pa se to lako može promeniti".
Dakle, držite pogled uprt ka sazvežđu Strelca, u potrazi za novom, i zabeležite datum za spektakularnu supernovu koja će označiti kraj jednog od najzagonetnijih zvezdanih sistema naše galaksije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Stručnjaci upozorili: Ovo je 26 lažnih aplikacija za kripto-novčanike u Apple App Store
22.04.2026.•
0
Stručnjaci su identifikovali čak 26 lažnih aplikacija koje imitiraju legitimne kripto-novčanike na Apple App Store, koje nakon pokretanja preusmeravaju korisnike na fišing stranice.
Na Marsu detektovane do sada neviđene organske strukture
22.04.2026.•
2
Naučnici američke svemirske agencije NASA saopštili su da je rover Curiosity otkrio do sada najraznovrsniji skup organskih molekula na Marsu, uključujući i jedinjenja koja nikada ranije nisu zabeležena na toj planeti.
Kanada će dozvoliti komercijalna svemirska lansiranja sa svoje teritorije
22.04.2026.•
1
Kanada je saopštila da planira da dozvoli komercijalna svemirska lansiranja sa svoje teritorije, navodeći potrebu da iskoristi unosno tržište, razvije domaću industriju i smanji zavisnost od SAD.
Rusija kaznila Telegram sa 80.000 evra
22.04.2026.•
1
Moskovski sud je doneo odluku kojom je platforma Telegram proglašena krivom zbog neuklanjanja sadržaja koji je u Rusiji označen kao zabranjen i izrekao novčanu kaznu od sedam miliona rubalja, odnosno oko 80.000 evra.
Naučnik: Trenutno nema asteroida koji prete Zemlji, ali je neophodan oprez
21.04.2026.•
1
Viši istraživač Instituta za primenjenu astronomiju Ruske akademije nauka Nikolaj Železnov izjavio je da u ovom trenutku u Sunčevom sistemu ne postoje asteroidi koji predstavljaju stvarnu pretnju za Zemlju.
Robloks u Rusiji kažnjen zbog kršenja zakona o LGBT propagandi
21.04.2026.•
2
Sud u Moskvi izrekao je kompaniji Robloks kaznu od ukupno osam miliona rubalja, odnosno oko 90.000 evra, zbog, kako navode ruske vlasti, kršenja propisa o zabrani propagande LGBT sadržaja na njenoj gejming platformi.
VIDEO: Bezosova raketa postavila satelit u pogrešnu orbitu
20.04.2026.•
1
Raketa za teške terete "New Glenn" kompanije Blue Origin postavila je satelit u pogrešnu orbitu tokom svog trećeg lansiranja, potvrdila je svemirska kompanija koju je osnovao Džef Bezos.
Ruski naučnici napravili robota koji igra šah
20.04.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta u ruskoj republici Kabardino-Balkarija napravili su robota koji igra šah kako bi pomogao studentima da bolje shvate principe programiranja, prenela je agencija Tass.
Japanska korporacija predložila izgradnju ogromnog prstena oko Meseca
19.04.2026.•
42
Japanska kompanija Šimizu korporacija predstavila je predlog za izgradnju "Lunarnog prstena", pojasa solarnih panela oko ekvatora Meseca koji bi slao energiju ka Zemlji.
Astronomi po prvi put izmerili zapanjujuću snagu i brzinu mlazeva crne rupe
19.04.2026.•
0
Po prvi put naučnici su izmerili trenutnu, zapanjujuću snagu mlazeva koji izbijaju iz crne rupe.
VIDEO: Samovozeći autobus će uskoro prevoziti putnike u Norveškoj
19.04.2026.•
2
Nakon deset godina pokušaja, grešaka i čekanja, put u istoriji Norveške autobus će prevoziti putnike u redovnom saobraćaju, ali za njegovim upravljačem neće biti ljudskog vozača.
Kometa 3I/ATLAS izbacuje tone vode u svemir svake sekunde
19.04.2026.•
0
Međuzvezdana kometa 3I/ATLAS izbacuje dovoljno vode u svemir da svakog dana napuni 70 olimpijskih bazena.
VIDEO: Škoda dizajnirala zvonce za bicikl koje čuju i oni koji nose slušalice za poništavanje buke
19.04.2026.•
1
Dok se proizvođači slušalica takmiče za najbolji algoritam za aktivno poništavanje buke (ANC), češki proizvođač automobila Škoda smislio je način da ga "nadmudri" i to uz pomoć isključivo mehaničkog uređaja.
Asteroid "bog haosa" proći će blizu Zemlje
19.04.2026.•
1
Veliki asteroid nazvan po bogu haosa na putu je za istorijski blizak prolazak pored Zemlje, prema navodima NASA-e.
VIDEO: Održana trka humanoidnih robota u Kini, nadmašen ljudski svetski rekord u polumaratonu
19.04.2026.•
0
Humanoidni robot koji je pobedio u polumaratonskoj trci za robote u Pekingu trčao je brže od ljudskog svetskog rekorda.
Četbotovi daju pogrešne informacije o zdravlju u polovini slučajeva
16.04.2026.•
1
Četbotovi zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AI), uključujući ChatGPT i Gemini, daju problematične i obmanjujuće medicinske savete u gotovo polovini slučajeva.
EU uvodi aplikaciju za proveru uzrasta na internetu
15.04.2026.•
1
Nova evropska aplikacija za proveru uzrasta tehnički je spremna i uskoro će da bude dostupna građanima, sa ciljem bolje zaštite dece na internetu, uz naglasak na privatnost i jedinstveni pristup na nivou Evropske unije.
Istraživač: Mesec sadrži redak izotop sa velikim energetskim potencijalom
15.04.2026.•
2
Astronom i istraživač Krimske astrofizičke opservatorije (KrAO) Sergej Nazarov rekao je za RIA Novosti da Mesec sadrži veliki broj minerala.
Naučnici otkrili da tečnosti mogu da puknu kao čvrsta tela
15.04.2026.•
2
Istraživači su otkrili da jednostavne tečnosti mogu imati tačke pucanja, nakon kojih iznenada pucaju kao čvrsta tela.
VIDEO: Kineski robot oborio svetski rekord - trči 10 metara u sekundi
15.04.2026.•
3
Kineski startap za robotiku Unitree Robotics objavio je video koji pokazuje da je njihov H1 robot dostigao brzinu sprinta do 10 metara u sekundi, navodeći da je humanoidni robot ponovo oborio svetski rekord.
Meta pravi virtuelnog klona Marka Zakerberga
15.04.2026.•
0
Ako ste jedan od skoro 79.000 zaposlenih u Meti i ne možete da stupite u kontakt sa šefom, ne brinite. Vlasnik Facebooka i Instagrama navodno radi na AI verziji Marka Zakerberga koja može odgovoriti na sva vaša pitanja.
Komentari 1
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar