Oslabljena EU (ni)je spremna za Donalda Trampa: Izazov za evropsku demokratiju i manjinske vlade
Donald Tramp se za nekoliko dana vraća u Belu kuću a najjače države Evropske unije kao što su Nemačka i Francuska, dočekuju ga s nestabilnim vladama i velikim ekonomskim i finansijskim problemima.
Foto: 021.rs
Donald Tramp je Evropljanima zapretio još pre ponovnog stupanja na dužnost, što će se zvanično dogoditi 20. januara. On će, rekao je, uvesti visoke carine na evropske proizvode, smanjiti američku pomoć Ukrajini i pokrenuti diskusiju oko načina na koji bi ubuduće trebalo da se finansira NATO.
S obzirom na predstojeće turbulencije, za 27 zemalja članica Evropske unije bi u toj situaciji bilo važno da demonstriraju jedinstvo i govore istim jezikom. Ali, stvarnost je drugačija: kada se Tramp bude vratio u Belu kuću, Nemačka i Francuska će ga dočekati s nestabilnim vladama, piše DW (Dojče vele)
Za te dve zemlje često kažu da su "motor Evropske unije" - radi se o članicama Unije s najvećom populacijom i najvećim nacionalnim ekonomijama u EU.
Manjinske vlade
U Nemačkoj se aktuelna vlada saveznog kancelara Olafa Šolca sastoji od Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih. To je manjinske vlada i ona više nema većinu u Bundestagu. Prevremeni izbori održavaju se 23. februara i tek nakon njih bi, kako se očekuje, ponovo mogla da se uspostavi politička stabilnost.
Sudeći po aktuelnim anketama, nijedna stranka na izborima neće osvojiti apsolutnu većinu i zato je izgledno da će nakon izbora započeti pregovori o formiranju vladajuće koalicije. Sve u svemu, može se reći da će, nakon što Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnosti, proći najmanje dva meseca pre nego što Nemačka dobije novu vladu.
U Francuskoj će faza nestabilnosti potrajati i duže: u skladu s Ustavom, novi izbori mogu da se održe najranije u julu 2025, a do tada dinamiku političkih zbivanja "diktiraju" rezultati poslednjih izbora iz jula 2024. Na njima se nije iskristalisala jasna većinska opcija - tri politička bloka otprilike su podjednako snažna, što otežava formiranje stabilne vlade. To su desno-populističko „Nacionalno okupljanje“, levičarski savez „Novi narodni front“, a u centru stranka predsednika Emanuela Makrona „Zajedno za Republiku“ s njezinim saveznicima.
"Situacija je veoma nestabilna. U parlamentu niko nema većinu, a tri bloka ne žele da sarađuju", kaže za Kler Demesmej, politikološkinja iz Pariza.
U Nemačkoj bi u takvoj situaciji pokušali da sklope nekakvu koaliciju, kaže Demesmej, "ali u Francuskoj nema kulture kompromisa. Politička kultura Francuske izrazito je konfrontativna. Zbog toga je teško pronaći vladajuću većinu", naglasila je ona.
Svađa oko novca
Konzervativni premijer Mišel Barnije nedavno je u parlamentu u Parizu pokušao da "progura" nacrt budžeta. Neuspešno. Njegova vlada zbog toga je pala. Bilo je to 4. decembra, nakon što mu je u parlamentu izglasano nepoverenje. Predsednik Makron je onda već 13. decembra za novog premijera imenovao centristu Fransoa Bajrua i dao mu mandat za formiranje nove vlade.
I u Nemačkoj se vlada raspala zbog svađe oko budžeta. I tako su dve najveće zemlje Evropske unije u novu godinu ušle bez usvojenog budžeta za 2025.
"Ono što dodatno zaoštrava situaciju jeste do što po pitanju državnih finansija dve najveće nacionalne ekonomije u EU vode kompletno suprotan kurs", kaže za DW Karsten Brzeski, glavni ekonomista ING-Banke za područje evrozone.
Francuska ima visok dug i morala bi da štedi, a Nemačka bi morala da troši više novca, na primer investiranjem u dotrajalu infrastrukturu, kaže Brezeski.
"Francuska bi morala da postane malo više kao Nemačka, a Nemačka bi morala da bude malo više kao Francuska", preporučuje ovaj ekonomista.
Dugovi i kočnica za dugove
Nakon Grčke i Italije, Francuska ima treći najveći državni dug među članicama evrozone. Nemačko zaduženje je nešto malo veće od gornje granice koju propisuje EU.
Velike su razlike i po pitanju državnih budžeta. U Nemačkoj se deficit kreće ispod gornje granice EU, a to je tri odsto BDP-a. Razlog za to je takozvana "kočnica zaduživanja", pravilo koje je zapisano i u nemačkom Ustavu i koje podrazumeva veoma stroge odredbe po pitanju novog zaduživanja.
Kritičari kočnice zaduživanja kažu da su ta pravila previše stroga i zato zahtevaju njihovo popuštanje. Ali, za to je potrebna dvotrećinska većina u idućem sazivu Bundestaga.
U Francuskoj, novi premijer Bajru bori se s istim problemima s kojima se borio i njegov prethodnik Barnije. On je, naime, hteo da uštedi oko 60 milijardi evra svojevrsnim miksom povećanja poreskih stopa i smanjenjem državnih izdataka. Sve to zato što Francuska muku muči s velikom rupom u budžetu.
Krajem 2024. ta rupa je, po nekim prognozama, dosegla šest odsto BDP-a. To je dva puta više od dozvoljene gornje granice koju propisuje EU.
Francuskoj zbog prekoračenja pravila o deficitu preti kazna i u toku je odgovarajući postupak nadležnih institucija EU. Pojednostavljeno rečeno, Francuska sada mora redovno da informiše Evropsku komisiju o tome kako namerava da "popuni" rupu u budžetu.
Bajroova dilema je sledeća: On mora da štedi kako bi Francuska opet bila u stanju da poštuje pravila EU, ali da bi kroz parlament mogao da "progura" budžet u koji su integrisane i mere štednje, potrebna mu je vlada sa solidnom većinom. A takve vlade neće biti – barem do leta 2025.
"To je kvadratura kruga", smatra politikološkinja Kler Demesmej.
Reakcija finansijskih tržišta na ta zbivanja bila je jasna: Francuska je "kažnjena". Naime, u međuvremenu je porasla premija rizika koju Pariz plaća za svoje državne dugove. I to je porasla na najviši nivo od dužničke krize 2010. koja je evrozonu dovela na ivicu kolapsa.
Premija rizika, pojednostavljeno govoreći, održava mišljenje koje kreditori imaju o nekoj zemlji, odnosno o njenoj sposobnosti da na vreme vrati svoje dugove. Francuska se po tom pitanju u poslednje vreme kotirala lošije od Grčke, zemlje koja je do pre samo nekoliko godina bila najveća financijska briga Evropske unije.
Kreditni rejting
Sredinom decembra usledio je novi udarac: agencija Mudis snizila je kreditni rejting Francuske, što znali da su za Francusku novi dugovi (tj. krediti) postali skuplji. Francuska "politička fragmentacija", naveo je tada Mudis, slabi budžetsku situaciju u toj zemlji i sprečava da se usvoje sveobuhvatne reforme, s ciljem smanjenja velikog deficita.
Problema ima i u francuskoj privredi. Za prošlu godinu Centralna banka prognozirala je rast BDP-a od 1,1 odsto. Za 2025. morala je da snizi svoju prognozu na 0,9 procenata - što je obrazložila "porastom nesigurnosti" u i izvan Francuske.
U Nemačkoj bi bili srećni kada bi im privreda rasla čak i po takvim stopama. Centralna banka Nemačke, Bundesbanka, za prošlu godinu je prognozirala pad BPD-a za 0,2 odsto. To bi značilo da su iza Nemačke već dve uzastopne godine koje provodi u recesiji.
Nisu mnogo bilje ni prognoze za 2025. Mršavi plus od 0,2 odsto – to je ono što prognozira Bundesbanka. Drugim rečima: nemačka privreda stagnira. A najveći faktor nesigurnosti je „mogući globalni rast protekcionizma“, smatraju u Bundesbanci.
(Ne)slobodna trgovina
Iz nemačkog ugla, nekakvo malo olakšanje za sadašnju situaciju moglo bi da donese sklapanje novog sporazuma o slobodnoj trgovini – na primer između Evropske unije i južnoameričkih zemalja Argentine, Brazila, Urugvaja i Paragvaja.
Takozvani "Merkosur - sporazum" značio bi kreiranje najveće zone slobodne trgovine u svetu, sa oko 700 miliona ljudi.
Evropska komisija je u decembru prošle godine okončala pregovore po tom pitanju, ali je za sada nejasno kada će (i da li će) zemlje-članice da ratifikuju taj sporazum.
Jasno je samo da Francuska i Nemačka nemaju isti stav ni po pitanju Merkosura. Francuska je naime već jasno signalizirala da se protivi sveobuhvatnom sporazumu oko slobodne trgovine.
"Pitanje trgovine je klasično pitanje oko kojeg se spore Nemačka i Francuska. U Francuskoj generalno mnogo više kritikuju velike trgovinske sporazume nego u Njemačkoj. To stvara osećaj da se budućnost zemlje više ne drži u rukama, a to je politički opasno", kaže politikološkinja Demesmej.
Pročitaj još
Kako s Trampom?
Manjak jedinstva mogao bi da postane problem i nakon što Donald Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnost u SAD. Već tokom njegovog prvog mandata (2017-2020) sticao se utisak da Evropljani samo reaguju na njegove poteze. Kao da nisu znali kako da se odnose s Trampovim brojnim novim najavama koje je tada "plasirao" preko Tvitera.
Evropljani danas doduše jesu bolje pripremljeni na Trampa nego pre osam godina, smatra glavni ekonomista ING-Banke Brzeski, ali on im savetuje da bi bilo dobro kada ne bi samo reagovali na ono šta Tramp radi: "Umesto toga trebalo bi da se pobrinu za unutrašnje tržište EU, odnosno da ulažu u svoju infrastrukturu i poguraju strukturne reforme".
Brzeski dodaje da je od ključnog značaja - bolja usklađenost partnera.
"Iz prošlosti znamo da kada dve najveće nacionalne ekonomije ne sarađuju i kada evropski projekt ne guraju napred - onda je napredak u Evropi veoma spor", zaključuje ekonomista.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Dodik: Svi Srbi moraju da se bore za ideju jedan narod - jedna država
15.09.2025.•
14
Lider vladajuće koalicije u Republici Srpskoj Milorad Dodik izjavio je, na proslavi Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, da Bosna i Hercegovina (BiH) nije budućnost srpskog naroda u toj zemlji.
Konor Mekgregor odustao od kandidature za predsednika Irske
15.09.2025.•
1
Irski MMA borac Konor Mekgregor objavio je da odustaje od kandidature na predsedničkim izborima zakazanim za oktobar, nakon što je ranije javno razmatrao učešće.
VIDEO Zbog velikog odrona: I danas obustavljen saobraćaj na putu Cetinje-Budva
15.09.2025.•
0
Saobraćaj na putu Cetinje-Budva obustavljen je i danas za sve kategorije vozila zbog većeg odrona u mestu Obzovica.
VIDEO: Voditelj Foks njuza rekao da sve beskućnike sa mentalnim bolestima treba ubiti, pa se izvinio
15.09.2025.•
9
Voditelj emisije "Fox&Friends" Brajan Kilmid uputio je izvinjenje zbog izjave da bi trebalo ubiti beskućnike koji pate od mentalnih bolesti, rekavši da je taj komentar bio "izuzetno bezosećajan".
Pijani mladić se u Nemačkoj popeo na toranj crkve radi fotke - to će ga skupo koštati
15.09.2025.•
0
Pijani 24-godišnjak popeo se na 50 metara visok krov crkve u južnonemačkom gradu Landshutu kako bi napravio fotografiju mobilnim telefonom, što je izazvalo veliku hitnu intervenciju.
U Turskoj veliki protest podrške opoziciji: Demonstranti nose majice sa likom Ataturka
14.09.2025.•
2
Najmanje 50.000 ljudi učestvovalo je u demonstracijama glavne turske opozicione stranke CHP u Ankari uoči mogućeg sudskog smenjivanja rukovodstva stranke, saopštili su organizatori.
Papa Lav: UN više nisu u stanju da reše ključna pitanja, ako je novac najvažniji - u velikom smo problemu
14.09.2025.•
1
Papa Lav XIV ocenio je da Ujedinjene nacije više nisu u stanju da predvode efikasnu multilateralnu diplomatiju.
Kalas: Upad ruskih dronova u rumunski vazdušni prostor kršenje suvereniteta
14.09.2025.•
2
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da upad ruskih dronova u rumunski vazdušni prostor predstavlja "neprihvatljivo kršenje suvereniteta države članice EU".
Ekspert za sajber bezbednost: Lični podaci više od milion građana Švedske objavljeni na darknetu
14.09.2025.•
1
Lični podaci više od milion građana Švedske objavljeni su na darknetu, izjavio je ekspert za sajber bezbednost, Karl Emil Nika, prenose švedski mediji.
Kina i SAD počele trgovinske razgovore u Madridu
14.09.2025.•
0
Kina i SAD počele su danas ekonomske razgovore u Madridu, objavile su novinska agencija Sinhua i španska vlada.
U Nigeriji teška saobraćajna nesreća: Poginulo najmanje 19 žena i dece
14.09.2025.•
0
Najmanje 19 žena i dece poginulo je u saobraćajnoj nesreći u državi Zamfara, na severozapadu Nigerije, saopštili su meštani i sindikalni zvaničnik.
Američke banke ulažu više od milijardu funti u Veliku Britaniju pred Trampovu posetu
14.09.2025.•
0
Britanska vlada danas je otkrila da postoji više od milijardu funti investicija američkih banaka u zemlji.
U Rusiji dva voza iskočila iz šina, moguća ukrajinska sabotaža: Najmanje troje mrtvih
14.09.2025.•
0
Ukrajina je odgovorna za dve sabotaže na ruskoj železničkoj mreži, u kojima su poginule najmanje tri osobe, saznaje agencija Frans pres iz izvora u ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj službi.
Lokalni izbori u Severnoj Rajni-Vestfaliji, prvi test za vladu Fridriha Merca
14.09.2025.•
1
U nemačkoj saveznoj državi Severnoj Rajni-Vestfaliji održavaju se lokalni izbori.
Crnogorska policija traga za državljaninom Srbije - pripadnikom kriminalne grupe i bivšim robijašem
14.09.2025.•
2
Policija u Budvi je u nastavku aktivnosti povodom pronalaska ukradenog vozila, podnela krivične prijave protiv D. Š. (24), V. V. (30) i N. M. (39), koji je državljanin Srbije, kao i još jedne nepoznate osobe.
Nova premijerka Nepala: Radićemo u skladu sa razmišljanjem Generacije Z
14.09.2025.•
0
Nova premijerka Nepala Sušila Karki obećala je da će odgovoriti na zahteve demonstranata koji pozivaju na "kraj korupcije", nakon nereda u kojima su, prema novom bilansu, poginule najmanje 72 osobe.
Anketa: Više od polovine Poljaka kaže da ne bi branilo zemlju u slučaju rata
14.09.2025.•
4
Više od polovine Poljaka izjavilo je da ne namerava da se angažuje u odbrani zemlje, pokazali su rezultati ankete koji je uradio istraživački institut Polster na zahtev časopisa "Super ekspres".
Nakon kritika i pritisaka SAD: MMF ukida posebna odeljenja za klimu i rodnu ravnopravnost
14.09.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) planira da sprovede reorganizaciju i ukine posebna odeljenja za klimu i rodnu ravnopravnost nakon kritika predsedničke admistracije Donalda Trampa.
U Londonu održani skupovi desničara i antifašista, devetoro uhapšeno
13.09.2025.•
0
Tokom demonstracija na koje je pozvao krajnje desničarski aktivista Tomi Robinson u Londonu, uhapšeno je devetoro ljudi, saopštila je londonska policija.
Dron u vazdušnom prostoru Rumunije, iz baze u Feteštiju poletela dva aviona F-16
13.09.2025.•
0
Ministarstvo odbrane Rumunije saopštilo je da su dva borbena aviona F-16 poletela iz baze u Feteštiju nakon što je otkriven dron u rumunskom vazdušnom prostoru.
Avioni NATO štite vazdušni prostor Poljske, zatvoren aerodrom u Lublinu
13.09.2025.•
1
Avioni NATO su raspoređeni kako bi štitili vazdušni prostor Poljske, zbog opasnosti od napada bespilotnih letelica iz susedne Ukrajine, pa je i aerodrom u Lublinu zatvoren, saopštile su vlasti u Varšavi.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar