Oslabljena EU (ni)je spremna za Donalda Trampa: Izazov za evropsku demokratiju i manjinske vlade
Donald Tramp se za nekoliko dana vraća u Belu kuću a najjače države Evropske unije kao što su Nemačka i Francuska, dočekuju ga s nestabilnim vladama i velikim ekonomskim i finansijskim problemima.
Foto: 021.rs
Donald Tramp je Evropljanima zapretio još pre ponovnog stupanja na dužnost, što će se zvanično dogoditi 20. januara. On će, rekao je, uvesti visoke carine na evropske proizvode, smanjiti američku pomoć Ukrajini i pokrenuti diskusiju oko načina na koji bi ubuduće trebalo da se finansira NATO.
S obzirom na predstojeće turbulencije, za 27 zemalja članica Evropske unije bi u toj situaciji bilo važno da demonstriraju jedinstvo i govore istim jezikom. Ali, stvarnost je drugačija: kada se Tramp bude vratio u Belu kuću, Nemačka i Francuska će ga dočekati s nestabilnim vladama, piše DW (Dojče vele)
Za te dve zemlje često kažu da su "motor Evropske unije" - radi se o članicama Unije s najvećom populacijom i najvećim nacionalnim ekonomijama u EU.
Manjinske vlade
U Nemačkoj se aktuelna vlada saveznog kancelara Olafa Šolca sastoji od Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih. To je manjinske vlada i ona više nema većinu u Bundestagu. Prevremeni izbori održavaju se 23. februara i tek nakon njih bi, kako se očekuje, ponovo mogla da se uspostavi politička stabilnost.
Sudeći po aktuelnim anketama, nijedna stranka na izborima neće osvojiti apsolutnu većinu i zato je izgledno da će nakon izbora započeti pregovori o formiranju vladajuće koalicije. Sve u svemu, može se reći da će, nakon što Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnosti, proći najmanje dva meseca pre nego što Nemačka dobije novu vladu.
U Francuskoj će faza nestabilnosti potrajati i duže: u skladu s Ustavom, novi izbori mogu da se održe najranije u julu 2025, a do tada dinamiku političkih zbivanja "diktiraju" rezultati poslednjih izbora iz jula 2024. Na njima se nije iskristalisala jasna većinska opcija - tri politička bloka otprilike su podjednako snažna, što otežava formiranje stabilne vlade. To su desno-populističko „Nacionalno okupljanje“, levičarski savez „Novi narodni front“, a u centru stranka predsednika Emanuela Makrona „Zajedno za Republiku“ s njezinim saveznicima.
"Situacija je veoma nestabilna. U parlamentu niko nema većinu, a tri bloka ne žele da sarađuju", kaže za Kler Demesmej, politikološkinja iz Pariza.
U Nemačkoj bi u takvoj situaciji pokušali da sklope nekakvu koaliciju, kaže Demesmej, "ali u Francuskoj nema kulture kompromisa. Politička kultura Francuske izrazito je konfrontativna. Zbog toga je teško pronaći vladajuću većinu", naglasila je ona.
Svađa oko novca
Konzervativni premijer Mišel Barnije nedavno je u parlamentu u Parizu pokušao da "progura" nacrt budžeta. Neuspešno. Njegova vlada zbog toga je pala. Bilo je to 4. decembra, nakon što mu je u parlamentu izglasano nepoverenje. Predsednik Makron je onda već 13. decembra za novog premijera imenovao centristu Fransoa Bajrua i dao mu mandat za formiranje nove vlade.
I u Nemačkoj se vlada raspala zbog svađe oko budžeta. I tako su dve najveće zemlje Evropske unije u novu godinu ušle bez usvojenog budžeta za 2025.
"Ono što dodatno zaoštrava situaciju jeste do što po pitanju državnih finansija dve najveće nacionalne ekonomije u EU vode kompletno suprotan kurs", kaže za DW Karsten Brzeski, glavni ekonomista ING-Banke za područje evrozone.
Francuska ima visok dug i morala bi da štedi, a Nemačka bi morala da troši više novca, na primer investiranjem u dotrajalu infrastrukturu, kaže Brezeski.
"Francuska bi morala da postane malo više kao Nemačka, a Nemačka bi morala da bude malo više kao Francuska", preporučuje ovaj ekonomista.
Dugovi i kočnica za dugove
Nakon Grčke i Italije, Francuska ima treći najveći državni dug među članicama evrozone. Nemačko zaduženje je nešto malo veće od gornje granice koju propisuje EU.
Velike su razlike i po pitanju državnih budžeta. U Nemačkoj se deficit kreće ispod gornje granice EU, a to je tri odsto BDP-a. Razlog za to je takozvana "kočnica zaduživanja", pravilo koje je zapisano i u nemačkom Ustavu i koje podrazumeva veoma stroge odredbe po pitanju novog zaduživanja.
Kritičari kočnice zaduživanja kažu da su ta pravila previše stroga i zato zahtevaju njihovo popuštanje. Ali, za to je potrebna dvotrećinska većina u idućem sazivu Bundestaga.
U Francuskoj, novi premijer Bajru bori se s istim problemima s kojima se borio i njegov prethodnik Barnije. On je, naime, hteo da uštedi oko 60 milijardi evra svojevrsnim miksom povećanja poreskih stopa i smanjenjem državnih izdataka. Sve to zato što Francuska muku muči s velikom rupom u budžetu.
Krajem 2024. ta rupa je, po nekim prognozama, dosegla šest odsto BDP-a. To je dva puta više od dozvoljene gornje granice koju propisuje EU.
Francuskoj zbog prekoračenja pravila o deficitu preti kazna i u toku je odgovarajući postupak nadležnih institucija EU. Pojednostavljeno rečeno, Francuska sada mora redovno da informiše Evropsku komisiju o tome kako namerava da "popuni" rupu u budžetu.
Bajroova dilema je sledeća: On mora da štedi kako bi Francuska opet bila u stanju da poštuje pravila EU, ali da bi kroz parlament mogao da "progura" budžet u koji su integrisane i mere štednje, potrebna mu je vlada sa solidnom većinom. A takve vlade neće biti – barem do leta 2025.
"To je kvadratura kruga", smatra politikološkinja Kler Demesmej.
Reakcija finansijskih tržišta na ta zbivanja bila je jasna: Francuska je "kažnjena". Naime, u međuvremenu je porasla premija rizika koju Pariz plaća za svoje državne dugove. I to je porasla na najviši nivo od dužničke krize 2010. koja je evrozonu dovela na ivicu kolapsa.
Premija rizika, pojednostavljeno govoreći, održava mišljenje koje kreditori imaju o nekoj zemlji, odnosno o njenoj sposobnosti da na vreme vrati svoje dugove. Francuska se po tom pitanju u poslednje vreme kotirala lošije od Grčke, zemlje koja je do pre samo nekoliko godina bila najveća financijska briga Evropske unije.
Kreditni rejting
Sredinom decembra usledio je novi udarac: agencija Mudis snizila je kreditni rejting Francuske, što znali da su za Francusku novi dugovi (tj. krediti) postali skuplji. Francuska "politička fragmentacija", naveo je tada Mudis, slabi budžetsku situaciju u toj zemlji i sprečava da se usvoje sveobuhvatne reforme, s ciljem smanjenja velikog deficita.
Problema ima i u francuskoj privredi. Za prošlu godinu Centralna banka prognozirala je rast BDP-a od 1,1 odsto. Za 2025. morala je da snizi svoju prognozu na 0,9 procenata - što je obrazložila "porastom nesigurnosti" u i izvan Francuske.
U Nemačkoj bi bili srećni kada bi im privreda rasla čak i po takvim stopama. Centralna banka Nemačke, Bundesbanka, za prošlu godinu je prognozirala pad BPD-a za 0,2 odsto. To bi značilo da su iza Nemačke već dve uzastopne godine koje provodi u recesiji.
Nisu mnogo bilje ni prognoze za 2025. Mršavi plus od 0,2 odsto – to je ono što prognozira Bundesbanka. Drugim rečima: nemačka privreda stagnira. A najveći faktor nesigurnosti je „mogući globalni rast protekcionizma“, smatraju u Bundesbanci.
(Ne)slobodna trgovina
Iz nemačkog ugla, nekakvo malo olakšanje za sadašnju situaciju moglo bi da donese sklapanje novog sporazuma o slobodnoj trgovini – na primer između Evropske unije i južnoameričkih zemalja Argentine, Brazila, Urugvaja i Paragvaja.
Takozvani "Merkosur - sporazum" značio bi kreiranje najveće zone slobodne trgovine u svetu, sa oko 700 miliona ljudi.
Evropska komisija je u decembru prošle godine okončala pregovore po tom pitanju, ali je za sada nejasno kada će (i da li će) zemlje-članice da ratifikuju taj sporazum.
Jasno je samo da Francuska i Nemačka nemaju isti stav ni po pitanju Merkosura. Francuska je naime već jasno signalizirala da se protivi sveobuhvatnom sporazumu oko slobodne trgovine.
"Pitanje trgovine je klasično pitanje oko kojeg se spore Nemačka i Francuska. U Francuskoj generalno mnogo više kritikuju velike trgovinske sporazume nego u Njemačkoj. To stvara osećaj da se budućnost zemlje više ne drži u rukama, a to je politički opasno", kaže politikološkinja Demesmej.
Pročitaj još
Kako s Trampom?
Manjak jedinstva mogao bi da postane problem i nakon što Donald Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnost u SAD. Već tokom njegovog prvog mandata (2017-2020) sticao se utisak da Evropljani samo reaguju na njegove poteze. Kao da nisu znali kako da se odnose s Trampovim brojnim novim najavama koje je tada "plasirao" preko Tvitera.
Evropljani danas doduše jesu bolje pripremljeni na Trampa nego pre osam godina, smatra glavni ekonomista ING-Banke Brzeski, ali on im savetuje da bi bilo dobro kada ne bi samo reagovali na ono šta Tramp radi: "Umesto toga trebalo bi da se pobrinu za unutrašnje tržište EU, odnosno da ulažu u svoju infrastrukturu i poguraju strukturne reforme".
Brzeski dodaje da je od ključnog značaja - bolja usklađenost partnera.
"Iz prošlosti znamo da kada dve najveće nacionalne ekonomije ne sarađuju i kada evropski projekt ne guraju napred - onda je napredak u Evropi veoma spor", zaključuje ekonomista.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Spor pred Ustavnim sudom BiH: SDA tvrdi da Dodik ne može biti ni lider SNSD
15.10.2025.•
0
Stranka demokratske akcije (SDA) najavila je danas da će pokrenuti spor pred Ustavnim sudom BiH, jer smatraju da Milorad Dodik ne može biti ni predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Britanija uvela sankcije ruskim naftnim kompanijama: Pogođene dve najveće kompanije
15.10.2025.•
1
Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs izjavila je danas da je London uveo sankcije prema dve najveće ruske naftne kompanije – Lukoil i Rosnjeft.
Nastavlja se blokada vlade SAD: Već dve nedelje ne uspevaju da usvoje zakon o finansiranju
15.10.2025.•
0
Senat SAD nije uspeo da obezbedi potrebnih 60 glasova za usvajanje zakona koji je prethodno usvojio Predstavnički dom, a kojim bi se okončala blokada vlade i produžilo finansiranje na naredni mesec.
Grčka uvodi radne smene od 13 sati: Prva zemlja EU sa ovakvim zakonom
14.10.2025.•
4
Fabrički radnici, blagajnici i hotelsko osoblje u Grčkoj uskoro bi mogli da rade duže smene.
UN procenjuje: Gaza među najrazrušenijim mestima na svetu, za obnovu potrebno 70 milijardi
14.10.2025.•
4
Agencija Ujedinjenih nacija za međunarodni razvoj (UNDP) objavila je danas da su procene da je za obnovu Pojasa Gaze potrebno 70 milijardi dolara, prenosi palestinska novinska agencija (WAFA).
Urušavanje mosta u Đenovi: Tužioci traže 18 godina zatvora za bivšeg direktora građevinske kompanije
14.10.2025.•
1
Na suđenju optuženima za urušavanje mosta Morandi kod Đenove, u kome su 2018. godine poginule 43 osobe, italijanski tužioci danas su zatražili kaznu zatvora od 18 i po godina za Đovanija Kastelučija.
Masovni protesti u Briselu zbog smanjenja budžeta: Policija upotrebila suzavac da rastera demonstrante
14.10.2025.•
1
Desetine hiljada demonstranata danas su protestovale u Briselu protiv "surovih" umanjenja u budžetu, koje je donela vlada predvođena flamanskim konzervativcem Bartom de Veverom.
Predsedništvo BiH nominovalo Trampa za Nobelovu nagradu za mir
14.10.2025.•
6
Predsedništvo Bosne i Hercegovine danas je na sednici jednoglasno odlučilo da se zbog angažmana na uspostavljanju mira u Gazi za Nobelovu nagradu za mir nominuje Donalda Trampa.
VIDEO Alek i Stiv Boldvin imali udes: Kolima udarili u drvo
14.10.2025.•
0
Američki glumac Alek Boldvin doživeo je saobraćajnu nezgodu kada je njegov automobil udario u drvo, saopštile su lokalne vlasti.
Tramp o Orbanu: On je fantastičan, mnogi se ne slažu sa mnom - ali samo ja se računam
14.10.2025.•
2
Predsednik SAD Donald Tramp nazvao je mađarskog premijera Viktora Orbana "fantastičnim" liderom, tokom konferencije o miru u Gazi održane u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik.
Bivši ambasador Crne Gore u Srbiji Tarzan Milošević teško povređen u udesu
14.10.2025.•
1
Bivši ambasador Crne Gore u Srbiji i politički direktor Demokratske partije socijalista Tarzan Milošević teško je povređen u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Princeza Ksenija.
Objavljen "Trampov mirovni plan" za Pojas Gaze: Evo šta tačno piše u njemu
14.10.2025.•
4
Bela kuća objavila je sporazum koji je potpisan na mirovnom samitu o Gazi u egipatskom odmaralištu Šarm el Šeik, kojim se formalizuje plan za postizanje mira na Bliskom istoku.
Trebalo da održi govor narodu, a umesto toga - predsednik Madagaskara pobegao iz zemlje
14.10.2025.•
3
Predsednik Madagaskara Andri Radžoelina napustio je zemlju nakon što se elitna vojna jedinica okrenula protiv vlade, rekao je tamošnji opozicioni poslanik.
Obavezni vojni rok u Hrvatskoj od januara 2026, obuka će trajati dva meseca
14.10.2025.•
7
Ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić izjavio je da očekuje da će naredne sedmice u parlamentu biti izglasani zakoni o odbrani i službi u oružanim snagama
MI5 upozorio britanske poslanike da su mete špijuna iz Kine, Rusije i Irana
13.10.2025.•
0
Britanska obaveštajna služba MI5 javno je upozorila britanske poslanike da su "mete špijuna iz Kine, Rusije i Irana, u njihovom pokušaju da potkopaju demokratiju zemlje".
Nemački obaveštajci: Moguća brza eskalacija u odnosima s Rusijom
13.10.2025.•
5
Nemačka spoljna obaveštajna služba (BND) upozorila je na moguću brzu eskalaciju u odnosima s Rusijom.
Koalicija medijskih organizacija poziva Fon der Lajen da od Vučića traži zaštitu novinara
13.10.2025.•
0
Koalicija međunarodnih organizacija za slobodu medija pozvala je na hitnu reakciju i otvaranje pitanja zaštite novinara i medijskog pluralizma, s posebnim fokusom na Srbiju, gde se medijska kriza najbrže produbljuje.
Oslobođeni Palestinci stigli u Gazu i na Zapadnu obalu
13.10.2025.•
1
Palestinci su u gradovima Betunija, na Zapadnoj obali, i Kan Junis, u Pojasu Gaze klicanjem dočekali gotovo 2.000 sunarodnika koje je danas Izrael oslobodio u skladu sa sporazumom o primirju.
Kaja Kalas u Kijevu: EU pojačava podršku Ukrajini
13.10.2025.•
0
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas doputovala je danas u Kijev kako bi sa ukrajinskim zvaničnicima razgovarala o finansijskoj i vojnoj pomoći, kao i o energetskoj bezbednosti.
Fon der Lajen investitorima: Vreme je za ulaganje u Zapadni Balkan
13.10.2025.•
4
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je danas investitorima da je vreme za ulaganje u Zapadni Balkan.
VIDEO: Sudarila se dva voza u Slovačkoj, najmanje 100 povređenih
13.10.2025.•
0
Najmanje 100 ljudi povređeno je u sudaru dva voza u Slovačkoj, a prema dosadašnjim saznanjima, niko nije poginuo, preneo je slovački portal TA3.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar