Oslabljena EU (ni)je spremna za Donalda Trampa: Izazov za evropsku demokratiju i manjinske vlade
Donald Tramp se za nekoliko dana vraća u Belu kuću a najjače države Evropske unije kao što su Nemačka i Francuska, dočekuju ga s nestabilnim vladama i velikim ekonomskim i finansijskim problemima.
Foto: 021.rs
Donald Tramp je Evropljanima zapretio još pre ponovnog stupanja na dužnost, što će se zvanično dogoditi 20. januara. On će, rekao je, uvesti visoke carine na evropske proizvode, smanjiti američku pomoć Ukrajini i pokrenuti diskusiju oko načina na koji bi ubuduće trebalo da se finansira NATO.
S obzirom na predstojeće turbulencije, za 27 zemalja članica Evropske unije bi u toj situaciji bilo važno da demonstriraju jedinstvo i govore istim jezikom. Ali, stvarnost je drugačija: kada se Tramp bude vratio u Belu kuću, Nemačka i Francuska će ga dočekati s nestabilnim vladama, piše DW (Dojče vele)
Za te dve zemlje često kažu da su "motor Evropske unije" - radi se o članicama Unije s najvećom populacijom i najvećim nacionalnim ekonomijama u EU.
Manjinske vlade
U Nemačkoj se aktuelna vlada saveznog kancelara Olafa Šolca sastoji od Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih. To je manjinske vlada i ona više nema većinu u Bundestagu. Prevremeni izbori održavaju se 23. februara i tek nakon njih bi, kako se očekuje, ponovo mogla da se uspostavi politička stabilnost.
Sudeći po aktuelnim anketama, nijedna stranka na izborima neće osvojiti apsolutnu većinu i zato je izgledno da će nakon izbora započeti pregovori o formiranju vladajuće koalicije. Sve u svemu, može se reći da će, nakon što Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnosti, proći najmanje dva meseca pre nego što Nemačka dobije novu vladu.
U Francuskoj će faza nestabilnosti potrajati i duže: u skladu s Ustavom, novi izbori mogu da se održe najranije u julu 2025, a do tada dinamiku političkih zbivanja "diktiraju" rezultati poslednjih izbora iz jula 2024. Na njima se nije iskristalisala jasna većinska opcija - tri politička bloka otprilike su podjednako snažna, što otežava formiranje stabilne vlade. To su desno-populističko „Nacionalno okupljanje“, levičarski savez „Novi narodni front“, a u centru stranka predsednika Emanuela Makrona „Zajedno za Republiku“ s njezinim saveznicima.
"Situacija je veoma nestabilna. U parlamentu niko nema većinu, a tri bloka ne žele da sarađuju", kaže za Kler Demesmej, politikološkinja iz Pariza.
U Nemačkoj bi u takvoj situaciji pokušali da sklope nekakvu koaliciju, kaže Demesmej, "ali u Francuskoj nema kulture kompromisa. Politička kultura Francuske izrazito je konfrontativna. Zbog toga je teško pronaći vladajuću većinu", naglasila je ona.
Svađa oko novca
Konzervativni premijer Mišel Barnije nedavno je u parlamentu u Parizu pokušao da "progura" nacrt budžeta. Neuspešno. Njegova vlada zbog toga je pala. Bilo je to 4. decembra, nakon što mu je u parlamentu izglasano nepoverenje. Predsednik Makron je onda već 13. decembra za novog premijera imenovao centristu Fransoa Bajrua i dao mu mandat za formiranje nove vlade.
I u Nemačkoj se vlada raspala zbog svađe oko budžeta. I tako su dve najveće zemlje Evropske unije u novu godinu ušle bez usvojenog budžeta za 2025.
"Ono što dodatno zaoštrava situaciju jeste do što po pitanju državnih finansija dve najveće nacionalne ekonomije u EU vode kompletno suprotan kurs", kaže za DW Karsten Brzeski, glavni ekonomista ING-Banke za područje evrozone.
Francuska ima visok dug i morala bi da štedi, a Nemačka bi morala da troši više novca, na primer investiranjem u dotrajalu infrastrukturu, kaže Brezeski.
"Francuska bi morala da postane malo više kao Nemačka, a Nemačka bi morala da bude malo više kao Francuska", preporučuje ovaj ekonomista.
Dugovi i kočnica za dugove
Nakon Grčke i Italije, Francuska ima treći najveći državni dug među članicama evrozone. Nemačko zaduženje je nešto malo veće od gornje granice koju propisuje EU.
Velike su razlike i po pitanju državnih budžeta. U Nemačkoj se deficit kreće ispod gornje granice EU, a to je tri odsto BDP-a. Razlog za to je takozvana "kočnica zaduživanja", pravilo koje je zapisano i u nemačkom Ustavu i koje podrazumeva veoma stroge odredbe po pitanju novog zaduživanja.
Kritičari kočnice zaduživanja kažu da su ta pravila previše stroga i zato zahtevaju njihovo popuštanje. Ali, za to je potrebna dvotrećinska većina u idućem sazivu Bundestaga.
U Francuskoj, novi premijer Bajru bori se s istim problemima s kojima se borio i njegov prethodnik Barnije. On je, naime, hteo da uštedi oko 60 milijardi evra svojevrsnim miksom povećanja poreskih stopa i smanjenjem državnih izdataka. Sve to zato što Francuska muku muči s velikom rupom u budžetu.
Krajem 2024. ta rupa je, po nekim prognozama, dosegla šest odsto BDP-a. To je dva puta više od dozvoljene gornje granice koju propisuje EU.
Francuskoj zbog prekoračenja pravila o deficitu preti kazna i u toku je odgovarajući postupak nadležnih institucija EU. Pojednostavljeno rečeno, Francuska sada mora redovno da informiše Evropsku komisiju o tome kako namerava da "popuni" rupu u budžetu.
Bajroova dilema je sledeća: On mora da štedi kako bi Francuska opet bila u stanju da poštuje pravila EU, ali da bi kroz parlament mogao da "progura" budžet u koji su integrisane i mere štednje, potrebna mu je vlada sa solidnom većinom. A takve vlade neće biti – barem do leta 2025.
"To je kvadratura kruga", smatra politikološkinja Kler Demesmej.
Reakcija finansijskih tržišta na ta zbivanja bila je jasna: Francuska je "kažnjena". Naime, u međuvremenu je porasla premija rizika koju Pariz plaća za svoje državne dugove. I to je porasla na najviši nivo od dužničke krize 2010. koja je evrozonu dovela na ivicu kolapsa.
Premija rizika, pojednostavljeno govoreći, održava mišljenje koje kreditori imaju o nekoj zemlji, odnosno o njenoj sposobnosti da na vreme vrati svoje dugove. Francuska se po tom pitanju u poslednje vreme kotirala lošije od Grčke, zemlje koja je do pre samo nekoliko godina bila najveća financijska briga Evropske unije.
Kreditni rejting
Sredinom decembra usledio je novi udarac: agencija Mudis snizila je kreditni rejting Francuske, što znali da su za Francusku novi dugovi (tj. krediti) postali skuplji. Francuska "politička fragmentacija", naveo je tada Mudis, slabi budžetsku situaciju u toj zemlji i sprečava da se usvoje sveobuhvatne reforme, s ciljem smanjenja velikog deficita.
Problema ima i u francuskoj privredi. Za prošlu godinu Centralna banka prognozirala je rast BDP-a od 1,1 odsto. Za 2025. morala je da snizi svoju prognozu na 0,9 procenata - što je obrazložila "porastom nesigurnosti" u i izvan Francuske.
U Nemačkoj bi bili srećni kada bi im privreda rasla čak i po takvim stopama. Centralna banka Nemačke, Bundesbanka, za prošlu godinu je prognozirala pad BPD-a za 0,2 odsto. To bi značilo da su iza Nemačke već dve uzastopne godine koje provodi u recesiji.
Nisu mnogo bilje ni prognoze za 2025. Mršavi plus od 0,2 odsto – to je ono što prognozira Bundesbanka. Drugim rečima: nemačka privreda stagnira. A najveći faktor nesigurnosti je „mogući globalni rast protekcionizma“, smatraju u Bundesbanci.
(Ne)slobodna trgovina
Iz nemačkog ugla, nekakvo malo olakšanje za sadašnju situaciju moglo bi da donese sklapanje novog sporazuma o slobodnoj trgovini – na primer između Evropske unije i južnoameričkih zemalja Argentine, Brazila, Urugvaja i Paragvaja.
Takozvani "Merkosur - sporazum" značio bi kreiranje najveće zone slobodne trgovine u svetu, sa oko 700 miliona ljudi.
Evropska komisija je u decembru prošle godine okončala pregovore po tom pitanju, ali je za sada nejasno kada će (i da li će) zemlje-članice da ratifikuju taj sporazum.
Jasno je samo da Francuska i Nemačka nemaju isti stav ni po pitanju Merkosura. Francuska je naime već jasno signalizirala da se protivi sveobuhvatnom sporazumu oko slobodne trgovine.
"Pitanje trgovine je klasično pitanje oko kojeg se spore Nemačka i Francuska. U Francuskoj generalno mnogo više kritikuju velike trgovinske sporazume nego u Njemačkoj. To stvara osećaj da se budućnost zemlje više ne drži u rukama, a to je politički opasno", kaže politikološkinja Demesmej.
Pročitaj još
Kako s Trampom?
Manjak jedinstva mogao bi da postane problem i nakon što Donald Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnost u SAD. Već tokom njegovog prvog mandata (2017-2020) sticao se utisak da Evropljani samo reaguju na njegove poteze. Kao da nisu znali kako da se odnose s Trampovim brojnim novim najavama koje je tada "plasirao" preko Tvitera.
Evropljani danas doduše jesu bolje pripremljeni na Trampa nego pre osam godina, smatra glavni ekonomista ING-Banke Brzeski, ali on im savetuje da bi bilo dobro kada ne bi samo reagovali na ono šta Tramp radi: "Umesto toga trebalo bi da se pobrinu za unutrašnje tržište EU, odnosno da ulažu u svoju infrastrukturu i poguraju strukturne reforme".
Brzeski dodaje da je od ključnog značaja - bolja usklađenost partnera.
"Iz prošlosti znamo da kada dve najveće nacionalne ekonomije ne sarađuju i kada evropski projekt ne guraju napred - onda je napredak u Evropi veoma spor", zaključuje ekonomista.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
U Francuskoj privedeno 511 osoba na protestima
31.10.2026.•
0
Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez izjavio je večeras da je na celoj teritoriji zemlje tokom protesta privedeno 511 ljudi, preneo je pariski list Mond.
Tramp ponovo obećao 5.000 dolara svakom Amerikancu u slučaju pobede republikanaca
31.10.2026.•
0
Američki predsednik Donald Tramp ponovo je obećao Amerikancima po 5.000 dolara u slučaju pobede Republikanske partije na izborima za Kongres, zakazanim u utorak, 3. novembra.
Učesnici protesta u Tirani bacali Molotovljeve koktele na policiju
31.10.2026.•
1
Učesnici protesta u Tirani bacili su danas veliki broj Molotovljevih koktela prema policijskom kordonu koji je obezbeđivao zgradu Ministarstva prosvete, dok je policija koristila vodene topove, prenosi Euronjuz.
Incidenti na kraju protestnih šetnji u Francuskoj
31.10.2026.•
0
U Parizu i drugim francuskim gradovima došlo je do incidenata na kraju demonstracija održanih danas širom zemlje, izazvanih nezadovoljstvom zbog troškova života i opterećenih javnih službi.
Kamala Haris pozvala na veliku izlaznost na izbore za Kongres
31.10.2026.•
1
Bivša potpredsednica SAD Kamala Haris pozvala je građane da u velikom broju izađu na izbore za Kongres sledeće nedelje.
Preminuo Mišo Kovač
31.10.2026.•
17
Preminuo je pevač Mišo Kovač, koji je tokom gotovo pola veka karijere prodao više od 20 miliona ploča.
Francuski sindikati srednjoškolaca i studenata pozivaju na blokade od utorka
31.10.2026.•
2
Sindikati srednjoškolaca i studenata Francuske pozvali su danas, pred početak protesta u Parizu, na blokadu obrazovnih ustanova od narednog utorka, piše pariski list Mond.
Kriza u Ustavnom sudu Poljske: Predsednik sazvao hitne konsultacije svih stranaka
31.10.2026.•
3
Predsednik Poljske Karol Navrocki sazvao je hitne konsultacije parlamentarnih stranaka nakon događaja u Ustavnom sudu, gde je došlo do sukoba oko rukovođenja tom institucijom.
Gasi se ruski list Novaja Gazeta: "Ubili su nas"
30.10.2026.•
3
Nezavisni ruski list Novaja Gazeta saopštio je da prestaje sa radom zbog pritiska ruskih vlasti.
Lav Četrnaesti prvi papa koji je glasao na američkim izborima
30.10.2026.•
0
Papa Lav Četrnaesti postao je prvi papa u istoriji koji je glasao na izborima u SAD i to na izborima u kojima se odlučuju o budućnosti Amerike dok era Donalda Trampa polako ističe.
MOL ponovo pokrenuo rafineriju u Mađarskoj: Sanacija postrojenja oštećenog u požaru koštala 50 miliona evra
30.10.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL ponovo je pokrenula punim kapacitetom postrojenje AV3 za destilaciju sirove nafte u rafineriji Dunav, u mestu Sazhalombata, nedaleko od Budimpešte, koje je oštećeno prošle godine.
Mitropolit Joanikije: Đukanović nam je nudio da se odvojimo od Beograda
30.10.2026.•
7
Mitropolit crnogorsko-primorski SPC Joanikije izjavio je da je nekadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović svojevremeno predlagao predstavnicima Mitropolije da se odvoje od Beograda i kažu šta im je potrebno zauzvrat.
Preminuo glumac Patrik Stjuart
29.10.2026.•
20
Britanski glumac Patrik Stjuart preminuo je u 86. godini u Los Anđelesu, nakon "kratke i potresne borbe" sa Alchajmerovom bolešću i demencijom, saopštila je njegova portparolka Keli Buš Novak, prenosi AP.
Predsednik Liste za pravdu i red: Rezultati izbora u Srbiji početak promena u regionu
29.10.2026.•
4
Predsednik Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović izjavio je da rezultati izbora u Srbiji označavaju početak promena koje će se direktno odraziti na političke prilike u Bosni i Hercegovini i regionu.
Tri osobe poginule u padu helikoptera EUFOR-a kod Brčkog, 12 povređenih
29.10.2026.•
0
Tri osobe koje su poginule u padu helikoptera EUFOR-a u mestu Gorice kod Brčkog, kao i 12 povređenih, italijanski su državljani, potvrđeno je za sarajevski portal Kliks.
Kristin Lagard podnosi ostavku na mesto predsednice ECB: Ideja da Le Pen ne utiče na izbor
29.10.2026.•
3
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard podneće ostavku 7. februara.
Nestalo 24,5 miliona evra: Istražitelji pronašli prazan sef u kući bivšeg Orbanovog ministra
29.10.2026.•
6
Bivšem mađarskom ministru nacionalnog razvoja Miklošu Seštaku produžen je pritvor do 30. januara zbog sumnje na korupciju i opasnosti od bekstva i uticaja na dokaze i svedoke.
Južna Koreja kaznila Gugl i Epl sa 47 miliona dolara
28.10.2026.•
0
Južna Koreja je danas kaznila kompanije "Gugl" i "Epl" sa ukupno 47,6 miliona dolara, jer su zloupotrebile svoj dominantan položaj na tržištu prodavnica aplikacija.
VIDEO: Sudar vozova u Španiji, najmanje 64 mrtvih
28.10.2026.•
1
Najmanje 64 ljudi poginulo je u sudaru dva voza koji se dogodio jutros u gradu Urda u pokrajini Toledo, na pruzi Madrid-Sevilja, saopštila je Služba civilne zaštite Kastilje-La Manče.
Prebrojano 84 odsto glasova sa izbora u Izraelu: Netanjahu ima najviše, ali nema većinu
28.10.2026.•
2
Nakon 84 odsto prebrojanih glasačkih listića, blok koji podržava trenutnog premijera Benjamina Netanjahua ima 54 mandata, blok predvođen Gadijem Ajzenkotom 49, a arapske stranke 17 mandata, objavio je Tajms of Izrael.
Demonstranti u Francuskoj će plaćati i po 10.000 evra za pričinjenu štetu
28.10.2026.•
4
Francuski Senat usvojio je predlog zakona kojim se uvodi finansijska odgovornost učesnika nereda za pričinjenu štetu, uz dodatne mere za jačanje bezbednosti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar