Koliko smete da se branite kad neko ugrozi vas i nešto vaše?

U slučaju Maksimovića, Više tužilaštvo pokrenulo je istragu ali je on pušten da se brani sa slobode.  Njemu se na teret stavlja krivično delo ubistva, ali je procenjeno da je reč o nužnoj odbrani te da nema razloga da suđenje ne čeka na slobodi.

Valja podsetiti na to da se velika polemika o pitanju granice samoodbrane vodila sredinom 2013. godine, kada je Beograđanin Saša Bogeski usmrtio provalnika koji je kroz prozor upao u njegov stan. Bogeski je uhapšen i određen mu je pritvor i na teret mu je stavljeno da je izvršio krivično delo ubistva, a građani Srbije, Makedonije i BiH za svega nekoliko dana prikupili su gotovo 25.000 potpisa za njegovo puštanje. Svi su smatrali da je Bogeski samo branio svoju porodicu te je zbog toga bio prinuđen i na to da ubije.

Međutim, pravno to nije jednostavno i sud u svakom konkretnom slučaju, pa i tom, utvrđuje šta se tačno dogodilo i da li je reč o ubistvu u nužnoj odbrani ili se radi o prekoračenju nužne odbrane. Posle mesec dana, Bogeski je pušten iz pritvora da se brani sa slobode, ali ga je po završetku istrage čekalo i suđenje povodom tog slučaja.

Po objašnjenju profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Milana Škulića za "Dnevnik", iako svaki čovek ima pravo na nužnu odbranu, treba znati da je to odbrana koja je neophodno potrebna da se od sebe ili drugog odbije istovremeni protivnapad.

"Bez obzira na to da li su napadnuti život, telo ili imovina, odbrana mora da bude neophodno potrebna da bi se napad odbio, a to znači da sredstva i način odbrane treba da su srazmerni napadu", rekao je profesor Škulić. "Od ključnog značaja je da nužna odbrana postoji samo za vreme dok traje napad, a ne i onda kada je prestao. Ako napadač beži, onda više ne postoji pravo na odbranu. Sve okolnosti slučaja utvrđuje sud, koji će proceniti da li je odbrana bila srazmerna napadu, kao i da li je odbrana istovremena s napadom."

On pojašnjava da ubistvo u nužnoj odbrani nije krivično delo, a ubistvo u prekoračenju odbrane jeste, ali se učinilac može blaže kazniti ili osloboditi kazne.

"Određivanje tridesetodnevnog pritvora u takvim slučajevima je uobičajeno, ne samo kod nas nego i u svim zemljama kontinentalne Evrope. Kod nas se ponekad suviše ima na umu jedna drugačija praksa, koja nije tipična za Evropu već pre svega za SAD, gde se pravo na samoodbranu i određeni vidovi nužne odbrane dosta liberalnije rešavaju u korist lica koja se brane. Pogotovo kada je reč o napadu u stanu, odnosno kući, koja se u Americi tradicionalno smatra nekom vrstom svetinje", istakao je Škulić.

Pravnici stručnjaci složni su oceni da je linija koju zakon povlači između nužne odbrane i njenog prekoračenja, koje se tretira kao ubistvo (uz olakšavajuće okolnosti) tanka, ali ipak – jasna. I neophodna. Konkretne presude, međutim, zavise od čitanja i tumačenja zakona. Krivični zakonik Srbije kaže da delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo, a da je nužna odbrana ona koja je neophodna da učinilac od sebe ili od drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

"To je dobro rešenje i kod nas je veoma dugo u zakonu", objašnjava advokat Božo Prelević. "Pitanje je kako se zakon čita, i to je stvar dokazivanja. Najvažnije je to da svako ima pravo da se zaštiti, ali da to pravo traje samo dok se ne otkloni neposredna opasnost. Da li će ubistvo biti tretirano kao nužna odbrana zavisi i od individualnog stava tužioca, kvaliteta dokaza i kvaliteta branioca."

"Nema automatskih odgovora niti pravila koja važe u svakoj situaciji", ocenio je klinički psiholog i dugogodišnji sudski veštak profesor Milan Kostić. "Forenzičko-psihološka procena ne zavisi samo od okolnosti u kojima se ona odvija već i od ličnosti počinioca i mogućnosti koje je on imao na raspolaganju u toj situaciji. Mi se, kao veštaci, najpre pitamo o psihičkom stanju aktera u to vreme. Naime, ukoliko je na njega izvršen iznenadni napad, valja pre svega ispitati intenzitet njegovog emocionalnog uzbuđenja tom prilikom. Čovek se od napada brani prvenstveno s ciljem da spreči nanošenje povreda sebi i svojim najbližima. Ali, ako on na sebe preuzme ulogu sudije, odnosno ako želi da deli pravdu, on svakako prevazilazi nužnu odbranu."

Kazna za prekoračenje nužne odbrane određuje se prema krivičnom delu koje je počinjeno pa se propisuje kazna za ubistvo, pokušaj ubistva, teške ili lake telesne povrede. Kao olakšavajuća okolnost u obzir se uzima i situacija kojoj je delo počinjeno.

Prekoračenje odbrane tužioci dokazuju kada je odbrana jača od napada. Srpski Krivični zakonik poznaje jednu situaciju kada do prekoračenja nužne odbrane dođe usled toga što je onaj ko je napadnut bio razdražen i u stanju prepasti. U tom slučaju sud može osloboditi kazne napadnutog bez obzira na to što se radi o prekoračenju nužne odbrane.