Problem je vraćanje poljoprivrednog zemljišta

U Srbiji je u okviru restitucije do sada vraćena imovina vredna ukupno oko milijardu evra, od čega 485 stanova, 3.015 poslovnih prostora i 501 zgrada kao celina, izjavio je danas direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić, koji očekuje da sva rešenja za restituciju budu doneta u narednih četiri do pet godina.

Vraćeno je i 1,35 miliona metara kvadratnih neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, 2.790 hektara šuma i šumskog zemljišta i 3.750 hektara poljoprivrednog zemljišta. "Mi smo otprilike na polovini procesa restitucije u Srbiji i u ovom trenutku svaki dan vraćamo imovinu. Fokusirali smo se na vraćanje imovine u naturi, to je primarno i dok se taj postupak ne okonča ne možemo ući u drugi deo postupka, a to je obeštećenje", rekao je on.

"Nama problem predstavlja poljoprivredno zemljište i kada se bude izmenio Zakon o restituciji mi možemo, u smislu odluka Agencije, da završimo donošenje rešenja za četiri do pet godina od ovog trenutka", kazao je Sekulić.
On je napomenuo da će samo obeštećenje kasniti, odnosno biće na 12 godina.

Na pitanje kolika je ukupna vrednost imovine koja podleže restituciji, Sekulić je rekao da - onoliko koliko je oduzeto Srbija ne bi mogla da vratio u narednih 100 godina. "Vrednost te imovine je oko 36,5 milijardi evra i to po najskromnijim procenama. Mi smo doneli zakon, kao i ostale zemlje, koji je na polovini pravednosti", naveo je on.

Restitucija u naturi nije moguća kod stanova koji su devedesetih godina otkupljeni, pa je zakonom predviđeno da se do 2018. obezbede dve milijarde evra za Fond obeštećenja. Iznos  obeštećenja po starom vlasniku ne može biti veći od 500.000 evra i postojaće više korektiva u tome postupku.

Za povraćaj poljoprivrednog zemljišta je podneto skoro 10.000 zahteva, a oko 30.000 ljudi je zainteresovano za vraćanje tog zemljišta.