Iz evropske kase 30 miliona evra za nauku

Konkurencija je bila žestoka, ali su naši naučnici, institucije, organizacije i kompanije obezbedili 30 miliona evra iz evropske kase. Najviše uspeha beležimo u biomedicini, informacionim tehnologijama, ekologiji, saobraćaju, hrani, ali i u projektima koji pomeraju granice nauke.

Jedan od onih koji su dobili novac iz programa Evropske unije je Sava Marinković. Rođen u Americi, diplomirao na Harvardu. U Beogradu je sreo mlade stručnjake sa kojima je osmislio medicinski uređaj za praćenje akni na koži. Sarađuju sa najboljim evropskim bolnicama u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

"Možemo da damo odgovore na tri pitanja zašto klinci imaju akne. Kad će da to prođe, šta uraditi da bubuljica prođe što pre, kakvi su rizici da je dobiju iako je nemaju. Možemo da stavimo taj uređaj na kliničku studiju te bolnice i to je suština projekta", objašnjava Sava Marinković iz "Miskina".

Kompanija "Dunavnet" do sada je iz evropskih fondova dobila sredstva za pet projekata. Najzanimljiviji je takozvani pametni kod koji prati put namirnice od izvora do potrošača - i detektuje svaku promenu.

"Kad paket mesa pošaljete od klanice do prodavnice, taj pametni kod će pratiti šta se dešava sa tim paketom mesa - da li je bila povišena temperatura, da li je vlažnost otišla preko dozvoljene i onda ćemo na drugoj strani kada stigne u prodavnicu imati tačnu informaciju šta se dešavalo sa tim paketom mesa, da li ga je neko zaboravio između hladnjače i prodavnice i zaboravio na suncu", ukazuje Srđan Krco iz "Dunavneta".

Prvi put program "Horizont" otvorio je vrata istraživanjima koja pomeraju granice ljudskog saznanja. Baš takav projekat stigao je iz Laboratorije za bioarheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bavi se pitanjem kako je došlo do porasta populacije u praistoriji.

"I dalje nije sasvim poznato zbog čega su ljudi koji su se do tada provlačili kroz iglene uši evolucije negde u neolitu prvi put doživeli demografsku ekspanziju. Mislimo da će ti podaci biti relevanti za čitavo čovečanstvo", kaže Sofija Stefanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Shodno velikom budžetu, 80 milijardi evra, "Horizont 2020" ima stroge kriterijume. A Srbija ima razloga da bude zadovoljna.

"Mnoge uspešne insitucije iz razvijenih evropskih država koje su pokazale veliki uspeh u prethodnom programu, nisu pokazale taj uspeh u Horizontu 2020. Kada se pogledaju neke relativne vrednosti, Srbija pravi iskorak u pozitivnom smislu, a kod njih je ili isti ili niži u odnosu na prethodni okvirni program", navodi Viktor Nedović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja .

Nauka podseća da se konkurisanje za sredtstava Evropske unije često svodi na pojedinačne inicijative. Sistemskom podrskom države nastup srpske nauke bio bi jači, povezivanje sa privredom snažnije, a onda i opšta korist sigurno veća.