U Srbiji za četiri meseca propisano 20 miliona recepata

Za lekove na recept koji su izdati na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u prva četiri meseca ove godine, Republički fond za zdravstveno osiguranje je izdvojio oko 9,49 milijardi dinara, što je za oko 5,68 odsto više nego što je plaćeno za medikamente u istom periodu u 2016. godini. U proseku, RFZO po jednom receptu izdvaja oko 463 dinara.

"Za prva četiri meseca u ovoj godini, propisano je i realizovano u apotekama oko 20,5 miliona recepata, što je za oko 0,20 odsto veći broj recepata u odnosu na isti period u 2016. godini, kada je propisani broj recepata iznosio oko 20,46 miliona. Najveći broj izdatih pakovanja lekova je iz grupe kardiovaskularnih oboljenja i čini gotovu polovinu ukupnog broja propisanih medikamenata", pojašnjava za "Politiku" v. d. direktora RFZO-a Verica Lazić.

Međutim, to što su lekari propisali određene lekove na recept ne mora da znači da su ih pacijenti i popili. Istraživanja pokazuju da postoji velika mogućnost da posle nekog vremena pacijent ne želi više da uzima medikamente misleći da su nepotrebni. Prva "kriza" najčešće nastaje za dva do tri meseca od trenutka od kada je dobio terapiju, druga je za godinu dana, a najteža za dve godine. Posle deset godina, dva od tri pacijenta ne uzimaju redovno terapiju za visok krvni pritisak, a oko 20 odsto bolesnika poseti lekara kako bi uzela nove lekove i produžila terapiju.

Direktorka Doma zdravlja "Stari grad" Vesna Janjušević ističe da ima onih pacijenata koji redovno dolaze i poštuju savete lekara, ali i onih koji se leče na svoju ruku ili koriste terapiju biljkama. Nju ne čudi što se najviše troše lekovi za srčane bolesti jer u Srbiji svaki drugi čovek pati od visokog krvnog pritiska, a 10 odsto građana muči dijabetes. To potvrđuju i drugi lekari.

"U Srbiji 54,6 odsto ljudi oboleva i umire od kardiovaskularnih bolesti, pa je logično da se lekovi za srčana oboljenja najviše propisuju", kaže za beogradski list dr Nebojša Tasić, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik Udruženja centara za hipertenziju prevenciju infarkta i šloga  - HISPA.

Lekari naglašavaju da će uvođenje elektronskog recepta dovesti do toga da će se tačno znati po imenu koji lekovi su najprodavaniji, što će značiti kreatorima zdravstvene politike da bolje planiraju snabdevenost medikamentima ili smanje participacije za određene tablete.