U istraživanju u okviru projekta "Javni novac za javni interes" na anketu je odgovorilo 177 novinara, a intervjue je dalo još deset. Matić je rekla da je zaključak da najveće efekte na rad novinara ima uticaj izvršne vlasti.
"Najčešći uticaji na slobodu medija u Srbiji dolaze od organa vlasti i političkih partija, zatim od uredništva, a najredji su od oglašivača i vlasnika", rekla je autorka istraživanja.
Uticaj vlasti na medije je naročito izražen, kako je rekla, u kriznim situacijama i tokom predizbornih kampanja. Posledice uticaja se, po njenim rečima, najbolje ogledaju u odgovoru intervjuisanog novinara koji je rekao da se informativni program njegove medijske kuće ranije mogao opisati kao "politika, politika, politika, sport, vreme, a sada kao Vučić, Vučić, Vučić, sport, vreme".
"Istraživanje je pokazalo da je 69 odsto ispitanika trpelo uticaj predstavnika organa vlasti, 56 odsto političkih stranaka, 47 odsto uredništva, 41 odsto poslovodnih organa, 33 odsto oglašivača i 30 odsto vlasnika medija", rekla je Matić.
Organi vlasti i političke partije uticaj ostvaruju najčešće, kako je navela, tako što odbiju da daju informacije, izjave, intervjue, izražavaju nezadovoljstvo izveštavanjem u mediju, sistemski diskriminišu medije i time ostvaruju svoje političke interese. Istraživanje je pokazalo da su direktni izvori uticaja vlasti najčešće preko službi za odnose sa javnošću, ali da ponekad to čine i najviši državni funkcioneri, ministri, gradonačelnici, visoki državni službenici...
Ona je navela citat iz intervjua s jednim novinarom koji je rekao da "ministar zove glavnog urednika ili urednika Dnevnika, zamenika urednika ili zove neko iz PR službe, nikad ne znaš ko zove, ali non-stop zovu".
"Mi u redakciji nikad ne znamo ko je taj 'ovaj', već samo da su zvali. Uveli su bahatost koju nije imala bivša vlast", odgovor je jednog ispitanika.
Drugi najčešći izvor uticaja su vladajuće političke stranke, a opozicione nemaju tu moć - one su srećne kada im neko dodje da nešto zabeleži. Istraživanje je pokazalo da najčešći oblici unutrašnje kontrole dolaze od uredništva, kao i da je 36 odsto ispitanih trepelo te uticaje.
"Trećina novinara izjasnila se da je trpela profesionalno neopravdane uredničke intervencije tako što je odbijeno objavljivanje gotovog novinarskog proizvoda, menjan je vrednosni tretman teme ili ton naslova", rekla je Matić. Urednici, po izjavama novinara, ne koriste zabrane, već daju izgovore za izbegavanje izveštavanja o problematičnim temama. Novinari se, po njenim rečima, vremenom pasiviziraju u suprotstavljanju uredništvu, a najveći problem je to što nemaju gde da odu.
Anketirani novinari ocenili su da su najviše nezavisni mediji TV N1, list Danas, RTS i nedeljnik Vreme, a najmanje nezavisni TV Pink, list Informer i RTS.
Istraživanje "Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinara" sprovela je Slavko Ćuruvija fondacija, kao deo projekta "Javni novac za javni interes – podrška inicijativama civilnog društva za interes javnosti".
Komentari 3
za istina
Naklon za komentar.
Da sam ja vlast vecina bi bila skrajnuta na svoje mestoi oznacena kao Frau Gabriela.
opsti haos u lapr
Pise ko sta hoce uglavnom neistine.Kad pricaju o slobodi stampe kao kad k o moralu.
Orwell Vegan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar