Menu 021

Dozvoljen uvoz pšenice bez carine jer domaće žito nije dovoljno kvalitetno

Vlada Srbije donela je Uredbu o uvozu pšenice bez carine do 30. aprila na zahtev mlinara i konditora, koji su potrebu za kupovinom pšenice s inostranog tržišta obrazložili tvrdnjom da domaća nije dovoljno kvalitetna za njihove potrebe.
Info 21.01.2020. | 08:43
Dozvoljen uvoz pšenice bez carine jer domaće žito nije dovoljno kvalitetno
Foto: 021.rs
Uredba je tek stupila na snagu pa se za sada ne zna koliko bi inostrane pšenice moglo da uđe u našu zemlju, piše Dnevnik. Prvi pokazatelji govore da mlinari ne žuri s kupovinom, neki imaju prelazne zalihe, ali napominju da se nisu dovoljno obezbedili do nove žetve, dok drugi navode da će pšenice imati sve dok ne sazri novi rod. 
 
Kompanija "Don Don" godišnje umesi 100.000 tona hleba i dnevno samelje 350 tona brašna, i za sada, prema rečima Siniše Ivanića, neće kupovati pšenicu na inotržištu, ali će je potražiti tamo ukoliko na domaćem tržištu ne nađu kvalitetan rod.
 
"Za sada imamo prelazne zalihe, ali ne u dovoljnim količinama da budemo bezbrižni do nove žetve", naveo je Ivanić.
 
Sagovornik Dnevnika dodaje da trenutno gledaju cene jer je u inostranstvu pšenica skuplja nego u Srbiji, a s druge strane prave račun i koliko će stajati troškovi prevoza.
 
"Zbog tih troškova realno je očekivati da žito kupimo u Mađarskoj, koja nam je najbliža, s tim što je kod Mađara cena pšenice različita po regionima, razvrstana je po klasama pa svaka ima svoju cenu i trenutno je 23 dinara kilogram", kaže Ivanić.
 
Direktor Poslovnog udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković istakao je da ne očekuju značajni uvoz pšenice zbog toga što je strana skuplja od naše.
 
"Uredba je doneta na zahtev mlinarske i konditorske industrije, koje su uvoz tražile da bi se obezbedile i ne bi došle u situaciju da prekidaju proizvodnju zato što na domaćem tržištu nemaju od koga da kupe kvalitetnu pšenicu", kaže Saković i dodaje da smatra da dobre pšenice ima, ali da je naši ratari čuvaju i čekaju cenu, premda je kilogram žita sada 20 dinara, a tokom žetve bio je 18.
 
Saković kaže da su izvozni rezultati za sada loši, ali očekuje da će u narednom periodu trgovanje biti bolje.
 
Predrag Đurović iz "Žitounije" kaže da strana pšenica nije ništa bolja od domaće, već da je naša još i jeftinija pa, ukoliko se bude kupovala van zemlje, uz troškove transporta uvoznici mogu proći skupo, i takvo trgovanje im se, smatra, može odraziti na poslovanje kompanija.
 
Prema rečima Nenada Manića iz Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije, uredba će, nesumnjivo, spustiti cenu domaće pšenice, kojom ratari nisu bili zadovoljni još tokom žetve. Međutim, Manić kaže da će uredba imati i dobru stranu jer bi trebalo da kod poljoprivrednika probudi svest o tome da konačno počnu da seju deklarisano seme, biraju sorte koje daju dobre prinose i u potpunosti primenjuju agrotehničke mere, odnosno da između kvantiteta i kvaliteta, izaberu kvalitet.
 
"U ovoj žetvi bilo je dosta pšenice na granici između stočne hrane i za ljudsku upotrebu, ali koliko god smo kukali na vremenske neprilike, kvalitet je bio lošiji i zbog lošeg semena", kazao je Manić.
Autor: Dnevnik
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Sve stručnjaci
    28.01.2020 06:54
    @angry nerd
    Tako je to kad neko ko umisli da je "stručnjak" za ekonomiju umesto stvaranjem vrednosti i modernizacijom privrede gradi ekonomiju uništavanjem valute. Postavlja se pitanje zašto su tom imaginarnom izvozniku troškovi toliki da mu je potom proizvod nekonkurentan kada i sa ovakvim kursom kakav je opet isplaćuje najbednije plate u Evropi svojim radnicima i ima višestruko niže troškove od evropske konkurencije? Možda ipak nije problem nešto drugo već upravo on, što pokušava da se u 2020. godini bavi proizvodnjom kao da je 1920., odnosno nesposoban je da bude izvoznik u 21. veku? Možda zato što male porodične firme više ne mogu biti konkurentne na današnjem globalnom tržištu, a taj naš izvoznik iz sentimentalnih razloga tvrdoglavo nastavlja da radi pogrešno pa su mu onda svi drugi krivi?
    Šta će se desiti sa i sada bednim platama radnika u Srbiji i sa već stvorenom vrednosti ako evro postane 150 dinara kako vi "stručno" tvrdite da "realno" vredi? Kakav će to efekat imati na ekonomiju kada i ovako bedna platežna moć građana postane još bednija, osim naravno što će potom svako iz te iste Evrope moći doći sa šakom deviza i kupiti šta želi za tepsiju ribe jer smo zahvaljujući takvim "stručnjacima" postali još bedniji i jeftiniji? Zastrašujuće je koliko samouvereno govorite o nečemu o čemu očigledno nemate ni najmanjeg pojma, iako ne i iznenađujuće - vi ste, lično vi, slika i prilika mentaliteta i "stručnosti" građana ove zemlje zbog kojih je ona danas tu gde jeste.
  • JADRANKA
    26.01.2020 10:02
    ne treba
    njima naša pšenica jer je kvalitetnija nego njihova. ,šta će njima naša pšenica,oni seju pšenicu i prodaju za sve nas.
    Naši preci nisu znali da seju i uzgajaju pšenicu kukuruz itd i mi ništa nismo naučili od njih.
    Robovi njima trebaju.Treba njima stanovništvo koje će samo ko muve bez glave da rade za njih.I oni da upravljaju.hrane nas otrovima raznim itd.oni da se bogate.
    Naša vlast za sve pare trči u tom pravcu.
  • mik
    25.01.2020 13:32
    Vojvodina
    Vojvodina bi hranila pola Europe , da u srbiji nema toliko "gladnih"
  • angry nerd
    25.01.2020 12:30
    @sremac
    Mislim da je nesto drugo u pitanju, komplikovana metoda otimanja para gradjanima preko uvoza , Vrednost evra u Srbiji ispod realne vrednosti. Recimo da je realna vrednost evra 150 din. Uvoznik koji uveze nesto po ceni od 1e umesto da to naplacuje 150 din, on to naplacuje 118 din. I izuzetno je konkurentan. Sa druge strane izvoznik kome je proizvodna vrednost 150din, umesto da to naplati 1e, mora da naplati 1,3e pa je napilju nekonkurentan, Da bi se odrzavao evro, narodna banka radi intervencije na trzistu deviza a za to trosi pare gradjana iz budzeta. Prakticno stimulises uvoznike i destimulises proizvodnju, a to pokrivas parama gradjana. I onda nasadis s voju firmu da radi uvoz, i opa, presipas pare iz drzavne kase u svoju uvoznicku firmu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest