Autorka "duhoklonuća" o tome kako je smislila "najbolju novu srpsku reč"

Autor: Euronews Srbija

Info

22.10.2023.

13:42 > 15:24

Reč "duhoklonuće", koja menja tuđicu depresija, odabrana je za "najbolju novu srpsku reč" na konkursu koji je pokrenuo sajt "Mala biblioteka" iz Londona.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Autorka "duhoklonuća" o tome kako je smislila "najbolju novu srpsku reč"

Foto: 021.rs

Nagrađenu reč smislila je Dragana Albijanić iz Subotice, pesnikinja i istoričarka umetnosti, koja za Euronews Srbija kaže da je u konkursu bilo naznačeno da će se posebno vrednovati nove reči koje su zamena za nepotrebne, a ustaljene tuđice.

"Palo mi je na pamet da pokušam da nađem odgovarajući srpski izraz za depresiju, tačnije za stanje u kome se čovek nalazi kada se oseća depresivno. Kada u rečnicima čitate objašnjenje reči 'depresija', tamo se navode razni oblici ispoljavanja tog stanja: utučenost, potištenost, bezvoljnost, učmalost, tuga i slično", objašnjava pobednica konkursa.

Odlučila se za kovanicu od dve postojeće reči: "duh" i "klonuće".

"Ona mi se učinila jasna, precizna u smislu da pogađa srž depresivnog stanja, a to je klonulost životne energije (beživotnost) klonulost duha, s jedne strane i milozvučna (nije gruba, rogobatna). Dakle, obratila sam pažnju na značenje i zvučanje - da zvuči u duhu srpskog jezika", objašnjava Albijanić, dodajući da od postojećih reči srpskog jezika najviše voli "milozvučje".

Drugo i treće mesto na takmičenju osvojile su reči "prohujak" Maše Antonijević iz Jagodine, koja menja "flešbek" i "prikačica" Miloša Mićovića iz Beograda, umesto anglicizma "atačment".

Među prvih deset su još i "smućak" ("smuti" ili smoothie), "susramlje" ("krindž" ili cringe), "otkazniti" (prekinuti kaznu), "lasnolomna" (bolešljiva, ranjiva), "uzrenje" (introspekcija), "premisliti" ("overthink") i "opazicu" (misao, komentar).

Prema glasovima javnosti, "duhoklonuće" je takođe izabrano kao najbolja reč, a na drugom mestu se našla reč "bestebnost" Marte Mladenović iz Beograda, koja ne znači nedostajanje, već stanje bez jedne određene osobe. A treće mesto je zauzela reč beznemož Vuka Mašića iz Novog Beograda, kao zamena za "must-have" - nešto što se mora imati, bez čega se ne može.

Nagrađeni od strane žirija dobijaju novčane nagrade i "Rečnik srpskog književnog jezika" dr Miloša Moskovljevića, sa pečatom takmičenja, dok pobednici javnog glasanja, kao i sve pohvaljene reči (ukupno 32) takođe dobijaju "Rečnik srpskog književnog jezika" dr Miloša Moskovljevića, sa pečatom takmičenja.

U pitanju je fototipsko izdanje rečnika koji je zabranjen i uništen 1966. godine i nikada nije zaživeo u srpskom jeziku, objašnjava za Euronews Srbija Veljko Žižić, osnivač sajta "Mala biblioteka" na kom je organizovan ovaj konkurs.

On dodaje i da je takmičenje "pokrenulo javnost i uzburkalo društvene mreže".

"Obično se o jeziku ne razgovara. U nameri smo uspeli i više nego što smo se nadali. Jezik je tema o kojoj treba da razmišljamo i dalje. U jeziku se nalaze mnogi odgovori, a sporazum je osnova svakog društva. Zahvalni smo svim učesnicima, stručnom odboru, saradnicima, i javnim glasilima koja su sa pažnjom pratila ovo takmičenje, prvo takvo takmičenje na srpskom jeziku. Sam razgovor koji smo uspeli da pokrenemo je i važniji od toga da li će se reči zaista i zadržati u jeziku. One sada kada su stvorene vode svoj nezavisan život. Iako smatram da su brojne reči koje su takmičari poslali zaista smislene, i mogle bi sasvim prirodno i neprimetno postati deo srpskog jezika", istakao je sagovornik Euronews Srbija.

U eri interneta, pozajmljenice su postale sastavni deo svakodnevne konverzacije gotovo svuda u svetu. Međutim, mnogi smatraju da njihova upotreba izvan engleskog govornog područja "kvari" i osiromašuje jezike i zalažu se za osmišljavanje novih reči, koje bi mogle da ih zamene na drugim jezicima.

Primera radi, u Hrvatskoj koja veliku pažnju posvećuje očuvanju standardnog hrvatskog jezika, časopis "Jezik" i Fondacija "Dr Ivan Šreter" svake godine biraju najbolju novu hrvatsku reč. Ove godine pobedu je odnela reč "prestrujnik", koja se odnosi na strujni adapter.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

srpski jezik

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

Dejan

23.10.2023 • 14:59

Jezik je ziv

"Pravljenje" novih složenica ili potpuno novih izraza koje svojim zvučnošću podsećaju na pojam koji opisuju je sasvim normalna pojava ne samo u našem jeziku pa stoga ovo je jedna vrlo pozitivna stvar. Apsurdno je porediti ovo sa ismejavanjem hrvatskog jezika (okolokućno štagod) koji radi isto i to po mom misljenju vrlo dobro - na primer oni su termin "interface" preveli "sučelje" što itekako ima smisla. Treba samo malo povesti računa jer pre par godina je bilo pokušaja da se prevede digitalizacija pa se došlo do reči ubrojčavanje - što je više bilo ismevano nego što se koristilo - mozda sa razlogom.
Ukoliko se ovom temom ne pozabavimo na mnogo više strana, za par desetina godina srpski jezik će biti pretrpan raznim tuđicama - na taj način se gasi jedan jezik što može da se poistoveti i sa zatiranjem identiteta jednog naroda.

0 3 -3
Fuj49

23.10.2023 • 07:39

Šta vam je, ljudi?

Krofna je masno, vruće, nadignuće.

10 14 -4
ja

22.10.2023 • 23:22

jedino sto moze da zazivi je sprdanje koriscenjem ovih sklepanih budzevina nakaznih reci. Negde sam vec procitao da se sprdaju sa duhoklonucem praveci paralelu na klonuce polnog organa.

Ako je "Like" izmisljen na engleskom a u srbiji to nikada nije postojalo onda to nije tudjica nego univerzalna rec koja nije u sukobu sa jezikom i moze se koristiti.

11 11 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.