Kako novi sastav Evropskog parlamenta može da utiče na proširenje EU i status Srbije?

U pojedinim državama, poput Nemačke, Francuske i Austrije, stranke ekstremne desnice ostvarile su dobar rezultat na izborima za Evropski parlament.

Kako piše NIN, ovo skretanje udesno, izazvalo je političke potrese u Evropi, pa su nakon rezultata evropskih izbora u nedelju, padale vlade i raspuštani parlamenti. Loše rezultate pretrpele su zelene i liberalne stranke širom Evrope, što je unelo neizvesnost po pitanju budućeg političkog pravca kretanja EU. Pod znakom pitanja ostaje kako bi ove promene eventualno mogle da utiču i na budućnost odnosa Brisela prema Srbiji, koja je kandidat za članstvo u EU.

Evropska narodna partija imaće 185 poslaničkih mandata,Socijalističko-demokratska koalicija osvojila je 137 mesta, dok će Grupi Obnovimo Evropu pripasti 79 mandata, a Zelenima 52. Desno orijentisana Identitet i demokratija ima 58 mandat, a Evropski konzervativci i reformisti 73. Liberali su izgubili 20 mesta u odnosu na prethodni saziv, dok je levici pripalo 36 mandata.

Kako evropski izbori mogu da utiču na proces proširenja?
 
Bivša amabasadorka pri OEBS-u Branka Latinović za NIN kaže da su rezultati izbora za EP, koji usmeravaju izbor predsednika i članova Evrope komisije, potvrda da će EK, kao nosilac obaveza vezanih za proširenje, nastaviti dosadašnju politiku.
 
"Izvesno je da će Ursula fon der Lajen, najverovatnije ponovo biti izabrana. Sada tu postoje odgovarajuće nijanse, u zavisnosti od toga ko će sve biti članovi, odnosno komesari EK. Za nas je najbitnije ko će biti komesar za proširenje. Izvesno je da dosadašnji komesar za proširenje Oliver Varhelji, neće biti ponovo izglasan na tu funkciju, s obzirom na postojanje vidnog nezadovoljstva njegovim radom, kako od strane pojedinih članova dosadašnjeg sastava EK, tako i unutar samog EP", ističe sagovornica nedeljnika NIN.
 
Ona kaže da evropski izbori nisu imali veće refleksije na promenu sastava parlamenta, iako dodaje da jeste došlo do rasipanja glasova manjeg broja grupacija i porasta u broju glasača ekstremne desnice i nacionalista, premda ne u obimu koji bi ugrozio "sadašnju proevropsku orijentaciju EP".
"Ali, svedoci smo da su se ti izbori direktno odrazili na unutrašnju situaciju u pojedinim zemljama - pre svega u Francuskoj i Belgiji. Makron je već raspisao vanredne izbore, u Belgiji je sadašnji premijer dao ostavku, biraće se nova vlada. Vidimo da je nemačka vlada rekla da nema novih izbora, ali da će se oni održati u redovnom terminu. Ukoliko bi došlo do promene partija na vlasti, a postoje naznake da se tako nešto može desiti u Francuskoj, to bi se onda moglo na određeni način da uspori proces proširenja", navodi Latinović.
 
Za Srbiju značajno ko će biti komesar za proširenje
 
Politikolog i urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija ističe za NIN da je odnos Brisela prema Srbiji definiše i kroz različite institucije EU. Samim tim su ti odnosi na višem nivou i ne zavise samo od evropskih izbora, nego i od odnosa država članica prema Srbiji.
 
"Iako je u pojedinim državama krajnja i konzervativna desnica ostvarila nešto bolji rezultat, odnosi političkih grupacija u Evropskom parlamentu, nisu se poremetili. Evropskim parlamentom i dalje dominiraju partije levog i desnog centra. Ovo znači da neće biti promena. Ono što je važno je što u izboru predsednika EK i a i same EK, učestvuje i Evropski savet, znači i države članice. A, konzervativna desnica je na vlasti samo u Italiji, Češkoj i Mađarskoj", ističe Todorović Štiplija.
 
Što se tiče procesa proširenja, Todorović Štiplija kaže da su u kandidati za predsednika EK govorili da će ova EK biti komisija proširenja. Samim tim, veruje da će ovaj parlament, koji će u septembru početi da radi u punom kapacitetu, raditi na proširenju EU.
"Ono što je zanimljivo je da je EP institucija koja je uvek bila za proširenje. Iako prethodne dve komisije nisu bile komisije proširenja, parlament je bio taj koji je najviše radio na tome. Parlament je taj koji je najviše radio na demokratiji i vladavini prava u državama kandidatima i potencijalnim kandidatima. Ako gledamo primer Srbije, EP u prošlom mandatu bio je jedina institucija koja se ozbiljno bavila demokratijom i vladavinom prava u Srbiji. Za razliku od EK, koja je žmurila na sve ono što se dešavalo u Srbiji, naročito u vezi pada demokratije i pogoršanja stanja u vladivini prava", ocenjuje sagovornik nedeljnika NIN.
 
Kaže da je za Srbiju značajno to ko će biti komesar za proširenje. Ime kandidata biće poznato u septembru, Todorović Štiplija smatra da je veoma značajno da na to mesto dođe neko iz Zapadne Evrope
 
"Neko iz starih članica EU. Time bi se pokazalo da EU zaista želi da ozbiljno radi na proširenju, bitno je da ta osoba ne dolazi iz neke susedne države zemalja koje su kandidati, jer znamo da je to rizično iz puno razloga. Komesar Varhelji nije puno uradio u svom petogodišnjem mandatu, Mađarska je vrlo problematična članica EU i njena politika nije ona koja održava politiku EU i njene vrednosti. Samim tim, njegov mandat je bio jedna velika greška EU", zaključuje Todorović Štiplija za NIN.
  • Dežurno gunđalo

    13.06.2024 06:27
    Nikako, jer isti odlučuju. Inače, i vrapcima na grani je jasno da Srbija EU neće videti ni kad na vrbi rodi grožđe i treba se s tim pomiriti.
  • marjan

    13.06.2024 01:27
    manite srbiju, kako može da utiče da ubijanje nedužnih ljudi u gazi?
  • w/e

    13.06.2024 00:36
    cool
    Kad god ultra-levica ne dobije izbora, onda je u pitanju "ekstremna" ili "krajnja" desnica, posto na politickom kompasu ne postoji nista sem toga.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Dušku Šariću ukinut kućni pritvor

Sudsko veće Zorana Šešića odlučilo je da, na predlog odbrane, optuženom Dušku Šariću ukine meru kućnog pritvora u kom je bio od aprila 2024. godine.