Da li se "smeši" Laura Koveši: Istraga o mogućoj zloupotrebi zajmova Evropske investicione banke
Istraga evropske tužiteljke Laure Koveši biće fokusirana na potencijalnu zloupotrebu zajmova Evropske investicione banke za rekonstrukciju pruge i Železničke stanice u Novom Sadu.
Foto: 021.rs
Prugu od Beograda do Budimpešte od početka mnogi smatraju za sporan projekat zbog samog načina sprovođenja, a od pada nadstrešnice u Novom Sadu, ona je postala predmet interesovanja šire javnosti. Međutim, sada će, zbog potencijalne zloupotrebe novca, biti u fokusu i evropskog tužilaštva.
Vest da će poznata evropska tužiteljka Laura Koveši voditi istragu u Srbiji u vezi sa projektom pruge od Beograda do Budimpešte, a u sklopu koje se nalazi i železnička stanica u Novom Sadu, čija nadstrešnica je pala i usmrtila 15 osoba, potvrđena je.
S druge strane, nade u otkrivanje istine u vezi sa padom nadstrešnice brzo su tako razvejane, jer je Koveši u izjavi za Radio-televiziju Srbije negirala da se njena istraga bavi tim slučajem.
Naime, prema njenim rečima, istraga će biti fokusirana na potencijalnu zloupotrebu sredstava iz evropskih fondova u ovom projektu.
Koveši je za RTS pojasnila da je reč o zajmovima koje je za rekonstrukciju pruge i stanice u Novom Sadu dodelila Evropska investiciona banka (EIB).
Slučaj je pokrenut jer je tužilaštvo dobilo pritužbu privatnog lica, rekla je Koveši navodeći da očekuje saradnju srpskih vlasti.
Ono što je u ovom slučaju nedorečeno, jeste koji fondovi i koliko novca je iz Evrope učestvovalo u ovom projektu, piše Danas.
Poznato je da je EU u samoj pripremi i na početku celog projekta bila aktivna, kao i da su Srbiji bili dostupni i zajmovi kod EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod povoljnim uslovima. Međutim, ostalo je nepoznato da li je Srbija ikad ove vrste sredstava koristila, jer se okrenula poslovanju, pre svega, sa Kinezima.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbij kaže da ostaje nejasan taj deo u kom su fondovi EU korišćeni.
"Pitanje je da li je došlo do nenamenskog korišćenja fondova EU za to ili je EU dala deo para za izgradnju, odnosno studiju izvodljivosti, projekat i slično. Nije jasno u kom delu su evropske pare ušle u priču, znamo samo za kineske i za domaće", objašnjava on.
Međutim, kako dodaje, čim se Koveši interesuje za to, taj deo novca očigledno postoji.
"Bilo bi dobro da se sazna u kom segmentu je evropski novac korišćen i da li je korišćen u skladu sa namenom, jer se ne može koristiti nenamenski bez dogovora sa samom EU", tvrdi Međak.
Evropski javni tužilac kada istraži ovaj slučaj, on taj predmet i sve dokaze predaje domaćim tužilaštvima u nadležnost na dalje gonjenje, navodi on.
"Onda domaći moraju da postupaju po tome, odnosno ako se ogluše o to, onda nam preti suspenzija svih drugih fondova EU, jer to su njihove pare i obavezali smo se da ćemo ih trošiti u skladu sa pravilima", upozorava naš sagovornik.
On ukazuje da je neko privatno lice podnelo ovu prijavu, a da je razlog najverovatnije to što su sada počeli da isplivavaju detalji finansijske konstrukcije za prugu.
"Da nadstrešnjica nije pala, verovatno se ne bi saznalo šta se tu dešavalo, zato to jeste povezano iako pad nadstrešnice nije predmet istrage", zaključuje Međak.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za naš portal navodi da je osnovni problem što nije postojala nikakva predinvesticiona studija ili analiza, koja bi utvrdila zašto su kineske kompanije, koje su realizovale posao, povoljnije od bilo koje evropske kompanije.
To pitanje je posebno bitno, prema njegovim rečima, jer su naše železnice, po tehnologiji, morale da se usklade sa evropskim železničkim standardima.
"Kinezi pre ove pruge nikad nisu gradili prugu po evropskim standardima. Tehnologija za pruge u Kini i čitav sistem železnica je drugačiji nego u Evropi. Nije postojala studija koja bi pokazala da Kinezi mogu da nam ponude veći kvalitet, bolju cenu, da brže izvedu radove sa zadovoljavajućim kvalitetom… ta odluka je dakle bila isključivo politička i zato je imala ozbiljne konsekvence", ukazuje on.
Rajić podseća i da nije sproveden nijedan proces javnih nabavki u biranju ponuđača, već da su oni birani direktnom pogodbom, što je protivno ugovoru o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Zbog toga, kako dodaje, nisu mogle da učestvuju ni srpske, ni evropske kompanije.
Još jedan problem, prema njegovim rečima, je to što kineske firme nisu mogle da isprojektuju prugu po potrebnim evropskim standardima jer nikad nisu učestvovale u tome, zbog čega su se obratile CIP-u, koji je onda zajedno sa njima to projektovao.
"U tom projektu je napravljen čitav niz grešaka i bilo je dosta propusta. Problem je što su i nabavke sprovedene tako da su troškovi održavanje te pruge, ovako izgrađene, po kilometru višestruko viši nego za prosečnu prugu brzine do 200 kilometara na čas u Evropi", upozorava Rajić.
I u budućnosti je upitno kako će se ova pruga održavati, naglašava on.
„Troškovi će biti jako visoki, a pruga neće biti rentabilna od putničkog i teretnog prometa. Posebno od putničkog koji se dotira u skoro svim zemljama“, pojašnjava naš sagovornik.
On ukazuje da ceo projekat nije bio dovoljno transparentan.
"Inicijalno se spominjalo da je ukupan iznos bio 1,9 milijardi dolara, najvećim delom je to bio kineski kredit. Međutim, mi znamo da je zbog propusta i različitih intervencija na pruzi, još više stotina miliona dolara kasnije potrošeno. Ono što ne znamo je da li je taj novac koji je bio dodat za sve što nije urađeno prvobitnim projektom, a što podrazumeva i izgradnju stanične infrastrukture, odnosno renoviranje pojedinih stanica u šta spada i renoviranje stanice u Novom Sadu, bio evropski. Odnosno da li se država poslužila i zagrabila i u neke evropske pare", napominje Rajić.
Ugovor koji je potpisan sa Kinezima bio je, prema njegovim rečima, sasvim protivan svim evropskim normama o izgradnji infrastrukture.
Rajić tvrdi da ne postoji nijedan ugovor o izgradnji železničke infrastrukture u Evropi koji je tajan, zbog čega veruje da je ceo ovaj projekat bio vrsta jednog "velikog eksperimenta".
On dodaje da ostaje pitanje šta je bio motiv da se posao sprovede na takav način.
"Logika izgradnje železnice počiva na tome da je to jako skupa igračka, jer što je brža pruga, ona se brže i rabi i mora češće da se održava, odnosno troškovi održavanja rastu. U roku od 20 godina, na održavanje mora da se da još 2,7 puta toliko koliko je inicijalna investicija u prugu. To ide i do 3,5 ili četiri puta ako te brzine rastu", objašnjava on.
Rajić ukazuje na to da je sada problematično što nemamo domaće kompanije da rade kompletno održavanje pruge i šinskih vozila i svega što se koristi na toj pruzi.
"To održavanje je jako skupo, jer morate da pozivate firme koje su na 500 ili 1.000 i više kilometara udaljene od vas, da oni šalju svoje inženjere kod vas ili da vi šaljete cele vagone na popravak tamo. Zbog toga onda ta železnica košta basnoslovno, jer su Kinezi daleko, a oni su gledali da sve što mogu donesu i ugrade iz Kine", ukazuje on.
Pročitaj još
Rajić navodi da ljudi iz železničkog sektora nisu očekivali da će da padne neki građevinski deo, kao što je nadstrešnica.
"Ali sumnje u posao, što se tiče same železnice, su jako izražene kod svih, jer su svi videli kako je projekat vođen i kako je posao rađen paušalno i proizvoljno, a na sve to je vršen i veliki politički pritisak da se rokovi skrate", kaže on.
On ukazuje na još jednu stvar, a to je da je naša pruga zbog svega značajno skuplja od evropskih.
"Mi ne znamo ukupnu cifru ovog projekta, ali verujemo da se cena po kilometru pruge kretala između 10 i 12 miliona dolara. Kada odete u Evropu i vidite pruge brzina do 200 kilometara na sat, u zavisnosti od toga da li su rađene po ravnom ili brdovitom terentu, cene se kreću oko četiri do pet miliona evra za prugu koja ide po ravnoj površini, a od 5,5 do 6,5 za pruge koje idu kroz složene terene. Tu se vidi da smo mi po kilometru pruge bili dosta skuplji od ovih proseka", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Uhapšeni osumnjičeni da su 2023. pretili Brankici Stanković: Tri osobe u bekstvu
10.11.2026.•
0
Uhapšene su četiri osobe zbog pretnji upućenih novinarki i urednici Insajdera Brankici Stanković.
EPS raspisao javni poziv za ogranak TENT-a: Vrednost 12,86 miliona dinara
10.11.2026.•
0
Elektroprivreda Srbije raspisala je danas javni poziv za nabavku merne i merno-regulacione opreme za Termoelektranu "Nikola Tesla" ukupne vrednosti od 12.861.800 dinara bez PDV-a.
Bodovi za botove: Vrednuju se lajkovi, deljenja i komentari SNS-ovih botova na društvenim mrežama
10.11.2026.•
3
Koji tvit treba podržati, da li ga lajkovati, podeliti ili komentarisati, kojoj grupi naloga poslati zadatak i koliko bodova dodeliti za izvršenu akciju.
Kandidatkinja Studentske liste o konstitutivnoj sednici: Spremni smo za svaki scenario
10.11.2026.•
0
Studentska lista od 17. novembra kreće u potpuno preuzimanje vođenja države od poraženog SNS-a, a u tom poslu, jedan od najtežih zadataka pred novom Vladom biće reforma bezbednosnog sektora.
CINS: REM tražio krticu zbog curenja informacija, tužilaštvo odbacilo prijavu
10.11.2026.•
0
Regulatorno telo za elektronske medije podnelo je prijavu MUP-u da ispita curenje informacija iz Stručne službe REM-a.
Studentski plan za poljoprivredu: Agroparlament i izmene u nameni zemljišta
10.11.2026.•
7
Studentska lista u svom programu prepoznaje poljoprivredu kao jednu od strateških grana privrede, ali i pojedinosti koje nju i ljude koje u njoj rade, kako kažu, "gura u drugi red".
Počasna artiljerijska paljba u Beogradu povodom Dana primirja
10.11.2026.•
0
Pripadnici Garde Vojske Srbije su, uoči Dana primirja u Prvom svetskom ratu, sa Savske terase Beogradske tvrđave iz šest artiljerijskih oruđa ispalili 10 počasnih plotuna.
Uskoković: RTS prvi put u svojoj istoriji radi bez političkih pritisaka vlasti
10.11.2026.•
9
V.d. glavnog urednika Informativnog programa RTS-a Borivoje Uskoković ocenio je da javni servis prvi put u istoriji proizvodi Informativni program bez uticaja politike i pritisaka vlasti.
Šef VJT-a Stefanović tužio Gorana Ilića iz Vrhovnog javnog tužilaštva
10.11.2026.•
4
Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović podneo je krivičnu prijavu protiv tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Gorana Ilića.
Studentska lista zahteva povlačenje odluka o planu za rudnik "Jama Bor"
10.11.2026.•
1
Кandidati Studentske liste za Narodnu skupštinu Srbije uputili su zahtev Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Srbije da obustavi rani javni uvid u Prostorni plan područja posebne namene.
Hapšenje u Nišu: Terao radnike da evidentiraju plaćanje za usluge koje nisu pružene
10.11.2026.•
0
Policija je u Nišu uhapsila S.R. (1960) zbog sumnje da je zloupotrebio položaj odgovornog lica i N.R. (1991) koji se sumnjiči za pranje novca.
Nove mere REM-a protiv Informera: Zabranjeno oglašavanje i emisija "Kolegijum"
10.11.2026.•
16
Savet Regulatornog tela za elektronske medije izrekao je više mera televiziji Informer, koje podrazumevaju petodnevnu zabranu oglašavanja, kao i dve zabrane emitovanja emisije "Kolegijum".
Lustracija ili vetiranje - šta je bolje po Srbiju?
10.11.2026.•
24
Lustracija je reč koja se dugo pominje u javnom prostoru Srbije, u nadi da će rešiti dugogodišnje, zapravo, višedecenijske nepravde.
Tužilaštvo ispituje zloupotrebu u vezi sa transferom fudbalera Partizana
10.11.2026.•
2
Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Službi za borbu protiv korupcije zahtev za prikupljanje obaveštenja povodom prijavljenih zloupotreba u vezi sa transferom F.S, fudbalera FK Partizan u Mančester siti.
Svi potpredsednici SPS ponudili ostavke, Dačić prihvatio odgovornost za gubitak na izborima
10.11.2026.•
17
Svi potpredsednici Socijalističke partije Srbije ponudili su juče ostavke na funkcije i o tome će se odlučivati na sednici Glavnog odbora.
Više javnog tužilaštvo odbacuje izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva
10.11.2026.•
6
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je navode Izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva, koji je sastavila Komisija za nadzor tog tužilaštva kao neutemeljene.
Nadležni u Čačku slavili uz 432 kile roštilja, a sve platili iz budžeta: Podnete krivične prijave
10.11.2026.•
12
Samostalni odbornik u Skupštini Čačka Pavle Jelesijević podneo je krivičnu prijavu protiv NN službenih lica Gradske uprave zbog troškova reprezentacije.
Od "zvučnog topa" do pretresa fakulteta: Kako je Stefanović uspostavio paratužilački sistem u Beogradu?
10.11.2026.•
21
Prvi izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva objavljen je danas.
Komentari 18
Mikica
Botina
Znak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar