Da li se "smeši" Laura Koveši: Istraga o mogućoj zloupotrebi zajmova Evropske investicione banke
Istraga evropske tužiteljke Laure Koveši biće fokusirana na potencijalnu zloupotrebu zajmova Evropske investicione banke za rekonstrukciju pruge i Železničke stanice u Novom Sadu.
Foto: 021.rs
Prugu od Beograda do Budimpešte od početka mnogi smatraju za sporan projekat zbog samog načina sprovođenja, a od pada nadstrešnice u Novom Sadu, ona je postala predmet interesovanja šire javnosti. Međutim, sada će, zbog potencijalne zloupotrebe novca, biti u fokusu i evropskog tužilaštva.
Vest da će poznata evropska tužiteljka Laura Koveši voditi istragu u Srbiji u vezi sa projektom pruge od Beograda do Budimpešte, a u sklopu koje se nalazi i železnička stanica u Novom Sadu, čija nadstrešnica je pala i usmrtila 15 osoba, potvrđena je.
S druge strane, nade u otkrivanje istine u vezi sa padom nadstrešnice brzo su tako razvejane, jer je Koveši u izjavi za Radio-televiziju Srbije negirala da se njena istraga bavi tim slučajem.
Naime, prema njenim rečima, istraga će biti fokusirana na potencijalnu zloupotrebu sredstava iz evropskih fondova u ovom projektu.
Koveši je za RTS pojasnila da je reč o zajmovima koje je za rekonstrukciju pruge i stanice u Novom Sadu dodelila Evropska investiciona banka (EIB).
Slučaj je pokrenut jer je tužilaštvo dobilo pritužbu privatnog lica, rekla je Koveši navodeći da očekuje saradnju srpskih vlasti.
Ono što je u ovom slučaju nedorečeno, jeste koji fondovi i koliko novca je iz Evrope učestvovalo u ovom projektu, piše Danas.
Poznato je da je EU u samoj pripremi i na početku celog projekta bila aktivna, kao i da su Srbiji bili dostupni i zajmovi kod EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod povoljnim uslovima. Međutim, ostalo je nepoznato da li je Srbija ikad ove vrste sredstava koristila, jer se okrenula poslovanju, pre svega, sa Kinezima.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbij kaže da ostaje nejasan taj deo u kom su fondovi EU korišćeni.
"Pitanje je da li je došlo do nenamenskog korišćenja fondova EU za to ili je EU dala deo para za izgradnju, odnosno studiju izvodljivosti, projekat i slično. Nije jasno u kom delu su evropske pare ušle u priču, znamo samo za kineske i za domaće", objašnjava on.
Međutim, kako dodaje, čim se Koveši interesuje za to, taj deo novca očigledno postoji.
"Bilo bi dobro da se sazna u kom segmentu je evropski novac korišćen i da li je korišćen u skladu sa namenom, jer se ne može koristiti nenamenski bez dogovora sa samom EU", tvrdi Međak.
Evropski javni tužilac kada istraži ovaj slučaj, on taj predmet i sve dokaze predaje domaćim tužilaštvima u nadležnost na dalje gonjenje, navodi on.
"Onda domaći moraju da postupaju po tome, odnosno ako se ogluše o to, onda nam preti suspenzija svih drugih fondova EU, jer to su njihove pare i obavezali smo se da ćemo ih trošiti u skladu sa pravilima", upozorava naš sagovornik.
On ukazuje da je neko privatno lice podnelo ovu prijavu, a da je razlog najverovatnije to što su sada počeli da isplivavaju detalji finansijske konstrukcije za prugu.
"Da nadstrešnjica nije pala, verovatno se ne bi saznalo šta se tu dešavalo, zato to jeste povezano iako pad nadstrešnice nije predmet istrage", zaključuje Međak.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za naš portal navodi da je osnovni problem što nije postojala nikakva predinvesticiona studija ili analiza, koja bi utvrdila zašto su kineske kompanije, koje su realizovale posao, povoljnije od bilo koje evropske kompanije.
To pitanje je posebno bitno, prema njegovim rečima, jer su naše železnice, po tehnologiji, morale da se usklade sa evropskim železničkim standardima.
"Kinezi pre ove pruge nikad nisu gradili prugu po evropskim standardima. Tehnologija za pruge u Kini i čitav sistem železnica je drugačiji nego u Evropi. Nije postojala studija koja bi pokazala da Kinezi mogu da nam ponude veći kvalitet, bolju cenu, da brže izvedu radove sa zadovoljavajućim kvalitetom… ta odluka je dakle bila isključivo politička i zato je imala ozbiljne konsekvence", ukazuje on.
Rajić podseća i da nije sproveden nijedan proces javnih nabavki u biranju ponuđača, već da su oni birani direktnom pogodbom, što je protivno ugovoru o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Zbog toga, kako dodaje, nisu mogle da učestvuju ni srpske, ni evropske kompanije.
Još jedan problem, prema njegovim rečima, je to što kineske firme nisu mogle da isprojektuju prugu po potrebnim evropskim standardima jer nikad nisu učestvovale u tome, zbog čega su se obratile CIP-u, koji je onda zajedno sa njima to projektovao.
"U tom projektu je napravljen čitav niz grešaka i bilo je dosta propusta. Problem je što su i nabavke sprovedene tako da su troškovi održavanje te pruge, ovako izgrađene, po kilometru višestruko viši nego za prosečnu prugu brzine do 200 kilometara na čas u Evropi", upozorava Rajić.
I u budućnosti je upitno kako će se ova pruga održavati, naglašava on.
„Troškovi će biti jako visoki, a pruga neće biti rentabilna od putničkog i teretnog prometa. Posebno od putničkog koji se dotira u skoro svim zemljama“, pojašnjava naš sagovornik.
On ukazuje da ceo projekat nije bio dovoljno transparentan.
"Inicijalno se spominjalo da je ukupan iznos bio 1,9 milijardi dolara, najvećim delom je to bio kineski kredit. Međutim, mi znamo da je zbog propusta i različitih intervencija na pruzi, još više stotina miliona dolara kasnije potrošeno. Ono što ne znamo je da li je taj novac koji je bio dodat za sve što nije urađeno prvobitnim projektom, a što podrazumeva i izgradnju stanične infrastrukture, odnosno renoviranje pojedinih stanica u šta spada i renoviranje stanice u Novom Sadu, bio evropski. Odnosno da li se država poslužila i zagrabila i u neke evropske pare", napominje Rajić.
Ugovor koji je potpisan sa Kinezima bio je, prema njegovim rečima, sasvim protivan svim evropskim normama o izgradnji infrastrukture.
Rajić tvrdi da ne postoji nijedan ugovor o izgradnji železničke infrastrukture u Evropi koji je tajan, zbog čega veruje da je ceo ovaj projekat bio vrsta jednog "velikog eksperimenta".
On dodaje da ostaje pitanje šta je bio motiv da se posao sprovede na takav način.
"Logika izgradnje železnice počiva na tome da je to jako skupa igračka, jer što je brža pruga, ona se brže i rabi i mora češće da se održava, odnosno troškovi održavanja rastu. U roku od 20 godina, na održavanje mora da se da još 2,7 puta toliko koliko je inicijalna investicija u prugu. To ide i do 3,5 ili četiri puta ako te brzine rastu", objašnjava on.
Rajić ukazuje na to da je sada problematično što nemamo domaće kompanije da rade kompletno održavanje pruge i šinskih vozila i svega što se koristi na toj pruzi.
"To održavanje je jako skupo, jer morate da pozivate firme koje su na 500 ili 1.000 i više kilometara udaljene od vas, da oni šalju svoje inženjere kod vas ili da vi šaljete cele vagone na popravak tamo. Zbog toga onda ta železnica košta basnoslovno, jer su Kinezi daleko, a oni su gledali da sve što mogu donesu i ugrade iz Kine", ukazuje on.
Pročitaj još
Rajić navodi da ljudi iz železničkog sektora nisu očekivali da će da padne neki građevinski deo, kao što je nadstrešnica.
"Ali sumnje u posao, što se tiče same železnice, su jako izražene kod svih, jer su svi videli kako je projekat vođen i kako je posao rađen paušalno i proizvoljno, a na sve to je vršen i veliki politički pritisak da se rokovi skrate", kaže on.
On ukazuje na još jednu stvar, a to je da je naša pruga zbog svega značajno skuplja od evropskih.
"Mi ne znamo ukupnu cifru ovog projekta, ali verujemo da se cena po kilometru pruge kretala između 10 i 12 miliona dolara. Kada odete u Evropu i vidite pruge brzina do 200 kilometara na sat, u zavisnosti od toga da li su rađene po ravnom ili brdovitom terentu, cene se kreću oko četiri do pet miliona evra za prugu koja ide po ravnoj površini, a od 5,5 do 6,5 za pruge koje idu kroz složene terene. Tu se vidi da smo mi po kilometru pruge bili dosta skuplji od ovih proseka", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - iz ciklusa u ciklus
22.12.2025.•
1
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Đilas: Gospodin Putin zaboravio jednu sitnicu - i mi možemo da se pozivamo na višu silu u slučaju NIS-a
22.12.2025.•
0
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u vezi sa NIS-om, ne sme da uradi ono što mora da se uradi.
Klimaju li se Srbiji sve četiri stolice na kojima zasniva spoljnu politiku: "Ta igra više ne pomaže"
22.12.2025.•
1
Srbija je dugo u spoljnoj politici nastojala da sarađuje i sa Istokom i sa Zapadom. Međutim, u vremenu sve veće polarizacije u međunarodnim odnosima, ta politika Beograda nailazi na velike izazove.
Slovačka želi da gradi nuklearnu elektranu u Srbiji, edukovaće ljude iz naše zemlje
22.12.2025.•
26
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon sastanka sa predsednikom Slovačke Peterom Pelegrinijem, da će Srbija slati ljude u tu zemlju kako bi se edukovali za primenu nuklearne energije.
Pravosuđe pod nezabeleženim pritiskom vlasti, Vučić prednjači: "Malo je reći da su to uvrede"
21.12.2025.•
6
Pravosuđe je pod nezabeleženim, kako otvorenim, tako i skrivenim pritiskom vlasti, a u tome prednjači predsednik države Aleksandar Vučić.
Održan skup podrške Prvoj niškoj gimnaziji
21.12.2025.•
0
Profesori, učenici, studenti i građani koji su danas u Nišu učestvovali u protestu "Svi ispred Sremca" zatražili su hitnu smenu v.d. direktorke Prve niške gimnazije "Stevan Sremac" Radmile Stojiljković.
FOTO, VIDEO Održan protest u Novom Pazaru: "Studenti DUNP-a postali simbol hrabrosti, tolerancije i razuma"
21.12.2025.•
17
Studenti u blokadi organizovali su danas protest u Novom Pazaru, jer je više od 200 studenata univerziteta u tom gradu izgubilo status studenta, a oko 30 profesora ostalo bez posla.
Ruski diplomata: Beograd ostao partner Moskve, uprkos uticaju Zapada
21.12.2025.•
21
Srbija nastavlja da održava zabranu izvoza municije "sumnjivim izvođačima", što Rusija ceni kao principijelan stav.
Kamioni na Batrovcima čekaju šest sati
21.12.2025.•
1
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije oko šest sati.
MUP: Obavezno upalite svetla kad je magla, ako vi ne vidite dobro - ne vide ni vas
21.12.2025.•
6
U uslovima kiše, magle i sumaglice, vidljivost na putu je smanjena, a upravo tada svetla na vozilu spasavaju živote, poručuju iz MUP-a.
Stambeni krediti za mlade: Manje interesovanje, a i dalje postoji ozbiljan problem u proceduri
21.12.2025.•
2
Subvencionisani stambeni krediti uz minimalno učešće od jedan odsto do sada su zainteresovali više od 8.000 mladih u Srbiji. Oko 5.000 njih je i konkurisalo za kredit.
Milan Ćulibrk dobitnik nagrade "Aleksandar Tijanić", deo novca uplatiće studentima DUNP-a
21.12.2025.•
0
Uredniku ekonomije u nedeljniku Radar Milanu Ćulibrku danas je uručena nagrada Udruženja novinara Srbije (UNS) za borbenost u novinarskom izražavanju "Aleksandar Tijanić".
Da ne bi bilo novih nesreća: Sve zgrade moraju da se pregledaju i održavaju, ali to u Srbiji nije praksa
21.12.2025.•
15
Upotrebni ili životni vek konstrukcija stambenih zgrada je 50 godina, dok je za važne infrastrukturne objekte kao što su mostovi projektovani upotrebni vek 100 godina.
Severna Makedonija zabranila uvoz više od 20 tona kivija iz Srbije
21.12.2025.•
24
Agencija za hranu i veterinarstvo Severne Makedonije objavila je danas da je zabranila uvoz više od 20 tona kivija iz Srbije, jer su u tom voću pronađene larve i insekti.
Ministar Bratina: Evropa će sve blokadere postrojiti u jednu kolonu za izbore
21.12.2025.•
18
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina ocenio je da će Evropa "sve blokadere postrojiti u jednu kolonu" za nastup na parlamentarnim izborima koji bi trebalo da budu održani 2026. godine.
Ministar Glamočić apelovao na građane: Pijte više mleka i jedite više mlečnih proizvoda
21.12.2025.•
61
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će, ako cena mleka u Evropi nastavi da pada, a prognoze kažu da će tako biti, Srbija morati da se usklađuje sa evropskim cenama, kako bi ostala konkurentna.
Incident u Kosjeriću: Učestvovali predsednik opštine, njegov sin i još 50 ljudi, oglasio se MUP
21.12.2025.•
4
Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se u vezi sa dešavanjima protekle noći u Kosjeriću.
Vučić najavio tužbe protiv svih koji su doveli do toga da se Kušner povuče: Tužiteljka o tome da li ima osnova
21.12.2025.•
42
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je podnošenje krivičnih tužbi protiv svih koji su doprineli povlačenju Džareda Kušnera iz projekta izgradnje hotela na mestu Generalštaba.
Pojačan saobraćaj i duže zadržavanje na granici sa Mađarskom i Hrvatskom
21.12.2025.•
0
Neradni praznični dani u zemljama zapadne Evrope donose pojačan saobraćaj i na auto-putevima u Srbiji, kao i duže zadržavanje na granici sa Mađarskom i Hrvatskom.
Beogradski region sve naseljeniji - sedam puta više od proseka Srbije, a nastaviće da raste
21.12.2025.•
6
Gustina naseljenosti u Beogradskom regionu je sedam puta viša od prosečne gustine naseljenosti u Srbiji.
Komentari 18
Mikica
Botina
Znak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar