Da li se "smeši" Laura Koveši: Istraga o mogućoj zloupotrebi zajmova Evropske investicione banke
Istraga evropske tužiteljke Laure Koveši biće fokusirana na potencijalnu zloupotrebu zajmova Evropske investicione banke za rekonstrukciju pruge i Železničke stanice u Novom Sadu.
Foto: 021.rs
Prugu od Beograda do Budimpešte od početka mnogi smatraju za sporan projekat zbog samog načina sprovođenja, a od pada nadstrešnice u Novom Sadu, ona je postala predmet interesovanja šire javnosti. Međutim, sada će, zbog potencijalne zloupotrebe novca, biti u fokusu i evropskog tužilaštva.
Vest da će poznata evropska tužiteljka Laura Koveši voditi istragu u Srbiji u vezi sa projektom pruge od Beograda do Budimpešte, a u sklopu koje se nalazi i železnička stanica u Novom Sadu, čija nadstrešnica je pala i usmrtila 15 osoba, potvrđena je.
S druge strane, nade u otkrivanje istine u vezi sa padom nadstrešnice brzo su tako razvejane, jer je Koveši u izjavi za Radio-televiziju Srbije negirala da se njena istraga bavi tim slučajem.
Naime, prema njenim rečima, istraga će biti fokusirana na potencijalnu zloupotrebu sredstava iz evropskih fondova u ovom projektu.
Koveši je za RTS pojasnila da je reč o zajmovima koje je za rekonstrukciju pruge i stanice u Novom Sadu dodelila Evropska investiciona banka (EIB).
Slučaj je pokrenut jer je tužilaštvo dobilo pritužbu privatnog lica, rekla je Koveši navodeći da očekuje saradnju srpskih vlasti.
Ono što je u ovom slučaju nedorečeno, jeste koji fondovi i koliko novca je iz Evrope učestvovalo u ovom projektu, piše Danas.
Poznato je da je EU u samoj pripremi i na početku celog projekta bila aktivna, kao i da su Srbiji bili dostupni i zajmovi kod EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod povoljnim uslovima. Međutim, ostalo je nepoznato da li je Srbija ikad ove vrste sredstava koristila, jer se okrenula poslovanju, pre svega, sa Kinezima.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbij kaže da ostaje nejasan taj deo u kom su fondovi EU korišćeni.
"Pitanje je da li je došlo do nenamenskog korišćenja fondova EU za to ili je EU dala deo para za izgradnju, odnosno studiju izvodljivosti, projekat i slično. Nije jasno u kom delu su evropske pare ušle u priču, znamo samo za kineske i za domaće", objašnjava on.
Međutim, kako dodaje, čim se Koveši interesuje za to, taj deo novca očigledno postoji.
"Bilo bi dobro da se sazna u kom segmentu je evropski novac korišćen i da li je korišćen u skladu sa namenom, jer se ne može koristiti nenamenski bez dogovora sa samom EU", tvrdi Međak.
Evropski javni tužilac kada istraži ovaj slučaj, on taj predmet i sve dokaze predaje domaćim tužilaštvima u nadležnost na dalje gonjenje, navodi on.
"Onda domaći moraju da postupaju po tome, odnosno ako se ogluše o to, onda nam preti suspenzija svih drugih fondova EU, jer to su njihove pare i obavezali smo se da ćemo ih trošiti u skladu sa pravilima", upozorava naš sagovornik.
On ukazuje da je neko privatno lice podnelo ovu prijavu, a da je razlog najverovatnije to što su sada počeli da isplivavaju detalji finansijske konstrukcije za prugu.
"Da nadstrešnjica nije pala, verovatno se ne bi saznalo šta se tu dešavalo, zato to jeste povezano iako pad nadstrešnice nije predmet istrage", zaključuje Međak.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za naš portal navodi da je osnovni problem što nije postojala nikakva predinvesticiona studija ili analiza, koja bi utvrdila zašto su kineske kompanije, koje su realizovale posao, povoljnije od bilo koje evropske kompanije.
To pitanje je posebno bitno, prema njegovim rečima, jer su naše železnice, po tehnologiji, morale da se usklade sa evropskim železničkim standardima.
"Kinezi pre ove pruge nikad nisu gradili prugu po evropskim standardima. Tehnologija za pruge u Kini i čitav sistem železnica je drugačiji nego u Evropi. Nije postojala studija koja bi pokazala da Kinezi mogu da nam ponude veći kvalitet, bolju cenu, da brže izvedu radove sa zadovoljavajućim kvalitetom… ta odluka je dakle bila isključivo politička i zato je imala ozbiljne konsekvence", ukazuje on.
Rajić podseća i da nije sproveden nijedan proces javnih nabavki u biranju ponuđača, već da su oni birani direktnom pogodbom, što je protivno ugovoru o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Zbog toga, kako dodaje, nisu mogle da učestvuju ni srpske, ni evropske kompanije.
Još jedan problem, prema njegovim rečima, je to što kineske firme nisu mogle da isprojektuju prugu po potrebnim evropskim standardima jer nikad nisu učestvovale u tome, zbog čega su se obratile CIP-u, koji je onda zajedno sa njima to projektovao.
"U tom projektu je napravljen čitav niz grešaka i bilo je dosta propusta. Problem je što su i nabavke sprovedene tako da su troškovi održavanje te pruge, ovako izgrađene, po kilometru višestruko viši nego za prosečnu prugu brzine do 200 kilometara na čas u Evropi", upozorava Rajić.
I u budućnosti je upitno kako će se ova pruga održavati, naglašava on.
„Troškovi će biti jako visoki, a pruga neće biti rentabilna od putničkog i teretnog prometa. Posebno od putničkog koji se dotira u skoro svim zemljama“, pojašnjava naš sagovornik.
On ukazuje da ceo projekat nije bio dovoljno transparentan.
"Inicijalno se spominjalo da je ukupan iznos bio 1,9 milijardi dolara, najvećim delom je to bio kineski kredit. Međutim, mi znamo da je zbog propusta i različitih intervencija na pruzi, još više stotina miliona dolara kasnije potrošeno. Ono što ne znamo je da li je taj novac koji je bio dodat za sve što nije urađeno prvobitnim projektom, a što podrazumeva i izgradnju stanične infrastrukture, odnosno renoviranje pojedinih stanica u šta spada i renoviranje stanice u Novom Sadu, bio evropski. Odnosno da li se država poslužila i zagrabila i u neke evropske pare", napominje Rajić.
Ugovor koji je potpisan sa Kinezima bio je, prema njegovim rečima, sasvim protivan svim evropskim normama o izgradnji infrastrukture.
Rajić tvrdi da ne postoji nijedan ugovor o izgradnji železničke infrastrukture u Evropi koji je tajan, zbog čega veruje da je ceo ovaj projekat bio vrsta jednog "velikog eksperimenta".
On dodaje da ostaje pitanje šta je bio motiv da se posao sprovede na takav način.
"Logika izgradnje železnice počiva na tome da je to jako skupa igračka, jer što je brža pruga, ona se brže i rabi i mora češće da se održava, odnosno troškovi održavanja rastu. U roku od 20 godina, na održavanje mora da se da još 2,7 puta toliko koliko je inicijalna investicija u prugu. To ide i do 3,5 ili četiri puta ako te brzine rastu", objašnjava on.
Rajić ukazuje na to da je sada problematično što nemamo domaće kompanije da rade kompletno održavanje pruge i šinskih vozila i svega što se koristi na toj pruzi.
"To održavanje je jako skupo, jer morate da pozivate firme koje su na 500 ili 1.000 i više kilometara udaljene od vas, da oni šalju svoje inženjere kod vas ili da vi šaljete cele vagone na popravak tamo. Zbog toga onda ta železnica košta basnoslovno, jer su Kinezi daleko, a oni su gledali da sve što mogu donesu i ugrade iz Kine", ukazuje on.
Pročitaj još
Rajić navodi da ljudi iz železničkog sektora nisu očekivali da će da padne neki građevinski deo, kao što je nadstrešnica.
"Ali sumnje u posao, što se tiče same železnice, su jako izražene kod svih, jer su svi videli kako je projekat vođen i kako je posao rađen paušalno i proizvoljno, a na sve to je vršen i veliki politički pritisak da se rokovi skrate", kaže on.
On ukazuje na još jednu stvar, a to je da je naša pruga zbog svega značajno skuplja od evropskih.
"Mi ne znamo ukupnu cifru ovog projekta, ali verujemo da se cena po kilometru pruge kretala između 10 i 12 miliona dolara. Kada odete u Evropu i vidite pruge brzina do 200 kilometara na sat, u zavisnosti od toga da li su rađene po ravnom ili brdovitom terentu, cene se kreću oko četiri do pet miliona evra za prugu koja ide po ravnoj površini, a od 5,5 do 6,5 za pruge koje idu kroz složene terene. Tu se vidi da smo mi po kilometru pruge bili dosta skuplji od ovih proseka", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
U ponoć počinje predizborna tišina
26.03.2026.•
0
Predizborna tišina, uoči predstojećih lokalnih izbora u deset mesta, 29. marta, koje će pratiti domaći i međunarodni posmatrači, počinje večeras u ponoć i trajaće do završetka glasanja.
Trkaju li se Srbija i Hrvatska u naoružavanju: Vučić komentarisao tvrdnje da je u toku nadmetanje
26.03.2026.•
6
Aleksandar Vučić odbacio je ocenu Dojče velea o trci u naoružanju između Hrvatske i Srbije u osvrtu na najavu iz Hrvatske o kupovini PVO sistema od Izraela, kao odgovor na rakete koje je Srbija kupila od Kineza.
Miletić iz PSG-a: Srbiji je mesto u EU i NATO savezu, to je pitanje budućnosti zemlje
26.03.2026.•
3
Predsednik Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG) Petar Miletić izjavio je da je Srbiji mesto u EU i NATO savezu i da je to pitanje budućnosti, bezbednosti i razvoja zemlje.
Crta o predizbornoj kampanji: Beskrupulozno negativna, neravnopravna, uz zloupotrebu javnih resursa
25.03.2026.•
12
Posmatračka misija Crta saopštila je da su ključna obeležja kampanje za predstojeće lokalne izbore izrazita neravnopravnost učesnika, visoke tenzije praćene pritiscima, incidentima i beskrupuloznom negativnom kampanjom.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - i poklon za dvoje
25.03.2026.•
20
Stigao je novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo.
Kamioni na granici čekaju i po pet sati
25.03.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automoboli prolaze granicu bez zadržavanja dok kamioni čekaju od sat i po do pet sati.
Srbija među zemljama u kojima je transparentnost budžeta ograničena
25.03.2026.•
2
Srbija se nalazi među zemljama gde je transparentnost budžeta "ograničena", sa ostvarenih 53 poena od mogućih 100 u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija.
Kompanija DDOR osiguranje realizovala akciju "Za šumu u tvom kraju": 80 stabala za 80 godina
25.03.2026.•
0
U godini u kojoj je obeležilo 80 godina poslovanja, kompanija DDOR osiguranje po treći put je realizovala društveno odgovornu inicijativu "Za šumu u tvom kraju".
Istraga o Fejsbuk grupi "Ćerke i tate dopisivanje"
25.03.2026.•
0
MUP je saopštio da je počeo proveru naloga na Fejsbuku "Ćerke i tate dopisivanje", za koji je prijavljena sumnja da služi za uspostavljanje neprimerene komunikacije između odraslih i maloletnih osoba.
DRI: Eliminisane duple stipendije studenata
25.03.2026.•
1
Ministarstva prosvete i nauke su od školske 2024/25 promenili proces provere podataka i eliminisane su duple stipendije studenata, saopštila je danas Državna revizorska institucija (DRI).
Osmaci u petak i subotu polažu probni završni ispit
25.03.2026.•
0
Učenici osmog razreda polagaće u svojim školama probni završni ispit u petak i subotu, 27. i 28. marta.
Marta Kos odbacila ideju Vučića i Rame: Reforme za jedinstveno tržište i Šengen teške kao i za članstvo u EU
25.03.2026.•
14
Ulazak neke zemlje u Šengen ili zajedničko tržište EU, što su rekli da žele premijer Albanije Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zahteva podjednako teške reforme kao i one za članstvo u EU.
Savet Evrope šalje posmatračku misiju na izbore u Srbiji u nedelju
25.03.2026.•
7
Delegacija Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope posmatraće lokalne izbore u Srbiji od 26. do 30. marta u 10 opština, saopštio je SE.
Vozač kamiona uhapšen u Sremskoj Mitrovici: Vozilom usmrtio pešaka kod Grdelice, pa pobegao
25.03.2026.•
3
Državljanin Severne Makedonije N. K. (33) uhapšen je zbog sumnje da je protekle noći na auto-putu kod Grdelice, upravljajući kamionom usmrtio 57-godišnjeg pešaka, a potom napustio mesto nesreće.
Mudrost Vesne Zmijanac: Ide srce gde je vlast
25.03.2026.•
19
"Ja sam uvek bila uz vlast", rekla je Vesna Zmijanac tokom trajanja velikog predizbornog mitinga Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića u Beogradu.
Brnabić o izveštaju N1 o plaćanju ljudi da budu na skupu SNS: "Glupost, ljude ne možete da kupite"
25.03.2026.•
54
Predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka SNS Ana Brnabić ocenila je danas kao "apsolutnu glupost" izveštavanje televizije N1 da je ta stranka plaćala publici učešće na njihovom mitingu u Beogradskoj areni.
Protest gluvih i nagluvih osoba u Beogradu: "Ne tražimo privilegije, nego jednakost i dostojanstven život"
25.03.2026.•
0
Protestni tim za borbu prava gluvih i nagluvih osoba u Srbiji organizuje protest ispred Vlade u Nemanjinoj i ispred Predsedništva na Andrićevom vencu, uz poruku da ne traže privilegije, nego jednakost i dostojanstvo.
Inženjer o broju ljudi na mitingu SNS: Ako je zvanična procena tačna - Arena bila visokorizična zona
25.03.2026.•
10
Ukoliko je tačna procena MUP-a o broju ljudi na predizbornom skupu SNS, Beogradska arena je 21. marta bila nebezbedan objekat i visokorizična zona.
Uskoro rekonstrukcija aerodroma Morava kod Kraljeva
25.03.2026.•
3
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je Aerodromima Srbije rešenje kojim se dozvoljava fazna rekonstrukcija i dogradanja novih sadržaja na aerodromu Morava u Lađevcima kod Kraljeva.
Institut Kareja: Masovno prijavljivanje fantomskih glasača u mestima gde su u nedelju lokalni izbori
25.03.2026.•
6
Institut za istraživanje korupcije Kareja saopštio je da njihovi monitorinzi ukazuju na pojavu masovnih prijava prebivališta u opštinama u kojima će 29. marta biti održani lokalni izbori.
Pravnica o tome da li korisnici mogu tužiti Telekom zbog curenja podataka
25.03.2026.•
12
Pravnica Ana Toskić Cvetinović upozorila je da građani, čiji su podaci kompromitovani u nedavnom hakerskom napadu na Telekom Srbija, mogu pokrenuti postupke za naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Komentari 18
Mikica
Botina
Znak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar