Lustracija nakon "Zlatnog doba": Kako rasformirati naprednjačku propagandu
Svestan je naprednjački režim da svoj opstanak na vlasti može da produži jedino držanjem što većeg broja građana u neznanju.
Foto: 021.rs
Stoga ne čudi rešenost vlasti da potpuno zagospodari medijskim prostorom i strogo kontroliše šta od informacija sme da stigne do njegovih birača. Da bi se rasformirala monstruozna propagandna mašinerija stvarana preko 12 godina, tvrde stručnjaci i poznavaoci, biće potrebno mnogo truda ali i neizostavnih oštrih rezova. A na prvom mestu, politička volja i rešenost onih koji se time budu bavili nakon pada SNS-a sa vlasti, piše u novom Dosijeu o medijima objavljenom na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Stvorio je Aleksandar Vučić dve Srbije, suprotstavljene i nahuškane jedna na drugu: onu osvešćeniju i obrazovaniju, koja vidi naše propadanje uz koruptivnu, kriminogenu vlast autokratskih nazora, i koja mora po svaku cenu biti ućutkana.
Drugu, nekritičku i zavedenu, glasačko telo kome se svakodnevno servira neka paralelna stvarnost, i koja otaljava svoje živote u sintetičkom "Zlatnom dobu" svoje zemlje, a da toga nije ni svesna.
Predsedniku je nasušna potreba da ima svoj studio, tu i tamo, gde može što češće da se obraća narodu, i potanko objašnjava da je sve crno ustvari belo. Tu ga vaspitani voditelji neće prekidati neumesnim, škakljivim pitanjima, koja prethodno nije pripremila njegova pi-ar služba i tu je bezbedan od neprijatnih duela sa političkim neistomišljenicima.
Privatne televizije na javnim frekvencijama, koje, čini se, rade samo za predsednika, disciplinovano svakodnevno podgrevaju strah gledalaca, smišljanjem apstraktnih (a katkad i vrlo konkretnih) neprijatelja i pretnji državnom poretku i samom vođi.
Tu su da kreiraju "vesti" i afere, "tumače" i "prevode", montiraju i dodaju, a onda targetiraju, uličarski razvlače i proganjaju svakoga ko drugačije misli. Od političkih protivnika vlasti lako se progon preselio na obične ljude. Na delu je huškanje građana na međusobno nasilje, dizanje panike, iznošenje poverljivih podataka o ljudima, policijskim istragama, sudskim procesima, bez ikakvih zakonskih ili moralnih ograničenja.
Imali smo diskreditovanje objavljivanjem podataka iz ličnih dokumenata i zdravstvenih kartona, koje tim nazovi medijima dostavljaju direktno državni službenici. Imali smo intervjue sa silovateljima, prostitutke kao političke analitičare. Sve to začinjeno rijaliti programima i zabavnim sadržajima za široke narodne mase, koji podstiču i promovišu brutalno nasilje, šovinizam, kriminalizaciju, pornografske i druge sadržaje najnižih standarda etike i estetike i prizemni humor, uz konstantno izvrtanje naglavačke čitavog sistema vrednosti.
Nesagledive su posledice ovakvog decenijskog upliva vlasti u medije i zauzvrtat, njihova sloboda da emituju, govore i pišu šta god hoće i zarađuju na bilo koji način, bez straha od posledica, bilo formalno-pravnih bilo moralnih. Sve to rezultiralo je medijskom scenom poharanom i zagađenom, na kojoj je zaboravljeno šta to beše javni interes, a novinarska profesija gotovo izumrla kao stari zanati.
Na kojoj nema mesta za istinu i objektivne medije, a javno izgovorena reč nema nikavu težinu. Koji su onda koraci neophodni za rasformiranje tog čudovišnog aparata i najbitnije, hoće li neka naredna vlast da preuzme odgovornost i preduzme sve neophodne mere, da se javni medijski prostor vrati građanima i profesionalnim novinarima?
Glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić kaže jasno: zakoni i Kodeks novinara.
"To je odgovor na sva pitanja. Dosledna primena, bez izuzetka. Koliko god to zvučalo kao kliše, sa studentskom pobunom ovaj zahtev je postao ključ društvenih promena bez kojih je ova zemlja izgubljena za pristojan život. Medijski zakoni već postoje, uglavnom korektni. Ali vlastima i njihovim medijima ne odgovaraju, ne sprovode ih. Samo u vlastitoj interpretaciji, tamo gde mogu da se utale, ili podele lovu medijskim tvorevinama, koje im onda deo love vrate u kešu, a deo kroz propagandu", objašnjava Gunjić.
Zato pre početka sprovođenja zakona, moramo da se vratimo korak unazad, kaže on.
"Srbiji je neophodna Državna tužiteljka formata Laure Koveši. Ima nekoliko vrlo dobrih kandidatkinja, koje su u stanju da tužilačku organizaciju dovedu u red. Lustracija će tu takođe pomoći. Lustracija i u tužilaštvima, policiji, BIA i sudstvu. Nema promena bez sudija koje će suditi po zakonu, a ne onako kako im se kaže. Kao ni bez političke podrške, za koju sumnjam da će je biti, političari generalno ne podnose istinu. A ponajviše bez pomoći građana. U ovoj atmosferi kakva je sada, čini vam se da je sve moguće. Kada protesti stanu, međutim, građanske podrške za kvalitetne medije će biti drastično manje", upozorava sagovornik.
Slobodan Cvejić, nekadašnji član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) a sada potpredsednik stranke Srbija Centar, kaže da se na elektronskoj medijskoj sceni relativno brzo može uspostaviti red, doslednom primenom postojećih zakonskih ovlašćenja.
"A to je najurgentnije potrebno u domenu nacionalnih frekvencija, tj. ovlašćenja da se program emituje na prostoru cele Srbije. Najefikasnije bi bilo sprovesti reviziju poslednjeg konkursa za dodelu nacionalnih frekvencija i dosledno se držati zakona prilikom nove raspodele, a alternativno je moguće preispitati poslovanje nosilaca dozvole od momenta dobijanja tekuće dozvole do danas i oduzeti dozvolu onima koji ne ispunjavaju zakonske obaveze", predlaže Cvejić.
On naglašava da je važno pitanje da li postoje zakonski i organizacioni uslovi da Regulatorno telo za elektroneske medije (REM) obavlja svoj posao kako treba. Iako su poslednjim izmenama relevantnih zakona, pre svega Zakona o elektronskim medijima, stvoreni uslovi za efikasniji rad REM-a, to se može poboljšati recimo ovlašćivanjem regulatora da novčano kažnjava pružaoce medijskih usluga za kršenje propisa.
"Ali najpre je važno uveriti se kroz neko vreme da Savet REM-a ima snage i volje da radi odgovorno, transparentno i po zakonu, pa mu tek onda dodeliti ovakva ovlašćenja. Dakle, do ljudi je, nije do zakonskog i institucionalnog okvira", smatra Cvejić.
Prema njegovom viđenju, važan preduslov za bilo kakve promene je izbor profesionalnog i nepristrasnog Saveta ali i promena rukovodstva (kancelarije) REM-a.
"Valjalo bi uraditi stručnu analizu rada REM-a od formiranja do danas, pa ako je potrebno predložiti i lustraciju u ovom regulatornom telu. Iz onoliko uvida koliko sam imao dok sam bio član Saveta, stekao sam utisak da se 'sivi REM' koji je omogućio da ovo telo služi SNS/SPS režimu širi po dubini ovog tela i da nije dovoljno samo zameniti jednu ili par osoba koje nose odgovorne funkcije. REM ne treba da služi nijednom režimu, nego da na korist svih građana i uspešnog razvoja Srbije efikasno zaštiti elektronski medijski prostor koji je javno dobro", iznosi utiske Cvejić.
Pokretanje od nule
Perica Gunjić ističe ključnu ulogu REM-a i kaže da bez Saveta koji čine ugledni stručnjaci i drže se zakona i prefesionalnih standarda "ko pijani plota", neće biti nikakve promene u medijskom svetu Srbije.
"Nije čudo da je vlast pokušala da instalira sastav Saveta REM-a koji bi po ljubavi prema Vučiću mogao da nadmaši prethodni. Što nije nimalo lako. Srećom, nije im prošlo, za sada. Novi članovi Saveta moraju da budu koliko stručni toliko i vredni, onoliko ih posla čeka. Prvo da utvrde koliko su puta nacionalne televizije kršile Zakon o elektronskim medijima i Zakon o oglašavanju, pre svega. A onda i sve druge zakone. I koliko su puta prekršile etičke norme. I koliko su odstupile od sopstvenih elaborata na osnovu kojih su dobile dozvole. Mnogo puta, svi znamo, ali to treba dokazati i odmah im svima oduzeti nacionalne dozvole. Mediji koji profesionalno rade svoj posao neka stanu u red za nove", predlaže Gunjić.
"Uz još stručnije stručne službe REM-a, istrebljene od onih koje rade kako im se kaže, sve će to biti brzo gotovo", kaže on.
Podseća da je Služba za nadzor i analizu i do sada povremeno pokazivala znake života i ponekad predlagala Savetu korektne izveštaje.
"Njihove baze su već pune ozbiljnih prekršaja koje prave nacionalne televizije. Oni koji budu radili na menjanju Srbije iz korena, neka se sete petooktobarske vlasti, koja je prvo produžila dozvole Pinku, a tada najboljoj medijskoj kući u u zemlji, RTV B92, rekla da mora prvo da sačeka. Dok su oni čekali, nije malo poznatih novinara, političara i NVO aktivista koji su bili protiv Miloševića počelo da na Pinku gostuje i radi za Mitrovića. Bez blama, kao da nikad nije huškao na rat i virio Miri Marković ispod suknje", navodi sagovornik Dosijea o medijima.
Pročitaj još
Da ne bi opet došlo do preletanja onih koji Vučića pošalju u istoriju "za svežnjima novčanica", Savet REM-a mora da odradi svoj posao, naglašava Gunjić.
"Tako da Pink, Hepi, B92 i Prva, ako uopšte kao medijske tvorevine prežive primenu zakona i lustraciju, mogu da ostanu kablovske televizije koje ko hoće nek gleda. Ali ne kod državnog operatera, kod takođe lustriranog Telekoma, nego neka se presele na Kopernikus, ili kako se sada zovu te lokalne mreže koje emituju opskurni sadržaj. TV Informer neka se preseli u sobu u kojoj bude boravio Dragan J. Vučićević. A dan kada je ova kanalizacija dobila dozvolu za emitovanje na teritoriji Beograda neka bude obeležavan kao najsramniji dan u istoriji REM-a, kako se ne bi ponovio. Te tvorevine su zatrovale ovo društvo tako temeljno da to najbolje vidite po potocima suza koji se slivaju iza studenata, koje ljudi vide kao poslednju nadu za izlazak iz blata u kom žive. To, nažalost, neće biti dovoljno i oporavak će trajati godinama. Ako je uopšte moguć, bar za generacije koje u ovom ludilu žive suviše dugo", decidan je Gunjić.
Oči u oči sa hidrom
Slobodan Cvejić ističe i da je važno pitanje da li oni vlasnici i urednici televizija koji sasvim očigledno već godinama krše ne samo etičke norme, profesionalne principe, već i zakone, mogu snositi posledice za ovakvo činjenje.
"Mislim da postoji dovoljno osnove da se protiv nekih od njih povede i krivični postupak po različitim osnovama, ali to je proces odvojen od zakonske regulative za elektronske medije. Ono što svakako može da se primeni već tokom eventualne revizije poslednjeg konkursa za dodelu nacionalnih frekvencija je da im se ne dodeli ovakva dozvola, jer u samim izveštajima REM-ove službe za nadzor piše da godinama ne ispunjavaju neke važne zakonske uslove. A moguće je da bi se nepristrasnom analizom našlo razloga da im se oduzme i dozvola za emitovanje programa, tj. da se brišu iz registra pružalaca medijskih usluga", podseća Cvejić.
Ceo tekst pročitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Vučić nakon susreta sa Ketrin Zitom Džouns: Beograd sve važniji za filmsku industriju
17.06.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas američku glumicu Ketrin Zitu Džouns koja boravi u Beogradu.
Dogovor Srbije i MOL-a postoji, prodaje još uvek nema: Budućnost NIS-a i dalje zavisi od Rusije
17.06.2026.•
3
Budućnost Naftne industrije Srbije i dalje je neizvesna, ali su Srbija i mađarski MOL napravili važan korak ka mogućoj promeni vlasništva.
Dečak povređen u Mladenovcu stabilno, u toku detaljna dijagnostika
17.06.2026.•
0
Dvanaestogodišnji dečak, teško povređen u Mladenovcu kada je na njega pala metalna konstrukcija autobuskog stajališta, u stabilnom je stanju, potvrdio je direktor Univerzitetske dečje klinike Tiršova dr Siniša Dučić.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - evo i poklona
17.06.2026.•
9
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Žena u Svrljigu ujela policajca za stomak
17.06.2026.•
0
Sedamdesetsedmogodišnja žena napala je jutros doktorku u Domu zdravlja u Svrljigu, a potom je, tokom intervencije, ugrizla za stomak jednog od policajaca, potvrđeno je nezvanično Južnim vestima u policiji.
Vlasnik restorana "27" ponovo pred tužiocima u slučaju ubistva na Senjaku
17.06.2026.•
4
Nenad L, osoba koja u saopštenjima VJT i javnosti figurira kao formalni vlasnik restorana 27 na Senjaku, u četvrtak će u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu biti ponovo saslušan.
Državljan Srbije uhapšen u Crnoj Gori po Interpolovoj poternici Austrije
17.06.2026.•
0
Crnogorska policija uhapsila je danas u Petrovcu državljanina Srbije M.M. (40), za kojim je Austrija raspisala međunarodnu crvenu poternicu.
Brnabić: Nadam se da će Vučić prihvatiti poziv da bude kandidat za premijera
17.06.2026.•
28
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da se nada da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatiti poziv Srpske napredne stranke da bude njihov kandidat za premijera.
Latinović: Vučićeve poruke Trampu pokušaj da se pokrene zastoj u odnosima sa SAD
17.06.2026.•
0
Bilaternalni odnosi Srbije i SAD-a su duže vreme u zastoju. U više navrata je Srbija pokušala da ostvari komunikaciju sa predsednikom Trampom, makar i posredničku, međutim do poboljšanja odnosa još uvek nije došlo.
Agencija za bezbednost saobraćaja: Kako da se pripremite za letnje putovanje
17.06.2026.•
0
Agencija za bezbenost saobraćaja uputila je apel i savete vozačima kako da ostanu bezbedni u saobraćaju tokom letnjih putovanja i odmora.
Vučić predlaže stvaranje "kluba gubitnika procesa EU integracija": Šta bi to značilo za odnose sa Briselom
17.06.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je predlog da se države kandidati za EU okupe u Beogradu i razgovaraju kako da se postave prema Briselu.
Ministarstvo negira da postoje razlike u tekstovima Mrdićevih zakona za Venecijansku komisiju i Skupštinu
17.06.2026.•
2
Ministarstvo pravde saopštilo je da najoštrije osuđuje lažne i netačne tvrdnje koje su plasirane u javnosti - da tekstovi zakona koji su poslati Venecijanskoj komisiji nisu isti oni koji su pred poslanicima u skupštini.
Kamioni na graničnim prelazima čekaju i po pet sati
17.06.2026.•
1
Kamioni na graničnom prelazu Šid sa Hrvatskom na izlaz iz zemlje čekaju punih pet sati, a na prelazima Batrovci i Bezdan sa istom državom oko tri sata, ukazuju podaci granične policije u 17.15 časova.
Ziđin: Upoznati smo sa odlukom SAD, protivimo se oblicima prinudnog rada
17.06.2026.•
2
Kompanija Ziđin Koper saopštila je da se protivi svim oblicima prinudnog rada, kao i da ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, uključujući i zakone SAD, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava.
Srbija daje 260 miliona dinara za UFC događaj u Beogradu
17.06.2026.•
16
Vlada Republike Srbije izdvojila je preko Ministarstva sporta tačno 260.000.000 dinara ili negde oko 2.215.000 evra za jednodnevnu komercijalnu sportsku priredbu "UFC Fight Night Belgrade".
Vanredna situacija u Sjenici zbog nagomilanog otpada i rizika od epidemije
17.06.2026.•
0
Na današnjoj sednici Štaba za vanredne situacije doneta je odluka o uvođenju vanredne situacije u Sjenici zbog nagomilavanja komunalnog otpada i povećanog rizika od širenja zaraznih bolesti.
Od ozbiljnih optužbi do povlačenja tvrdnji: Kako su se menjali navodi tužilaštva u slučaju Senjak?
17.06.2026.•
12
Više javno tužilaštvo izdalo je više od 20 saopštenja o slučaju Senjak od 15. maja kada je uhapšen bivši načelnik PU Beograd Veselin Milić, ali kasnije će se ispostaviti da su mnoga od tih saopštenja kontradiktorna.
EP o proširenju EU: Albanija i Crna Gora vode, BiH, Kosovo i Severna Makedonija uz upozorenja
17.06.2026.•
8
Evropski parlament danas je usvojio izveštaje o napretku Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, i Severne Makedonije u procesu prstupanja Evropskoj uniji.
Energetski stručnjak o NIS-u: Nađen potencijalni kupac, ali kontekst i dalje dosta kompleksan
17.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije.
Komentari 9
Yelissiye
Zemlja čudesa
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar