Lustracija nakon "Zlatnog doba": Kako rasformirati naprednjačku propagandu
Svestan je naprednjački režim da svoj opstanak na vlasti može da produži jedino držanjem što većeg broja građana u neznanju.
Foto: 021.rs
Stoga ne čudi rešenost vlasti da potpuno zagospodari medijskim prostorom i strogo kontroliše šta od informacija sme da stigne do njegovih birača. Da bi se rasformirala monstruozna propagandna mašinerija stvarana preko 12 godina, tvrde stručnjaci i poznavaoci, biće potrebno mnogo truda ali i neizostavnih oštrih rezova. A na prvom mestu, politička volja i rešenost onih koji se time budu bavili nakon pada SNS-a sa vlasti, piše u novom Dosijeu o medijima objavljenom na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Stvorio je Aleksandar Vučić dve Srbije, suprotstavljene i nahuškane jedna na drugu: onu osvešćeniju i obrazovaniju, koja vidi naše propadanje uz koruptivnu, kriminogenu vlast autokratskih nazora, i koja mora po svaku cenu biti ućutkana.
Drugu, nekritičku i zavedenu, glasačko telo kome se svakodnevno servira neka paralelna stvarnost, i koja otaljava svoje živote u sintetičkom "Zlatnom dobu" svoje zemlje, a da toga nije ni svesna.
Predsedniku je nasušna potreba da ima svoj studio, tu i tamo, gde može što češće da se obraća narodu, i potanko objašnjava da je sve crno ustvari belo. Tu ga vaspitani voditelji neće prekidati neumesnim, škakljivim pitanjima, koja prethodno nije pripremila njegova pi-ar služba i tu je bezbedan od neprijatnih duela sa političkim neistomišljenicima.
Privatne televizije na javnim frekvencijama, koje, čini se, rade samo za predsednika, disciplinovano svakodnevno podgrevaju strah gledalaca, smišljanjem apstraktnih (a katkad i vrlo konkretnih) neprijatelja i pretnji državnom poretku i samom vođi.
Tu su da kreiraju "vesti" i afere, "tumače" i "prevode", montiraju i dodaju, a onda targetiraju, uličarski razvlače i proganjaju svakoga ko drugačije misli. Od političkih protivnika vlasti lako se progon preselio na obične ljude. Na delu je huškanje građana na međusobno nasilje, dizanje panike, iznošenje poverljivih podataka o ljudima, policijskim istragama, sudskim procesima, bez ikakvih zakonskih ili moralnih ograničenja.
Imali smo diskreditovanje objavljivanjem podataka iz ličnih dokumenata i zdravstvenih kartona, koje tim nazovi medijima dostavljaju direktno državni službenici. Imali smo intervjue sa silovateljima, prostitutke kao političke analitičare. Sve to začinjeno rijaliti programima i zabavnim sadržajima za široke narodne mase, koji podstiču i promovišu brutalno nasilje, šovinizam, kriminalizaciju, pornografske i druge sadržaje najnižih standarda etike i estetike i prizemni humor, uz konstantno izvrtanje naglavačke čitavog sistema vrednosti.
Nesagledive su posledice ovakvog decenijskog upliva vlasti u medije i zauzvrtat, njihova sloboda da emituju, govore i pišu šta god hoće i zarađuju na bilo koji način, bez straha od posledica, bilo formalno-pravnih bilo moralnih. Sve to rezultiralo je medijskom scenom poharanom i zagađenom, na kojoj je zaboravljeno šta to beše javni interes, a novinarska profesija gotovo izumrla kao stari zanati.
Na kojoj nema mesta za istinu i objektivne medije, a javno izgovorena reč nema nikavu težinu. Koji su onda koraci neophodni za rasformiranje tog čudovišnog aparata i najbitnije, hoće li neka naredna vlast da preuzme odgovornost i preduzme sve neophodne mere, da se javni medijski prostor vrati građanima i profesionalnim novinarima?
Glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić kaže jasno: zakoni i Kodeks novinara.
"To je odgovor na sva pitanja. Dosledna primena, bez izuzetka. Koliko god to zvučalo kao kliše, sa studentskom pobunom ovaj zahtev je postao ključ društvenih promena bez kojih je ova zemlja izgubljena za pristojan život. Medijski zakoni već postoje, uglavnom korektni. Ali vlastima i njihovim medijima ne odgovaraju, ne sprovode ih. Samo u vlastitoj interpretaciji, tamo gde mogu da se utale, ili podele lovu medijskim tvorevinama, koje im onda deo love vrate u kešu, a deo kroz propagandu", objašnjava Gunjić.
Zato pre početka sprovođenja zakona, moramo da se vratimo korak unazad, kaže on.
"Srbiji je neophodna Državna tužiteljka formata Laure Koveši. Ima nekoliko vrlo dobrih kandidatkinja, koje su u stanju da tužilačku organizaciju dovedu u red. Lustracija će tu takođe pomoći. Lustracija i u tužilaštvima, policiji, BIA i sudstvu. Nema promena bez sudija koje će suditi po zakonu, a ne onako kako im se kaže. Kao ni bez političke podrške, za koju sumnjam da će je biti, političari generalno ne podnose istinu. A ponajviše bez pomoći građana. U ovoj atmosferi kakva je sada, čini vam se da je sve moguće. Kada protesti stanu, međutim, građanske podrške za kvalitetne medije će biti drastično manje", upozorava sagovornik.
Slobodan Cvejić, nekadašnji član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) a sada potpredsednik stranke Srbija Centar, kaže da se na elektronskoj medijskoj sceni relativno brzo može uspostaviti red, doslednom primenom postojećih zakonskih ovlašćenja.
"A to je najurgentnije potrebno u domenu nacionalnih frekvencija, tj. ovlašćenja da se program emituje na prostoru cele Srbije. Najefikasnije bi bilo sprovesti reviziju poslednjeg konkursa za dodelu nacionalnih frekvencija i dosledno se držati zakona prilikom nove raspodele, a alternativno je moguće preispitati poslovanje nosilaca dozvole od momenta dobijanja tekuće dozvole do danas i oduzeti dozvolu onima koji ne ispunjavaju zakonske obaveze", predlaže Cvejić.
On naglašava da je važno pitanje da li postoje zakonski i organizacioni uslovi da Regulatorno telo za elektroneske medije (REM) obavlja svoj posao kako treba. Iako su poslednjim izmenama relevantnih zakona, pre svega Zakona o elektronskim medijima, stvoreni uslovi za efikasniji rad REM-a, to se može poboljšati recimo ovlašćivanjem regulatora da novčano kažnjava pružaoce medijskih usluga za kršenje propisa.
"Ali najpre je važno uveriti se kroz neko vreme da Savet REM-a ima snage i volje da radi odgovorno, transparentno i po zakonu, pa mu tek onda dodeliti ovakva ovlašćenja. Dakle, do ljudi je, nije do zakonskog i institucionalnog okvira", smatra Cvejić.
Prema njegovom viđenju, važan preduslov za bilo kakve promene je izbor profesionalnog i nepristrasnog Saveta ali i promena rukovodstva (kancelarije) REM-a.
"Valjalo bi uraditi stručnu analizu rada REM-a od formiranja do danas, pa ako je potrebno predložiti i lustraciju u ovom regulatornom telu. Iz onoliko uvida koliko sam imao dok sam bio član Saveta, stekao sam utisak da se 'sivi REM' koji je omogućio da ovo telo služi SNS/SPS režimu širi po dubini ovog tela i da nije dovoljno samo zameniti jednu ili par osoba koje nose odgovorne funkcije. REM ne treba da služi nijednom režimu, nego da na korist svih građana i uspešnog razvoja Srbije efikasno zaštiti elektronski medijski prostor koji je javno dobro", iznosi utiske Cvejić.
Pokretanje od nule
Perica Gunjić ističe ključnu ulogu REM-a i kaže da bez Saveta koji čine ugledni stručnjaci i drže se zakona i prefesionalnih standarda "ko pijani plota", neće biti nikakve promene u medijskom svetu Srbije.
"Nije čudo da je vlast pokušala da instalira sastav Saveta REM-a koji bi po ljubavi prema Vučiću mogao da nadmaši prethodni. Što nije nimalo lako. Srećom, nije im prošlo, za sada. Novi članovi Saveta moraju da budu koliko stručni toliko i vredni, onoliko ih posla čeka. Prvo da utvrde koliko su puta nacionalne televizije kršile Zakon o elektronskim medijima i Zakon o oglašavanju, pre svega. A onda i sve druge zakone. I koliko su puta prekršile etičke norme. I koliko su odstupile od sopstvenih elaborata na osnovu kojih su dobile dozvole. Mnogo puta, svi znamo, ali to treba dokazati i odmah im svima oduzeti nacionalne dozvole. Mediji koji profesionalno rade svoj posao neka stanu u red za nove", predlaže Gunjić.
"Uz još stručnije stručne službe REM-a, istrebljene od onih koje rade kako im se kaže, sve će to biti brzo gotovo", kaže on.
Podseća da je Služba za nadzor i analizu i do sada povremeno pokazivala znake života i ponekad predlagala Savetu korektne izveštaje.
"Njihove baze su već pune ozbiljnih prekršaja koje prave nacionalne televizije. Oni koji budu radili na menjanju Srbije iz korena, neka se sete petooktobarske vlasti, koja je prvo produžila dozvole Pinku, a tada najboljoj medijskoj kući u u zemlji, RTV B92, rekla da mora prvo da sačeka. Dok su oni čekali, nije malo poznatih novinara, političara i NVO aktivista koji su bili protiv Miloševića počelo da na Pinku gostuje i radi za Mitrovića. Bez blama, kao da nikad nije huškao na rat i virio Miri Marković ispod suknje", navodi sagovornik Dosijea o medijima.
Pročitaj još
Da ne bi opet došlo do preletanja onih koji Vučića pošalju u istoriju "za svežnjima novčanica", Savet REM-a mora da odradi svoj posao, naglašava Gunjić.
"Tako da Pink, Hepi, B92 i Prva, ako uopšte kao medijske tvorevine prežive primenu zakona i lustraciju, mogu da ostanu kablovske televizije koje ko hoće nek gleda. Ali ne kod državnog operatera, kod takođe lustriranog Telekoma, nego neka se presele na Kopernikus, ili kako se sada zovu te lokalne mreže koje emituju opskurni sadržaj. TV Informer neka se preseli u sobu u kojoj bude boravio Dragan J. Vučićević. A dan kada je ova kanalizacija dobila dozvolu za emitovanje na teritoriji Beograda neka bude obeležavan kao najsramniji dan u istoriji REM-a, kako se ne bi ponovio. Te tvorevine su zatrovale ovo društvo tako temeljno da to najbolje vidite po potocima suza koji se slivaju iza studenata, koje ljudi vide kao poslednju nadu za izlazak iz blata u kom žive. To, nažalost, neće biti dovoljno i oporavak će trajati godinama. Ako je uopšte moguć, bar za generacije koje u ovom ludilu žive suviše dugo", decidan je Gunjić.
Oči u oči sa hidrom
Slobodan Cvejić ističe i da je važno pitanje da li oni vlasnici i urednici televizija koji sasvim očigledno već godinama krše ne samo etičke norme, profesionalne principe, već i zakone, mogu snositi posledice za ovakvo činjenje.
"Mislim da postoji dovoljno osnove da se protiv nekih od njih povede i krivični postupak po različitim osnovama, ali to je proces odvojen od zakonske regulative za elektronske medije. Ono što svakako može da se primeni već tokom eventualne revizije poslednjeg konkursa za dodelu nacionalnih frekvencija je da im se ne dodeli ovakva dozvola, jer u samim izveštajima REM-ove službe za nadzor piše da godinama ne ispunjavaju neke važne zakonske uslove. A moguće je da bi se nepristrasnom analizom našlo razloga da im se oduzme i dozvola za emitovanje programa, tj. da se brišu iz registra pružalaca medijskih usluga", podseća Cvejić.
Ceo tekst pročitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Preminuo bivši predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci
01.01.2026.•
0
U Prištini je danas u 81 godini preminuo akademik Nedžat Daci koji je bio predsednik kosovskog parlamenta od 2001. do 2006. godine, a nalazio se i na čelu Akademije nauka i umetnosti Kosova.
U Nišu obeleženo 14 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu
01.01.2026.•
0
Studenti i građani Niša obeležili su danas 14 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu protestom "14 meseci, 16 žrtava, nula odgovornih".
DNEVNI KVIZ: Bez popuštanja u novoj godini
01.01.2026.•
11
Nova godina je tu, a kakva bi bila da uz rusku salatu, kolače i sokove, ne možete da se razonodite uz 021.rs dnevni kviz.
MUP uskoro pokreće platformu "Sajber straža" za prijavu internet prevara
01.01.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije za nekoliko dana pušta u rad platformu "Sajber straža", na kojoj će građani moći da prijave internet prevare.
Macut: Produženje licence za NIS potvrda uspešne diplomatske politike Srbije
01.01.2026.•
6
Premijer Srbije Đuro Macut je danas ocenio kao važnu i ohrabrujuću vest to što su SAD produžile licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS) do 23. januara, saopštio je njegov kabinet.
Vučić: Saobraćaj ispred Skupštine Srbije biće prohodan najkasnije od ponedeljka
01.01.2026.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će ispred Doma Narodne skupštine Srbije, gde se trenutno nalazi novogodišnje seoce u ponedeljak najkasnije sve biti prohodno za saobraćaj.
Aerodrom i kompleks Zlatni grad na Zlatiboru: Izgradnja počinje u drugoj polovini godine
01.01.2026.•
4
Izgradnja aerodroma i kompleksa Zlatni grad na Zlatiboru trebalo bi da počne u drugoj polovini 2026. godine, rekao je za portal eKapija predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.
Jokić: Kulturna dobra za vlast su roba, leks specijalis mora biti ništavan
01.01.2026.•
3
Za aktuelnu vlast kulturna dobra svedena na robu, pa se i prostor u centru Beograda tretira isključivo kroz tu prizmu, uprkos činjenici da svedoči o modernoj istoriji države.
Celo odeljenje učenika Pete gimnazije dobilo smanjene ocene iz vladanja
01.01.2026.•
7
Celo odeljenje II/11 iz Pete beogradske gimnazije dobilo je smanjene ocene iz vladanja, a roditelji ovakav potez tumače kao nastavak represije prema đacima.
Dva dečaka povređena od petardi primljena na Kliniku za očne bolesti u Beogradu
01.01.2026.•
2
Dva dečaka od 13 godina primljena na Kliniku za očne bolesti nakon povreda od petardi u toku novogodišnje noći. Ukupno 160 povređenih, od čega 20 od pirotehničkih sredstava.
Redovni lokalni izbori u 2026. biće održani u 10 gradova i opština
01.01.2026.•
1
Redovni lokalni izbori u Srbiji u 2026. godini biće održani u 10 mesta, a prema najavama predstavnika vlasti, tokom godine bi mogli da budu održani i vanredni parlamentarni i vanredni predsednički izbori.
Kilometarske šetnje, protesti i zahtevi za izborima: Retrospektiva studentskog pokreta
01.01.2026.•
7
Kilometarske šetnje, vožnja biciklima do Strazbura, najmasovniji protesti u novijoj istoriji Srbije, zahtevi i na kraju političko angažovanje obeležili su 2025. godinu zahvaljujući studentskom pokretu.
Minimalac od danas 64.554 dinara
01.01.2026.•
2
Minimalna zarada u Srbiji od danas iznosi 371 dinar po radnom satu bez poreza i doprinosa.
Pomeren starosni uslov za penzionisanje žena
01.01.2026.•
6
Uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene se od danas menjaju, pa će žene u penziju moći da idu sa navršene 64 godine, uz najmanje 15 godina staža osiguranja.
Počela primena sistema "eBolovanje - Poslodavac"
01.01.2026.•
2
Primena jedinstvenog softverskog rešenja "eBolovanje - Poslodavac" počinje danas, čime se omogućava brža, pouzdanija i digitalizovana razmena podataka između izabranih lekara, poslodavaca i RFZO.
AMSS: Slabiji intenzitet saobraćaja na glavnim putevima u Srbiji
01.01.2026.•
0
Na glavnim putnim pravcima u Srbiji od jutros je malo vozila, saopštio je Auto moto savez Srbije (AMSS).
Pijani vozač udario dve žene na pešačkom prelazu: Jedna preminula, druga u bolnici
31.12.2025.•
8
Šezdesetšestogodišnji N. T. uhapšen je nakon što je u Velikoj Moštanici svojim vozilom marke "volvo" udario pešakinju, koja je usled povreda preminula.
DNEVNI KVIZ: Još samo deset pitanja u ovoj godini
31.12.2025.•
16
Poslednji kviz u 2025. godini je pred vama.
MUP apeluje na poštovanje pravila: U proseku dve osobe poginu u saobraćaju tokom novogodišnje noći
31.12.2025.•
2
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova uputili su apel vozačima da u novogodišnjoj noći poštuju propise, navodeći da su u poslednjih pet godina po dve osobe izgubile život u saobraćajnim nesrećama.
Niški studenti obeležavaju 14 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu
31.12.2025.•
4
Studenti u blokadi niškog Univerziteta pozvali su građane da se sutra, 1. januara, okupe u centru grada kako bi obeležili 14 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Putevi Srbije: Ne nekim deonicama do pet centimetara snega, oprezno vozite
31.12.2025.•
0
Putevi Srbije saopštili su da na pojedinim deonicima saobraćajnica prvog prioriteta održavanja ima do pet centimetara snega i da je kolovoz vlažan, pa su savetovali vozačima da budu oprezni.
Komentari 9
Yelissiye
Zemlja čudesa
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar