Hristos vaskrse!

Proslava Uskrsa počela je ponoćnim bogosluženjima u crkvama, a nastaviće se svečanim jutarnjim liturgijama na kojima se uz molitvu i čitanje Jevanđelja objavljuje najveća radost hrišćanskog sveta.

Ponoćnu vaskršnju liturgiju u Hramu Svetog Save na Vračaru služio je patrijarhov vikarni episkop hvostanski Atanasije.

Srpski patrijarh Irinej služiće svečanu jutarnju uskršnju liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Proslava Uskrsa počinje ponoćnim bogosluženjima u svim hrišćanskim crkvama, a potom svečanim jutarnjim liturgijama na kojima se uz molitvu i čitanje Jevanđelja objavljuje najveća radost hrišćanskog sveta.

Prva molitva služi se pred zatvorenim vratima hramova koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Dana žalosti, Velikog petka i Velike subote, u znak radosti oglašavaju prva zvona.

Uskršnjim obredima prethodi unošenje plaštanice sa Hristovog groba, koja je na Veliki petak izneta pred oltar i koju vernici celivaju u dane najveće hrisćanske žalosti.

Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su uskršnja jaja koja se, prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove. Vernici, po ustaljenoj tradiciji, uskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove se "čuvarkuća".

U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave - "Hristos vaskrse!" i "Vaistinu vaskrse!"

Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma."

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca. Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.